Prolog

12. jul 2011. 05:23. Bokokotorski zaliv, reklo bi se Prčanj, a možda je i Donja Lastva.

Damjan Zeko Rađenović od oca Buda, đeda Momira, i pranđeda Petra, nežno i graciozno, poput sibirskog leoparda korača po svom jedrenjaku i dolazi do mreže, koju je pre sat vremena zabacio u Jadran. Sa tranzistora okačenog na jednu od prečaga na jarbolu, trešte lagane note Petra Graša. Dok Damjan sluša kako junak pesme proliva suze i podiže nivo svetskog mora jer prokleta kurva ne da pičke, snažnim rukama polako izvlači mrežu iz vode. Dobar ulov. Jugo polako pojačava intenzitet i Damjan okreće svoj jedrenjak ka kopnu.

Flešbek

Ribarevina. Negde oko 1900. Današnja granica Srbije i Crne Gore.

Serdar Janko Vukotić i njegov brat Petar su se uputili za Beograd, jer se u svim planinskim krajevima Crne Gore osetio strašan deficit međ pičetinom. Međutim, na samoj granici nastala je šizma među braćom. Petar je bio razmaženo dete i izbegavao je bojeve. U njemu ko da nije tekla mrčovska krv njegovih predaka . Počeo je da plače. "Neću u taj Beograd, tamo svi nešto govore "brate, brate", šetaju kučiće po kiši i lumpuju po splavovima. Ja sam miran, idem na more da živim". I tako i bi. Janko je nastavio ka Beogradu, a Petar se uputio na Jadran.

Brzo se privikao na život. Posle par meseci, upoznao je Luciju, dalmatinku, mletačke krvi, koja je došla u Herceg Novi da prodaje ribu na pijaci. Ljubav je planula i oni su se ubrzo venčali. Izrodili su troje zlatne dece i živeli u kući na obali mora, negde oko Prevlake. Jeli su ribu. Mnogo ribe. Za doručak pohovani bakalar, marenda - riblja ikra sa prelivom od mariniranih školjki. ručak - riblja čorba, riblji paprikaš i belolučeni fileti od skuše, užina - hrskavi repići od raka, večera - riba po izboru. Kad su deca odlazila na ekskurziju, Damjan i Lucija su im spremali lanč pakete sa konzervama sardine i tunjevine, da se deca slučajno ne otruju kakvom drugom hranom. I slušali su muziku. Mnogo muzike. Ujutru, gledanje izlaska sunca i slušanje laganih nota. Čaša vina. Na podne, gledanje u nadolazeću plimu, milozvučne note i čaša vina. Uz ručak flaša vina i nežne note. Predveče, partija karata gde su A, K, Q, J likovi raznih riba, čaša vina i baršunaste note. Uveče, odvaljeni ko dupeta od vina koje su šljokali po ceo dan, počnu da hedbenguju i stejdždajvinguju uz serenade. Onda se Damjan prvi otrezni, pogleda se u ogledalo i srećno kaže samom sebi: „Pesma i bingo, sutra je novi dan, moram pripremit jedrenjak za ribolov“.

Epilog

2024. godina. Negde na granici Crne Gore i Hrvatske.

Vratija se Šime i nije donija ribu!

2 meseca kasnije, sve zalihe ribe su pojedene. 99, 4 posto primorske populacije je preminulo Uzrok: Glad ili nepriviknutost organizma na bilo šta drugo osim plodova mora. Jedan dečak sa obližnjeg brda, gleda apokaliptičniju scenu od zemljotresa u Dubrovniku, dok njegova gitara tiho jeca.

Proizvod propraćen najsmrtonosnijom marketing kampanjom ikada

Kategorija krivičnih počinilaca u koju se ubrajaju svi oni koji su izbegli kažnjavanja za nedela, jer im u policiji rade roditelji, braća, ujaci i stričevi...Ili njihovi i prijatelji njihovih roditelja.

Ukoliko nema ništa na programu, ili ukoliko ste jedan od slučajeva gde vam baba u dnevnoj sobi gleda pinkove emisije pa nemate drugog izbora nego da to gledate, našla sam vam zanimaciju! Fokusirajući se na publiku,u svakoj bogovetnoj emisiji naćićete tu ŽENU! Crne kratke kose, pomalo debeljuškasta.Gotovo oduševljeno tapše i smeje se Milanovim ineresantnim i suptilnim šalama,posmatra kako voditeljski par Milan-neka smeđokosa razmenjuju spontane i nimalo osmišljene rečenice.
Ta žena me pomalo potseća na one likove iz horor filmova:kad neko gleda slike preminule osobe i provaljuje da se na slici iza preminule osobe stalno nalazi jedna ista osoba(koja na kraju pokolje sve u filmu ili bude zaklana,zavisi da li se radi o dobrom horor filmu ili lošem).
U svakom slučaju,očarana sam ovom ženom,ona je za mene ono što je za vas Čak Noris.

Sleng sjevera Crne Gore. Pošto u standardom pitanju 'gdje ćeš?' (skraćeno od 'gdje hoćeš?') ima previše slova, čije bi izgovaranje nama Crnogorcima oduzelo previše snage, vremena, daha i pljuvačke, uložili smo dodatni napor, posegli za nekoliko glasovnih promjena i učinili nam život lakšim. Svakako, na prvom mjestu je bilo klasično, staro dobro jotovanje, koje od dugačkog i dosadnog 'gdje' gradi poetično 'đe'. Zatim, polazeći od glagola 'htjeti', i njegovog drugog lica jednine 'hoćeš', koristeći crnogorsko gubljene suglasnika i samoglasnika, dobijamo 'hoj'. Ostalo prepuštamo izgovoru, riječi 'đe' i 'hoj' se stapaju u jednu riječ - 'đehoj'. Tu stupa na scenu apostrof, koji jede slovo 'h'. 'Đe'oj?' Prostom logikom, dolazi do uviđanja nepotrebnosti samoglasnika 'e' u svemu tome, koje biva likvidarno, čime se dobija krajnji rezultat, savršenstvo jednostavnosti, njegovo veličanstvo, 'ĐOJ?'

Iskolačene oči uperene u nekog k'o u bušne komšijske gaće na terasi preko puta.

Izraz koji svoj izvor ima u narodnoj epskoj poeziji. Naime kad neko ne vodi računa o dužini svojih rožnih izraslina na prstima, stih iz epske pesme ''Marko Kraljević i Musa Kesedžija'' predstavlja pravu komparaciju supermoći njegovih noktiju.

dan kada se svi boje da ce im se nesto lose desiti. Iskoci neki demon,djavola vidis, duhovi i sve to zbog filma. Prosto za neverovati. Kako god,veoma zanimljiv dan ljudima koji nisu sujeverni u vezi crnih macaka,belih golubova ili cega vec.

1. Ima farbanu kosu u crno iako joj je prirodna kosa tamna.
2. Nosi "šuškavu" jaknu isključivo roze/pink boje sa svetlo roze štraftom
3. Žvaće žvaku (Stars) i to naravno otvorenih usta.
4. U levoj ruci drži otvoreni telefon. Uglavnom neki Samsung na preklapanje.
5. Nosi tesne farmeričice tamne boje.
6. Naravno tu su i plitke patike NIKE, sa ružičastim znakom. Crne! Nose se i po pljusku!
7. Desna ruka je rezervisana za Labello, koga ime više na usnama nego u pakovanju.
8. Pretpostavlja se da ne zna da govori srpski. A to što govori, nije razumljivo, ni upotrebljivo.
9. Lice je prekriveno velikim slojem pudera koji odudara od boje kože i dekorisano bubuljicama, čiji krvavi vrhovi diskretno vire. Uzrok: nekupanje.
10. Nokti ofarbani u, pogađate, ROZE!
11. Nosi malu, crnu, kožnu torbicu marke "sve za 199 din"
10. U gradskom prevozu uspeva da privuče poglede "pravih alfa mužjaka"

Tinejdzeri, uglavnom od 15-18 godina.Fizicki lice na neke weird likove,uglavnom nose dukseve\majice sa nazivima benda ili nekim natpisom, ili print lobanje, pruga, crno-belih kockica ( momci jarke boje, devojke crne), skinny pantalone crne ili jarkih boja,converse(starke) ili skejterke, crni kreoni, tamna sminka i za momke i devojke, kosa uglavnom crna,umogucnosti su i pramenovi,siske su stvar izbora, ali prekrivaju jedno oko uglavnom, pirsing na usni, crni nokti. Psihicki, veooma emotivni ljudi,koji u pubertetu skontaju da odrastanje nije lako, i sve im se cini crno, zbog toga misle da nisu dovoljno jaki za svet, zele da se ubiju,ili pak povredjuju, a jos gore je ako dodju ljubavni jadi. Momci su uglavnom bisex, jer mnogi gay momci koriste ovaj "brend" da bi bili bolje prihvaceni, i pravdaju se da ipak vise vole momke, i zbog toga emo devojke dobijaju veoma malo ljubavi od tih emo-momaka, devojke su opet svejedno osecajne,pa im je ovo samo opravdanje za plakanje za sitnice. Medjutim, svi oni ( tj mi, posto sam i ja emo)su ustvari,veoma dobri ljudi koji se nece usuditi da povrede nikog sem sebe, znaju da vole,cene, slusaju i cesto su veoma inteligentni jer ih brinu teme koje nisu za njihov uzrast, slusaju uglavnom soft punk, rock, punk-rock, i taj takozvani novo-nastali emo pravac, medjutim to su uglavnom neuspeli boy-bendovi,pa kao, hajde da muce nas nejake. Losa starna emoa je sto nisu prihvceni ni u jednoj sredini, nepozeljni su,smatraju se psihicki nestabilni, ili bolesni, predmet su diskriminacije i veoma losih stereotipa, i to sto ce najlepse doba svog zivota provesti misleci kako su previse tuzni, depresivni, kako nema izlaza iz problema,kao nisu voljeni, ili o tome kao u Africi gladuju itd...No, svako svoje zivi, zato prvo ih upoznajte, pa onda iskazite vase misljenje!

Najpopularniji su bili devedesetih godina.

Ciljna grupa: tinejdžerke i nestrejt muškarci.
Cilj: da menadžer uzme što veću kintu,dečacima da siću za cigare <glas ne mogu da upropaste jerbo se sve mixuje>.

Rok trajanja: dok klinci ne shvate da ih menadžer muze,pa se odluče za solo karijere i tu im se gubi svaki trag.

Sastav: 5 (+ - 1) članova od kojih:
-jedan obavezno mora biti plav za one koji se primaju na plave momke
-jedan obavezno mora biti crn za one koji se primaju na crne momke
-jedan obavezno mora biti smeđ za one koji se primaju na smeđe momke
od pre par godina su počeli sa ubacivanjem po jednog crnca/japanca/kineza <ukusi su različiti>

Interesantno je da svi imaju totalno kretenska imena tipa:

Nekolicina parova čarapa koje su pustile boju perući se u veš mašini.

Crno pilence glavna faca istoimene crtane serije.Veciti NEpripadnik Zutokljunaske ekipe ne samo zbog svoje crne boje vec i zbog svog intelektuaonog stila odevanja,polovine ljuskice jajeta na glavi i moci opazanja raznih sitnih drustvenih razlicica.On je veciti borac za pravdu,njegov slogan:"To je nepravda!To je nepravda!"postao je evergreen svih humanista.
E sad posto mac nekad ima i dve ostrice Kalimero baksuzno kumovao Kalimerizaciji kao pojavi u drustvu.
Jer ispostavilo se da je siroti Kalimero ipak samo u tripu,on uopste nije crnog pera nego je samo prljav i jedno dobro tusiranje menja njegov licni opis.Ljuskica postaje samo sugavi modni detalj.Sve nepravde gube smisao jer se naprosto uklapa u Zutu sredinu i ni po cemu vise nije poseban,nije drugaciji i nije Bog zna sta.

I...Kud svi pilici tu i zuti Kalimero.

Nezaobilazna i neobjašnjiva pojava kod stanovništva u poznijim godinama. Potpuna jebena opterećnost smrću i svim stvarima vezanim za istu. Dok nas, mlade naslednike naših očeva i njihovih dugova, ne interesuje preterano ova mračna tematika – naime, mi bismo da živimo, naše babe i dede mahom SVRŠAVAJU svakodnevno razgovarajući o tome ko je, gde, kada i od čega umro. Da li zbog konačne pomirenosti ili svesti o neminovnosti smrti ( koja se samo može uporediti sa tvrdnjom da je voda mokra ) ili pak zbog toga što su bliži kraju nego početku svojih životnih muka, tek, turobna ideja o Kosaču jedna je od popularnijih ( ako ne i OMILJENIH ) tema za razgovor međ' penzionisanim življem ( ukoliko je u čitavu priču ubačena i poneka dosetka na račun države i političara, radosti nema kraja!). Skoro čitav dan između jutarnjeg i večernjeg Dnevnika ume da proleti u lepršavom palamuđenju, teoretisanju i, najkraće rečeno, TRAČARENJU o smrti a da se pritom ne primeti suicidalni uticaj na prisutne mlađe naraštaje ( i čak zaboravi konzumacija lekova za pritisak u 15h ). Zadovoljni kez na vest o smrti poznate osobe (najčešće komšije Jove s III-eg sprata ) ili osećaj istinske sreće prilikom prelistavanja dnevnih čitulja/pomena u prokletoj Politici tj. Crne hronike u Blicu, ne može nadoknaditi čak ni praunučica koja je upravo jebeno prohodala na kauču pored TV-a. Hronične bolne dijaloge koji se tiču većih penzija ili lošeg izbora zeta/snaje svojih ćerki/sinova, potpuno zamenjuju žučne i inspirativne grupne rasprave o kovčezima, grobovima, veštačkom cveću, jeftinim kamenorescima i toliko demistifikovanoj kremaciji. Sve je ovo, naravno, upotpunjeno apokaliptičnim predviđanjima i zlokobnim snovima gde su glavni akteri obično najmlađa deca i neki đavo. Svaka, pa i najmanja sitnica asocira na umiranje dok svako prelaženje ulice može, a i ne mora, da bude ono poslednje. Ispijanje jutarnje kafe se često pretvara u mučno iščekivanje dešifrovanja soca, najčešće letalno-fatalnog sadržaja. Ostatak porodice ćuti i trpi. Stariji beže, mlađi plaču - šta će drugo. Više ne vrede ni upozorenja, ni pretnje gerijatrijskim ustanovama. SMRT je, čini se, odnela pobedu a da još nije ni došla...

Sve popularnija kartaška igra, za razliku od tača, čija se popularnost gubi kada napunite 7 godina i krenete u školu pa više ne provodite toliko vremena sa bakom i dekom. Igra se tako što onaj lik u društvu koji predstavlja višak sedi sa strane i ne radi i ne dira ništa, sedi nemo dok ostali pikaju karte. Otuda i naziv igre - don't touch (dont tač).

Jedna od najvecih nebuloznosti koja se javlja u casopisima koji kopiraju kosmopolitan.Sastoji se od pretpostavke da vasa omiljena vrsta kaktusa moze da pruzi veliki i bitan pogled u vasu psihu.

Rečenica koju ćete čuti vrlo često na slavljima ili svadbama, a koju izgovara voditelj programa.

Tada na scenu stupa lokalni čoban-šaban, ponosan kao paun pred parenje, sa utrpanom majicom GuCCHI u uske,somotne crne pantalone, špicastih crnih cipela sa kojih je do maloprije strugao balegu o nogaru stola, kosom sjajnom i zalizanom (čuvenom Mijatovićkom) sa koje se cijedi tek stavljeno čičkovo ulje, porculanskog osmjeha, koji vrlo glasno izgovara kontra rečenicu tipa :"Je li onaj crni, sa zatamljenim staklima i alu-felnama?"- u nadi da će tako privući pažnju okupljenih seljančica. I tako se ogrebati za snošaj.

Treba napomenuti da ovom činu predstoji parkiranje kola, ali tako da se namjerno zagradi makar pet potencijalnih ljudi koji će prije njega napustiti slavlje. Kao i davanje odredene sume novca voditelju, da izgovori gorepomenutu rečenicu.

Otiš'o je u kurac. Sjebalo se.

Gotik je muzicki pravac a i nachin razmishljanja tj. deo metala (Gothic Metal) a moze biti i kao deo roka (Gothic Rock) a i panka (Gothic Punk)a i elektronike (Electro Gothic). Gotik se izdvaja po tome sto "metalci" koji slusaju gotik ne vole da nose majice sa bendovima, vole somot, crvenu (i bordo) boju i crveno vino (posto se vecina njih tripuje da su vampiri iz srednjeg veka) kapute i crne suknje.
Devojke se razlikuju po tome sto su debele krmache koje kako bi imale izgovor da nose suknje kojim prikrivaju svoju predebelu guzicu kao slusaju gotik muziku.
Inace gotichari u vecini ne veruju u Satanu (za razliku od njihovih srodnika dum i blek metalaca) ali nadju se koje debele krmache, koje se gube da su veshtice jer i tako izgledaju, da veruju.

Glavna zvezda sahrana u ruralnim krajevima.Baba koja 'leb zarađuje kukajući za pokojnikom, iako mu oči nikad nije videla.Ima svoj standardan tekst, samo ime menja, a koreografija se retko viđa, jer niko od rodbine neće da doplati za to.Za razliku od nje, narikača volonterka to radi iz ljubavi.Ne traži novca, a pruža mnogo kvalitetniji program.Dok rodbina, ogorčena time što ih je pokojnik izbacio iz testamenta i sve ostavio švalerki u drugom selu, pije rakiju i čeka da počne krkanluk, narikača volonterka dostiže klimaks svog nastupa u vidu bacanja po sanduku u stilu Šmajhela, grljenja istog i proklinjanja crne zemlje sto joj uzima dragog joj pokojnika (kojeg, naravno, nije videla nikad u životu).Performans je često toliko ubedljiv, da za njom skaču i ostale babe, u cilju sprečavanja da uđe u raku za sandukom, teše je najslađim rečima i kljukaju šećerom i vodom.