Osoba koja je odlučna svima pokazati istinu i činjenično stanje bespogovorno se pozivajući na jebenu ''wikipediu'', hraneći tako internet trolove u zabludnoj nameri da dokaže sopstveni nenadjebivi sveznalački status kao jednog u moru internet prosvetitelja.
Wikimanijače, ljudi su ovde došli da se zezaju, a ti im to i omogućavaš.

Švercer fuš robe iz okoline Istambula.

Analogno automobilu praznog rezervoara, funkcionisati na poslednjim atomima energije. Biti na izmaku sopstvenih snaga. Polako ali sigurno baldisati. Gasiti se od umora. Lipsavati, što bi rek'o onaj magarac kog je ciganin učio gladovati.

Inače, pojava koja se međ' nebeskim narodom podjednako dovodi u vezu i sa posledicama (pre)napornog rada i sa onim (pre)obilnog naždrokavanja alkoholom. Jebiga. Mi potomci Atlantiđana sve radimo muški...

Ona baba koja zna sve o svima iz ulaza. Zna ko je kad ušao, kod koga je išao, šta je doneo i kad je otišao. Zna tačan broj stanara zgrade. I to je otprilike sve što zna. Predveče se ispred zgrade okupe razne baba-tetke iz ulaza i pažljivo slušaju njena opažanja u toku dana.

Nepristojni ljudi čiji vokabular prevazilazi udruženje kočijaša Mađarske i argetinskih gaučosa kad ih ritne vo kog štroje, začinjen pride nekom mukom, gorkom ili slatkom, što samo naš čovek može da doživi i preživi na ovom ludom svetu. A i da sroči.

Rečenica koju možete da popijete u vidu odjeba od oca kada počnete da mu prodajete priču koja ne pije vodu nikako, čak ni kod dvanestogidišnjaka ne bi prošla ali eto zakovali ste dupe na obraz probali pa šta vam Bog da. Svesni te rizika da čak možete biti osramoćeni do nivoa Suzane Mančić, ne zbog privatnih snimaka nego zbog pokušaja da bude pevačica.

Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.

Starostavni žargon, interpretacija sledećih:

1) (jednu, uvis) Tražiti reč. Javiti se za repliku.
2) (jednu...pa drugu, na nekoga) Fizički nasrnuti. Udariti.

Elem, čudi me da nedefinisano bejaše na sajtu ovom, kapiram da ste odavno digli ruke od njega...

Najbolja drugarica sa kojom uglavnom nemaš puno zajedničkih interesovanja,ali ona je jedina koja može da te spusti kao nijedna druga osoba.Samim tim što ste gotovo ceo život prošli zajedno,podrazumeva se da je bila sa tobom u tvojim neslavnim trenucima,u čudnim periodima kada si imao drugačija razmišljanja.
Naravno,ima mnogo bolju memoriju od tebe i izvlači iz tebe sećanja koja si se toliko trudio da potisneš.
Najčudnije u vezi toga je to što je time voliš mnogo više,jer tad shvatiš koliko se u stvari dobro poznajete.

Trenutak, kada ce igrom slucaja (sto bi rekli RANDOM-om), a za koji se pretpostavlja da ce biti 2012 godine, doci do nestanka sveta kakvog poznajemo.

Boles' koju je zakačio tip, koji je dal' srećom ili nesrećom, zaglavio u kancelariji sa minimum dve žene. A onda njegova sopstvena počne čudno da ga gleda kad izađe iz kade sa kosom umotanom u peškir i turpijom za nokte u džepu od narandžastog bade-mantila(roze bi bio takav kliše...).

Žena kuva ručak i žena pere suđe. Obrnuto nije normalno.

Da se odmah razumjemo - prije nego li na me dignu hajku džender centri, zagovornici i zagovornice polne ravnopravnosti i drugi jebivjetri, reći ću vam da sam izreku iz naslova prvi put čuo iz usta moje pokojne babe. Njoj je jednostavno bilo ispod časti da joj se tamo neko muško mješa u kućne poslove, a ne k'o ove današnje - samo da im je da zauzdaju neku budalu, a one da dignu noge. A, ti, onako muževno dodaješ trunčicu origana i mrvicu muškatnog oraščića pazeći da te čorba koja vri ne isprska po novoj rozoj kecelji. Fuj!

Čak i ako si kuvar po profesiji, ako te na stolu, po povratku s posla, ne čeka taze skuvan suljpa, ne bi bilo zgoreg da pogledaš malo južno i provjeriš je li sve na svom mjestu. Da nešto, ne daj Bože, ne nedostaje.

Извор: http://www.srbijanet.rs/zvezde/domacica/37428-ceca-platila-za-prostitutku-1000-evra.html

Прошле недеље је одржана промоција ове књиге (од ауторке сумњивог морала), која је наставак саге о проститутки - која своју кору хлеба поштено зарађује у Немачкој. Поред дронфуља, профукњача, и којекаквих бубашвабо-новинара жуте штампе (жућа не мере бити), појавила су се и знаменита имена наше естраде, који су брже боље дотрчали - не би ли им слика осванула у абер-новинама, јер су они, тобоже, љубитељи писане речи. Добра прилика да поброје шта су све прочитали у животу, и да похвале цењену списатељицу, типа: жвањ-жвањ-она-је-тако-супер-пише-мисим-оно-разваљује-екстра-жвањ-жвањ...

Промоција не би ни била тако запажена, да се не развлачи по новинама како је први примерак откупила Српска Мајка за `иљаду еврића (уштедела, сиротица, од трансфера фудбалера), вероватно да би имала шта читати на будућој робији. А да не причам о дегутантности како ће тај новац завршити у хуманитарне сврхе дечијег онколошког одељења (прокламују најниже пориве, и са тим новцем се после перу преко болесне деце, и то на сав глас. Фуј!).

Ауторка се брани чињеницом да је прошло издање продато у 150,000 примерака (!?!), плус најмање још толико за овај други део. СТОПЕДЕСЕТХИЉАДА!!! Мислим, јесмо ли као друштво дотакли дно, или ово силовање здравог разума тек узима замах?
СТОПЕДЕСЕТХИЉАДА!!! За шта, за аутобиографије курвуљетина које су решиле да одену ново рухо, спонзорушки се удале, латиле оловке, и на прошлост пљунуле пуј-пике-не-важи. И све то аминују познате личности, ИДОЛИ тинејџерчица које се ко уклете облаче у "whore outfit" одећу, по последњем крику моде (а то што је памет крикнула за сва времена, ником ништа).

И на самој промоцији се јавио један глас разума, који се дрзнуо да пред свима каже да је ово штиво дно писане речи, шљам и ђубре књижевности. Али окупљена маса испраног мозга га је презиром прождирала, са етикетом да је "лажни моралиста", све док се није изгубио. Наравно, сви су стали у заштиту ауторке, која по њиховом мишљењу треба да добије Нобелову награду за књижевност.
Ал` кад би се курве питале...

Bombarder iz Borova sela. Najbolji izvodjač slobodnih udaraca. Trebo da igra u Dinamu al nije htjeo da sjedi na klupi Mlinariću pa je odjebo Ćiru i vratio se u svoje selo. Onda su mu iz saveza rekli da mora da potpiše za Dinamo inače neće biti član one zajebane ekipe U21 koja će kasnije osvojiti Svetsko Prvensto. Tvrdoglav kakav jeste odjebo je i njih i prešao u Vojvodinu. Uzeo titulu i prešao u Zvezdu i tamo uzeo sve. Prešao u Italiju i postao Bog slobodnije udaraca.

Lolo moja kad neko ukliže i napravi faul protiv tima u kome je Miha igrao, golman te ekipe mu jebe idje išta ima jer i ako mu odbrani velike su šanse da mu ovaj prelomi ruku. Bolje da je penal napravio nego faul za slobodni. Dolazi batica sa podignutom kragnom namešta loptu, gleda golmana i živi zid. Polako se odmiče od lopte i isto tako polako kreće ka njoj. Podiže lijevu nogu do nebesa, prsa napred, ruke raširene i raspali je toliko jako da je vidiš tek kad rastegne mrežu. Trejdmark

U Sampdoriji je procvijetao. Prvo je podšišao onaj žbun od kose ko da ga je Ceca nedje pokupila i upristojila ga. Još mu je stari lisac Erikson reko jednom prilikom da zajebe krilo i predje na libera. Jebiga, nema puno trke, bacaš duge, čekaš prekide i puniš. Moreš opet šutat slobodnjake a ne moraš toliko trčat za loptom.

U to vrijeme fudbaleri nisu bili depilirane pizdurine koje se slikaju po instagramima i lickaju se dva sata pred meč. To su bili gladijatori, koji su neć pred veče pili i jebali kurve u nekom jeftinom hotelu i ujutru onako mamurni ulećali klizeće da sjebu noge nekom klincu. Nema zajebancije brale moj, ili si pička ili fudbaler.

U Laciju se naosvajao trofeja, podučavao mladjanog Stankovića i usput dao het trik iz slobodnjaka. Posle toga ga njegov jaran Manćini zove u Inter da ga pred kraj karijere uvodi sa klupe kad neko napravi faul.

Možda ga Pirlo prestigne po broju golova iz slobodnjaka, iako mu je za to trebalo skoro dvijesta utakmica više. Al jebešga, oni Pirlovi su nekako mekani, fini ko da ih je baka spremala nedeljom za djecu. Mihajlovićevi su topovski, brutalni kao da su ispaljeni iz beztrzajnog topa.

Danas kad da neko gol sa triest metara vrti se po internetima ko da je dao gol makazicama sa pola terena. Za Mihajlovića je to bila još jedna nedelja. I nema više takvih majstora slobodnih udaraca.

Posedovati i najmanju trunku mašte, makar i jednu jedinu nervnu ćeliju koja je u stanju da deluje van okvira onog poznatog, standardizovanog, ustaljenog. Ratosiljati se stega zamišljenog ama konvencionalnosti na glavi i mislima se uputiti van upisanog druma u mapi razmišljanja. Imati širine, biti slobodouman. Ojebah.

U savremenom poretku stvari, međutim, izraz iz naslova zadovoljava i standarde u kojima je nasumični homo-sapiens eventualno sposoban da “procesuira podatke” ( autor inklinira na operaciju razmišljanja; prim. dr.sci.med. ) i IZVAN takođe jednog tipa kutije, tzv. magične kutije, koja mu obično bleji u dnevnoj sobi i pleni pojavom, ako me razumete. Mi Srbi, ipak, ne moramo previše da strahujemo da ćemo postati jednodimenzionalni – iz te dimenzije u kojoj smo mi, naime, ne vozi niti jedan autobus, drugi vid transporta i da ne spominjemo...

Kaže se za nekog kome se dizna otvori više nego što bi trebala, pa kao i svinja koja otvori kapiče i izrovi baštu, dobije kaznu, bilo motku po grbine kao svinja ili neku drugu.

Кршење моралних обзира и начела институционализованих од стране мајке Цркве.

Batica iz kraja, specijalista za baronisanje.

gazda kuće, muž, otac - radnik u firmi pred bankrotom, u kojoj već odavno plata nije legla. Uglavnom je neki srednji nivo, poslovođa je, al ima i sto šefova koji ga kontrološu i sijaset radnika koji ga uglavnom ne slušaju. U kući pokušava da vodi glavnu reč, ali kako para nema i njegov autoritet pada

žena, majka - ukoliko je to moguće, igra je Svetlana Bojković. Reč je o nadasve pismenoj, načitanoj, fakultetski obrazovanoj ženi, koja je ili advokat, ili prosvetni radnik. Ima uvek aristokratsko ime, tipa Valerija, Antonija, Viktorija... U kući vodi glavnu reč, često ima migrenu, jer je muž i deca dovode do ludila. Svaka njena rečenica počinje sa "Pobogu". Često se čudi i zgražava. Na polovini serije upoznaje čoveka sličnog njoj, koji preti da rasturi brak.

stariji sin - ozbiljno i odgovorno dete pred ženidbu, koje je uglavnom apsolvent pravnog ili ekonomskog fakulteta, i nikako da da poslednja dva ispita. Do tada je bio marljiv i vaspitan, a za vreme apsolventskog staža upada u probleme, počinje da pije, puši, a vrlo često umesto da se oženi nekom čestitom ženom, napravi dete nekoj trećoj.

ćerka - tatina princeza, fatalna lepotica. Uglavnom upisuje neki ozbiljan fakultet poput više poslovne, ali ne uspeva da daje ispite, jer profesori misle da hoće sve na izgled. Za njom se okreću svi studenti, koji vrlo često zbog nje prave nered na predavanjima. Uvek joj se dopadne neki mangup zbog kojeg napušta studije i roditeljsku kuću.

mlađi sin - pubertetlija, srednjoškolac, buntovnik. Od starta upada u probleme, vrlo ga često izbacuju iz škole, koju na posletku završava sa jedva prolaznom ocenom. Uglavnom u toku serije ima najviše provala, a vrlo često mu lupaju ćuške.

deda - nebitno da li je sa majčine ili očeve strane. Uvek ima neko skriveno bogatstvo, pun je lovačkih priča, ali se ujutru uglavnom ne seća ni kako se zove. Vrlo često se izgubi u gradu, a u kući je majstor za sve... i za zamrzivač, frižider, odvodne cevi. Uglavnom kad popravlja izbije neka eksplozija ili poplava.

baba sa tatine strane - večita radnica. Kuva, pere, čisti, pegla. Ne voli snajku, koja se non stop licka i maže, a dete nema ni hleba da jede. U srećnim vremenima ju je glumila Radmila Savičević ili Olivera Marković. Uglavnom je bila omiljeni lik serije.

baba sa mamine strane - doterana, sređena, umišljeno načitana, promućurna, uglavnom je protiv zeta i njegovih. Svoju ćerku redovno savetuje da ostavi porodicu i kuću i nađe nekog doktora. Uglavnom je svi članovi porodice izbegavaju.

E sad je samo pitanje hoće li biti Porodično blago, Bolji život, Srećni ljudi ili nešto novo... Familijarni goblen.

Radnja koju upoređujemo sa muškim polnim organom, kada vidimo da naš sagovornik, tu radnju ne prati adekvatno.