- Sine, inat je dobar zanat! - rečenica koju izgovara moj ćale kada ga podsetim na obećanje da će mi kupiti kola, a on matora cicija neće iz "inata".

- Znaš sine,inat ti nije dobar zanat. - ovo kaže moj matori kada dođe vreme za Dnevnik 2, a ja sedim u njegovoj fotelji,u ruci držim daljinac i gledam MTV i nemam nameru da prepustim fotelju ćaletu iz čistog...... principa!

Dešava se u situacijama kad je cijena takva, da se jako lako može zaokružiti na veću cifru, međutim tim zaokruživanjem se daje minimalan bakšiš. I onda se izblamiraš i ako ga daš (jer je toliko sitan da je bolje da ga nisi ni dao), i ako ga ne daš (jer si tolika cicija, da čak ni tu siću ne zaokružuješ, nego čekaš da ti se vrati)

Pitanje od kojeg čoveku može da se digne kosa na glavi, ako ga preozbiljno shvati. Zapatilo se iz onih debilnih reklama za Orbit žvake, gde (uglavnom) devojka iz pakovanja redovno vadi dve dražeje (tako se beše to zove) i sa osmehom na licu trpa ona sranjca u usta. Jasno je da istog trenutka Orbit počinje da deluje, bakterije umiru, karijes se povlači, a zubi su vam beli kao da ste umesto žvake upotrebili Aće. Baš kao na reklami.
Vremenom se taj trenutak iz reklame u stvarni život preneo u formi pitanja i to najčešće kao dobra zajebancija u društvu. Razlog je jednostavan. Izvadili biste pakovanje žvaka pred društvom, željni svežeg daha. Kao i svaka lepo vaspitana individua ponudili biste i druge i tada bi vas dočekalo pitanje iz naslova definicije. Naravno, možda ste ih ponudili iz čiste kurtoazije nadajući se da niko neće uzeti, ali onda ste stvarno govno od čoveka. Ako su pak vaše namere časne, drugari će prihvatiti ponuđeno uz neizbežno pitanje ''Jel' daješ k'o na reklami''.
U globalu imate dva izbora. Ograničiti samo na jednu žvaku ili biti široke ruke. Ako su vam ortaci zajebanti po prirodi (a koji pa nisu), može se desiti da svi požele baš dve. Moguće je da to proizvede određeni otpor kod vas, ali ako se vodite maksimom kad je beg bio cicija prežalićete pakovanje i drage volje svima dati po dve dražeje, a pitanje će sačekati sledeću priliku i ''žrtvu''.

Ravnogorski Četnici Američkog porekla, koji su u nedostatku topa od trešnjinog drveta u rodnom im Teksasu isti zamenili gitarama.
Sviraju metalnim pezosima umesto trzalicama, a priča se da će na koncertu u Beogradu svirati dinarima(kao da mi ne znamo da sa dinarima može samo da se svira k....)
Eto šta se desi kad si cicija pa detetu kad se rodi ne kupiš trubu ili harmoniku, a pod jastuk ne staviš zlatnik već pezos.

Čovek koji po ekonomskom pitanju strogo jevrejski orjentisan. Tolika je cicija da kada se stisne za keš...da onaj koji od njega novac treba da dobije, ako je dovoljno dokon da mudro ćuti i čeka da lihvar sam ponudi za keš(što se neće desiti nikad)..mogao bi prisustvuje sceni, khm..ispadanja očiju tog lihvara koji se toliko stekovo za keš, da mu se od silnog stiskanja keša, desilo to što mu se desilo.

Radost pacijenata koji su na listi čekanja za presađivanje organa.

Pomodarski način snimanja filmova, prvobitno atmosferičan, a sada izanđao i iritirajući. Iako je korišćen i ranije, ovaj trend je na veliku scenu vratio film ''Projekat veštica iz Blera''. Služi režiserima, pretežno horor žanra, da sa minimalnim ulogom u produkciju zgrnu ogromne pare i ugled ozbiljnog stvaraoca. Sve što im je potrebno je jedna ili nekoliko ručnih kamera, par anonimnih glumaca (po mogućstvu prijatnog izgleda), jeziva lokacija i malo vizuelnih i zvučnih efekata (u slučajevima ekstremnih cicija i kvazi umetnika samo zvučnih). Kao šlag na govnjivu tortu, ovaj tip filma nastoji da nas ubedi u svoju verodostojnost i činjenicu da gledamo ekskluzivne snimke duhova, ubistava i drugih radosnih pojava.

Odgovor lakrdijaša na pitanje TV voditelja: "Imate li nešto da poručite..?"

Uticajan čovek, po zanimanju biznismen ili političar, poželjno je oba. Jaje u odelu koje briše dupe svilom.
U pežorativnom smislu govnurda bezrepa, ljiga prve klase i oličenje zla, koje vodi večitu bitku sa dobrodušnim ali ubogim alternativcima - rajom.
Ako je mućak i vičan razmetanju šuškama, vidi pod: Punišić, Bogatić, lovator. Ako je šmekson sa stilom, zovu ga i grof.

Dobijes racun,nije bitno od koga,a na njemu iznos xxx,68din.E,to me nervira.Tih 0,68 para.
Naravno da ce da zaokruze na dinar,kad i nemaju parice da ti vrate kusur.Pricala mi kasirka iz lokalnog marketa,da im na kraju dana,posle saldiranja kase,ostane pristojna svota novca,koju gazda stavi u dzep.Koliko se ja secam,Vlada je pre par godina donela uredbu da se cene zaokruze na ceo dinar,al se niko na to i ne obazire,a i sto bi kad i drzavne firme,kao sto su Telekom i EPS,daju iste takve racune.Koliko njima ostane u kasi?
Da se razumemo,nisam ja cicija,ne kukam za 10 para,samo ne volim kradju,i izgleda da se tu vrte dobre pare,jer se oni ovakvih racuna ne odricu.

Rođen da nervira sve oko sebe samo svojom pojavom. Rođen da i najobičnijim svojim pogledom izazove batine nadrkanih kamiondžija. Rođen da najebe.
Apsolutno neobjašnjiv fenomen, ali ipak široko rasprostranjen. Gomila ljudi koji su ni krivi ni dužni nagrađeni iritantnim facijalnim karakteristikama, nepodnošljivim glasovnim frekvencijama i gledam-svoja-posla stavom, tako da konstantno idu na kurac ''normalnim'' ljudima od kad je svijeta. Proći će pored tebe na ulici, neće ni obratiti pažnju- gle kako je digao nos, majku mu! Možda se nekad i pozdravi, mahne onako veselo - pa krvtijebem garant me zajebava, ne znam ni ko je! Kad časti turu, sigurno se podsmijava nama sirotinji, kad ne časti, onda je cicija i jevrejčina.
Šta god da uradi, ne valja, kako god ga okreneš on pada na glavu i završava na odjeljenju za intenzivnu njegu.

Kombinacija Piroćanca i Škotlanđanina. Neopevana stipsa i cicija. Uvek ima neodložna posla ili zdravstvenu tegobu kad treba da plati piće, ali ako drugi zove spreman kao zapeta puška. Na veselja dolazi i pozvan i "slučajno". Od poklona donosi širok osmeh, ogroman apetit i neutoljivu žeđ. Obavezno pritom hvali neko jelo u tolikoj meri da ga naivna domaćica ponudi da mu zapakuje malo, što nikad ne odbija. Prati čitulje i uvek je bio "jako blizak" sa pokojnikom (čak i ako se nisu ni poznavali) pa je nekako prirodno da bude na daći. Zna bar deset razloga zašto bi neko trebalo da časti. Uvek kupuje proizvod uz koji nešto ide "gratis". Sve mu treba i ništa ne baca. Ne postoji način da mu se na bilo kakav način iščupa dinar iz džepa a novčanik nikad "nije poneo".

Argument osobe koja ne želi da pravi,tj pozove ljude na rođendan, slavu,itd.

Ostavljanje djece tašti na čuvanje, da bi mogao sa svojom dragom u provod.

štedeti; ostavljati pare za crne dane, sakriti ih od lopova, prijatelja i samog sebe; uprkos mnogobrojnim bankama koje štedišama nude povoljne kamate, Srbin i dalje sa strane meće u slamaricu i na njoj

Koristi se kad hoćemo da znamo da li je nešto što je nekome poklonjeno (bez ikakve lične koristi ili trampe) dato zauvijek ili samo na određen vremenski period.
Zaposve obično znači do kraja svijeta i vijeka, bez mogućnosti vraćanja.
Ako je zaposve, gotovo je sad, nema nazad! Taknuto - maknuto!

Sedativ za Turke.

Najaviti vraćanje duga.

Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.

Najzastupljenija replika kod osnovaca kada se počne sa eksploatacijom puši ga, jedi govna i sličnih.