Usled velikog broja napada lutalica na građane ovih dana došlo se do ideje da se taj problem reši. Kako je čipovanje, sterilisanje i slično potpuno nepotrebno, naša vlast će primer uzeti od naše braće, Kineza, koji imaju višak stanovnika, ali ne i lutalica. Oni svakog psa na ulici brže bolje ispeku i omoguće porodici tu čast da nedelju dana ne jedu pirinač. Po ugledu na njih, u pljeskavičarnicama će se umesto tradicionalne sojine peći pljeskavica od mlevenog mesa pasa lutalica.

Bolna tačka balkanskog oca koji je očekivao sina-naslednika ("Sine nasledniče, sokole mali, dok smo živi tebi ne sme ništa da zafali!" op. cit Aleksandar Aca Ilić), a sada mora da ima u vidu miraz (što veći da one džukele Rajkovići ne počnu da laju da smo sirotinja, jebo im pas babu kroz helanke!) jer se podrazumeva da mora da se uda pa taman imala facu kao Đavolja varoš (da joj se stoka Đurovićka ne smeje kako je ostala usedelica). Ovdašnji otac takođe strepi za čast, celovitost i integritet himena svoje kćeri i svakog njenog druga ili "druga" propituje prema oprobanim UDB-inim metodama (da ona govna Jovanovići ne pričaju po komšiluku kako je "ta završila sve fakultete, ove naše, po komšiluku").
Ipak, posle bolne faze suočavanja sa istinom, kćerka postaje uteha i očeva miljenica. Ipak, očevi više vole kćeri, sinovi ionako vole da zajebavaju.

Biti taksi vozač u Srbiji znači boriti se za koru leba' kao i svi drugi. Ali zašto su taksi vozači posebni. Oni imaju neka svoja pravila ponašanja i neku posebnu životnu filozofiju u koju ne može da pronikne niko dok i sam ne postane taksi vozač. U ovo sam se lično uverio na primeru par drugara koji nisu znali šta drugo pa su otišli u taksi vozače. Kad sam posle par noćnih smena sreo jednog od njih, razlika je bila vidljiva već na prvi pogled. Čast izuzetcima.

Da, naravno da nisi.
Postoji dosta deviza koje devojke koriste da bi sebi digle cenu, ali ova je najnerealnija ikada. One najlošije se mogu porediti s njom. Kao kada kaže "Moj idealan dečko ne mora imati novac", a dečko je igrom slučaja džipom izvodi na večeru. Naravno, ne mora, ali to ne znači da ne može.
Ni "Veličina nije bitna" nije daleko od toga. Svaka čast devojkama kojima zaista nije, ali ako ne možete da se pružite dovoljno nećete dobiti kafu u krevet.

Prilepak nesrećnika koji su imali tu čast da im profesija, isprva iz ljubavi a kasnije iz moranja, bude u stvari definisana u vidu čuvara zoološkog vrta, u najmanju ruku. Svi oni su prvog radnog dana sa dnevnikom pod mišku u školu došli sa namerom da budu revolucionari, ljudi koji će otkriti nove Tesle, Pupine i Ajnštajne, iz nje su istog dana izašli ako ne sa ulepljenom guzicom ili iglom u mekom delu iste onda sa pridevom koji ih uglavnom prati do kraja njihovog staža.

Kada naizgled pozitivna stvar ima turobnu istinu u pozadini.

Dokaz da si glavni baja. Bilo da si samo sa par ortaka ili sa gomilom ljudi - pričanje reči unapred tokom gledanja nekog klipa je uvek prava stvar (ili bar Vi tako mislite). Time ne dokazujete da ste samo gledali taj klip bezbroj puta, već da ste prvi u društvu koji je "imao tu čast" da ga pogleda, a i samim tim pokupi mnoštvo fazona iz istog. Nesrećne ljude pored vas, u većini slučajeva, ova radnja dovodi do ludila. Takođe, slično deluje i prepričavanje radnje unapred.

Način ophodjenja prema drugima, usled stanja duha poznatog kao *pička*. Slušajući tekstove o slavi, borbi, i umiranju za ideale, prilikom prolaska pored grupe ćelavih mongoloida u trenerkama većina njih skreće pogled i nada se da će proći neprimećen, pljunuvši pritom na sve ono što u muzici koju sluša - čast i svoje *ja*. Konstantno bežeći od problema i izbegavajući čak i neophodan sukob, bilo fizički bilo verbalni, dovode sebe u nezavidnu situaciju.

Umesto da pokažu otpor, oni dublje poniru u provaliju straha. Dopuštaju sebi da padnu niže na društvenoj lestvici od onih koji bi trebalo da su na dnu.

A samo je trebalo da pokažu muda, usprave se i svim srcem kažu *udri*.

Onaj stupanj emancipacije koji dosežeš posle šest limenki piva i tri džointa.

Kako mozemo vidjeti danas,ljudi pocnu da te cijene tek kad krepas.Uzmimo za primjer izmedjuostalih Toseta Proeskog,Michaela Jacksona,nesto ranije Tu Paca.Svaka cast za one sto su ih gotivili i prije,a i poslije smrti.Ali tu pocinju da se javljaju neki neofanovi,koji su se razvaljivali turbo folkom,a onda kad su ovi svojom smrcu poceli mahom privlaciti pozornost,oni su odjednom poceli furati navadene pjevace,stavljati rip slicice i natpise po raznoraznim sajtovima i bloggovima i kojekakve maloumne budalastine samo da budu u trendu.

Atraktivna devojka koja pojavom budi nagon za produženjem vrste kod muškaraca. Stvar je ličnog izbora kakav izgled to podrazumeva.

Smotra probranih ljubitelja alkohola na kojoj se raspravlja o razoraznim temama.Na kulturnim večerima se konzumira hmeljov sok,voćne kapljice i ako se ima više novca onda se konzumira i grožđani kiseli sok.I dok se uz dobro društvo i dobro piće opušta atmosfera,vrsni umjetnici oduzimanja kreću u misiju hroničnog pijenja prirodnih domaćih sokova.Umjetnost kulturne večeri je poznata svugdje u svijetu i iako se pogerešno naziva pijančenjem kulturne večeri su događanja izrazito umjetničkog karaktera na kojima se veličaju domaći proizvodi i pokušavaju se kopirati slične svečanosti organizovane u čast grčkog boga Dionisa,u staroj grčkoj.

U svetu kompleksa, fora je biti onaj kome se smeju.
U tu čast, drndaš po internetu celi dan, da bi našao neki " I'm smart " članak.
Staviš ga na Vukajliju, dodaš sve ono što misliš da bi za rezultat moglo dobiti komentar tipa "Ti si car", "Ooooooooooooooooooooodlično", "Genijalcuuuuuuuu"....
Pokopaš sve svoje stavove jer "Hej, koga još briga za stavove, bitno je da se ljudi smeju"....
Dobiješ povećan nivo adrenalina u krvi..i onda si opet niko i ništa.
A tako si se trudio !

Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.

Česta reč i kada nešto ne valja i kada valja.

Jedino legitimino opravdanje u vašim očima u cilju ublažavanja poraza u nekoj igri. Na stranu to što vas je komšijin šestačić bukvalno ponizio u PES-u, klinka sa niknejmom Ancxy99<3 odvalila u ConQUIZtadoru ili izgubili u crvenim rukavicama od parkinsovca, pružiti ruku protivniku i dostojanstveno reći : alal ti vera, svaka čast, oduvao si me - ne pada vam ni na kraj pameti. Lakše i zdravije za ego je naravno potražiti bilo kakav izgovor za sopstveni neuspeh, nego čestitati oponentu na poštenoj pobedi.

Fraza koja predstavlja jako puno značenja:
1.Veličanstveno, savršeno, štrumfastično, nenadjebivo, jebačkeve... Kada bi postajao neki pridev, koji bi obuhvatao gore navedene osobine, in d pedu bi bio 4. stepen komparacije.
2. Uzvik oduševljenja, obično onaj posle neverice ili ti posle ne seri? Izgovarati: Iiiiiiiiiiiin D peedu.
3. Taj rad, samo tako, svaka čast.
4. Naravno, što da ne.
Ne postoji reč u našem jeziku, koja bi bila makar upola slična ovoj. Najpribližnija je Fak Yea, ali ni ova ne može da joj prinese vodu. Nema potrebe dodavati još neku reč, ova kazuje sve i više od toga.

Lep ali zaboravljen obicaj. Ranije u doba dzentlmena i postenja bilo je cast preuzeti krivicu na sebe. Takodje se znaju slucajevi iz kriminalnog miljea kad jedan preuzme krivicu da ne bi svi popadali. U novije vreme ovo se desava sve redje i redje, uglavnom se svi prave da nisu krivi ili da krivica i ne postoji.
Nebitno dali se radi o politicarima, kriminalcima, vlasnicima propalih firmi, radnicima ili nekom sasvim desetom.
U nekim situacijama labilniji podsvesno sebi nabijaju krivicu i grizu savesti, ali je ne priznaju tj. posto su labilni nemaju dovoljno hrabrosti da je priznaju.

Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.

Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.

I onda, prc!

Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.

Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.

Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.

Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.

I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.

Reči koje zvuče slično i često se pogrešno koriste:

-tvrdoglav : koristi drugo jer bi mogao da bude preveslan ako mu se dokaže da nešto što neće verovatno i može

-glup : trabunja, meša pojmove i na kraju može/hoće

-prepotentan : smatra da je čast ako izgovori drugo i blam ako mu izleti prvo

-osetljiv: taj još razmišlja šta da kaže jer će nekog svakako povrediti svojim odbijanjem

-darežljiv : taj ne zna nijednu reč koja sadrži "ne"

-filozofčina : koristi samo "mislim da...", tako da ćemo za 6-17 sati znati ishod