Poštapalica svih zgubidana, luzera i perverznjaka, promasenih ljudi i malogradjana koji svoje porodične i psihičke probleme reflektuju na čitavo društvo, odnosno narod. Ova vrsta najčešće nikada nije otišla dalje od svog sela, eventualno do Beograda, gde je sve svoje seljoberske manire direkt izbacila na asfalt u vidu čepljenja u govoru, nedostatku padeža i gradjanskih manira (uriniranje na javnom mestu i bacanje djubreta gde stignu ne treba pominjati).
Primer 1.
Pera Perić, najniže kvalifikovani zbudž-majstor, sa debelom ženom i malim primanjima (i po još nečim malim):
- Eto, juče gledam vesti... Ljudi kradu, lažu, otimaju. Kakav smo to narod!?
Primer 2.
Mika Mikić, nikada prešao dalje od 3. godine faksa, na birou već 10 godina, živi sa tatom i mamom, devojku nema, redovno čita ‚‚Strast‚‚ i ‚‚Plaboy‚‚.
- Brate koja smo mi stoka, ja ne mogu da verujem! Sve sami idioti i kreteni! Tako nam i treba! Vidiš kako su normalni ljudi u Evropi, a ne k'o ovi naši ovde! Aj, daj još jedno pivo, pa da idem u kladionicu da uplatim tiket.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.