Lik koji posle duge tradicije ne pranja zuba iznenadi svoja usta i zube te ih opere.
- I tako ti ja priđem njoj i smuv...
- Ćek, ček... Aj duni čas..
- Huuu
- Au jebote! Ti si opr'o zube! Praznik za usta si napravio! Zapiši datum i slavi ga!
Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.
Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!
Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.
E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.
Apel na građane da odmah upale sve uređaje u kući na trojku.
Pali bojler da se ugreje voda, neće biti struje posle
Upali i TA peć, da se akumulira,ko zna kad će da dođe struja.
Ček. mogli bi i klimu malo da upalimo, da razmlači.
A ja ću da ispečem one kolače u rerni.
S konja na magarca, u automobilskom slengu.
Iz Golfa u, dozvoli, Zastavu.
Mada, i Stojadin je bolji od, na primer, vazduha...
:Biiip!:
- Eee, kume, otkud ti? Ja taman 'tedoh da te zovem didemo negde na...ček', ček'...Šta ti to voziš, bre?!
- Jebiga, kume. Mnogo mi trošio onaj, a i kočnice su otišle u kurac skr...
- Aj, zbogom, kume...
Brushalter koji ne mož' da otkopčaš. Posebno kada si pijan. A i trijezan.
D: Mhmm, samo malo, ček ček, eeevo ga, još jedna kopčica. Vidi, sad ima i ova. Pu! Prije bi Lavlju kandžu otvorio!
S: Dragi, aj sjutra ćemo probati opet, prodje me želja. A i ujeo si me dok si zubima pokušavao, idem d'primim tetanus.
Ono što čekaju svi izgubljeni i zbunjeni ljudi.
Još su stari Sloveni znali da je na Marsu veoma nepogodna klima za uzgajanje limuna, pa je samim tim uzaludno očekivati limunadu odatle.
Arhaizam "čekaš limunadu s Marsa" se koristi kada shvatite da neko, umesto da je već uradio ono sto se očekivalo i da je sada spreman za nove radne pobede, još uvek samo blene k'o da mu ništa nije jasno, a posao stoji netaknut.
-Doneo sam farbu, sad možemo da pocnemo da krečimo. Kako je išlo gitovanje?
-...Gitovanje? Pa - nisam još uradio gitovanje, ja sam ček'o...
-Jaooo... šta si bre ček'o, limunadu s Marsa?
Predstavlja iterativni postupak rešavanje zadataka ili kakvih drugih problema uvek na isti način, koji rezultuje gomilom pocepanih i/ili prekriženih stranica neke mučene sveske koja vam je potpala pod ruku, nikad ne donoseći željeni rezultat (ekvivalent lupanju glavom o zid).
Primena ove metode nastaje za zadatke i probleme čiji ste rešavanje apsolutno sigurni da znate i na svačije pitanje: "Je l' znaš _______?" ćete samouvereno dati potvrdan odgovor.
Najlakši način za prepoznavanje naznaka rađanaja ove metode je kada pri prvom susretu sa zadatkom/problemom dođete do koraka posle koga nemate apsolutnu predstavu šta dalje i sebi postavite krucijalno pitanje "Ček kako ono beše sad?". Što rezultira prelistavanjem i traženjem svih mogućih rešenja po skriptama, kopiranim sveskama, tuđim sveskama i rokovnicima (eventualno knjizi). Po pravilu uvek bezuspešno.
Najava zajebane akcije praćena dramatičnom intonacijom orgulja.
-Zvala sam ih, i niko mi se ne javlja... gdje li su?
-Možda sam ih ja... :TADADADAAAM!: - poklao.---------------------------------------------------------------------------------------------------
(Krevet, početak jebanja.)
-Uh ček ček, stani.
-Stao sam - :TADADADAAAM!: - i zbog tebe, ali više zbog sebe, zbog tebe. :sssss:
Biće sa natprirodnim moćima koje se teleportuje po kući samo od sebe.
- (Ulazak u kuću) E gde su mi papuče?
- Ne znam, vidi tu negde...
- Pa ovde sam ih ostavio! (sledi lunjanje od sobe do sobe) AAAhhh evo su! Ček ček pa ovo je samo jedna, gde je druga sad? Uffff bre jebote...
Ubaciti neku dojajnu stvar u svoju memoriju. Istisnuti iz mozga 1. i 3. deklinaciju, razmnožavanje člankovite gliste i film sa foksa, fazon, Nindža-sam protiv svih, Majkla Dudikofa, i sačuvati u sivoj masi zanimljivu i korisnu informaciju.
- U brate, vidi kakva je bicuri! Napravio bih joj dete i sam ga ranio, samo da joj ga metnem!
- Ček, ček. Da bukmarkujem ja to. Da mogu da bacim drkicu kad god poželim.
Pitanje koje ustreptala mladica postavlja još ustreptalijem mladiću, a njihovo zajedničko iskustvo može stati u uputstvo za korišćenje čačkalica.
- Aaahhhh, dragi, jesi li ga stavio?
- Evo, odmah, samo malo... nešto ne... ček, ček... evo ga, stavio sam!
- Ma ne to budalo, to osetim! Jesi li stavio kondom?
prevazidjena fora.
-8
-na kur*u te nosam
-prevazidjena fora deb*lu nisi u fazonu sad je ...
- cek cek koliko si do sad reci rekao?
-8
-na kur*u te nosam
Vrhunac gluposti. Navikneš se na bureke od sira, krompira, šampinjona, pice, radioaktivnog urana i pokojne babe Vide što te utorkom zvala na kolače, ali na prazan burek ne možeš. Kao što te pitanje koji burek želiš baca u apokaliptični gnijev, ponuda praznog bureka te stavlja u stanje apatije i konačno shvataš da se svijet raspada, ne zbog ratova ili globalnog otopljavanja već zbog ljudske gluposti koja je spremna izmisliti nešto poput praznog bureka.
-Dobro veče. Jedan burek i jogurt u čaši.
-Kakav ćete burek? Imamo krompir, sir, meso, šampinjoni, prazan, pi..?
-Ček, ček! Prazan?!?!?!
-Da, prazan.
-Pa ščim je?
-Ni sa čim. Prazan.
-Hvala, doviđenja.
Blesavi ljudi, sve se trese, ruši, a oni zevaju u Rihterovu i Merkalijevu skalu.
Seizmolog1: Ajde čoveče beži vidiš da će ova straćara da se sruši!
Seiymolog2: (sedi i pomno prati seizmometar) Ček, ček samo da vidim da l' će da izđe na 8 Rihterove.
Način na koji se izražava prekor pojedinca zbog učinjene gadosti, u onim trenucima kada nemate snage da budali objašnjavate stepen retardiranosti njenog postupka.
Krsta: Mare, šta bi sinoć?
Mare: Ma pusti, molim te, umalo u zemlju nisam...
Boža: E, Mare, ’ajde me povuci za prst!
Mare: Je l’ se ti drogiraš? (Krsti) Gde stadoh? Da. Ma na kraju je ispalo da ona…
Boža (čvrsto rešen u svojoj nameri): Ček’,ček’! :trrrrrrrrrt rrrrt rt:
Mare: Bravo, Božo majstore! Tri za tebe, nula za kulturu!!! Hoćeš sad i da se posereš ovde ili mogu da nastavim?!
Tri do šest ( uglavnom) dana mesečno kada ona ima one dane.
- Ne zavlači ruku, dobila sam! Ček.. Zašto me držiš za glavu? Gde me to, aaaa, too, pa ajde..
Čudne muzičke numere koju se nekim bizarnim sticajem okolnosti dospele na hard disk.
- Daj pusti nešto iz Winampa.
- Ček da vidim šta imaš. Šta je ovo Betoven ft. 50 Cent - Šesta simfonija in da hood(Baja Mali Knindža remix)?
- Nemam pojma. Puštaj.
- Ček! Prvo ću Aboriginal Anthem version 3.
Strahoviti nečujni prdež u zatvorenoj prostoriji punoj taoca. Sledi psovanje nepoznatog počinioca, prekrivanje lica majicom ili duksom (u nedostatku gas maski), otvaranje prozora i vapajno udisanje svežeg vazduha.
Nesuđeni taoc 1 -...i počne lik da smara i da smara a ja samo što ne zaspim i... (tajac! Detektori čula mirisa lociraju poznati prirodan gas. Ček, ček, ček...to je...)
... Jaoooo jebem ti sveee ko je prdnuoo aaaaaaaaaaaaa!?Nesuđeni taoc 2 -Auuuuuu sineeeee koja fleška otvaraj taj prozor!
Nesuđeni taoc 3 -Jbt štipa i za oči aaaaa!
Verovatni počinilac (Sam svoj dželat) - Daj, mislim stvarno ko je prdnuo ovako...?
Da bi osvojili nagradu morate imati 3 ista znaka. Postoje dve vrste cepača, prvi pocepaju brzo, oni drugi polako tako da vide jedan znak, pa drugi koji je različit od prvog, dakle nisu osvojili nagradu ali oni nastavljaju da cepaju ne bi li videli i treći znak. Isto urade i sa drugom šansom. Zajedničko za obe vrste cepača je to da ne staju kod drugog znaka iz ko zna kog razloga.
- Daj da pročitam novine.
- Ček da vidim da nisam šta osvojio... TV, DVD, kola, ništa! Ček da vidim drugu šansu... CD, kuća, CD! Pu, samo mi jedan znak falio!
Reklama na kojoj su napisane mozgalice, da putnik prekrati vreme u autobusu. Ujedno to je najčešći razlog što penzioneri promaše stanicu.
Penzos (čita i razmišlja): "Hm... Ako su neki krugovi crveni, a neki crveni su drveni, onda su sigurno neki krugovi drveni... Hmmmm... Da li je ovo tačno? Hmmm... Ček, ček, crveni, drveni... U majku mu promaših pijacu! STANI MAJSTORE!!!"
