Izraz koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji,a obično i ne mora opisivati dobnu starost onoga kome je posvećen.Međutim,ako ga upotrebite u priči sa nekim starijim tipom,naići ćete na negativnu reakciju.

Biti sposoban s nečim. Baratati tako dobro kao sa vintom, tj. nečim nalik na kurblu, što stoji pozadi špeditera i ima svrhu kao ručna u kolima. Onaj koji vinta je morao da ima jake i sposobne ruke, ne bi li na vrijeme zaustavio špediter.

Omiljena Leonardova kafana.

Efekat nekvalitetnog toalet papira. Više šmirgl papira, ako me razumijete.

Ne radi ništa produktivno, nema vajde ni od njega ni od posla. Baš kao što traktor ne ide po vodi, niti brazda može ostati u moru čak i kad bi postojao neki traktor amfibija. Trudi se on, bori se, vidiš da ima nekog poretka u njegovim aktivnostima, ali su tako složene da iz njih ispada samo trošak. Bolje bi bilo da leži i ne radi ništa.

čin zavođenja koji se obično pripisuje ženama a realizuje se borbom prsa u prsa, pri čemu se koristi ceo arsenal i ne štedi municija; obuhvata sledeće faze: vrckanje dok plen ne dobije morsku bolest, saginjanje da se dohvati nešto što je šatro ispalo, a sve to u suknjici " kratkoj, kratkoj, da je kraća bila bi kragna", zatim sledi brzopotezno okretanje na štikli praćeno zabacivanjem kose i osmehom kao u reklami za " Orbit"; uz ovakav precizno izveden manevar žrtva nema nikakve šanse

Iz malog mozga prepoznati rješenje kao ozbiljnog problema čovjeka kojem gori pod nogama i ne propustiti priliku podjebavanja istog.

Kažu mudri ljudi da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ja se slažem, otvara, ali kako.
Jednom davno u zemlji iza sedam mora i sedam gora živeo je siromašni pisac definicija. Jedne noći je usnio san da ga čeka veliko bogatstvo ako uspe da ubije alu hejtersku u zemlji Vukajliji. Rešio je da sledi svoj san i obreo se u toj čudnoj zemlji. Tražeći alu hejtersku danima i noćima iznurivao je sebe do krajnjih granica izdržljivosti.
Odjednom moćni guru Vukajlijaškog neba mu se obratio i rekao da će alu hejtersku naći iza gvozdenih vrata na groblju vukajlijaškome. Stajao je siroti pisac definicija pred tim vratima kada mu se guru ponovo obratio i rekao da ključeve od tih vrata čuva najlepša devojka naroda vukajlijaškoga i da će ona doći tačno u ponoć da obiđe gvozdena vrata i da dalja sudbina sirotog pisca zavisi samo od njegove moći da omekša srce najlepše od svih.
Došla je ponoć i najlepša se pojavila u svom punom sjaju. Siroti pisac je bio opčinjen njenom lepotom i kleknuo kraj njenih nogu. Ljubeći joj stopala samo je ponavljao:
" Oh, najlepša i najdivnija, dozvoli mi da večito tvoj sluga budem samo da bih te gledao. Dozvoli mi da budem prašina po kojoj gaziš i vazduh koji dišeš da bih bar na tren živeo u tebi."
Najlepšu su dirnule njegove reči. Zadrhtala je. Slatka jeza joj je strujala telom, a duge noge se razmakoše i ključ od gvozdenih vrata koji je tu do tada stajao pade pred sirotog pisca definicija koji je brzinom munje zgrabio ključ i otvorio vrata groblja i time stekao neslućeno znanje. Posle izvesnog vremena provedenog na groblju on je ZNAO kakve definicije ne treba da piše. Od tog dana on je postao najbolji pisac definicija i stekao je večnu slavu u zemlji Vukajliji.
Od tog dana svet je boogatiji za izreku iz naslova, a ja za par plusića jer na žalost ja nisam taj pisac definicija iz ove poučne priče i ne znam tajnu vukajlijaškog groblja. :-{opako se smeje hahahahahahhaaahhahha(eho).

Možda je težina definisanja ovog pojma jednaka borbi protiv istog. Atmosfera straha se stvara pristankom velike većine ljudi na prisvajanje stavova koji sa sobom nose mržnju. Nažalost taj strah je svuda. Svi ga udišu, neki bez sopstvene volje ali moraju.

Kad se jedna loša stvar sazna o osobi, kao kod Hidre se rađaju dvije nove (obično izmišljene) "informacije". U duhu-već je na zemlji, udri pičku.

Odraditi nešto mnogo dobro. Rasturiti. Objasniti na više nivoa.

Privatni detektiv. Policajac. Lice koje vrši istragu.

Израз којим на елоквентан, културан, штавише софистициран начин желите/покушавате да порекнете нешто што је и више него очигледно.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Iliti kobajagi. A može i toboš, kako se izgovara u Crnoj Gori. Opisuje poduhvat u čiji pozitivan ishod za sada ni sami ne vjerujemo.

Ćoman koji izključivo konzumira vutru.

Putovati u društvu gorepomenutog dvotočkaša. Gurati ga.

Zdravo. Ne pozdrav, ne ćao, ni ćao a posebno ne ovo ćao. Zdravo, kao vitamini, kao minerali, čaj, cijeđeno voće, hiljade sklekova i bubnjeva Darkvuda. Brašno od cijelog zrna žita umjesto nezdravog bijelog koji ima ukus ali nema ono što našem organizmu treba. Dug život, treće doba, treći zubi, živi leševi sa Kavkaza i slične gluposti zarobljene u vremenu i prostoru, kao vijek hiljadugodišnje masline čija godina traje kao nama minut.

U slengu, naravno.

Podgorički izraz koji označava mjesto na kojem se trenutno nalazite.
Odavde, baš ovo mjesto ovđe.

Šaljiva rečenica koja se uglavnom izgovara kada neko spomene da se lik iz društva rukovao sa nekom poznatom osobom.