Naziv za upadače na velika veselja kao što su svadbe i ispraćaji u vojsku. Za ove osobe postoji više naziva a ovo je samo jedan od njih, uglavnom se odnose na to da su to ”Oni koji su došli da oglođu koske”, pa ih negde nazivaju i jednostavno “koske“. Nepisano pravilo kokčinarstva je da se upada samo na veselja koja se slave pod šatorom, i to onda kada su gosti poustajali, što zbog slikanja, što zbog igranja. Upada se naravno, sa strane šatora a nikako na glavni ulaz. S obzirom da ispraćaji praktično više ne postoje, a svadbe se u 90% slučajeva proslavljavaju u restoranima, kokčinari su vrsta u izumiranju.
Postoje 2 vrste kokčinara:

1. Dobroćudni kokčinari – Oni su došli da piju i da jedu, pa i da se provedu, i ako je moguće navataju nešto žensko, najčešće su to ljudi koji poznaju slavljenike, ali nisu naročito bliski s njima, pa zbog toga i nisu pozvani na veselje.
2. Zlonamerni kokčinari – I oni su takođe tu da bi pili i jeli, ali i da maznu pokoji telefon, novčanik itd., a bogami i da se pobiju sa nekim od regularnih gostiju.

Vitalni organi državnog organizma odgovorni za očuvanje i permanentno jačanje imuniteta vlasti koja sebe smatra centralnim nervnim sistemom sve do trenutka dok takva umišljenost ne postane ogavna unutrašnjoj i(li) svjetskoj kriminalnoj vladi, a sve na uštrb bezbjednosti običnih smrtnika iliti epitelnih kolateralnih štetica.
Organi državne bezbjednosti funkcionišu po sistemu povratne sprege, u rasponu crna kutija-sistem zatvorenih sudova-poluotvoreni sistem, te prestavljaju poseban kibernetički izazov.
Svojim antitijelima (špijunaža, likvidacija, spletkarenje, zastrašivanje,udarna vijest) doskaču svakom mogućem napadaču vlasti, neutrališu ga ili pretvaraju u novo antitijelo.Poseban vid borbe je izmišljeni neprijatelj a koristi se u situacijama deficita antitijela kako bi se broj istih enormno povećao u najkraćem roku.U takvoj situaciji čak i epitel može biti preobražen u nerv mišoćnog,vidnog ili slušnog aparata.
Medjutim, i pored svega pobrojanog, teško je reći da se radi o idealnim organima zaštite, jer isti najčešće oboljevaju od autoimunog oboljenja koji čitav državni organizam baca u kolaps a vlast kao umišljeni centralni nervni sistem dovodi u stalnu konfuziju koja se završava ludilom.Uzročnik ovog oboljenja je totalna iskorišćenost svih šupkova i nemogućnost daljeg šupkanja, nedostatak finansijskih sredstava,iskompromitovanost svega te nemogućnost daljeg kompromitovanja,kao i prelivanje kriminalne tečnosti u šupljine organa bezbjednosti i obratno.

Tradicionalna tehnologija širenja tračeva - dok se nisu pojavili tabloidi.

Stilska figura koja se koristi u svakodnevnom govoru i u kojoj objekat radnje HLEB dobija polne organe i pripisuje mu se mogućnost snošaja (lat. coitus)... Pored prehrambene postoji i astronomska personifikacija gde je objekat nebesko telo (Sunce), a zbog prevelike primene u svakodnevnom govoru obogaćuje se mnogobrojnim apozicijama, priloškim odredbama za mesto, vreme i način kao i atributima... Vremenom su se ovo dve stilske figure modifikovale i stvorile čitav niz kreativnih polu-složenica...

Stanje tela kome kao da je svaka kost pomerena uzrokovano usred neštedenja istog raznim fizičkim aktivnostima i orgijama, osećaj kao da te jebo Nikolaj Valuev a posle toga preko tebe prešla cela ruska oklopna divizija.

Kad bismo skupili pedeset ljudi i svakog ponaosob pitali zašto kupuje dnevne novine, četrdeset bi dalo različit odgovor. Jedan zbog sporta, drugi zbog neke nagrade, možda izgrebe neku šerpu ili 500 kinti, eee. Treći ih kupuje iz navike, četvrti da briše bulju s njima nakon što ih izlista za pet minuta. Sveobuhvatno, dnevne novine su sabajle nešto što u trafikama plane ko da se dele džabe.
A u njima, sto kuraca. Nešto što čoveku zapadne za oko je crna hronika. Ovaj ubio ovog, ovaj ranjen, ovaj u kritičnom stanju, ovaj silov'o kravu, ovaj jeb'o ćerku svoju. Onaj tamo ukr'o neke paruštine, ovaj opet dilov'o 50 kila droge.
Bilo šta da su loše uradili ti delikventi, pedofili, hašišari, pored toga što će detaljno opisati njihov slučaj, novinari će od njihovog imena i prezimena izdvojiti samo dva slova, početno imena i početno prezimena, u zagradu će opizditi broj godina i arivederči. Pa čekaj, od koga se to krije?
I kako se onda čuvati takvih pojava od čijeg lika znamo samo dva azbučna slova?
Mamu mu jebem, valjda treba da znam ko je sa 190 km/h opizdario babetinu dok je prelazila pešački. Treba da znam i koga još nisu uhvatili, a diluje drozu. I da, slobodno šeta gradom. Ili selom.

Tito.

Osoba zenskog pola koja se plaši da ispadne loše na slici čak i kod doktora.

Reakcija na zakašnjelu akciju. Pandam narodnoj " kasno Marko na Kosovo stiže".

Crnogorski sleng. Veže se za onog koji se kuraži i pušta muda na ispašu. Ono kad se pravi mudonja, i bole ga kurci za sve.

Dobro je poznato da je pravom konobaru u krvi da sklepa dijete nekoj od pijanih gošća u lokalu. Zbog toga što razmišlja donjom glavom, kasnije ga zadesi crna sudbina. Za 9 mjeseci očekivajući račune za struju, pred vratim ga iznenadi korpa sa uplakanim derištem. Logično, za dadilju se nema, pa je jedina solucija da ga vodi sa sobom u kafanu, sve dok mali ne odraste. Do tad, iskusni ćale ga koristi kao mamac za gošće. Šta ćeš, budala se nikada ne opameti.

E sad, kako prepoznati klinca od konobara?
To je onaj mali koji preko dana spava pod šankom u gajbi od Jelena. To je onaj isti mali koji ti stalno skakuće po stolovima, dok ispijaš pivo. Išara vam tiket koji ste sklapali više od dva sata, uzima vam ključeve od auta i sakriva ih u gaće. A vi ga samo ispratite kiselim osmijehom i psovkom u sebi, jer ne želite da vas pesnica konobara pomiluje po glavi.

I tako ga trpite do njegove 15 godine, kada već poprimi sve osobine ćaleta, pa vas redovno vodi u kurve poslije pijanke.

Voda iz bare koja usled (ne)pažnje vozača završi po pešacima.

Ko više voli unuke nego njihova baba, retke su babe koje nisu rešavale sukobe izmedju unuka sa drugom decom naravno gde je njihov unuk bio uvek najbolji, najpametniji i pobednik u svakom sportu. Međutim kako godine prolaze unuci odrastaju al babina odbrana unuka traje večno.

Jedina psovka koju smerne babe iz Šumadije bez stida koriste, jer njen izgovor (koji zvuči bôg-ótac tj. 'bog-oootac') prilično dobro skriva polazno značenje 'jebo ga otac'. Druga varijanta je u drugom licu jednine 'bo t' otac, kada je ta prikrivena psovka upućena direktno sagovorniku.

Batica koji vole da zamesi sisu više nego 'leba da jede.

Boja koju u cugopolu svesno uzimaju samo najhrabriji iako u većini slučajeva je ostali igrači dodele osobi koju planiraju da odvoje od života alkoholom. Naime kada određeni igrač dobije ovu boju to univerzum shvata kao izazov da dokaže da statistika u cugopolu je trć-mrć. U prvom krugu je obavezno da barem četiri od šest igrača dobiju broj sedam koji ih vodi direktno na polje 'crni pije duplo'. Prvi krug se verovatno nikada neće završiti, zato što tih 4 igrača će obavezno baciti 3 (naterajući statističare da se naježe od (ne)verovatnoće) i vratiti se na start, čime agonija crnog se nastavlja.

Ukoliko su igrači univerzumu kao žrtvu ponudili devicu (u alkoholnom smislu) univerzum će nastavljati da vrti samo 7 i 3 uz obavezno smejuljenje od zadovoljstva. Igra se završava kada crni više ne može da pije i onda svi nastavljaju normalno da pijanče dok crni grli šolju. U slučaju da je crni uspeo da preživi partiju (ili da je zaustavljena na vreme od milostivih saigrača), univerzum će naći načina da završi posao.

Osobe koje prođu kroz vatreno krštenje gube svoje kršteno ime, i postaju poznati pod počasnom titulom Crni.

Postoji teorija koja kaže da ako se nađu zajedno dva Crna u prostoriji da će se sva voda u njihovoj blizini pretvoriti u alkohol. Očekujemo da nam naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu jave njihova zapažanja ovih dana.

Uglavnom se odnosi na mlađe naraštaje koji likom podsjećaju na svoje starije pretke. Opet, stariji preci su imali neke nezgodne osobine, koje tetke, strine, ujne, i ostale tete uopšte ne bi voljele da vide kod mlađih naraštaja.

To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"

Jest' da kod nas u Srbiji ima puno seljaka, ali nije nijedan tako..... kako da kažem.... poseban kao sremski seljak Sima. Krenuvši auto putem za Novi Sad stižemo u Stari Slankamen, rodno mesto našeg Sime.

Sima je jedan od klasičnih primera Sremaca, mada ima nešto unutra u sebi što ga izdvaja.
Uvek ista crna kožna jakna i vuneni džemper na cik-cak linije sastavni su deo svakodneve Simine opreme. Isprljane sandale, koje nosi preko crnih čarapa, osećaju se, ali on to nekako uspešno uspeva da sakrije .
Srednje visine, debelog stomaka, sedih brkova, brade i kose uvek je spreman da pomogne komšijama.

Od kad mu je žena umrla sam brine o domaćinstvu. Ima krave, svinje, kokoške i ostale životinje. I kako kaže nije mu teško. Smrt žene je malo teže podneo i počeo je da pije. Ne puši.
Voli rakiju svih vrsta mada ako je nema može i pivo da dođe u obzir. Omiljena mu je šljivovica, a od piva jelen, u plastičnoj flaši. Zbog toga je uvek crven u licu. Omiljena hrana su mu sir i kajmak.

Voli da pije kafu sa komšijama (i komšinicama) i da priča viceve. Kažu u selu da većeg šaljivdžiju nisu videli. U svojoj maloj radionici, seoskoj dečici uvek pravi igračke i tako te stvarčice. Voli da sa prijateljima odigra po koju partiju šaha i tablića. Voli sport. Navija za Fk Inđiju.

Osoba kojoj se narkoman u krizi obraca za pomoc