Zelite da snimite seriju, koju ce prikazivati nacionalna televizija, a nemate para za Radosa Bajica, problem resen. Sve sto treba da uradite je da skinete matricu po kojoj glavni lik, ujedno i glavni pacenik samo zeli da zaradi kintu kako bi zadovoljio vrlo zajebanu zenu,cerku sponzorusu i maloljetnog sina. Da mu otezaju zivot tu je mnogobrojna familija, kolege sa posla i svi ostali koji mu se nadju na putu. Šef je glavni negativac,a glavna riba Snježana Savić. U zadnjoj epizodi on dobija nasledstvo, miri se sa zenom, cerka se dobro udaje. Za potpuni uspeh serije saradnik u pisanju scenarija mora da bude Ljiljana Pavic , a uvodni song peva Ekstra Nena.

Deda mraze, ako u 2011. ne zabranis Farmu, sledeci paketic ces mi donositi u zatvoru, jer cu moju babu izbaciti kroz prozor definitivno.

Misliš da si me zajebo?
Jesi, ko moj đed Turke, pa Turci jopet njega. Treba li da pominjem metodom neomašćene glogove penetracije?

Zajebao si me kao Rajfajzen za kasko, ja ću tebe ko Pinoče Aljendea.
Udari na Staljingrad, izgubićeš Berlin.

Sve u svemu, kada se oglase Jerihonske trube, beli galebe moj, i dalje ćeš biti samo ptičji mozak.

Grijeh u najavi.
Zamjena za: nije dobro to što ću sada reći, ali ne mogu da šutim!
Obično slijedi ružna konstatacija nečeg očiglednog.

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Sto bi rekao Pantelija u svom testamentu (samo cu ja malo proformulisati) "Ko je ziveo u Srbiji,ni pakao mu nece tesko pasti"!

Krajnji nivo koncentracije i nemicanja s mesta. Nema teorije da ću da se pomjerim s ovog kauča sada.

Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.

Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.

Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.

To je kad te neko tuče, a ti kažeš "sad ću zvati mog velikog brata, on ima crni pojas, treći dan, pet popodne, pa ćeš da vidiš".

Svi znamo šta su seljački izrazi, a ja ću kao primjer navesti neke od najčešćih koji se mogu čuti u Banjaluci i okolini.

Iskreno,Da li ste nekada čuli nekoga da kaže: "E brate,ne'am pojma.A'e sad ću da ga yahoo-jem!".

- e, kevo. ja sam trudna.
- (kevi pozlilo)
- ...i mislim da ću da rodim.
- u, al si sad lupila i ostala živa

Rodjo, moram da priznam da ovo od tebe nisam očekivao. Ni na kraj pameti mi nije bio ovakav razvoj situacije. Ovo ti neću zaboraviti, i sigurno ću naći način da ti se odužim. Jednog dana.

je kad moj deda,u razgovoru sa babom kaže : "Kad jedno od nas dvoje umre,ja ću ići u Staracki dom" !

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. Spletom okolnosti fazon. Rendom-izacijom mogućnosti - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo šmekersko - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu Lukić Reisen-a na redovnoj liniji Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

Kad neko izjavi :
"Obećavam svojoj vernoj publici da ću dogodine snimiti album."
Znači, majko, oče, braćo i sestre : nemojte se izenaditi.

Nezaboravna Novogodišnja žurka! Samo u klubu ''Garaža''. All inclusive. Uživo muzika, trubači u ponoć. Cena karte samo 55 evra....

- Stvarno ću plakat'.

cu da ostvarujem ove godine, lajkujuce sve moguce defke kako bih ljudima digla samopouzdanje da dusmani ne brisu!

Za detaljnija objašnjenja obratiti se interventnoj koja je ubila ko psa nenaoružanog dečka pre nekoliko meseci, a ja ću to opisati na svoj način u primeru.

Bolje ti je da prestaneš sa provociranjem jer ću te u suprotnom poslati u urgentni.