Iz nekog neobjašnjivog razloga se pojavljuje gomila klinaca na internetima koji tripuju nostalgiju za vremenski period u kome nisu ni bili u planu.
Dok je prosečni jugonostalgičar iskusio taj period lično i jelte doživeo nešto čega se rado seća, ovi klinci tripuju da ih to što su čuli 3 "ex-yu" ili iron maiden pesme i pogledali lajanje na zvezde i eventualno nacionalnu klasu čini punopravnim državljanima Jugoslavije ili nekog američkog sela, ako je u pitanju zapadnjačka varijanta.
Dakle od muzike se sluša samo ono što se slušalo kad im je ćale bio dete jer "sva nova muzika je sranje, svi moji vršnjaci slušaju to i to ja znam šta je PRAVA muzika"
Prava muzika je isključivo metal ili rok star oko 40 godina, gde su glasovi promukli od količine supstanci koje je pevač doručkovao, a sam instrumental 3 note koje se vrte u krug i tekst koji bilo ko može da napiše na pismenom iz jezika za 30 minuta.
Od garderobe nosi se pocepano, poderano i uglavnom oštećeno jer to nije absolutno uništeno i neupotrebljivo to je VINTAGE; naravno retko se kupuje išta novo, već su u prvom planu smrdljive iznošene čizme nekog bajkera ili pregažena kožna jakna sa nekog sajta za prodaju. Nosiće potpuno rasparano smeće samo da bi nekom ili sebi nešto dokazali.
Ove prilike se skoro uvek slikaju pred nekom napuštenom starijom zgradom dok prave dramatičnu facu misleći da su ne znam koliko TRUE u tom trenutku a ne shvataju da izgledaju kao loša reklama za cigare i razvodnjeno pivo, koje inače konzumiraju u tonama jer je to vrlo kul.
Zdravlje im je komplet smeće, još jedan razlog za nositi masku, jer su uvek na ulici jer nemaju gde da idu da žive svoje deluzije, i stalno kašlju, jer nije on pička da ide kod doktora kad kašlje krvav smrdljiv sluz ili slomi ruku, on je sad zreo i vrlo zajebana ličnost.Odeća koju sam pomenuo se naravno ne pere nikad i mrlje od piva i ostalog su takođe veoma veliko dostignuće vredno pokazivanja, te se osećaju na 2.3 kilometra, napolju, i to kad duva vetar.
Ono što mi je najfascinantnije u celoj priči je koliko se ovo za vrlo kratko vreme proširilo, stalno se pojavljuju gde ih najmanje čovek očekuje.
Većinu zanima "istorija i politika" ali samo ono što su videli /čuli u pesmi jer ostalo je dosadno i mora da se čita duže od 3 min koliko im pažnja traje u punoj koncentraciji.Zbog toga ih ima u komentarima na bilo čemu što pogađa teme kao što su Drugi svetski rat, vojna oprema i slično, o čemu naravno nemaju pojma, nauče onoliko koliko je potrebno za pijani razgovor i to je to.
E sad ono što je najveća glupost u svemu ovome je to što iste osobe ne bi mogle da žive bez ajfona, tiktoka i video poziva, jer gle čuda 1975. godine to nije postojalo.
Ego trip se meri u svetlosnim godinama jer samo oni znaju "šta pravi život nosi buraz" i ne prihvataju ni ideju o postojanju drugog mišljenja i doživljavanja života a ni u ludilu ne bi dali šansu nečem novom.
Kunu se i ginu za bendove koje slušaju, nose njihova obeležja te izgledaju kao hodajuća reklama idu po "svirkama" loših kaver bendova koji pevaju te pesme, jer za original nemaju keša (a i ti izvođači sad imaju 80+ godina te im je lepše da uživaju u svojim sopstvenim hotelima i privatnim avionima nego da zabavljlaju rulju koju ne bi dotakli ni motkom, dok ista tripuje da su svi oni jedno) i dan im je propao ako se bar jednom nisu ispovraćali ili potukli sa nekim na istim.
Pojedinci se pipaju i na "old tajmere", uglavnom jugo / fića ili neki amerićki ford ili tako nešto, te kad dođu u malo jače godine kupe neku muku od automobila i divljaju sa neispravnom, neregistrovanom olupinom, kojom najčešće ne upravljaju u treznom stanju te predstavlaju opasnost za sebe i sve oko sebe.
Nije retko da se lože na drugu stariju tehnologiju tipa gramofoni ili kaset dekovi, i ako za iste samo znaju ne bi umeli ni da ih upale kad bi im tata dao pare da ih kupe sa ibeja.
Iza svega ovoga krije se teška bezličnost i nesposobnost da se prihvati realnost oko sebe. Bogu hvala nisu svi slučajevi ekstremni te ima i pojedinaca koji manje ozbiljno shvataju celu stvar, te se gnušaju "hardkor" stvorova odozgo i imaju svoje grupice i ne sede na ulici na -20 po kiši jer imaju para za kafu u nekom lokalu, i zapravo znaju kako sapun izgleda.
U moje vreme je bilo bolje.

Jedan od najgorih dana,tada je keva toliko nervozna da joj se svi sklanjaju sa puta,dan kada se cale,sestra/brat i vi nadate da niste nista usrali poslednjih par dana.Sklanjajte sve vama vazne stvari u neke fioke ili oramane,inace su u smrtnoj opasnosti.Ovaj dan vam moze biti i komican ako imate caleta zajebanta!

Logaut terenskih TV reportera.

Vrhunac kapitalizma i globalistickog nacina razmisljanja, cije je seme palo i na nase tlo.

Pomenute kante mogu se videti u manjim gradovima, urbanijim selima, ili mirnijim delovima grada gde ljudi pretezno stanuju u kucama. Predstavljaju bespotreban trosak i vrhunac snobizma, kao i stvar koja utice na rast covecijeg ega, jer samim koriscenjem istih, neki ce cak i svoje djubre vrednovati vise nego tudje i nece dozvoliti da se njegovo drazesno smece mesa sa tudjim otpacima. I ne radi se samo o odlaganju, vec je trebalo malo vise prosetati, a setnja je zdrava!

Kontejner je, u deponijskom smislu, pokretac drustvenog zivota, za razliku od zelenih kanti, oruzja asocijalizma.

Okidač za početak obavljanja prethodno dogovorene akcije. Retko korišćen egzaktno kao mig, češće je to skriveni klim glavom ili neki drugi gest prikriven pod velom tajne strogo čuvane međ' izvršiocima određenog dela.

Alfa mužjak, al samo ako vozi alfa romea, što je retkost; glavna lovina oblika života tip Fudbalski menadžer i tip Vazduhoplovna eskadrila.

Primerak mužjaka koji se obično može videti u Beogradu na potezu od fudbalskih hramova na Topčiderskom brdu, pa do mesta zvanih Hajat viđen si na obalama reka (čitaj: splavovima).

Njihova osnovna karakteristika je zakržljalost i to pod obavezno psihička, a vrlo često i fizička.

Ovi primerci su bili dovoljno perspektivni, što znači da nisu dešnjaci sa dve leve noge, da bi ih kao potencijalnu lovinu zapazio neki Fudbalski menadžer.

POSTANAK:

Fudbal je najpopularnija sportska igra u svim predelima naše mile nam otadžbine na brdovitom Balkanu. U svim krajevima mladi mužjaci udaraju loptu, s početka isključivo iz igre. Vrlo brzo se kod dosta primeraka razvije svest o lagodnom životu i međunarodnoj slavi profesionalnog fudbalera. S toga oni nastavljaju da šutiraju loptu u lokalnim klubovima beton ili pastirske lige. Oni perspektivni, postaju laka lovina profesionalnih hijena zvanih fudbalski menadžeri, koji u njima vide vrlo isplativu investiciju. Hijene ih ispulenišu, obećavajući im sve ono što je bitno jednom mladom mužjaku, koji nije Turoperater, u periodu između poslednjih bubuljica i prvog brijanja. Tako ispulenisane, hijene ih dovode u neki od velikana sa Topčiderskog brda, radi njihovog reklamiranja, a samim time i skoka vrednosti investicije. Reklama se obavlja uz pomoć najprestižnijih Pi ljara, koji im pomažu i da upoznaju čari velegrada npr. mesta zvana Hajat viđen si, koja su tako drugačija od pastoralne atmosfere u kojima su odrasli.

Perspektivnije i vrednije investicije se šalju u reprezentaciju radi još većeg skoka njihove vrednosti, dok ostali najčešće imaju samo jednu eskurziju u Evropu u kvalifikacijama nekog evropskog takmičenja, ali bilo je i srećnijih koji su imali i više evropskih eskurzija.

Obzirom da su perspektivne investicije, ovi primerci mužjaka su glavna lovina ženki iz borbene formacije pod tajnim imenom Vazduhoplovna eskadrila.

PRESTANAK:

Uobičajeni način prestanka je uvaljivanje primerka od strane fudbalskog menadžera nekom klubu u pizdi materini za koji su čuli samo kladioničari hipsteri, koji prate fudbal od najnižih liga.

Do drugog način prestanka dolazi u slučaju izrazite nerentabilnosti investicije (čitaj: fudbalera u usponu neće ni fudbalski klubovi iz najniže lige, najudaljenije pizde materine). Tada fudbaler u usponu okačinje kopačke o klin i započinje ugostiteljsku ili pekarsku karijeru.

Džet seterke su bogate naslednice koje nemaju blage veze ni o čemu, pa samo lade jaja po svetu. Ništa živo ne rade sem što prave reality emisije (BFF, Kurac - Shot - Rock of Love) i kurče se po VIP delovima diskoteka, kockarnicama, napijaju se samo pred očima paparaca.

Voli da popije i rado to i često čini. Vremenom je razvio mogućnost da povećava gutljaj (tj. cug) kako bi optimizovao unos tečnosti koja je za njega vrlo dragocena.

Izraz kojim se smiruje svaka situacija, negira neželjena realnost, spašava šta se spasti može, čak i delotvorno je, odmah po neprijatnosti ovim izrazom zamazati - vadi fleke - kolko tolko, odma samo kiselu vodu pljusni po belom vinu prosutom i biće to ok.
Obavezno se pojavi omdah odenkud tzv. smirivač situacije, nešto kao organizator na proslavima, onaj koji zabašuruje to sevnulo međunožje neprimereno za kravatasti i zalizan svet, ili pokupi tu bačenu kosku uvreda za zdravago razum i dobar vkus, ponese suptilno taj predmet transfera do kuhinje, sagnuvši se u hodu, kao oni s konja na Ljubičevskim igrama, kao da ništa nije bilo. Uostalom plaćen je za to. Preko zagorelih korica stavićemo više šlaga i daj onaj karamel preliv čuvan samo za kad dođe čuven gost što lovi maglu po šumarcima i niko neće ni primetiti.

Op op evo ga! Eksces, skandal, događaj! Šta to bi: pljas vrum undr undr sevosis pičkokolj ček ček da vidimo šta je: život mi je čemer dosadni, imam 109 godina u duši, daj kolača za ovaj dan, ha! Vode Mariju Antonaetu u štalu ha-ha draga moja eto dokle je dovela njena žuta šustikla, pa žuta šustikla, more ćuti tu i guli pasulj, saću da ti pričam samo da vidim još - Iskrso odnekud Senta pokojni - ajde ajde nećeš ti ništa da vidiš - ništa nije bilo, razlaz!

Situacija do koje dolazi kad je miš već spreman za večna lovišta ili kabinet informatike pa mu se točkić vrti čim oseti strujanje vazduha, a ti pokušavaš da otvoriš link u drugom tabu. Kreneš kliknuti točkić, a on skroluje dole pa gore, pa u krug. I tako dva'es't puta dok ne klikneš na neku reklamu ili oglas koji su se odjednom k'o naručeni našli tu. Posle već 'iljaditog puta zajebavancije dolazi do pomračenja uma...

Česta pojava kod nas, Srba. Za ovakvo gledanje televizora potrebno je biti potkrepljen svim istoriskim činjenicama od nastanka naseg svetog naroda pa do sada, sto nama naravno nije nikakav problem. Gledanje iz ovog aspekta je vrlo jednostavno.

1955-1991
UEFA organizuje Kup Šampiona, u kome se u fudbalu takmiče klubovi koji su najbolji u svojim nacionalnim šampionatima

1991/1992
UEFA uvodi grupno takmičenje, da bi se klubovi sastajali više puta, kako bi publici bilo zanimljivije, a i da bi timovi uzeli neku paru više

1992/93
Eksperiment sa grupama je uspeo. Takmičenje postaje Liga šampiona, gde se cele jeseni igra po grupama. Stižu ozbiljni sponzori i ozbiljne pare

1997/98
Pošto nisu svi klubovi sa parama šampioni, odlučeno je da svi veliki timovi iz bogatih zemalja imaju prava učešća. Ko jebe šampione tamo nekih vukojebina, neka probaju da se kvalifikuju

1998- danas
Šampioni iz siromašnijih zemalja imaju prava učešća u Ligi šampiona. Bogatim klubovima je potrebno topovsko meso za gol razliku.

2011/2012
Već posle nedelju dana od sumnjivog meča Dinamo-Olimpik, svi su zaboravili na to šta je sporno. Molim vas, kakve ima veze što je OL možda prošao na kvarno, Francuska je jedan od najvećih finansijera UEFA.

Kako nezvanično saznajemo, na magistralnom putu Z-78 dogodila se teška saobraćajna nesreća. U pitanju je lančani sudar. Dosta ima povredjenih a osmoro poginulih. Udes je izazvao automobil marke Yugo, koji se kretao ogromnom brzinom od 50 km/h, sa otvorenom haubom udarivši u Fiat 500 koji je išao još brže, tj. 60 km/h sa neispravnim kočnicama. Više o broju nastradalih saznaćemo tokom vesti.

A sad kultura - Jutros je u jednom slikarskom atelje pronadjeno 50 silovanih ptica, marke kolibri. U tom ateljeu je godinama živeo slikar kome policija još uvek ne želi da obelodani ime. Monstrum je i dalje u bekstvu. Polocija nastavlja obsežnu istragu.

Politika - U tačno 12.45 minuta, srpski Premijer potpisao je ugovor sa MMF-om, kojim se obavezuje da mora vratiti sve dugove do početka sledeće godine. Predsednik vlade je takodje izjavio, da je to neispunjivo, inače sa suzama u očima. ,,Ovo više nema smislia, Evropa nas pritiska sa svih strana, teško se borimo da održimo državu na pravom putu, a još teže to iždržava ovaj Napaćeni narod" rekao je Premijer vidno ganut.

a sada jedan blok reklama...

Nastavljamo sa vestima dana, vest koju smo upravo primili. Naime dojavljeno je da je ispod Brankovog mosta postavljena bomba. Most je evakuisan i stručnjaci su proverili most i ovoga puta nije bila lažna dojava. Uključujemo se direktno na most. Milane, čujemo li se? ,,Hvala Tanja, čujemo se. Dakle čuli ste šta se dogodilo,bomba je postavljena ali svom srećom da imamo tako hrabre i delotvorne operativce pa je i deaktivirana na samo 00.02 sekunde do eksplozije. Nesreća je sprečene i sve se dobro završilo. Studio"

Sport - Kao i obično sportski blok prepuštam kolegi Miladinu. Miladine, fudbaleri ponovo blistaju? ,,Tako je tanja, upravo je završena utakmica protiv drugog tima Zimbabvea. Pred prepunim stadionom uspeli smo da izvučemo nerešen rezultat. Svaka čast našim momcima. Nastavljamo sa domaćim temama. Dakle popularni Tim sa malog Kalemegdana ipak je odlučio da dovede sjajno pojačanje iz Mozambika, reč je o perspektvnom 45-ogodišnjem beku. A na derbiju, opet neredi. Navjači su se sukobili medjusobno ali i sa policijom. Intervjuisali smo jednog od njih ,, Ma boli me k***c, i nek me uhapse, p**ke žandarske, sad ćemo im pokažemo kako se igra Arjačkinje-barjačkinje sa interventnom". Toliko iz sporta. Tanja"

I za kraj, vreme. U Srbiji je danas bilo pretežno sunčanu sa temperaturom od 67 stepeni u hladu. Osim u zapadnoj Srbiji koju su, kako saznajemo, zadesile ogromne nepogode. Naime tamo je padao grad veličine fudbalske, a u višim predelima i košarkaške lopte. Poginulih ima, ali se ne zna tačan broj. Vreme sutra slično sa pljuskovima i grmljavinom.

Jedina gnusnija, licemernija i nemoralnija stvar od političara koja se pojavljuje na televiziji. Dok nas država čerupa i dere nam kožu sa leđa, atraktivna prsata šalteruša sa naočarima 'sexy secretary' u reklami nasmejano objašnjava da će nam, ako uzmemo kredit baš u banci za koju je izbacila svoje petice na gotovs, sve krenuti napred i da će nam ceo život biti berićetan, u znaku uspeha i prosperiteta.

Ukoliko nešto zajebem, em što sam i ovako i onako skenjana i život me jebe, dolaze roditelji kao šlag na tortu.

Ulazim u kuću, molim se Bogu, već s vrata primećuje keva da nešto nije u redu, ćale se priljučuje i nastaje sumnja. Nešto u meni puca i priznajem šta je. Nisam trudna. Nisam opljačkala banku. Ne kradem. Ne trošim puno para. Uglavnom. Bez obzira na sve, koliko god je minoran moj problem, poenta cele priče je da se od muve napravi slon i meni dobro namaže nos, jer za ime Boga, ljudi su bili sjebani na poslu pa se sad izdrkavaju na mene. Ne do Bog da to kažem. Jednom jesam. Bolje da nisam. Kako god, priča se razvija. Osećam se kao da me neko udario mokrom čarapom i bezvoljno bacam torbu na stepenice. Isto tako moji roditelju bacaju glavnu temu u drugi plan i vrše atentat na mene zbog bačene torbe. Ne cenim svoje stvari. Jebem li ga sad. Ulazim u fazu povlačenja. Ćutim. Kontam, bolje je. Bar neću nešto da lupim. Penjem se uz stepenice, prolazim pored gestapovaca i ulazim u svoju sobu. U milisekundu, sve se dešava. U trenutku mog prolaska čujem taj užasan zvuk koji govori "Kuda ideš?" ili "Vraćaj se, ima da razgovaramo!". Vraćam se na ratno polje. Sedamo u dnevnu sobu kako bi imali potpuni ugođaj. Za lepsu atmosferu, TV je pojačan do maksimuma, Đoković dobija meč i sledi reklama za Always ženske uloške. Neprijatna tišina. A jebem te živote. Deru se na mene. Jede mi se nešto, al bi radije da me nešto proguta. Krećem u akciju. Vadim svoje slabašne adute, iako već znam da gubim. U jebote, slućajno sam podigla glas. E sad sam jebala ježa u leđa. "ZAŠTO DIŽEŠ GLAS!?" - ili - "Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?", a ja sve hoću da kažem "bolje da me nisi rodila" ili ćaletu da kažem "bolje da me nisi napravio" ali nekako odustajem u poslednjem trenutku, ne čini mi se kao dobra ideja. Deru se još. Skroz se izgubila glavna zamisao. Sada je tema moja neurednost. Ja sam neodgovorni sebični stvor. Krenem i ja nešto da pričam, ali sputava me glas koji se dere "Začepi dok ja pričam!". I ja začepim. I samo ćutim i sedim i trpim. Isusove muke. A onda se proderu "Zašto samo ćutiš? Alo! Gledaj me ovamo! Ima da razgovaramo!!!". Pa jebote, brate, mislim kevo, ćale, sad sam pokušala nešto da kažem, ali moram da ćutim. Da bih nešto rekla, moram da se malo proderem, ne može bre moj glasić da dođe do izražaja, mnogo se bre deru ovi sa reklame za uloške. I tako u krug. Pričamo celu noć, a ja hoću na fejs. Svoju bol čuvam u sebi, jer ako im i kažem svoju želju, dobiću zabranu. Gledam u prazno dok su se dve trećine moje tročlane porodice udružile protiv mene. A u kurac više.

Veoma iritantna radnja, najčešće upražnjavana ili od strane starijih ljudi, ili od strane nekog od naših drugova, koji nije preterano vičan animiranju mase. Ako stariji ljudi rade to, uglavnom misle da nismo ukapirali vic, dok naši drugari to rade jer im se može. Ovim prvima ćeš se i nasmejati, bar iz poštovanja, dok druge posle vica čeka tišina, svirep udarac oštrijim delom pesnice u rame, eventualno rečenica: “Ok, aj’ sad idi..” Neki, pak, te viceve nalaze smešnim, na zaprepašćenje ostalih.

Najprimitivniji nagoni koji utiču na misli i postupke. Iako naglašavamo ono animalno ne bi li ga se odrekli, utiče i na nas, ljude isto kao i na životinje. Možemo ga poricati i mlatiti kako smo mi viša bića, ali to će nam genijalnom jednostavnošću upravljati mislima i naterati nas da u skladu sa time i delamo, potpuno nesvesni tog uprošćenog toka svesti koji nas šapatom vodi.

Naslovna strana:

U rijetkim situacijama je umjetnik toliko zadovoljan svojim djelom da smatra da bi bilo kakav dalji rad samo uneredio i obesplemlenio. Nisam prisustvovao, pa ne mogu odgovorno da tvrdim, ali uvjeren sam da su takav osjećaj imali u svom stvaranju veličine kakve su Mikelanđelo, Da Vinči, Šper, Mocart, Salijeri ( He killed Moe Zart)... Ono čemu sam prisustvovao, i to baš danas, jeste kategorično i odlučno izgovaranje upravo ove rečenice od strane mog frizera.
Kažem ja njemu negdje na početku stvaranja ove umjetnine na mojoj glavi '' Sa strane malo kraće'' , on samo klimne glavom i umirujućim glasom osobe koja zna šta radi kaže '' Samo polako, sve će doći na red. '' Mene to stvarno umiri. Popričasmo malo o utakmici reprezentacije i dođosmo do zajedničkog zaključka da nijesmo nimalo zadovoljni i da ako mislimo dalje to mora bolje. Nije me sramota da priznam, ali bilo je tu sramotnih riječi. Ali ovo je internet, a tu valjda ne smiju takve riječi da se pišu. Makar su mi iz kuće tako pričali.Poslije nekoliko poteza tim oštrim ukrštenim kistom po čupavom tamnom platnu, gledam one šiške, i to ne u ogledalu, jer mi padaju u oči, pa ogledalo i ne vidim. Sjetim se tada majkinih riječi prije svakog odlaska kod frizera u tim nekim danima kada mi je prije odlazaka kod frizera govorila kakvu frizuru želim:
'' I makni šiške skroz.'' . Te riječi sam upravo tako i ponovio. Sada sam svoj čovjek! Nema potrebe da mi iko govori šta da kažem, već sve znam napamet. Mada to tako inače i ide. Odgovorio mi je istim samopouzdanjem i klimanjem glave kao dvije pjesme ranije. To su standardne pjesme u frizerskim salonima, fino isjeckane, čuje se da je radio mašinica podmazana. Nastavio je da sjecka i zalizuje još neko vrijeme.
''Ovdje više ništa neću da diram! '' . On bi zadovoljan svojim radom. Ja bijah zadovoljan svojom frizurom. I dalje sam zapravo. Evo dlake ostavljam po jastuku dok ovo pišem.
Naći će se neki koji će izgovoriti i ukazati da frizeraj nije umjetnost, da je zanat. Ali koliko znam bio je i moleraj zanat, pa onaj gore koga prvog pomenuh od svog krečenja plafona ostade upamćen. A one frizere u starinskim frizerajima, sa ogledalima koja su se već prilično slila na dno, u kojima se okupljaju starci koji se od mladosti tu šišaju, pa uz radio, rakiju, pivo, Point ili Lovćen sjede na drvenim klupama u dimu i u sjećanju niko ne pamti. Ostaje samo kosa. A negdje sam pročitao da raste nekoliko dana i poslije smrti. Ali tada, ko te šiša, je li? A odraz se sliva i sliva na dno.
PS: Konsultovao sam se sa pravilima i vidim da je reklamiranje frizerskih salona izričito zabranjeno: '' U definicijama se ne smiju reklamirati kozmetički, frizerski i svi drugi saloni.'' Čudno pravilo koje me i košta. Pare koje mi je moj frizer dao za uspješnu definiciju koja bi mu poslužila kao dobra reklama za mlađu, internet populaciju moram mu vratiti. Prokletstvo.

To su oni trbušnjaci koji se pojavljuju svakog jutra, u okviru TV Shopa, na svim televizijama.
Za cilj imaju da poboljšaju prodaju nekog enormno glupog proizvoda, kao što su vibrirajući pojas, patike sa specijalnim đonom, masažere, drajkukere i slične gluposti.