Sinković koji i od najgrđe sedeljke napravi lom parti.

Lud. Mnogo lud. Luđi i od toga. El ima neka problena nivo ludosti. Opis baje kojem je sportsko fajtanje nepoznanica, već se lati hladnog oružja pri svakoj manjoj čarkci.

Tipovi ljubomornih tipova su:

1. Ljubomoran iz potaje ( karakteriše ga mahnito ludilo iz ljubomore na momente, ali uglavnom vešto prikriva ljubomoru pa se svaki put kad cura izađe sama jede u sebi kao Valerij Lobanovski. Gadno je kad takve tempirane muške bombe na kraju eksplodiraju, nanesu više štete sebi nego li okolini. Takav čita poruke sa njenog telefona kad ona zaspi, ode u wc ili ostavi telefon na stolu, ali je pametan pa sumnjive poruke ne briše već ih pamti da bi ih kasnije sam sebi prepričavao u agoniji. Veoma je učtiv i ne pokazuje znake ljubomore na javnom mestu. )

2. Ljubomoran KAO pas ( I liči na psa, stalno nešto laje, reži, prati u stopu devojku, posesivne je prirode i smeta mu svaki njen bivši dečko čak i ako nije u istom Sunčevom sistemu ( što je opet malo verovatno) ) Takvi uglavnom budu ljubomorni i dugo posle raskida pa miniraju područje oko ex voljene na duži vremenski period. Čitaju poruku pred njom, otimaju joj telefon i sami odgovaraju na poruke, svaka im je Jelena u imeniku sumnjiva, uglavnom, gadno je to... )

3. Ljubomoran I NA psa ( To je posebna vrsta ludih muškaraca... Karakteriše ih bolestan pogled, tikovi vrata i ramena, spazam pesnice i mišića lica kada se u blizini njegove devojke nadje bilo koji muškarac od 7 - 77 godina, makar i u prolazu. Takvi slobodno mogu poslužiti kao zamena za pena party mašine jer u toku ljubo-epi-napada luče količinu pene i pljuvačke dovoljnu za gašenje omanjeg požara u karton sitiju. Oni nose telefon svoje devojke, javljaju se na njega, javljaju se i u gradu kada neko pozdravi njihovu devojku, totalno su zaslepljeni ljubomorom i u toj meri posesivni da takve srećnice koje su s njima u vezi priželjkuju da postanu žrtve Jozefa Fricla, jer čini im se i austrijski podrum bi im lakše pao.

Osobe koje ce deci uzrasta od prvog do cetvrtog razreda na neka pitanja na koja ni sami ne znaju odgovor u danasnje vreme predloziti da pitaju neke od internet stranica,kao sto su Google,Yahoo i tako dalje.Na zalost niko vise ne govori deci da se znanje stice iz enciklopedija.

Poštapalica svih zgubidana, luzera i perverznjaka, promasenih ljudi i malogradjana koji svoje porodične i psihičke probleme reflektuju na čitavo društvo, odnosno narod. Ova vrsta najčešće nikada nije otišla dalje od svog sela, eventualno do Beograda, gde je sve svoje seljoberske manire direkt izbacila na asfalt u vidu čepljenja u govoru, nedostatku padeža i gradjanskih manira (uriniranje na javnom mestu i bacanje djubreta gde stignu ne treba pominjati).

Smrad gradskog prevoza njega ne dotiče, jer on ima lanenu šulju pastelnih boja i mesečnu kartu.

Čita poslednji bestseler na svom "Kindlu" upakovanom u futrolu sa logoom Nacionalne geografije, a drugom se rukom drži za gornju šipku, pošto stoji, jer maločas je ustao bakici. Pritom ne steže biceps, a nije gej, ej?!?

Ponosito ističe to što je rođeni Beograđanin... Šta, kao nije? Pa Veliki Crljeni su deo Lazarevca, a Lazarevac je beogradska opština. Velikocrljenske dečije dane je provodio uz MTV, slušajući Madonu i Džeksona, za razliku od njegovih vršnjaka, koji su igrali fudbal po ceo dan. Nije mu dala mama da igra fudbal često, da ne isprlja bermude. Ako bi ga i pustila da igra, morao je da nosi široki "Michigen state" duks, pa čak i leti. Posle pet minuta već, dotrčavala je na teren, zavlačila mu je ruku za vrat i procenila da se brzo znoji i nije za sport.

Danas, nakon završenog nekog fakulteta menadžmenta, uz par diploma sa privatnih škola korporativnih komunikacija, jedan je od retkih muških kolega korporativnih devojčica, te sa njima deli poslovni prostor. Ni sa jednom nikada nije imao nešto više, jer nisu ista liga. Drugim rečima, ne jebe ih.

Zna dva akorda na džitri, ali dovoljno da na sedeljkama dame luče sokove, ukoliko već pre toga nisu svršile, jer svaku po korporativnim navikama oslovljava sa "draga". Ni njih ne jebe. Nema završnicu. Zato uhvati sebe kako ponekad blene u starije gospođe dok biraju krastavce u Maksiju.

Naočare bez dioptrije, sa debelim crnim okvirom nosi, da bi istakle njegov intelekt, a i ona devojka iz "Hleb i Kifle" mu je rekla da mu čuče savršeno. Ni nju nije jeb'o. Ima dečka. Mesar.

Tumara kroz život trošeći svoje Lacoste gilje koje je najpre video na bilbordu, čvrsto verujući da je srećan i iznad sveta, postajući i sam žrtva sterilnog života, kakav najverovatnije kroz svoj marketinški sektor neke multinacionalne kompanije i promoviše.

Proces osavremenjivanja zastarelih i okoštalih društvenih struktura nabavkom najmodernije opreme i obukom postojećeg osoblja za rad sa modernim tehnologijama.

Setimo se kako Šreda nije znao da li je mačka u kutiji živa ili mrtva, i bila je i živa i mrtva istovremeno, sve dok se ta kutija ne otvori.

E sad to primenimo u praksi.

Dakle, ostaviš devojku u dobrom raspoloženju, odnosno nisi mnogo smrdeo, prdnuo si samo dva puta dok ste gledali film o nekoj ribi sa Alchajmerom što joj njen zagondžija čita dnevnik da je seća na njihovu ljubav ili šta već (znam da znaš koji film je u pitanju), seks je bio zadovoljavajući, i kvalitativno i kvantitativno, skuvao si kafu bez prosipanja po šporetu. Praktično idealni uslovi jedne veze sa nama podrigarima.
Rastajete se, ti je cokiš, ne poljubiš, cokiš za laku noć, i polako krećeš kući svojom mašinom od hiljadu i dvesta kubika i troje vrata. Dva sata kasnije stižeš do mesta gde ovi iz gugla nisu smeli ni da se usude da krenu.
Srećan ležeš u krevet, bio si kod devojke, sve bilo vrh, imaš dovoljno vremena da se naspavaš do posla. Idila...

Dva sata kasnije budi te telefon, zove ona. Šta je bilo. Znaš ti šta je bilo. Pa šta sam sada sjebao, bilo sve super kad smo se rastali. Pa posle si sjebao. Znaš ti dobro šta. Ne znam Svetlana, kazana mi za rakiju. Pričaćemo sutra...

Muk. Ništa ti nije jasno. Već vidiš da će te to koštati minimum jednog odlaska u cvećaru. I ko zna šta još. U svađi ste bez tvoje volje. I znanja.

Sutra joj odnosiš gerbere, jer Svetlana baš obožava gerbere. Ona se sa vrata baca u tvoje naručje, kaže nedostajao si. Nisi trebao cveće uzimati, bezveze se trošiš, ali lepo je. Svetlana šta je bilo ono sinoć. Ma pusti me, sanjala da me varaš sa Gordanom sa posla, onda sam malo pogledala na instagramu i videla da joj je dečko neki dizelaš napucani i iscrtani, više se nisam brinula.
Ludice, opusti se, 'ajde da se malo podružimo hihi.

Jebala te mačka Šrede...

Kraja iliti bloka, okruga. Opšte je poznato da se samo batinama teritorije drže pod kontrolom, u miru i slozi. Iznad određene linije normalnosti.

Ulični moto koji vrlo lako može naći primenu u svakoj zajednici, počev od plemenske, pa sve do bračne.

Kažemo nekome ko muti nešto, ko je sumnjiv.

Tekst i melodija su pisani za takmičenje "Pačija škola". Ne morate da čitate, ali obavezno oslušnite melodiju.

Slutim, skoro će mrak. Kako se bliži, u meni raste nemir. Jutros o njemu nisam razmišljao. U podne ga se nisam plašio iako sam se do tada već susretao s njim.

Bogu hvala, gazim devedesetu. Ah, guram nekako, malo me muči reuma, sevne u krstima pred neki kijamet, ali srce se još nije umorilo. I glava me sluša. Ni promaje se ne bojim. Vid me izdaje i o tome htedoh da vam pričam.

Prođoh kroz dva rata, kroz onaj veliki i aktivno. Ovaj najnoviji me je dotukao. Ubiše mi sina, dušmani! Milosrdni! Na onom prokletom mostu!
Tad sam prvi put video mrak. Još me prati i plaši.

Onomad, malo posle te nesreće, varih ogradu s komšijom Milojem. Svetlucaju iskre kroz masku. Prelepa slika. Samo se kod mene zadržala malo duže. Legao sam i budio se s njom. Doktor kaže - ablacija retine. Ništa strašno, malo će to da prihefta. Laserom! Postoperativna procena: na levom oku je vid sačuvan do 20%, na desnom manje od 15. Popraviće se, kaže, malo naočarima, malo čuvanjem od napora, pa neću u nišandžije.
E, moj doktore, izgubio sam ja sve ratove, još se malo koprcam u ovom psihološkom. Sa životom!

I stvarno, ne prođe malo, počeh da razanajem oblike, slike kao loše sklopljen mozaik. Nosim naočare i sve bolje vidim, kao da će mi značiti!

Al' čovek ti je čudna zverka, sinko, tvrđa od najtvrđeg paščeta. Izvedoh na put unučiće, divna deca. Danas su već svoji ljudi. U njim nađoh utehu i tračak svetlosti.

Unuk mi često čita novine, ja se brzo zamorim. Kaže kako živimo u mraku. U tamnom vilajetu, u medijskom mraku...

A ne zna da je to tek suton, dok god ima zraka svetlosti, priroda je lepa, u suton su senke najduže, najživlje. I mašta je najrazigranija. Dobro, i izjutra, ali davno beše, jedva se sećam. A naredna jutra su za nove ljude.

Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu).
Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.

Sinonim za savremenog neandertalca. Jedno od najgorih stvari koje možete imati zajedničko je susret. Kako prepoznati 'Šabana':

-Odevanje, svi Šabani su šabanski obučeni, Šaban nosi trenerku iz butika po mogućnosti,a ako ne onda sa pijace (ako je sa pijace neće reći nikom da je kupljena na pijaci). Šaban nosi crne plastične naočare, što šire i plastičnije to Šaban izgleda opasnije.

-Hod, ruke obavezno odvojene od tela, laktovi pod uglom od 45 stepeni, što se ruke više klate to će Šaban izgledati opasnije. Gibanje u ramenima obavezno.

-Specifičan sleng, karakteristična upotreba reči 'brate' koja se koristi što češće, tako da prosečan Šaban u prostoproširenoj rečenici reč 'brate' upotrebi minimalno četiri puta. Ova reč se izgovara sa dugouzlaznim 'a' i maksimalno namrštenom facom.

-Fond reči, broji 18 reči, pod uslovom da je počeo da čita neku knjigu,od koje je brzo odustao. Šabanov fond reči se sastoji od: znači, razumeš, utoka, ribooo, brate, užas, fenomenalno, definitivno, jebote, ovo ono, ša, da, ne, ma daj, ne seriii.

-Tuku se čoporativno, tj sto (100) na jednog (1). Naravno, na meti su samci, slabiji, novajlije, likovi sa strane, momak s devojkom itd. Šabanski lokal - daje im krila (čitaj muda) da urade nešto što trezni nemogu.

-Facebook, prepoznaćete ga po ograničenim šabanskim komentarima i statusima, koji ukazuju na to da Šaban p**** nije vidio već neko 'i-ha-haj' vrijeme (čitaj nikada), ali da bi bio faca Šaban hoće da ostavi suprotan utisak, tj da p**** ima i legalno i ispod žita (u izobilju). Šaban na Facebook-u zavodi tako što ostavlja 'like' na svakoj drugoj slici na kojoj se nalazi ženska osoba (od 15+ godina).Kada ne dobije na taj način rezultata, onda krene na uporno komentarisanje slika tipa 'Baš si slatka', 'Dobro izgledaš', 'Fina slikica', 'Nisam znao da ima ovakvih lutkica', itd. A kad mu ni to ne da rezultata onda krene na konstantno smaranje na Chat-u...

Cooler master je osoba u stanju da iskulira bilo koje desavanje u svojoj okolini i to sa savrseno razmumnim, uglavnom trazenim i veoma kratkim, obrazlozenjem.

Izraz podrške i odobravanja osobi koja je hrabro iznela svoj stav ili mišljenje, prkosno i ponosito, bez straha od eventualnih posledica. Stajanje na stranu malog čoveka, živaca istanjenih usled dugogodišnjeg trpljenja nepravde. Skidanje kape nekome ko se setio da je krajnje vreme da se i moćnicima "utera"!

A može i posprdno, kao kada hrabrimo bezopasnu čivavu u njenom lajavom pohodu na nezgrapnog ali dobroćudnog bernadinca...

Danas pisu svi, od baba-sere do pere-zdere. Muka mi je od mladih pisaca i kurac, picka, karanje, varenje, krak, trak, bljak literature. On je mlad i neshvacen, cale mu ostao bez posla pa prodaje zvake na cosku i kevu na istom tom cosku, onda se pijan dovlaci i sve ih postroji pa se malo izivljava, pola drustva mu sve narkoman do narkomana, sto je i sam, samo povremeno, i kad mu je cef, on ne jebe glavne udaraljke u gradu, da ne kazemo pastetarke, kako neko to ovde rece, zato sto u tome iole uziva, vec da im utera malo mozga, majku im propalu sponzorusku, cita dela nemacke klasicne filozofije, studira neki jaaak faks, svira u garazi sa bendom...Onda mu obavezno neki ortak rikavela od droge, barem dvojica dobiju neku aktuelnu opaku bolest, neko nekoga kokne nozem, neko nekoga pojebe u haustoru, dok u pozadini demonstranti lome grad, Zoran goni Slobu, ili Sloba Zorana, a on ga na sve drka gledajuci kroz prozor, pa se onda zaleti za komp i u jednom dahu napise roman. Ali, ne!Nije on laki pisac. On je buntovnik!On nije jeftin!On je odraz svoga vremena.
Ali zato su pisci kao sto su Kapor ili Kundera godinama blaceni titulom lakog pisca. Kapor se cak sali na svoj racun da se svaki put kada udje u lift pita hoce li krenuti, jer on je, za Boga miloga, lak pisac:)
O zenskoj hordi pisaca u Srbiji necu ni trositi mastilo.
Postoje i imena koja su tako IN medju pseudo intelektualcima, kao sto su recimo Dzojs i njegov ,,Uliks,, Kako to nobles zvuci! A koliko je njih zapravo procitalo Uliksa?
Posebna grupa su tzv pisci filozofi koji pisu primenjenu filosofiju za devojcice. (Koeljo)
Kukavice se drze iskljucivo klasika, pornicari Erike Jong, Bukovskog ili Milera...
Zato ja svracam na Vukajliju, po sveze meso i krv:)))I zato, zgadjena ostalim, na pitanje sta citam odgovorim: ,,Ovih dana Vukajliju...,,
A zivotni cilj mi je da se uvrstim u red lakih pisaca, bicu u dobrom drustvu

Muškarac između majke i žene. Da moja žena sada ovo čita pitala bi me zašto nisam napisao "žene i majke" verovatno. Nema sitnica, i redosled je bitan a ne krupnije stvari. Večita borba između dve strane, čekića i nakovanja, za prevlast nad mužem ili maminim sinom. Ko je čekić a ko nakovanj je manje bitno, bitno je da udaraju jedna po drugoj lakom i teškom artiljerijom, iz zasede i frontalnom paljbom, dok između njih stoji muškarac, najviše pogođen njihovim bombama i granatama.
Koja bolje kuva? Koja pegla pantalone na crtu i koja koristi mirisniji omekšivač? Koja te je više puta tuširala ladnom vodom jer si malo preterao sa špicerom kod kuma? Zajebana pitanja, ali ne kao obična, ženska zajebana pitanja tipa "jel mi veliko dupe u ovoj ciklama suknji?". Kada pomisliš "koji moj je ciklama" pa se zajebeš i odgovoriš potvrdno sigurno ćeš apstinirati neko vreme(koje zavisi od toga koliko si sposoban da je obrlatiš) ali ako kažeš da tvoja mama bolje kuva slatki kupus sa mladom teletinom sjebao si se gadno. Ne postoji pridev da opiše koliko si se sjebao. A opet ako majci kažeš da tvoja žena bolje kuva bićeš nezahvalno govedo i pljunućeš na sve one sutlijaše koje si jeo direktno iz šerpe. I tako dan za danom, godina za godinom ko ima sreće da potraje(ili nema?) trpiš, balansiraš, opanjkavaš jednu pred drugom i moliš Boga da te ne uhvate u mašinu kada su obe prisutne.
A ako živite svi zajedno, onda sipaju u tebe kao u nerotkinju. Sve u svemu jeban si. Iako ti po pravilu ništa nisi kriv a i nebitan si u ovoj borbi. Ali...postoji nada! Ako uspeš da ih složiš oko neke stvari, ako ih nateraš da razmišljaju slično možda možeš da bos prepešačiš trnje i žar i nađeš mir da gledaš fudbal i pečeš rakiju nedeljom. E, ta stvar je muškarac sam i njihova ljubav(jebiga i to ako imaš sreće!) prema njemu, a i to da obe misle da si pijandura, kockar, ženskaroš i npr neodgovoran.

U svom slučaju-muškarac. Kakvog god akrepa da ima pored sebe za ženu, ona je "lepša polovina".

Lelujajuće slike i prizori prolaze pred očima ili iza očiju stvarajući osjećaj miline granica oku nevidljivih, rukama nikad dostižnih, a u duši ostavljajući slatki nemir da titra, kao odsjaj sunčevih zraka na brezinom lišću. Vrhunac je stanje potpune opuštenosti, koje dovodi do apsolutnog nedostatka želje i snage da pomjerite i najmanji dio tijela.

Ovo te snađe u trenucima slabosti duše, uglavnom kad gledaš dnevnik gde se prikazuje trenutno stanje u Šapcu ili na Kosovu. U trenutku ti nešto kvrcne u glavi, neka hemijska reakcija u mozgu šta li, pa osetiš snažnu potrebu da odeš na mesto događanja i svim dušmanima se najebeš milosne majčice. Ovakve nalete često ima gospodin Vučić, koji se ne suzdržava da ih istrese na svakog ko prekorači crtu.