4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Sposobnost okretanja glave do krajnje granice, kako bi se viđela pozadina kakve dobre ribe.

Slovo o kvalitetu kožne jakne koji se ne može nazvati pohvalnim.

Uporište slobodnih radikala i rodno mesto Miralema Sulejmanija. Dva dana jahanja od/do Beograda. Nepravedno omalovaženo od strane urbanog građanstva, posebno mlađih naraštaja. Zbog svog ’’Iza sedam mora, iza sedam gora’’ položaja nosi nadimak Batunga sa naznakama promene imena u ’’oklen siti’’ usled poplave došljaka sa izraženim ’’Ej ,đe si’’ karakteristikama. Stekla svetsku slavu posle hapšenja Radovana Karadžića kome je bus na liniji 73 (Batajnica – NBG) trebalo da posluži kao sredstvo za beg od tajnih agenata i lovaca na glave.

1. Nesrećnik o čijem je seksualnom posustajanju brujala priča na svim radio stanicama Jugoslavije te 1980. godine, zaslugom Gorana Bregovića. Pitam se samo, kako li je uspeo da potrefi koje je to jutro kada treba uhvatiti busiju pred prozorom sobe g-đe Petrović i voajerisati. (Čudesno jutro u krevetu g-dje Petrović, album: Doživjeti stotu, 1980.)

2. Vladika Petar Petrović, Episkop gornjokarlovački. (1774-1784)

3. Radivoje "Rade" Tomov Petrović , alijas Petar Petrović Njegoš, Vladika crnogorski i prvi značajan pisac s područja Crne Gore. (1813-1851)

Nekada davno popularna pjesma, išla nešto kao e moj Saša, gdje je sada ljubav naša, najveći smor svakog Saše predškolskog uzrasta, pa i onih u prvim razredima osnovne škole. Raznorazne tetke, babe, komšinice i slična ziljava gamad bi zagrlile jadnog Sašu i zapjevale gore pomenutu pjesmu, rumenilo u obrazima bi krenulo, jadni Saša, đe ga za ljubav pitaju, odakle oni znaju da se on zaljubio a sigurno nije nikome rekao. Situacija sjedi i plači i čekaj da se ziljava gamad okrenu nekoj drugoj žrtvi.

Čovek koji je uradio nešto jako loše, osuđen da doživotno gura kamenčinu uzbrdo, bla, bla, truć.
Ono što čini ovu priču mitom je upravo nepobitno imbecilna činjenica da čovek sa prosečnom težinom od oko 85 kg gura okruglu stenu od oko 700 kilograma na nagibu od 75%. Nakon iscrpnih treninga u teretani u trajanju od šest meseci, najspremniji atleta ne bi bio u stanju da ovu gromadu pomeri ni 13 cm na ravnoj podlozi, što će reći da je na uzbrdici u stanju samo dobro i jako da se isprdi pri uzaludnom nastojanju da je pomeri s mesta.
Jelenak, buba sa nadbubljom snagom, koja je u stanju da gura objekte i do 700 puta teže od sebe, bila bi jedini kandidat za ovakav poduhvat, s tom razlikom što bi posle toga umrla ili ostala insekt sa trajnim invaliditetom i razorenim organima za reprodukciju.

Jedan od najznačajnijih crnogorskih pesnika. Od detinjstva prepušten sam sebi (u ratu je izgubio sve što se izgubiti moglo), od sudbine dodatno nagrađen tuberkulozom, pisao je o životu bez šminke, drsko i muški. Ono malo vremena, što je uspeo da ukrade bolnicama, proveo je po kafanama, uvek raspoložen za šalu i dobro društvo. Na pitanje kakav je uticaj imala bolnica za plućne bolesti na njegov život, jednostavno je rekao:
-Nikakav, ja sam umirao đe sam stizao.

Iako se u originalu koristi za opis grupe ljudi, kriminalne organizacije, tj. u množini, u Srbiji se često koristi da nekome laskamo ili da prilikom susreta sa nekim pokažemo da ga cenimo.

Mudaš, mudonja, tučaroš itd. Fora je što u današnje vrijeme od njih stotinu samo su dvojica pravi mangupi, oni što će krenut' đe niko ne smije, dok su ovi ostali mangupi na baterije. Današnjega mangupa na baterije odlikuje tarzanka, tetovaža, što veća i bjesnija, to bolje, Golf 3 ili BMW M5 sa "spuštenim motorom", spojlerima, niskoprofilnim gumama, CD plejerom sa "buferom", na zadnje staklo zakačeno crveno iritantno srce sa natpisom "I love you" i plišani međed, plavi laser postavljen na haubu uzet iz upaljača s laserom, naljepnica "Rally", "Racing", "Tuning" itd. na šoferšajbnu i mnogi drugi ukrasi i drangulije.

Izraz koji vodi poreklo iz Srpske Sparte , koji u pogrdnom formatu služi da se ismeje (nagrdi) neko ko po svaku cenu hoće da prikaže sebe u što boljem svetlu preterivajući pri improvizaciji iste,ali neko od sagovornika (jel ih obično ima više ,što znam) koji ga poznaje iskoristi ovu umotvorinu da ga spušti đe treba,ali šmekerski kulturno profesorski jel će da shvati posle ,a na prvu će da se nasmije

Razlika između ovoga i vukojebine je u tome što kozojebina ima tačno određenu lokaciju. U pitanju je zapad, jugozapad Balkana, južno od Ulcinja i severoistočno od Egejskog mora.
Pošto tamo je retko ko zemljoradnik, a i nema uslova za to, svi su tamo primorani da gaje stoku, a tamo je bilo najviše koza, jer im tamo među Dinaride najviše odgovara.

Pojava nedostatka zadovoljavajućeg seksualnog života. Postoje dve osnovne vrste

1. Duža apstinencija (tzv nejebica)
2. Dugotrajna izloženost nekvalitetnom seksu (kad naletite, shvatićete)

U oba slučaja pojava se manifestuje isto i blago se razlikuje između polova.

Muški na prvi pogled ne pokazuju neku preteranu promenu iako im se ustvari prag tolerancije na apsolutno sve drastično snižava dok pri prelasku gorepomenutog praga nastaju omanje katastrofe.
Kod ženskog pola gorepomenuta pojava se manifestuje kraćim periodima čangrizavosti, netrepeljivosti, odjebi-ujedam raspoloženja uglavnom propraćenima jakom navalom "znaš da nisam tako mislila". Razliku je se od PMSa po dužini trajanja odjebi-ujedam faze i učestalosti smenjivanja dve gorepomenute.

Ultimativno kurčenje u vidu epidemije koja je zahvatala Srbe i dijasporu 90ih.

Dječija "književna" fora, ili bolje reći bibliotekarska fora, pošto se može naći samo u bibliotekama đe se izdaju lektire za đecu do 8 mog razreda.

Naime, radi se o tome da je neki mangup smislio kako da izvoza svoje vršnjake i buduće generacije kojima će biti nametnute iste lektire za čitanje. Svako od nas je sigurno bar jednom nasjeo na istu, a ja i više puta (ne zato što sam glup, pu daleko bilo) zato što mi je bilo muka od čitanja...

Standard, školski primer.

Sveto je bio mrga od čoeka. Skupilo se nas par da ga izudaramo. Ja, Mile Lopata, Jozo Šmalc i Cokula. Došli mi u Monako, ali nije Monako kao fudbalski klub đe igra Berbatov nego Monako kao kafana đe igramo mi karti. Sjeli mi za astal da kujemo ljuti plan kako da natamburamo mrgu od čoeka kaki je bijo Sveto. Nasuli smo sebi po jednu ljutu počeli da se domišljamo kako bi ga oborili i glavu mu razorili. Kad odjednoč uniđe Sveto u kafanu prde ko konj jebo mater svoju. Pogleda u nas, a nosi neki kočić, jebo ga ćaća oće l nam glave porazbijati. Skoči Jozo Šmalc ko panter i kae on Sveti da one više tako nemore red da zavodi đe i treba i đe ne treba. Kae Cokula da će ga pregaziti sa svojim puntom sa 170 na sat, a ja i Mile sjedimo i gledamo ove dve budale. Gleda sveto u nas i trlja onaj kolac ko da će nass sve četvericu naguliti na njega. Viče konobarica da će zvati miliciju, kae Sveto bolje zovi Dusu mrtvaca, a to je jedan što je držo pogrebno. Vrisnu konobarica i zaziva boga i viče nemoj Sveto molim te. Kae Sveto oću oću. Zamanu Sveto kocem i ošinu Jozu Šmalca neđe po glavi, a Jozo upade ko da ga je čoek potanjiro jebem ti dan. Viče cokula šta sjedite vas dvojica jebem vam sve vam jebem. dok je sovo ošinu i njega sveto kocem po nogama, a cokula se složi ko naviljak sijena. Pogleda u mene i Mileta lopatu, i kae nama, vas dvojica na ona vrata, i pokaza izlaz. Tu meni prekipi i ja izvadim svoj broving 7.65 i uperim u svetu i podviknem, e neš mene dabogda t se kurac digo na maminoj sarani! Mile uteče na vrata, ona dvojica leže ne ustaju, kaem ja strvini pušćaj kočić sve ti jebem nemoja da te ja odrobijam! Pusti sveto kolac, i kae meni šta je pičko! Saš da vidiš šta je i ošinem ga pepeljarom i po nosu, a krv prsnu po radovanovoj slici što je bila na zidu. Viče sveto lako je s pištoljem, a ja itnem na njega i onaj kolac što je bijo metno na astal. Mrš iz kafane majku ti jebem krvavu. e neš mene seljačino jedna. Ode Sveto polako s onim svojim kocem, a ja sjedo i reko konobarici da ponese jednu radensku usta mi se usušila od sovanja. e tako je bilo.

Nije više među nama.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Odnosi se na mlađahni dio ženske populacije, đevojčice, koje su spretne i okretne, ili na đevojke koje su mačkaste.
Izgovara se uglavnom podgorički, kao "mečka mela", što nema veze sa tim što se često desi da mačke male kasnije postanu nekako više mečkaste.
Vokativ je isti kao nominativ. "Đe si ti, mačka mala?"
Koristi se i šatrovačka varijanta, "čkama lama", koja ima nekog smisla zbog rime, a punog smisla ako se odnosi na mačka-malu koja pljuje.