Lik iz crtanog filma sa najludjim i najgenijalnijim idejama, koje karakteriše sledeće:
- svaka je razradjena do vrhunca, a puca na najvećoj gluposti
- nikada nije dotakao pticu
- svaki put je potpuno uveren da će uspeti
- neskromno se divi svojoj genijalnosti
Toliko puta je gubio da je došlo do revolta medju gledaocima. Jedno vreme su bile popularne majice sa crtežom Pere kojota kako jebe pticu, a ona stenje (BIP,BIP,BIP). Čak sam čuo i priču da je napravljen crtani u kome Pera hvata, ispeče i pojede mrskog neprijatelja, ali to nisam video.

Neprevaziđeni stepen političke korektnosti koji je daleko iza sebe ostavio sve one silne reklame američkih kompanija u kojima se mora pojaviti makar jedan nasmejani pripadnik crne rase. Rezultat ove politike, crnac u Šervudskoj šumi pred kraj 12. veka, kod gledalaca izaziva veće udivljenje čak i od one serije u kojoj se Tarzan bije sa ljudima-leopardima, juri seksi čarobnice i putuje u središte Zemlje. Junaci za čiju je ulogu kandidat Semjuel L. Džekson su:

- Saracen (tačnije, crnac-Saracen) koga je Robin zarobio tokom krstaškog pohoda i koji pod uticajem Stokholmskog sindroma odlučuje da ga prati na drugi kraj sveta.

- Opat Tak, mladi sveštenik iz Nubije, vođen idejom da represivni sistem vladavine u Engleskoj zameni parlamentarnom demokratijom.

- Mali Džon, koga je Družina tako prozvala jer im je Mbala Sahib Ibn Babangida bilo previše komlikovano.

- Ričard Lavlje Srce, dobio taman ten sunčajući se u pauzama između krvavih bitaka u Svetoj Zemlji.

- Robin Hud (zašto da ne?)

Jedini lik koji se neće pojaviti u ovom obliku je notingemski šerif, jer nije okej da jedini crnac bude glavni negativac.

kurva iz crtanog

Po meni najjača stvar koju Son - Goku poseduje. Istina, motka za izdužavanje je strava i sve, ali rođaci kad imate svoj oblak na kom možete da sa žurke na Tajlandu stignete do svog stana da isključite rernu koju ste bili zaboravili, za manje od 5 minuta, to je ne-pre-je-bi-vo!
Naravno kao i sa svim ostalim kul stvarima i ovde postoji caka. Možete se vozati na njemu samo ukoliko imate čisto srce. E dokurca i Japanci, što baš to smisliše da stave u crtani?

...iliti kod nas pera kojot genije. Covek koji je jednostavno, tvrdoglavo, gladno uporan. Najveci potrosac ACME proizvoda...Junak zbog kojeg sam ponekad bio kauboj i policajac a ne samo lopov i indijanac....Uvek se navijalo za onog koga bezi..ali ne i u ovom crtanom...
Urbana legenda:
Brus Vilis je za njegovu decu platio da naprave crtac gde kojot hvata pticu...kazu i da se crtani zavrsava sa THE END na jajetu Roadrunnera...al je to prica od istog onog drugovog druga druga koji je video i seksaliti, i facu gazdarice iz Toma Dzerija...

Ili nakon ponoći, ili celu noć. Znate ono kad smo bili deca pa bio koncert u podne i onda čučiš ispred televizora i izigravaš majmuna neartikulisanim pokretima, ili roditeljima skačeš na glavu pitanjima - a kaće crtani? Sada isto to radiš, ali ispred vrata komšije koji uveliko upražnjava, ako imate sreće, operu ili bumbarov let, ili ako ste nešto galaksiji nažao učinili, onda farmu, Daru Bubamaru i ostale domaće životinje što kriče. Elem, da bi situacija bila zanimljivija, koncert u ponoć je propraćen povikom drugih komšija ili komšinica, policijskom patrolom, ili pokušajem fizičkog okršaja među susedima.

Tako mracna osoba da se ne razaznaje u mraku,dok se pokvareno ne nasmeje.

To je pojava koja se javlja kod dece kada trebaju da bace neku stvar. Ma koliko je mrzeli tokom vremena dok su je koristili mnogoj deci će biti teško oko srca kad od iste treba da se oprosti. U tom trenutku dete počinje da razmišlja kako se ta stvar oseća i kako bi se ono osećalo da ga roditlji tako odbace. U kasnijim godinama deca shvataju da stvari nemaju osećanja jer su stvari i lakše se od njih odvajaju.
Ovu pojavu je u ranijim generacijama podsticao i crtani film "Hrabri toster" u kome su kućni aparati živi, i traže svog gazdu.

Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
Voli me , ne voli me , voli me , ne voli me , voli me , ne voli me ,
ma voli me....

Lik iz crtanog filma koji je pretrpeo šovinistički režim sjedinjenih država.

Badža je, očigledno, slika i prilika jednog prosečnog Srbina, ali su ameri napravili crtani film gde neki žgoljavi mornar po imenu Popaj može da ga prebije svaki put kad pojede spanać. Takođe su napravili da Baža juri za nekom anoreksičarkom po imenu Oliva, ali sve je to jedno veliko sranje od crtanog filma.

Kad bi Srbin režirao taj crtani film, kao prvo, ne bi se zvao Popaj, nego Badža. Badža bi bio odeven u srpsku narodnu nošnju, nosio bi šajkaču i opanke, bio bi okružen najlepšim Srpkinjama, hranom i trubačima. Popaj bi bio neki tamo američki turista koji je u Srbiju došao da bi pecao po Moravi. međutim, sama pojava Popaja i njegove žene, anoreksičarke Olive bi Badžu nerviralo (Badžu zabole kurac za Olivu, jer u Srbiji ima pnogo lepih žena). Onda bi pozvao Popaja sa strane. Popaj bi, naravno, izvukao konzervu spanaća i ispraznio bi je u sebe, ali bi Badža uzeo šerpu sa vojničkim pasuljom i pojeo bi sve što se u šerpi nalazi. Onda počinje fajt. popaj pokušava da izvede neki udarac i prilazi Badži s leđa, a Badža tako prdne da se od smrada Popaju zatvori i ono drugo oko. Onda mu Badža opali par ćuški i pozove svoje ortake da zajedno Popaju urade šutku. Popaj naravno posle ovog mučenja, biva prebačen na urgentni centar da mu prišivaju glavu, a Badža zajedno sa ortacima i ženama slave i jedu praseće pečenje, piju šljivovicu i slušaju trubače, a Oliva izvodi striptiz, ali zbog nezainteresovanosti za nju, ona biva izbačena.

Eto. Tako se to radi.

U crtanim filmovima pokazatelj da će objekat koji je takve boje da se pomjeri.

Ostrvo u Africi, tačnije se nalazi jugoistočno od obale afričkog kontinenta. Samo ostrvo je republika, jedna od mnogih bivših kolonija u kojima vojska preuzima kontrolu nad državom.

Takođe, to je veoma fin dugometražni crtani/animirani film koji je Disney uradio sa Pixar-om. Postoji i nastavak, kao i uvek propratni spin-of (kratkometražni film u kome se opisuje doživljaj jednog ili više sporednog ili glavnog junaka).

A na novom albumu hard rock benda Guns 'n' Roses (koji je izašao ove godine), Madagascar je jedna od pesama (tačnije veoma fina balada) koja je mogla da se skine sa neta još pre nekoliko godina.

Must have svakog stambenog ulaza koji drži do sebe, da se tako boškojakovljevićevski izrazim. Zakleti protivnik petardi, komšijinog psa i fubalske lopte u letnjem periodu. Rekorder u prosutim mrvama na glave slučajnih prolaznika i svetski prvak u aromatizovanju ulaza zaprškom nedeljom popodne.
Ako bi postojao crtani film "101 pripitomljena mačketina" glavni lik bi bio zasnovan na njoj. Jedan komšija se seća da je čak jednom klimnula glavom na njegovo "Dobar dan". Verovatno joj se taj dan omacila jedna od pripitomljenih mačketina nedefinisanih boja očiju.
Da mačke koje žive u podrumu ulaza mogu da glasaju odnela bi ubedljivu pobedu u izborima za predsednika kućnog saveta.

Neko sa 3 ogledala (svako ogledalo je oko)

Dostizanje stanja nirvane i totalne ekstaze svakog klinca naviknutog na TV režim komunističkog RTB-a, u kojem je pravilo bilo da se uvek i obavezno pušta po maksimalno jedan crtani između programa, zbog kojeg bi deca, da bi ga dočekala, preživljavala mega-smor programe poput "Velikana srpske književnosti" ili "Lajmet"-a. Međutim, zbog nepreciznog programiranja, ponekad bi neki car iz režije pustio dva za redom da popuni pauzu i svi bismo se tada osećali kao deo jednog lepog, izuzetno retkog događaja, u kojem se barem na nekoliko trenutaka ruše tvrdi bedemi sumorne kolotečine domena normalnog i pravilima propisanog i svet na kratko funkcioniše tačno onako kako mi poželimo.

1. To je ona mala slicica koju koristimo na internet forumima ,pa cak i na nekim sajtovima, koja bi kao trebala da predstavlja nase psiho-fizicko stanje ili nesto deseto .
2. Neki crtani film na Nemackim kanalima , mali celavi decko sa plavom strelicom na glavi i tripuje da zna sve i ume da upravlja sa sviju 4 elemenata , sto bi Nemci rekli " Her der fier elementern"
3. Neki plavi humanoidi , sa tamo neke planete udaljene 95843534659365 km od zemlje koja se zove Posejdon ili tako nesto , i oni bijavaju napadnuti od Amerikanaca kao sto se to dogadja i u Iraku (dalje znate sami) .
4. Nesto sa wikipedije o Hindusima .

Bogati odvratni starac koji je slučajno osvojio srce jedne mlade lepe devojke i odlepio kao balavi srednjoškolac. Ona se smrtno zaljubila u njega i konačno shvatila da ljubav godine ne broji, a ni pare.

Negativac u prastarom crtanom filmu o balonima (oni sa 25 i više godina sigurno znaju). Predstavlja jastuče u koje se ostavljaju šivaće igle koje upada u zemlju balona jer su radoznali brat i sestra - baloni ostavili otvorenu kapiju naselja...Na kraju ga "ubijaju" sa mnogo lepljivih žvaka kojima ga gadjaju i tako ga oblepe da više ne može koristiti igle...

Crtani film (verovatno japanski jer samo su oni toliko opičeni da tako nešto smisle) u kojem digitalna čudovišta ulaze u parasimbiotički odnos sa normalnom ljudskom decom. Dabome, oni pametni i dobri digimoni. Oni zli (i lepši, jači bolji i pametniji) digimoni su uvek nekako bez ljudske pratnje ali i uvek gube u tučama.
Elem, poenta cele priče je u tome što digimoni vođeni dobrom klopom i ljubavlju svojih pratilaca umeju s vremenom da evoluiraju u viši oblik svoje rase. Tako postaju snažniji i pametniji, a mogu i da savladaju jače negativce.
Posle su iz toga izveli pokemone, ali to su neki drugoklasni likovi, evoluiraju svega jednom, a i to u neki tunjavi oblik. Jebežga, Pikaču je najjači pre evolucije.

Ne jedu. Kašike ne zveckaju o tanjire. Ne čuje se ništa. Sem crtanog filma. "Pa ugasi crtani dok jedu!", reći će neko iz dobre namjere, ali očito i neupućeno u svakodnevne muke običnog roditelja na koje nailazi sa svojim malim nejedićima! Ugasi ga ti, bato, pa da vidiš kako tek onda kreće sinhronizovana paljba: ko visokim c piskom da je to omiljena epizoda, ko trkom kroz stan urlanjem: "Pa li! Pa li! Pa li! Pa li!"

I onda s teškim uzdahom shvatiš da sva tvoja nastojanja da ih načiniš samostalnima padaju u vodu, uzimaš stvar, odnosno kašiku u svoje ruke i nahraniš ih. Napitaš, takoreći, sve otvarajući usta kad god i oni zinu. Valjda inercije radi, šta li?