Izraz kojim označavate nepotrebnost daljeg slušanja nečije zabrinute, pesimistične priče.

Standardna istraživačka procedura pri čemu se temeljnom istragom svih raspoloživih tragova i metodom njihove eliminacije vrši sužavanje prostora djelovanja elementima koji su od interesa za istragu.

Na taj način uporni istraživač može direktno pronaći traženi element, ili ga usmjeriti na željeno mjesto, prividan izlaz iz bezizlazne situacije.

Smanjenje prostora ujedno znači i smanjenje izbora, a to je situacija kada manje oprezni mnogo lakše naprave kobnu grešku.

Kad određenoj osobi (govnaru ili sisaču kurca) tako iskusno odbrusite da više ne može ništa da kaže na to. Često se gašenje dešava posle duge priče, ali može se desiti i posle kraće konverzacije.

Prebiti se usled korišćenja svakojakih supstanci. Spojiti se sa zemljom u veoma kratkom vremenskom periodu. Biti toliko izdobijan da stvarno ne možeš da izbrojiš koliko prstiju imaš na ruci.
Jednostavno, otkinuti se kao bulja.

Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...

Veliki i jaki zvučnici, često ozvučenje po šatorskim slavljima. Kad udari bas, čini ti se da ti diktira srčani ritam, a to što ogluviš, to i nije bitno nakon par čašica žestine.

Plaknuti se dolje.

Prvi komšija u domu. Docimer.

Uloga
I- komentara je da pridobijes sto vise glasova ili obozavaoca!
II- komentara je da skratis ljudima muke oko trazenja definicija vrednih citanja!
III- komentara je da ispraznis svoju neg.energiju na nekom nepoznatom!

Meso... mesište. Nešto konkretno i mesnato.

Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Jako neprijatan doček gostiju.

Ne u rodnom mjestu, najbližem gradu ili državi. Udaljiti se najmanje toliko koliko je potrebno da se ne putuje svako veče kući. Tako je moguće studirati "na strani", raditi "na strani", a, bogami, i još ponešto, ako me razumijete.

Zalazak u zonu tuđe odgovornosti. Prilika da se vidi dalje od sopstvenog ognjišta ali i igrarija na veoma tankoj žici. Počev od „sam sam se rodio, sam ću i umrijeti“, preko „naša ulica, naša pravila“, pa sve do „ovaj akt agresije neće proći bez odmazde“, miješanje u unutrašnje stvari je uvijek bio uvod u sukobe širokih razmjera.

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.

Gotovo neizbežan lik u svakom autobusu koji noću vozi turiste na letovanje u Crnu Goru.
Ima 60+ godina i putuje na letovanje sa ženom, koja mu je po pravilu potpuno podredjena. Vrlo često ima brkove (on, ne žena).
Ima završen 3. stepen (eventualno VKV) i najveći deo radnog veka je proveo u nekom metalskom gigantu SFRJ, koji je danas u stečaju ili već prestao da postoji.

U autobusu obavezno sedi u prvom redu sedišta i to sa desne strane, kako bi imao pregled situacije na putu.
Zna svaki motel i stajalište na kojem će da se prave pauze i on daje znak drugima kada je pauza gotova i kada treba da se krene dalje.
U autobusu sve vreme prilično glasno razgovara sa vozačem i suvozačem o svim mogućim i nemogućim temama (politika, svetska ekonomija, vojni blokovi...), ne dajući nikom da spava. Zapravo, njegovo herojstvo se i ogleda u činjenici da će ceo put biti budan, pa sa visine gleda na sve one koji su se drznuli da makar i na tren dozvole da ih sanak savlada.
Na Tjentištu će u inat svima da skine gornji deo trenerke i da ostane u majici na bretele.
U 5:15h će biti prvi koji će u daljini da ga ugleda i naglas vikne "LJUDI, MORE!", budeći time i ono malo ljudi koji su uspeli da sklope oči pored njegovog konstantnog drobljenja.
Moliš Boga da nisi smešten na istom mestu gde i on.
Uprkos svim tvojim željama i nadanjima, biće tu i kroz 10 dana kada treba da se putuje nazad...

Imati ovu moć znači moći istovremeno raditi više poslova i slušati više osoba koji govore o različitim stvarima. Maksimalno skoncentrisan i prisutan, ovde i sada. Moć uglavnom svojstvena ženskama.

Svuda stiže. Uspjeva da posjeti različite lokale, prošeta različitim mjestima i svojim prisustvom podsjeti na svoj talenat da toliko toga postiže. Izraz nastao iz navike naših ljudi da prave složenice ponekad i nelogicnim spajanjem riječi. Posvuduša ima negativno značenje, nije vam milo da je vidite. Još je ružnije kad se izraz koji upućuje na ženski rod, primijeni na nekog muškarca.

Lik sa Parkinsonom.