čita se: bestgor

krvava web stranica o negativnim audio i video vijestima koju ne bi trebali gledati ljudi osjetljivi na nasilje, koji se boje trajnih mentalnih/emocionalnih/psiholoških/duhovnih traumatskih posljedica

jedina bolesnija stvar od samih vijesti su komentari

takođe ne može se lahko naći na google i nekim search engine-ima zbog cenzure

neke od sadržaja koje nudi su:
smrt, uključujući klanja, izvršenja, samoubistva, ubistva, pogubljenje električnom strujom, kamenovanje, spaljivanje, davljenje (gušenje)
incidenti, uključujuću slupavanje auta i motora, incidenti na radnom mjestu, seksualni incidenti, napadi životinja
rat, uključujući žrtve bombi često sa djecom, napadi bijelog fosfora, klanje zatvorenika rata, masovna izvršenja, biološki rat, genocid, etničko čišćenje, tortura
bolesti, uključujući trovanje, srčani udari, pacijenti terminalnih bolesti, drogiranje i predoziranje
čudni fetiši, uključujući fetiš igala, fetiš krvi, unakaženost genitalija
izmjena izgleda tijela, uključujući samounakaženost

Ultralativ prideva uvrnut. Opisuje čoveka, najčešće izvan obrasca društveno prihvaćenog ponašanja, onog čije ludilo odstupa od ludila većine u pravom smislu.

Napomena:
U obzir dolaze i Zvezdini i Partizanovi i Vošini i fudbaleri Žitišta Donjeg, kao i zimske i letnje i visinske pripreme.

O čemu je reč:
Totalno nenadjebivi mozak srpskog sportskog novinara je izmislio i ovakav način razveseljavanja široke čitalačke publike, a sve u cilju da između sezona pored raznih baba Vanga transfera, ponude znatiželjnoj javnosti i nešto drugo.
Naime, odaberu neku budalu, koja "diže atmosferu" u svlačionici da svaki dan davi sa treće strane o veoma zanimljivim pripremama u Antaliji i Ohridu.
Nije bitno ko piše, fudbaler ili novinar jer su podjednako pismeni.

Posledice:
Apsolutni WTF i nezadrživo smejanje kod napaćene publike željne sportskih informacija 365 dana i 6 sati godišnje.

Primer:

Ako je verovati brižnim poznanicama sopstvene majke, ovo je osoba muškog roda koja je sladunjava u licu i ima manire kojima opčinjava iste te poznanice što su ga jednom prilikom videle, prepoznale i popričale sa njim o tome kako mu ide škola. Bez pogovora, vaspitan je lik, hoće uvek i svakom da se nađe i da mu pomogne.

Ne kurči se, nije podmukao i nikad ne odbija da igra "Čoveče, ne ljuti se" sa mlađom mu sestrom od strica. Umiljat i smiren, ali zna ponekad da plane kad mu dokurči činjenica da ga neko jebe u mozak bez razloga.

U slobodno vreme pomaže deci po komšiluku da prave herbarijum, radi im zadatke iz matiša, čita babi razloge Hose Migelovog ranjavanja i povod Manuelinog venčanja sa drugim, traži po netu skraćenice vezane za analizu krvi što mu je strina radila, kači zavese, igra šaha spenzosima a ne libi se ni da opiči fudbal sa decom između sedam i devet godina. Da bude samo golman. Duša.

Gradski species.

Podvrste :

-stariji od 70. Njima nije za zameriti. Na TV-u se uglavnom vrte strani programi (ne vide titl), od domaćih su vazdan neki rialiti šou programi koje oni slabije prihvataju jer im se diže pritisak od psovki. Šta god radili na svojim terasama-ne nanose štetu nikome.

-oko 60 godina. Zajebani likovi jer znaju sve :sadržaj moje kese sa pijace, vremenski razmak između dva odlaska u hipermarket, da li sam plivala na Adi, vreme korišćenja godišnjeg odmora, veliko spremanje sopstvenog stana, eventualne promene na autu (kupovina novog, promena presvlaka, čukanje)...

-40-50 godina. Kompletan društveni život im se odvija na terasi (pod uslovom da im je radijus kretanja mali): pije se kafa, blene se, čita, pije se kafa...

-30-40. Izlazi se samo da se pokači vlažan ili pokupi suv veš. Oni nemaju mnogo vremena jer su im deca mala i zahtevna.

-do 30. Ili im je mama naredila da zaliju cveće ili kuliraju ili su u starijoj starosnoj grupi.

-deca. Viđaju se samo po terasama sa visokim i "gustim" ogradama

Pitamo kad primetimo da nas sagovornik ne slusa.

Izraz kojim se oznacava činjenica da radimo nesto još gore nego što bismo trebali da uradimo.

Izgleda da se skoro niko više ne seća kako je Marko naumio da postane popularan. Bilo je to pre 12-13 godina kada je uspeo da dođe do Vanje Bulića i ubedi ga da bi trebalo da gostuje u njegovoj emisiji "Biseri". Kada je Bulić nekako pristao da snime emisiju, mladi Vidojković je za tih sat vremena dobijenih na TV-u, odlučio da pripoveda o tome kako voli da pije i puši travu (iz nekog razloga mu je to zvučalo jako šmekerski, anarhistički i revolucionarno) te da sluša punk i želi da osnuje bend (kao da to isto nije činio svaki drugi klinac devedesetih godina). Verovatno je čuo da su skoro svi veliki umetnici bili skloni porocima, pa je odlučio da i on krene tim stopama. Doduše, obrnutim redom: prvo će piti i drogirati se, a talenat će posle doći sam. Automatski valjda...
Hvalio se i kako u školi nije čitao Tolstoja za lektiru (smelo zaista) niti bilo kojeg drugog književnog klasika i da mu uopšte ne pada na pamet da čita to đubre. Naravno da takvom talentu to nije potrebno.
Njegova popularnost više govori o nivou ovdašnje čitalačke publike nego o književnom daru pisca čije knjige ipak najviše poštuju neshvaćeni tinejdžeri.
Danas je Vidojković aktivni društveni delatnik, štaviše, on je glas savesti u moralno posrnulom srpskom društvu.

Prokleta reč na koju se svako ko traži stan u Beogradu preko oglasa naježi.

Dupla šansa da pročitate besplatne novine.

Lepa je. Ima dečka. Fin momak, naravno. Duga veza. Neke dve-tri godine, nešto tako. On prati fudbal, ona lakira nokte. Voli decu. Drži (uspešnu!) dijetu. Karakter joj je jači od upornosti Bore Drljače, tako da ni pod kojim uslovima neće jesti posle šest popodne. Možda se ne udubljuje u avanturističke crtica ljubavne romane, niti ih čita nešto mnogo, ali zato, brate mili cepa ekonomije i te neke finansijske nauke na ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Ne šali se nešto mnogo, ali ume uvek da prepozna kada da se nasmeje, a mama joj puca od ponosa. Naravno, voli more. I sunce i školjke i to sve. Sve jebeno ide kako treba! S-V-E! Skroz po pravilu. Baš onako kako je neko preterano smoren nekada davno napisao napisao iz ko zna kog razloga. Mislim da se taj samo zajebavao, iskreno. Ono, kontam, ajde da ugradimo neke standarde koje niko neće moći da poštuje, pa onda da gledam ljude kako padaju u depresiju, hehe, ALI PRC, ZA'EBO SI SE, CURA SVE TO POSTIGLA, nadam se ne na račun mentOlnog zdravlja.

Još samo posuti šljokicama, u pozadini pustiti Sergeja i umotati obojenim celofanom iz Turske i dobijete tipičan primer alfa ženstvenosti. Simpli febjulus.

Retko glupi oblici zivota, koja su verovatno bila maltretirana i ponizavana tokom detinjstva pa lece komplekse u vecini slucajeva nad neduznim gradjanima i omladinom

Kišno popodne. Jedno od bezbroj, sumorno i dugo. Olovno sivo nebo i miris neke sjete u vazduhu. Uskovitlani oblici mašte. Izgubljeni pogledi i prošaputane riječi.
Gdje čizme od sedam milja mogu odvesti nekoga ko ne zna kuda da krene? Jasna slika gubitnika koji tumara pustim ulicama, utapajući se u samosažaljenju. Prsti zapetljani o dim cigarete. Odjek obmanute generacije. Tuđinci u svijetu, koji smo nekada zvali svojim.

Veoma iritantna, nažalost neretka pojava. Amerikancima predstavlja toliki problem čitanje titlova da njihova filmska industrija radije snimi taj film u svojoj režiji i na svom jeziku jer izračunaju da im se tako više isplati pošto znaju da niko neće doći da gleda titlovan film. Moraju da sažvaću priču kako bi narod razumeo radnju, da ubace svoje fazone koje smo videli sto puta u američkim filmovima jer znaju da to prolazi kod domaće publike.

Kad nam je dobar, svi verujemo u njega. Kad nam je loš, onda niko ne veruje u njega.

Poslednji 'krik' tehnologije, nekada su to bili mali mobilni sa crno belim ekranom osetljivim na dodir na kome su ljudi čitali knjige. Danas to je ogroman računar (telefon nije, svako bi izgledao debilno kada bi razgovarao preko onog) sa milion i jednom (bezvrednom) funkcijom, sa velikim ekranom u boji osetljivim na dodir. Ovo bi trebalo da zamenjuje računar, ali izgleda veoma neuspešno, nema računara bez miša i kućišta! Da se koristi za surfovanje može, ali opet dosta puta se može desiti da se isključi na sred ulice u sred nečeg važno i to bi loše se završilo po 'tablet' . Ili možda je ipak glavna funkcija čitanje knjiga? Naravno ovde vam ne treba svetlo naveče da nabadate slova, ali jači doživljaj je kada se čita knjga sa listovima ne sa velikim ekranom. Naravno ovo čudo ne može stati u džep pa se mora nositi po raznim torbama ili po rukama. Ovo samo sramoti računare (kompjutere) i trebao bi nositi samo ime Tablet, računar nije. A o ceni da ne govorimo.

Deo tela koji služi za komandovanje i usmeravanje muža papučara.

Ovo se kod nas često upotrebljava u školi prilikom čitanja sastava.
Ako baš hoćete da znate to bi u prevodu trebalo da znači : Nemaš pojma nista te ne razumemo i zajebi više to i idi na mesto!

Najcesce dete preterano ambicioznih roditelja, koje sa cetiri godine vec uveliko crta, cita i pise. Sa sest krece u skolu, vec govori minimum dva strana jezika, koristi internet (u edukacione svrhe) i svira najmanje dva insrumenta, od kojih se za jedan specijalizovao, pa ga svira i u muzickoj. Sa osam se raspravlja na naucno-filozofskim forumima i parira u nadjebavanju ostalim tamosnjim seronjama. Pobedjuje na svim zivim skolskim, opstinskim i gradskim takmicenjima, a na republickom se susrece sa sebi slicnima, pa je ishod neizvestan. U slobodno vreme ide na tenis, gimnastiku ili neki drugi sport (od toga kasnije odustaje, kada mu bude zafalilo vremena za druge aktivnosti) ili pogleda po koju naucnu emisiju. Dok su drugoj deci uzori miki maus, mocni rendzeri i dusko dugousko, on se ugleda na Ajnstajna, Njutna i mamu. Dok drugi idu na ekskurzije da piju i muvaju nesto, on ide iskljkucivo da bi video kulturne i istorijske znamenitosti.
Ako negde i izadje, to je u biblioteku, operu ili pozoriste (u poslednja dva iskljucivo sa mamom i tatom). Druzenje, devojke, pijancenje i zurke su za njega apstraktni pojmovi, kao i bilo koji drugi vid zabavljanja. U kasnim cetrdesetim, kada se osvrne oko sebe i ne vidi nista pored svega sto je stekao, hvata se za glavu i pita gde mu je bila pamet.

Jedini način da vašu definiciju pogleda više od 30 ljudi je da postane definicija dana. To ne polazi svakome za rukom , ali svako ima neku svoju taktiku:

1. Vreme postavljanja definicije - većina ljudi kaže da je najbolje postaviti definiciju nekoliko minuta posle ponoći (zaista ne znam zašto);

2. Pomenite pojam "definicija dana" u svojoj definiciji - ova taktika ima 2 opcije:
a) kao kad pišete pismo "Bravo"-u ili nekim drugim glupim novinama pa napišete "molim vas da ovo ne završi u Recycle Bin-u..." a oni vam u sledećem broju objave vaše pismo, tako i ovde postoji fazon - "molim vas da ovo postane definicija dana iz tog i tog razloga...";
b) kao kad pišete pismo "Bravo"-u ili nekim drugim glupim novinama pa napišete "znam da će ovo pismo završiti u Recycle Bin-u, ali ga bar pročitajte", tako i ovde postoji fazon - "možda ovo neće postati definicija dana, ali molim ljude da obrate pažnju na nju...";

3. Dužina definicije - ne sme biti prekratka jer su ljudi već oguglali na kratke fazone, a dugačke niko ne čita;

4. Isprozivajte moderatore - uvek nađite razlog zašto mislite da moderatori neće staviti vašu definiciju kao definiciju dana, i navedite ga u primeru obavezno!!!