Mesta na kojima se može popiti pićence uz veliki izbor dnevne/mesečne/strane štampe uz prijatnu muzikicu. Enterijer varira (mermer ili drvo; koža ili ratan) ali je manje-više prijatan.
Za to vreme vam "stajlingovani" majstori srede miljenče i to na kraju platite kod ultramoderne manekenke u vidu blagajnice.

Bratstvo po regionalnoj pripadnosti, ubrzo prijetnja roterijancima i masonima! Naziv je inspirisan stavom koji su dotična gospoda imala prilikom izvršavanja velike nužde u nedostatku adekvatnog toealeta u zabitima iz kojih dolaze.

Stanovnici koji iz sjevernih krajeve Crne Gore u potrazi za boljim životom dolaze u glavni grad vukući za sobom kilometre kiča i nekulture. Uvijek dolaze u paketu šlepajući jedni druge do ključnih pozicija u državi o čemu svjedoči i sastav Vlade. Znaci prepoznavanja su velike kockaste glave i okrugli rumeni obrazi, kao i specifičan stil oblačenja praćen uz ¸¸prefinjeni" muzički ukus i gomilu manira

Dok domicijelno stanovništvo sa zajedljivošću gleda na njih, oni polako grizu, grabe i gaze čime dolaze do ministarskih i direktorskih mjesta, ali praziluk koji im iz dupeta viri će vazda biti tu da svjedoči o njihovim personama više od Armani odijela i luksuznog automobila.

Pola čovek - pola fusnota.

Obično se dešava jednom mesečno u kasnim večernjim satima; situacija kad najzad na tebe dođe red da kupiš rizle za ortake a posle treba da se ''vidiš'' sa curom pa ti zatrebaju i kondomi, a sve to, naravno, kupuješ na istoj trafici sa istom teta-radnicom, jer samo ta trafika u kraju radi do ponoći, jer jednostavno moraš da se žrtvuješ za svoju ekipu, za svoju devojku, jer je JEDNOSTAVNO kurva sudbina tako nonšalantno, tako sofisticirano, odlučila da te baci u vatru! ''Dve muve jednim udarcem'' ovde slabije prolazi...

Epski junak upamćen po bizarnom načinu ubijanja bega Ljubovića. Naime, prema stihovima narodne pesme, Bajo je bega zaklao sopstvenim zubima k'o vuk jagnje.

Istorijski posmatrano to je lik koji je prešao put od hajdučke čuturice do krigle, lik koji tamani piva k'o Turke, uglavnom flašu otvarajući zubima.

Sprava čija je osnovna namena stavljena u drugi plan. Veoma popularna u našem narodu jer predstavlja statusni simbol. Omiljena spravica svih praznoglavaca koji misle da će ih ona načiniti lepšima i moćnijima nego što jesu. Nekad u "onim" kafićima možete videti više telefona, nego ljudi. Zašto? Zato što nalickani majmun obožava taj čuveni ritual vađenja mobilnog telefona (jednog, ili više njih) iz crne torbice, tzv. "neopederuše". Ukoliko ne ponese tu torbicu (šanse da se ovako nešto desi ravne su nuli), nalickani će tu istu spravicu (u mini izdanju) izvaditi iz desnog džepa uskih pantalona i staviti je na sto gde se još nalaze cigarete, upaljači, kljucevi od stana, podruma, automobila... Zbog malog sočiva koje se obično nalazi na poleđini telefona, ova spravica im je postala ubedljivo najjači dokaz da su jebali neku napaljenu ziljavušu.

Ono što jeste. Činjenično stanje. Egocentrična verzija Ajnštajnovog relativiteta koju savršeno boli dupe za empirijske dokaze.

Obično je to neka livadetina ili njivetina koju mlada nosi kao miraz kada se udaje.

Što ružnija mlada, to veća obećana zemlja.

Prvi stihovi kafanske pesme koje Jare zapeva u trenutku kada je smoren od strane dosadne babe koja tvrdi da nema buve u Kamiondžijama, zapevaju se kada vas neka osoba mnogo smara a vi ne možete da uradite ništa povodom toga.

Serija zapisa raznih oblika života o fenomenima koji su poznati kao Zemlja i zemljaci.

Čuveni terenac koji koristi američka vojska, a koji su imalinci zloupotrebili da bi glumatali neki šljašt i pretvorili ga u najšabanskije vozilo svih vremena.

Vozilo kome mogu da stoje samo određene boje kao što su crna, maskirna, siva ili maslinasto zelena, oni su pretvorili u putujući cirkus farbajući ga u razne boje, od kojih je ubedljivo najseljačkija žuta.

Naravno, srpski cigani ne bi bili najveći cigani, a pritom ne mislim na one poštene crne Cigane koji kradu šahtove i peru šoferke, već na ljude koji furaju taj određeni mandovski stil života, kada se ne bi primili na te čamugantske fore i odveli ih na još viši nivo paorluka time što će do daske odvnuti Seku jebenu Aleksić ili Jelenu Karleušu, iskrivivši se još duplo više nego uglješe dok ga voze.

Znači, ako postoji nešto što je potpuni džiberizam, to je posedovanje žutog Hamera.

Fraza koja se izgovara ili pomišlja u situaciji kada čoveku nisu ispunjena određena očekivanja, ali po sistemu "daj šta daš", pomalo nevoljno, ali prihvata stvari kao takve kakve su.

Božićne muzičke stolice.
Prvo se umesi testo pa se zapeče u rerni i na kraju se uz Oče naš česnica vrti u krug. Kad se molitva završi pristupa se procesu otkidanja parčića iste u cilju da se ne ostane praznih ruku. Svakako samo je jedan "pobednik", onaj koji izvuče paru, ali i svi ostali, bilo da su pronašli dren, zrno kukuruza ili pšenice su srećni. Naravno uvek ima i onih koji su ostali bez ičega ali ih božićni duh ohrabruje rečima, "nije ovo poslednji Božić" i "budi srećan kad su i tvoji najbliži srećni".
Božić je porodični praznik gde su crne misli i nesreća najstrože zabranjeni.
Budite srećni i volite se.

Božić Specijal 2019

U teoriji ovo je najviši stupanj muške izdaje.
Pandan ovoj frazi na našim prostorima, zabeležen je još pre desetak godina u stihovima "Tražio si sve i sve sam ti dala" što će reći: Džabe sestro slatka litar krvi! I u Zavodu za transfuziju ćeš da dobiješ samo pomorandžu, majicu i slane "Soko Štarkove" štapiće pretekle iz rezervi za vreme bombardovanja '99. Zašto bi od njega dobila nešto više?

Kad daš sve, uključujući i bubreg, draga moja glavna junakinjo srceparajuće latino-američke sapunice, on nema više šta da traži kod tebe. Izmužena si. Možeš da spremaš ručkove, možeš da pružaš seksualna zadovoljstva oponašajući pokrete trbušnog plesa, možeš biti napirlitana, oribane i uglancane kuće kao da ćeš da se slikaš za "Story", nema vajde. Postaćeš dosadna i bićeš izdana. Otići će kod one crne rospije sa ispeglanom kosom, zbog koje tvoja baba ispljuje ekran kad dotična uđe u kadar. Nego šta! Ima da ode sve lupajući se stopalima u pozadinu i pevajući, bez griže savesti, jer ko te jebe kad je tvoj zaplet predvidiv.

Od kad se raspala bivša Jugoslavija, tip manifestacije koju je najlakše organizovati.
Manifestacija koja u svom opisu ima riječ 'internacionalna', sama po sebi odiše ozbiljnošću, a u ušima slušalaca se uzdiže na viši nivo, pa je poželjno da sebi obezbijedi taj luksuz. Internacionalna!

Kako u Srbiji većina ima platu tek toliku da može da zadovolji osnovne potrebe koje su ionako sve manje i manje, sasvim je normalno napraviti šoping listu stvari koje uzimaš čim digneš kintu iz kladionice. Iako se tamo još nijedan nije obogatio, retko će ti se ko smejati kad iskoristiš ovaj izraz.

Infatuacija slikama Franciska Goje. Krajnja egzaltiranost njegovim radom i doživljavanje katarze pred njegovim delima.

Kulturan izraz za timove koje ovi drugi razvale od života.
(Verovatno to koriste i strani komentatori za naše ekipe)

Bombastična novinarska floskula koja svojom bombastičnošću čini da rubrika crne hronike zasija svojim najcrnjim sjajem. Sintagma iz kategorije „Poetski termini nikada ostvarenog književnika“, bez koje se u trenutnom vremenskom kontinuumu maltene ni ne može zamisliti kakva vest o nasilnoj smrti dvoje ili više ljudskih subjekata. Pod ovim nasilnoj sigurno ne mislim na to da ih je neko terao da pročitaju sve zurlovan-ove defke unazad ili celokupni opus dr. Vojislava Šešelja u cugu...mada, iskreno govoreći, takve muke ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju.

Elem, utisak koji izraz iz naslova ostavlja na čitaoca utoliko je veći ako se uz njega iskombinuju 1. na šok terajući naslov, ispisan gotičkim slovima koja krvare preko celog teksta, 2. slika krvavog noža/pištolja koji se puši (navodno onog kojim je ubistvo i počinjeno; prim.prev.) i 3. još par slikovitih izraza i fraza koji sadrže reč „krv“ u sebi.

Jebiga. Ne kaže se džabe u svetu informativnih medija „Koji prilog ima krvi, emituje se prvi“...

Platnena obuća crne boje, nešto između pantofle i opanka sa trakom na preklop i dugmetom za zakopčavanje. Najviše liče na šaolin patike, a promovisao ih je Brus Li jer je u njima mogao da se nečujno prikrade protivniku. U SFRJ prva je počela da ih proizvodi Fabrika obuće Borovo. Oduševljeno su ih prihvatile babe koje su patile od kurijih očiju i čukljeva, a onda su ih, sredinom 80-tih, novi talas i Koja iz Discipline kičme izbacili kao poslednji krik mode i nosili su ih svi redom. Jedan od pokazatelja bezbrižnog života u kojem je naglasak bio na nonšalantnoj originalnosti. Definitivno nisu razlog zbog kojeg bi neke devojčice razbile izlog tokom demonstracija ne bi li ih se dočepale. Modni trendovi se menjaju, ali se zepe se, zahvaljujući vernim kupcima- babama, još uvek mogu kupiti u prodavnicama Borova po ceni od 623 dinara. Nisu dugotrajne i brzo su pucale na vrhovima prstiju te otuda:”Šta si zinuo/zinula k’o pocepana zepa!”