Negde se može čuti i baljovina.
Izraz za koji se smatra da je nastao na severu Crne gore.
Predstavlja mladog mužjaka homo sapiensa, izmedju 17 i 26 godina. Prepoznaje se u najvećem broju slučajeva po crnim uskim farmerkama, crnoj, uskoj Armani majici, nekim zajebanim patikama-cipelama i odgovarajućim naočarima sa zlatnim okvirom. Uska odeća je tu iz čisto estetskih razloga( da bi mu se ucrtao vršnjak, i da se vidi biceps na kom je radio cela 2 meseca).
Sreću se u noćnim klubovima, gde se kreću čoporativno(3-4), a alfa baljov je onaj ispred kog je flaša Džeka D. i bljučevi BMW3.
Kod njega nema osećaja nesigurnosti, manjka sasmopouzdanja i sličnih sranja. Nenadjebiv je u svakom pogledu.
Jebe se njemu što ti znaš da sviraš gitaru(sem ako ne znaš da odsviraš novi Cvijin hit, onda automatski dobijaš status ortaka), što znaš da recituješ Preverove pesme, ili što si uspešan sportista. Baljov je odavno shvatio da je to kod suprotnog pola manje važno od ključeva sportskih kola, kupovine skupih poklona i separea u nekom noćnom klubu.
Broj njegovih Armani , D&G i sličnih majica je obrnuto proporcionalan broju tema o kojima sa njim može da se priča.

Označava da muškarac bez brade, ćosav muškarac ma koliko godina imao nikada neće izgledati muževno, snažno.

Društveni pokret nastao demokratskom transformacijom soc-realizma, krajem 90-tih. Odlikuje se visokom tehnološkom svešću i niskom finansijskom sposobnošću.

Svaki šljaker u Srbiji koji sastavlja kraj s krajem.

Prijateljski. Island nema ambasadora u Srbiji, pa je poslao Slobodana Mićića ("Svet na dlanu") da bude počasni konzul. Razlozi?

Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.

Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.

Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ''E da ti jebem mater onu narkomansku'', a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ''pa zar stvarno to postoji kod nas?!''

''Droga je ono, stvarno baš loša, baš...mmm...hmmmr...droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu'' - reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.

Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.

Ti si “mladja” generacija koja je od nosača zvuka prvo upoznala kasetu...
Kao dete iz radničke porodice, tata ti je u drugoj polovini osamdesetih kupio Iskrin kasetofon crne boje sa ručicom koja se izvlači i uz njega ti doneo kasete Novih Fosila, Bokija Miloševića i Dragane Mirković.
Iako si još uvek dete, prilično si zbunjen tom muzičkom kobinacijom koju ipak moraš prihvatiti jer radio emisije uskoro ne možeš da snimaš, a sve to zahvaljujući jako kvalitetnoj glavi.
Dok si se okrenuo prošle su godine i neuspeli pokušaj vezivanja za Bajagu i Prodavnicu Tajni. Odjednom REVELATION! Tu je Jugoslav Pantelić I ĆAO HM TOP LISTA.
Tvoj ukus ide sigurnim koracima preko Heart i All I Wanna Do Is Make Love To You, Skid Row i Guns n Roses, do Metalike koju si taman svario kad eto ti ga Enter Sandman, pu živote!
Nekako se okreneš Iron Maidenu i Megadethu, dakle uličnim prodavcima nasnimljenih kaseta kad ono vojska!
Ostavio si kući 92 kasete, a kad se vratiš, brat harmonikaš nasnimio na njih Kodića i Kemiša. Ne žališ mnogo jer tu je fakultet i društvo koje te lagano truje sa Violent Femmes, Suede, Presidents of the USA i taman ti krene, kad razočarano shvatiš da su tu od njih neki gej.
Bogami, nije ti svejedno i odmah udariš po protestu 96/97 i Obojenom Programu, DLM, a za one još malo specifičnije Ništa Ali Logopedi.
Fakultet prodje, dodje posao i kafana.

Nekako se dosećaš da si u stvari sve vreme voleo Tomu i gorko plakao kad je umro, a odlaziš na koncerte gospodski, u dvorane ili trgove, na Van Gog i Bregu, eventualno Galiju ako su ti komšije, pa iz poštovanja.

E, tada uhvatiš sebe da prvi put kažeš kako slušaš sve što je dobro, a shvatiš da si u stvari omatoreo i da nemaš pojma šta se to u stvari sluša tih dana.

Ništa ti drugo ne preostaje nego da ubuduće odgovaraš na pitanje "Šta slušaš?" sa tužno-šaljivim izrazom : Od Silvane do Nirvane!

Sintagma koja potiče iz automobilizma, a koristi se kao opis za kola koja imaju abs, klimu i kožna sedišta, što mu dođe kao sva moguće oprema (što naravno nije), pa lokalni diler za takva kola kaže da su "U fulu". Izraz je vremenom počeo da se koristi za gomilu drugih stvari, sa istim ili sličnim značenjem...

Nešto veoma udaljeno...

Sutomore je malo mjesto na Crnogorskom primorju. Poznato po dobrom noćnom provodu i prilično jeftinim cijenama za nas običnu omladinu. Tamo odlazi omladina sa čitavog Balkana, najviše nas ima iz Crne Gore, Srbije i BiH. Ko nije bio tamo, ne zna šta je sex za jednu noć, ne zna ni kako izgleda savršena guza u tangama. Ispred mnoštva noćnih klubova stoje sređene hostese, dijele letke dok ih mi muškarci odmjeravamo i zamišljamo u sto i jednoj pozi. Pare se troše ko' lude, jer kad ti priđe hostesa i namigne svojim sexy okicama, počne da odmah ti se vrti u glavi. Platiš joj piće i imaš zagarantovano hvatanje za guzu, sise i p** jedno 2 sata. Sa tim dobijaš: žvaljenje, hvatanje po čitavom tijelu koje je toliko sexy da misliš da sanjaš dok hvataš takvu ribu. Provod traje do 4:30. A u sobu se vratiš oko 5:30 jer je poslije toliko alkohola i uzbuđenja teško normalno razmišljati. Najbolje je to što se u diskotekama nalazi 60% djevojaka. Njih preko 90% su jako zgodne. To je mjesto iz kojeg se kući niko ne vraća nevin.

Tu se više ne govori o tipovima ljudi i životinja koje bi nagnao - ovaj tip meće i u predmete i u pojave, a ni nebo mu nije granica.

Izraz se koristi za označavanje XXXL veličine ženskih bradavica, dovoljno moćnih da na sebi nose mokar grombi kaput.

Igra koja je, dok smo je kao sasvim mala deca igrali, u nama razvijala duboke ožiljke i komplekse niže vrednosti. Imala je i neke subliminalne poruke u smislu probijanja, ali o tome nekom drugom komprili. Elem, kad grupa koja bira kariku uglas poviče: Koga ćete? U vama se već budi ta strepnja i žudnja za prihvatanjem. Kad izaberu glavatog Miću odmah stvarate sumnju i to zrno mržnje. Kako nikad mene da neko izabere? Napušteni od strane celog sveta vi kao isprdak od 5 i po godina već shvatate gorku istinu ovog sveta. Ali onda vaspitačica pozove na dremku u spavaonici i zaboravljaju se sve do malopre stvorene crne misli. Ili možda ne? Postepenim odrastanjem uz ovu igru postajemo potajni satanisti bombaši samoubice s ciljem da srušimo nepravedni svet. E sad, ko je kao mali gledao Zmajevu Kuglu znao je da su pravi prijatelji uvek tu. Ko je gledao Toma i Džerija nije bio baš te sreće pa je njegova svest nalagala da uvek bude na oprezu jer se nikad ne zna kada će ti neko postaviti zamku. Ozbiljna psihologija ljudi moji.

Radiš, grcaš i cimaš se od jutra do sutra. Vučeš više nego što možeš da poneseš, kosti svoje lomiš pod naporom koji je znan samo običnom čoveku. Ne radiš to da bi ti neko rekao hvala ili da bi ti sazidao spomenik - ne! Ti to radiš jer znaš da tako treba, ne što je red ili što drugi kažu da tako treba, već je to u tebi, tvojoj krvi, tvojoj psihi i celom tvom biću. Radiš to jer si čovek i jer je čovekova dužnost da stvara za budućnost.

Svaka kap tvoje krvi, svaka kap tvoga znoja, svaka suza, tajna suza, je u temelju svega što si stvorio. Od tri zalogaja, samo si dva i progutao. Treći si čuvao, štekao za "zlu ne trebalo" dane, crne dane koji kad tad dođu. Samo, nisi znao da postoji tama tamnija od najcrnjeg mraka koji možeš zamisliti. Tama u kojoj si go, gluv, nem, uplašen, bespomoćan i kao popišan.

Naiđeš na prepreku, naizgled ne previše tešku, zaletiš se i gotovo je preskočiš, ali si vrhovima prstiju zahvatio vrh prereke i, 'mesto da si se na noge dočekao, ti si se prosuo koliko si dug. I, tu je počeo tvoj sunovrat.

Sve što si imao, sada nemaš. Sve što si gradio sada stoji kao ruševina. Ti sam si postao ruina, spomenik nečemu što je nekada bio čovek.

Ovo je vrsta kerova, koji u 99.9% slucajeva obitavaju na selu, ono 0.1% je nekako uspelo da pobegne, pa se izgubilo u gradu, pa zivi sto kazu, "na rubu propasti" i ceka da ga lokalni sinteri pokupe i nose u kafileriju.
Dobio je ime po turkoj reci avlija, sto znaci dvoriste, gde obicno obitava, spreman da laje ceo dan kad mu se digne kurac, i da vas ispidzi do maksimuma. naravno, kad se spremite da idete negde u selo da proterate kera, glancnete nove pantalone i lakovane cipele, on ce skociti na vas, cisto radi jebiga. batine ne pomazu, jer je doticni oguglao na njih i jednostavno dzabe. spreman da zadavi kokosku ili bio koje drugo pernato zivince ako mu prepizdi, iako je zbog toga popasao batina ko salate.narocito komsisko, sto posle znaci robnu razmenu preko ostalih seoskih dobara,sto uglavnom izaziva glavobolju sirokih razmera. uglavnom crne boje, i jedna od glavnih preporuka mu je sto laje kao popizdeo kad neko dolazi, i time pokazuje jedinu svrhu svog postojanja. a i ko jebe seosku kucu bez kera!
takodje se ova rec koristi u opisu ljudskog karaktera, kad presusi sva moguca inspiracija, i onda je ovo jedini pravi sinonim za necije ponasanje.

- izraz koji nekad opisivao upravo to, nije se znalo, ali danas to vise nije slucaj, sve je otislo u kurac... Elem, pojavom socijanih mreza na kojima caruju ljubavni statusi, sad tacno mo's znati ko koga jebe, ko je koga jeb'o, il' ko ce koga tek jebati. Situacija je tak'a da bi gospodin Serlok uskliknuo po francuski - "o-la-la, moa Votsone!" Sve se to desava pred ocima svojih drgaih muzeva/zena, devojki/momaka, bez blama, naravno. Ozenjen tip jos pati za simpatijom sa sela, a udata mama apeluje na kolegu na jos jednu, samo jednu noc s njim, pa neka ga ta njegova kurva zauvek ima.

Potajna želja beogradskih taksista kad im seljak iz provincije uđe u auto.Poznata fora za vaćarenje i dobru zaradu dotičnih vozača, jer građanin ruralne sredine deluje izgubljeno u velegradu k'o kuče u liftu.

Višak. Možda i 'previšak', jer za njega nikad nema mesta, gde god da ode. On je nepoželjna osoba nambr van na rođendanu, žurci, krštenju, sahrani i bilo kakvom vidu javnog i privatnog okupljanja. Kad on dođe nastane opšti haos, kiša počne da pada, sunce pobegne iza oblaka, jer ni ono neće da ima posla s takvim paćenikom i da pusti svoje zrake na njega. Svi koje pozdravi na ulici osuđeni su da im propadne dan, a ako im se kojim slučajem osmehne, onda mogu da se oproste sa godinom...
Sve u svemu, prava nesreća od čoveka.

Takla ga je jutarnja svežina sa otvorenog prozora i on je otvorio oči. Pored kreveta su ga čekale uredno složene papuče, a za šporetom precizno izmeren decilitar vode. Aptekarskom vagicom meri sedam grama kafe, seda na terasu i uživa u pogledu na lokalno groblje. Dok je izlazeći okretao ključ, dva puta kao i uvek, na leđima je osetio nečiji pogled. Pas lutalica ga je gledao nekako sažaljivo. Zaobišao je psa u širokom luku i nastavio prašnjavom ulicom u pravcu kioska. Novine uzima ne progovarajući i ostavlja tačno onoliko asepsolom sterilisanog novca, kolika im je i cena. Koračajući ka groblju, razmišlja o vremenu. Javili su kišu. Ubrzao je korak i vrlo brzo se našao na nedavno ofarbanoj klupici, pored mermerne ploče sa njegovom brižljivo odabranom fotografijom. Ime i datum rođenja su uklesani, a kamenorezcu je plaćeno da ukleše i datum njegovog upokojenja. Brižljivo brišući prašinu sa mermera, primetio je crne oblake i krenuo polako ka kući. U trenutku dok je otključavao vrata, ispod olovnih oblaka je sevnulo. Navukao je papuče, pa seo u fotelju kraj terasnih vrata, blago se osmehujući. Povremeno osvetljen munjama, uživao je gledajući umrlice na poslednjim stranama, ogromnih, crnih novina.

Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.

Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.

"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.

Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.

Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...

A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...

Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.

Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.

Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...

Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.