Fora koju svi klinci koriste kada naprave neko sranje u komšiluku.

Ovaj izraz sam mnogo puta čuo od svog dede i kao malom mi nikako nije bio jasan. Kada god bih dobio batine jer sam branio druga, izvisio za lovu jer sam je nekome pozajmio itd. deda bi mi rekao:
"Pa ko ti je kriv kada si solidaran kao Cigani." Naravno ta solidarnost je u pozitivnom smislu i puno značenje sam shvatio tek kada sam došao kao tek diplomirani inženjer na radno mesto terenca u jednom provajderu kablovske televizije. Romi svoje poznanike, rodbinu i komšije brane na sve moguće načine od nepoznatih ljudi dok ne ispitaju zašto ste došli i da li će taj koga vi tražite od vas imati štetu ili korist. Još ako ste u uniformi (ne daj Bože policijskoj ili vojnoj), nema šanse da se sete ko je osoba koju tražite dok dobro ne provere da li je papir koji nosite sudski poziv, račun, poziv za vojsku ili penzija. A kada shvate da će dotična osoba od vas imati koristi, naprasno se sete gde živi i šta radi i još vas naprave budalom što im niste lepo objasnili. Primer iz ličnog iskustva sledi...

Počinje seoska slava.

Najviši stepen emotivne privrženosti.

Trenutak kad je preko glave nečega, za šta je do skoro bila oskudica.

Izraz koji koristi nemi posmatrač za grupu ljudi koja čoporativno odlazi kod nekoga u goste.

Rečenica kojom babe i majke bez grama mozga plaše decu koja su neposlušna

Jeo si k'o stoka, a ostavio si parčence 'leba.
Greota da se baci.

Svađaju se oko nečeg imaginarnog, nepostojećeg, hipotetičke situacije u fazonu ŠBBKBB.
Izraz nastao po staroj priči o Ciganima koji sede i razgovaraju i u tom razgovoru neko od njih pomene kako bi mogli da naprave pitu. Kako razgovor napreduje, dolazi do svađe i tuče oko toga ko će koje parče da uzme iako pite u realnosti nema ni u najavi.

Golubovi koji gamižu po uzavrelom pločniku, prhnuvši krilima hrle nebu. Vetar je topao i prži lice. Sunce nemilosrdno greje i nalazi se tik iznad krsta, koji stoji na vrhu crkve. Ogromni, ovalni časovnik otkucao je, pre nekoliko momenata 14 puta. Čitavim gradom razleže se duboko odzvanjanje zvona i nadglašava buku koju prave automobili, motori, ljudi, njihovi koraci.
Kod otvorene kapije, koja vodi u crkveno dvorište, sedi majka sa bebom u naručju. Ispod nje viri papirni karton braon boje. Tupim pogledom posmatra gomilu koja hoda ispred nje. Odavno ne pruža ruku, jer pouzdano zna da joj niko neće ništa dati.
Sva je ulepljena od znoja i kapi se polako slivaju niz njeno zajapureno lice.
Crnomanjasto dete odavno je zaspalo, ošamućeno od vrućine. Ispod majice, sićušne i uprljane proviruju njene punašne ručice.Majka je ljulja da bi imala miran san. Pitam se:" Šta ih to tera da na ovaj način pate?"
Ljudi iz gungule ih prezrivo gledaju. Znaju oni šta su cigani koji prose ispred crkve. Prevaranti i štetočine, smrdljivi gadovi i patetični skotovi koji koriste ime Božje zarad sitniša koji zvecka u njihovim džepovima. Da to su otrovi našeg društva.
Ali, oni ne shvataju zašto ona ima modricu na obrazu. Ne shvataju da je muž tuče, ako ne donese određenu svotu. Dobro je, danas nije kod kuće. Inače bi je umlatio, jer nije ništa dobila. Pobegla bi, ne mareći ni za šta, ali žao joj je deteta. Ne želi da ga stavlja na muke, kakve ona podnosi.
Ali, ne mogu oni tek tako da nekome daju pare. 'Ej i oni su se mučili da zarade. I oni sebe nazivaju hrišćanima. Pa, gde vam je sada to uverenje, kada treba da pomognete nemoćnima?
Gleda njihova hladna lica. Oni su odavno izgubili samilost i milosrđe, jer su zaboravili šta znači "pomoć" zbog pukog bitisanja i tvrdičluka .Zadovoljno se šepure gradom, jer kinta u kožnom novčaniku peva. To mu je nagrada što ga šef kreše na poslu u svakom smislu ili je bar spreman na to. Da li će izvući koju novčanicu i dati je?
Do nje, naslonjen na kameni stub sedi usnuli deda. Crne, dugačke brade i sa krpenim kačketom na glavi. Tu je, jer njegovu socijalnu pomoć razdele unuci, a njega ostave da skapava. Već drugi dan nije ništa jeo. Ovi prokletnici neće ništa da udele.
Majka bledim dlanom briše čelo i uzdiše. U nozdrvama oseća miris ruža, koje se nalaze blizu nje, na tezgi. Prodavac, pogrbljena baba dolazi do nje i u kutiju od sira spušta papirne novčanice. Njen celi dobitak od prodaje. Ljubi je u obraz i nežno miluje bebinu mokru kosu.

Pogled oči u oči sa surovom realnošću. Nema više ni iracionalne nade da će biti bolje, da će se desiti nešto dobro itd. U fazonu daj Bože da bude ali znam da neće biti.

Posledica neispravnog ringišpila na lokalnom vašaru.

Posrednici izmedju Boga i nas obicnih smrtnika. Mozemo ih smatrati i nekim vidom muza.

Malo izmenjena aksioma o strukturi društva, ali u ženskom rodu.
Početna: Imaš cigani, cigani i cigani.

Популација којој су секундарне сировине примарни циљ.

Опис жешће масовне туче где се не зна ко кога бије.

Ljudi visoke ekološke svesti koji se konstantno bave reciklažom.

народ пореклом из индије. неометано, искористивши неопрезност и ратове у којим су били скоро сви европски народи у то време, видели су своју шансу. у стилу дарка панчева су протутњали кроз добар део азије и сместили се где год су стигли по европи.

деценијама и вековима, па све до данас су етикетирани као јадни, сиромашни и необразовани житељи, према којима треба бити добар, несебичан, и удељивати им сиротињу кад год просе испред цркве или пекаре. увек су сматрани као потпуно ненасилан, миран народ, с малим амбицијама. повучени, на први мах једино способни да бацају клетве, гледају у куглу и краду старо гвожђе, цигани су од свог досељења у европу, имали само један циљ, који надмашује чак и арапске планове о исламизацији, или немачке о освајању целе европе.

он је следећи: етнички чиста европа, натопљена циганима са свих страна света, чија ће матица да буде србија, румунија, мађарска или бугарска (у зависности где их буде више у време почетка инвазије).

наизглед безазлени, склупчани у своје картонске кутије, посматрајући остале, вребају и чекају свој тренутак.

Екипа са локалног терена за мали фудбал која има невероватан групни таленат да у рекордном року растера све који су, ни криви ни дужни, баш да тај дан пробали да играју фудбал. Они се никад не скупљају у малим групама, већ долазе ђутуре по двадесетак како би лакше и ефикасније растерали оне који су нешто раније дошли да играју.

Већина њих носи тридесетак година старе дресове немачких екипа и оне офуцане адидас дресове репрезентације сфрј . Они млађи мандови носе дресове Роналда (и оног старог и овог новог) купљене на пијаци за 500 кинти.

Има их свакаквих, од оних млађих цигојнера до оних маторих дебељана који су свратили после дана на локалном бувљаку да пробају неком да поломе ногу.

Главни проблем настаје уколико пристанете да са њима одиграте 5 на 5. Не само да следећих пар недеља нећете моћи да ходате, већ ћете изгибити живце за цео живот. Ствар је томе да они не само да не знају правила, већ играју по неким које само они познају. Нема из инца на гол, нема из фаула на гол, нема из корнера, пенала, нема право од стативе, нема право кроз ноге. Сваки покушај да им објасните правила довешће вас до тога да пожелите да поједете своје патике.

Остаје вам само да се опустите, увалите им лепо 5,6 комада и пошаљете их кући у картон-град, а онда право кући на 2 сата купања и стругање оном жицом за судове.

Aparati za izdavanje karti na parkinzima!