Odjeb ljudima koji se previše ponose svojom intiligencijom!

Život? Je l' se to jede?

Postoje oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviđaju. Ipak, stalno upadaju u klopke jer računajući na poteškoće, stvaraju iste. Život je i unutrašnji i spoljašnji. Bez obzira na neraskidive korelacije između te dve manifestacije, postoje i mnoge specifčnosti. Dok se sa unutrašnjim borimo sami (čast psiholozima koji naplaćuju 50 evra sat mamu im jebem), spoljašnje traže malo više. Puno je "metaka i šrapnela" koji pogađaju. Ljudska duša je na neke imuna, dok za dosta nije. I tako, dok većina nabavi "fuck off" stajling pancira i krene da se bori sa životnim nedaćama kako zna i (ne)ume, postoje homo sapiensi koji pribegavaju insektoidno-vodozemačko-sisarskim trikovima te se ukopavaju - u zemlji je spas. Često idu toliko duboko da više nikad i ne izađu.

Rovovska borba je borba bez pomicanja - borba bez borbe. Uđeš u rov, pripališ cigaretu i ne proviruješ. Nekad baciš neku bombu, opleteš kratak rafal - većinom šutiš, osluškuješ i igraš karte. Možeš da čekaš, ili da kreneš. Doduše kad izađeš, čeka te metak ili preplašeni protivnik koji beži.

Život je ulaznica. Rov je samo jedna od mogućnosti, i to loših. Nema garancija!

Dok živiš, budi živ!

Rečenica koju roditelji, babe, dede ili bilo koji deo rodbine mora da izgovori barem jednom u vašem životu. To se obično dešava u situacijama kada odlučite da na bilo koji način promenite izled (puštajući kosu i bradu ako ste muško, pirsingom, farbanjem u čudne boje kose, stajlingom) ili ako odlučite da svirate neki instrument ili uzmete udela u aktivnostima koje nisu baš standardne (možda nečiji sin želi da bude baletan, to ne znači da je gej već samo da ga privlači netipično).

Mada, kada bolje razmislim, familija tu rečenicu i one slične njoj izgovara uvek kada im se nešto ne svidi, a kod većine familija se uvek javlja neslaganje sa izborom i odlukama pojedinca (čast normalnim porodicama). Te reči najviše pogađaju u tinejdžerskom dobu jer vam se čini da je ceo svet protiv vas, pa ovako nešto samo povećava iziritiranost kod vas. naravno, i dan kada budete imali svoju porodicu neće biti dan kada će prestati da vam se obraćaju na taj način, jer ipak su oni stariji i kao merodavniji. E, tek tad živci pucaju.

Fascinirajući izraz pohvale i oduševljenja nečim.

Kulturna manifestacija posvećena uspesima domaćih političara kojima su sportisti ukazali čast time što su se rukovali sa njima pre nego što izađu na binu na kojoj Novak Đoković svojim lekovitim suzama leči Borišin ožiljak kojem naočigled oduševljene publike raste novi bubreg dok rentgen aparat drži doktor Nestorović, publika u transu peva patriotske pesme, pa zaćuti dok Leontinin hor indoktrinirane dece peva himnu. Izlaze jedni za drugima zlatni momci iz jednog sporta, pa srebrni momci iz drugog, pa ponovo grend slem momak sa anđeoskim krilima. Možda su i devojke u nekom sportu osvojile odličje, ali ko njih jebe.

Nole peva. Obični sportisti pevaju. Hor peva. Spiker peva. Narod peva. Nebo se otvara, ritual preti da uspe, euforija i patriotizam čini da se formira ogromni portal umesto Pionirskog parka koji vodi direktno na Kosovo, IDEMO, POBEDA, al' narod ode kući, nacionalna televizija prekida prenos.

All in, kockarskim žargonom rečeno. Sve pare na gomilu pa u šoping, bez ostatka i bez zarobljenika.

Indikator dobrog provoda.

Gadniji od vijetnamskog, uvrnutiji od štokholmskog...
Totalna psihološka i emocionalna konfuzija. Sindrom se u različitim okolnostima, različito manifestuje, pa će se tako jedna osoba obolela od ovog sindroma, svakog 25.maja ( dan mladosti ) sa suzom u oku setiti onih lepih vremena, kada je u žutim helankama na stadionu JNA, ruku pod ruku sa braćom Hrvatima, Slovencima, Crnogorcima,Makedoncima i Bosancima, u čast rodjenja druga Tita, pevao i igrao. U slučaju da mu tog za njega veoma emotivnog dana, pomenete bilo šta negativno vezano za taj period, on može postati verbalno agresivan i uvući vas u dugotrajnu i zamornu raspravu o zemlji iz njegovih snova ...
Sa druge strane će ta ista osoba na primer 4.avgusta svake godine (dan početka akcije oluja), doživeti neopisivi izliv gneva prema svemu što dolazi iz do juče bratske mu Hrvatske. Zaboraviće sve ono što je grčevito branio 25.maja te iste godine, a pored oluje setiće se i 1914-te, Jasenovca itd. A onaj ko mu tog dana pomene bilo kakvu asocijaciju na tu njemu nekada bratsku zemlju, može biti i povredjen...

Sta cu ja na bilo kojoj strani. Pre bilo cega, bilo je lepo i mirno. Nista se nije desavalo. Sad kad si covek, moras podmiriti svoje potrebe. Pa nije li to vec neki namet i porez od zivota?
Moras jest, moras piti, moras se oblaciti. I ako ne podmiris racune nastaju problemi. Ko je autor igre svaka mu cast. Zovi je evolucijom, prirodom il glavnim bossom ali igra dok traje svi su u igri a nema zamena i rezernih igraca.
To je sto je. Svi su negde u nekom polju necega pa seju i zanju svoje plodove. No jedino sto meni smeta je sto se bar ovamo kod nas znalo da kad putujes vozom aj onog podmitis i on ti ne naplati kartu pa odes par stanice. Nisi platio kortu a doso si gde treba. E vidis ovde to ne ide. Nema konduktera, i jedino sto ti ostane da koristis ko kompas pravca je sopstveno iskustvo...

Izraz pogodan da opiše nečije zube, odnosno njihov izgled. Svako iole normalan se brine o svojoj oralnoj higijeni (bez grešnih misli molim vas), a mora se priznati da je i za oko lepo kada vidite nečiji osmeh koji, da se tako flafičasto izrazim, prosto sija jer se taj neko trudi da redovno posećuje stomatologa i pere zube.
Na žalost jedno su želje, a nešto sasvim drugo je stvarnost. Iako generalno trula taraba preovlađuje kod starije populacije, nije retkost videti i mlađe naraštaje čiji zubi izgledaju kao da su pušili petarde. Naravno, nije u tolikoj meri strašno ako ste dobili malo žute boje zbog kafe i cigara. To je riziki kojeg su svi svesni i očigledno spremni da preuzmu. Međutim, ukoliko je učestalost vaših poseta stomatologu na nivou učestalosti prolaska Halejeve komete nema nikakve sumnje da ćete ''imati čast'' da umesto kljova pristojnog izgleda, u ustima imate trulu tarabu. O ''cvetnom mirisu'' koji nastaje usled trule tarabe nema potrebe diskutovati.

Ova fraza komplimentuje posao koji je odradila dotična osoba. Većinom se koristi za žensku čeljad, koja su dobra u kućanskim poslovima, mada u današnje vrijeme nerijetko i za mužjake. Mada, s obzirom na današni stav društva prema braku, ovaj kompliment više ispadne kao uvreda.

Pokazati ko je gazda. Pokazati ko vozi traktor, a ko otvara kapiju. Jebati mu majku kolko dobro obaviti neki poso, izvanredno i bez greške, šmekerski i kul, bez mane. Jednostavno, oduvao si ga, nije ni bio tu. Toliki si jebač i toliko zajeban u svom poslu, da te kolega pita da mu oplodiš ženu. Oduvao si sve redom, ma nema ti ravnog bre. Kog god protivnika da imaš, oduvaćeš ga, oduzeti mu čast i dostojanstvo, kao da nije ni bio tu.

Ako igraš košarku protiv Marka Jarića, ti si Bodiroga. Ako mirotvoriš protiv Obame, ti si Gandi. Ako ti penal šutira Gatuzo, ti si Kasiljas. Ako te bije Čeda Jovanović, ti si Nelson Mendela. Ako je on Turčin, ti si Hajduk Veljko. Za njega si autoritet veći od Dude Ivkovića. Jebeno najjači i najluđi. Divljak koji razbija i sve šalje tri levela nazad. Posle tebe, trebaće mu reinkarnacija i integracija Crvenog Krsta, ne bi li mogao da se iole vrati u staru formu, oduvao si ga.

Jebeš li išta?

Izraz u potpunosti sličan, bar po značenju izrazu od kog drveta se pravi kašika...ili oluk, samo što je duplo smešniji jer koristi reči "baba" i "bicikla".

Za one koji ne znaju svi ti izrazi označavaju da ste nekom pokazali kako se neke stvari rade.
Pa valjda onda zaslužiš da tvoja baba odvozi neki krug na njegovoj bicikli.

Ime koje je u srpskoj javnosti postalo sinonim za poturicu, ili prilagođeno ovim modernijim vremnima osobu koja je prodala veru za večeru, a sve zahvaljujući epskom filmskom spektaklu "Boj na Kosovu".

Naime, Bogoje koga tumači jedan od bardova našeg glumišta Radoslav „Rale“ Milenković, publici poznatiji kao Raka, umoran od trulog sistema majke Srbije koju su rasparčali knezovi u želji da postanu carevi odlučuje da mu je pun kurac i prelazi u turski tabor.

Bogoje, sada već kao Mustafa, izjavljuje antologijsku rečenicu koja se kao ekser zabija u nacionalnu svest prosečnog Srbende jako skoro kao one Njegoševe reči "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci!" ili "Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka". Realno, taj Njegoš imao baš neke dobre provale.

Osoba koja svojom superiornoscu daje primer ostalima.

Obaviti neki posao na vrhunskom nivou. Načiniti da se drugi dive tvojoj egzekuciji. Jednom rečju, pokidati.

Obilan ručak, sa količinom hrane koja zadovolji sve gladne oči i tankere.

Rečenica ili dijalog iz aktuelnih filmova koje ljudi prepričavaju. Često se u društvu čuju neke od njih.

- Kako Tanjug javlja, ja te volim. - Lajanje na zvezde (ima li gore od ove?)
- Say hello to my little friend. - Scarface
- I rekao sam sebi- Mare, care, sad je startuj-> "ko te prati kuci" - Munje
- Ala ga je opravio, svaka mu čast! - Maratonci
- Čiko, Čiko, jel sav ovaj 'lebac tvoj?! - Užička republika
- Vozi, Misko! Vozim, vozim, tata! - Ko to tamo peva
- Ljubinka, sine, ide tata u rat. - Mi nismo Anđeli
- Misko: Joj, tata, i ja bi ovo radio! Tata: I tata bi, sine! - Ko to tamo peva
- Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi. - Varljivo leto '68
- Buši, hahaha, buši... - Ko to tamo peva
- Gde te svrbi, da te ja počešem? - Munje
- Deda spalio Djenku! - Maratonci
- Jebavi vas kvima uvedjaji! - Kengur
- Jel pijes ti rakiju? Rakiju ne pijem, al vinjak derem. - Kengur
- Deco, jel volite brzu voznju? Mi nismo anđeli
- Sedeli smo na balkonu i duvali... ovaj... duvanili smo cigarete. - Kengur
- Moze li to malo brze? , "Pa ne moze brze, vidis da jurimo 30" - Maratonci
- Ja sam bre lopov, nisam difovac! - 7 i po
- Sam biraš svoj put. Il' imaš mud*, il' ideš u školu. - Vidimo se u čitulji
- Brate, ja nemam prihode, al nemam ni rashode. - Kengur
- Brate, znao sam da si peder. - Kengur
- Znaš me, znam te. - Rane

Iako totalno nekompetentan kao totalni ne-Šumadinac i još totalniji ne-Levačanin (ne znam ni gde je isti), ne mogu a da ne pomislim da napred navedene destinacije pored imena TV ili beše radio emisije koja me nekako uvek asocirala na ono "pozdrav iz zavičaja" ili kako beše ono drugo gde gastarbajteri naručuju pesme, .... a, da, "jedna pesma, jedna želja" imaju i neki dublji smisao. Mora biti da je to još jedno od onih opštih mesta gde smo se podelili, pa je Srbija samo Šumadija, ili, taj, kako se zvaše, Levač? Tako opet i u pesmi narodnoj, mi glupsoni, što nismo iz mesata koja se rimuju sa jelek i opanke, selo i prija, Čačak i Ljubić, Šabac i Sava, ostadosmo da na svadbama i ispraćajima u vojsku nemamo svoje, autentične, lokalpartiotske pesme. Ili, ne daj bože ako ih imamo, i zapevamo, onda gosti, s mladine strane a iz nekog opevanijeg mesta, blenu u neverici i vade još 100 evra da muziku vrate k sebi.