Moderni krivovjerci.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Gdje sam, koji moj? Kakva su ovo vrata? "Če-ka-o-ni-ca". Kakva čekaonica? Šta čekaju unutra? Hvatam se za šteku prljavih vrata i dok ista škripe kao da nisu podmazana otkako su napravljena, otkriva mi se tajanstven i blago čudan svijet.

Isprva sam bio začuđen činjenicom da su stolice, kao i zidovi zelene boje. Nešto oko ekologije, kontam. U uglu Usain Bolt, vezuje pertle, pozdravlja, i nestaje u oblaku dima. Vidim neka konobarica uslužuje narod turskom_kafom, reko' "Daj der i meni jednu. Kako se bješe zoveš?" "Mimix", odgovori mi. Pomislih, nešto francusko, šta li već. Dok sam ispijao kafu u čekaonicu uđoše Dilan Dog i Paninaro, vodeći omanju kozu sa sobom. Sjedoše na stolicu pored Rokija, koji mi ranije reče da je iz Jagodine, taman dok je razbijao stolicu golim rukama. Ušao je još jedan roki, laganim korakom kao 123 i reče "JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPA!". Jedan momak je pokušavao da uhvati neku radio stanicu. Ličio je na Rusa, sa sve šapkom i kozačkim brkovima. Našao je neku džez stanicu, pjevala Dženis Džoplin. Crveni baron je sve posmatrao zajedno sa nekim Ironičnim likom dok su se kolutovi dima širili iz lule koju je koristio. U to se pojavi neki lik i samo reče "POJZZEEEEEEEEEEEN". Ništa mi nije bilo jasno, dok ne pročitah primjer i skontah:"Bata Gugi, jebote".

U to sa drugih vrata, koja su neprimjetno stajala tamo sa druge strane sobe, pojavi se neki Beli, mislim, lik u bijelom mantilu, i pokazavši na mene, reče mi da ga pratim. Tamo me dočeka DR. Tufer Šmrc i odjavi se taman kad sam pošao da ga pitam nešto.

Šta ću, vratim se nazad, kad ono soba puna novih likova. Sav namrgođen, ne znajući ni zašto sam došao, pođoh da izađem, kad mi Mimix reče:"Ej Luki, de ćeš?"
"Ko će ga znati, malo sam u kukuruznom stanju uma. Razmislim pa ti javim. I daj mi još jednu kaficu, e to, živa bila i uzdravlje."

Dok sam ispijao kafu, i polazio ka vratima, u čekaonici se začuo vrisak. Okrenuvši se da vidim čemu vriska, ugledao sam tijelo onog Ironičnog lika kako leži na podu. Zakrivljena usta, spuštena desna obrva, ispala lijeva očna jabučica, krvarenje iz nosa. Gadan prizor, koji me je odmah uputio na trovanje nekim bućkurišom...

Osim izraza koji označava značajan istorijski i geografski pojam, takođe se može koristiti i kao izraz za lokalnu radodajku kroz koju su prošle sve nacije i boje kože.

Konstatacija da udane dame i dalje mogu orosit na druge muškarce, odnosno da imaju oči.
One slobodoumnije poduzmu i korak više, naročito ako je u pitanju mlada kurčetina, a njen dragi ne upire dovoljno.

Sjajan način da porastete u očima poštovalaca istih, bar privremeno.
Zapravo što je najbolje, šta god da kažete, nećete pogriješiti jer ma koliko veliki u nečijim očima bili, Džoni Štulić svakako liže masnu tepsiju posle ručka da se ne baci a onda mu mast curi niz bradu narednih pola sata; Neša Galija podrgine na silu kad popije pive samo da bi ispao faca u društvu, a Gale Kerber nosi gej rajf po kući da mu kosica ne bi upadala u oči. Neda Ukraden čak i prdne ponekad.
Dakle, to su obični ljudi koji su sigurno bar jednom u životu izgovorili rečenicu koja je vama na umu...

Zaustavi malo film. S kim ti misliš da pričaš? Na koga ti ja sličim? Razmisli malo što govoriš. Zadnje upozorenje prije neminovnih posljedica.
Ovo se obično odnosi na one osobe koje si previše dopuštaju, to jest, malo se zaborave, kako bi eufemistički kazali.
Nisu svjesni svoje situacije, a bogme
ni položaja u društvenoj hijerhariji.

Kako prođe, pa misliš da si u guzicu ubacio nešto mnogo znanja što ti pruži potencijal da petkom i subotom sa svojim dupelizcima ili dobrim drugarima sereš o filozofskim pitanjima egzistencije ili nečemu trećem što si kampanjski pročitao.
Takođe, talas proseravanja se ugmiže u svaki segment života, pa pored ,,laprdanja'', odjednom se javlja interes za ozbiljniju muziku, filmove i menjanje života iz korena.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Obicno kad je neka festa, recimo rodjendan, ocekuje se da padne neki evric od kumova, prijatelja i tako dalje.
A onda se slavljenik toboze uvredi kolicinom novca koja mu se daruje.
Interesantna je reakcija jer je ona uvek ista bez obzira kolika je suma novca u pitanju, dal 20 evrica ili 1000.

To je momak koji vam sjebe čitavo veče. Čitava ekipica je pošla na žurku, da se smuvaju neke cure, da se popije, da se provede. I šta se dešava, uvek jednog od njih ubije emocija zbog toga što je puno popio, i čitavu noć kenja, kenja i kenja. I usere vam sve, vi pođete da priđete nekim curama, počneš razgovor sve fino, i nakačiti se pijana budala i počne da sere nešto, lupeta, i cure odu. Ti sedneš ubedačen da ubiješ jedno pivo, i spažiš majmuna pijanog kako uništava šanse i drugom ortaku, ali, tebi je to smešno, jer nisi ti u pitanju.I tako, više ni ne pokušavaš nešto da smuvaš , znaš da će pre ili kasnije da ti sjebe šanse, pa onako iz ugla , ti i ekipica kojoj je sjebao šanse ( izorgijao vas ) , posmatrate i smejete se. Kasnije to postane dosadno, ali, primetio vas je on opet, dolazi, i priča vam kako ste vi braća njegova jedina, najbolja, i kako su sve cure kurve i da vam ne trebaju ništa i da će čitav život biti tu za vas, i tu jednostavno pravi orgije sa vašim mozgovima. Ali on je tek počeo ! Šta to moje oči vide, nakačio se sekjuritiju, i njih zapitkuje ima li kakvih pički ,jel karaju oni šta il' samo stoje tu ko kipovi. Naravno, njih zabole kurac šta on priča, a muka im da ga izabucuju. Al boli i njega kurac što ga niko ne sluša, nit' on zna sluša li ga, njegov mozak je odavno na spavanju.Opet ste mu vi na meti ! Priča opet istu priču. Završio je. Onako se tretura, budala, i šta, samo mu jos fali di džeja da ubedači, pa da ode sve u kurac. Opet obiđe čitav krug u klubu, ispovraća se na par cura i onda opet, naravno, VI ! Mislim, ortaci ste, al jeeee... I , priča po deseti put, mortus onako kretenski, utrne vam mozak od priče, a i vi ste već pola pijani. Opet on povraća, opet se glupira, samo što ga sad svi guraju. Prolazi par sati, vi ste svesni da nema ništa od dobrog provoda, i kapirate da se u stvari najbolje proveo ovaj kreten, pa , barem da izuvečete neki prosek, ponapijate se i vi k'o mortusi i ponavljate njegove poteze. Ništa ne preostaje, izbacuju vas. Jebali ste majku svima, a Tadić, sada Toma, će vas zapamtiti , kunete se ! Eh da,opet je pravio orgije s vašim mozgovima. I da, opet će. A možda ste i vi nekom to radili, al jebiga, ne sećate se.

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Nastale zbog potrebe, koja je opet proistekla iz uverenja da je znanje stranaca o nama veće nego što se čini i da ipak nismo toliko minorni kada je reč o globalnoj rock sceni, da se velika imena strane rock muzike dovedu u vezu sa našim narodom. Najčešće su neistinite, a neretko se graniče sa fantastikom.

Izraz koji opisuje situaciju u kojoj nakon prospavane noći sa ljepoticom, ujutro shvatiš da si zapravo punio gorgonzolom transformera ili dotjeranog gabora te poželiš nazad svoju spermu.

Rasprostranjeni sremski naziv za momke između 16 i 20 godina. Obično se koristi kada se mladić uključi u stvari koje rade matori Sremci, tipa klanje i štrojenje svinja. Verovatno je nastao lenjim izgovaranjem reči braća.

Fraza koja se koristi za vrijeme jela, a izgovara je najveća izjelica za stolom.
Obično ostane koji komad na kraju, najčešće komad mesa jer za to se isplati borit; i ti da ne ispadneš krme koristiš eufemizam žrtvovanje kako bi prikrio svoju proždrljivost, a usto impliciraš da se ne baca hrana jer je tobože dosta gladnih u svijetu o kojima ti vodiš računa.

1. U grčkoj mitologiji poznata ratnica i nesavladiva trkačica.
Onaj tko pobijedi Atalantu u utrci, bi postao njen muž, ako bi osoba izgubila, bila bi ubijena.
Nakon dosta ubijenih prosaca, za njezinu ruku se izborio Hipomen koji je bio očaran njenom ljepotom, uz pomoć Afrodite u vidu 3 zlatne jabuke koje su omele Atalantu.
2. Označava ženu i pol, što izgledom, što manirima Monice Bellucci, za kojom je ludo pola grada, koja neumoljivo odbija potencijalne jebače te odbija postati javno dobro.

Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:

Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.