Osobe koje za vikend piju Džek, puse Sobranie, oblače markiranu odeću i glume puniše, a preko nedelje puše fast, piju city vodku i rade za sivu ekonomiju.

U svetu vrsta viskija, a u Srbiji neznani junak koji sa velikim uspehom završava posao kod lekara, nervoznih šalterskih službenica, profesora... Sva vrata otvara, za njega ne postoji ne. Jednostavno neodoljiv, dovoljno je reći samo - ujka Džek.

Reakcija zajebanta na glupost koju neko provali u kafani. Treba to maksimalno ispoštovti, i provalu i srećnog dobitnika.

decko koji ima i tehniku i velicinu, voli da menja poze, dovede te do orgazma svaki put, ne hvali se drustvu sta je sa tobom radio, i ne prepricava svaki vas sexualni odnos, i jos ako se dobro ljubi... uhvatila si džek pot

Dve varošice u Virdžiniji, SAD veličine Malog Mokrog Luga i Moštanice ali su njihovi pitomci sredili po filmovima više terorista nego Bata Živojinović i Prle Kačket Nemaca i domaćih izdajnika. Prave face kao Čak Noris i Džek Bauer imaju svoje, nepostojeće agencije, i ne dolaze iz ovih selendri.

Stari naziv za jednostavne crne vunene kape, koje se podviju po donjem obodu da bi bolje zaštitile uši od zime. Proslavio ih je Džek Nikolson u kultnom filmu "Let iznad kukavičjeg gnezda", pa su po njemu i dobile ime. Devedesetih su postale poznate još i kao "dilerske kape", jer su ih nosili dileri deviza za vreme svog radnog vremena.

Tok misli šizofreničara.

Buržujski vid zabave.
Posle celevečernjeg palamuđenja o sisatim plastičnim snajkama i rasprave da li je bolje ići u Stefan Braun ili Teatro, tatino mezimče najviše voli da pređe s reči na belo tj. raspali po koksu jerbo treba muda da porastu da bi se zbarila ženskadija a i vele ne valja piti Džek na suvo.

Ako oštar pogled poručuje da se skloniš sa puta, Raduljicin pogled je tup kao vikinški čekić i poručuje ti da sa tim istim čekićem namerava promenu agregatnog stanja tvog mozga u tečno. Pogled kojim su raspolagali dželati u srednjem veku, a najverovatnije Džek Trbosek i ostatak vesele ekipe serijskih ubica.

Recenica koja nije nikad izgovorena u americkim filmovima, kada inspektor FBI-a kaze detektivu Njujorske policije (po defoltu - Dzek, Dzon, Majkl... Inace, ima cerku i razveden je od zene koja je bomba a razvela se od njega jer je non-stop na poslu) da je slucaj njegov i da on "preuzima odavde".

Da sam ja Bred Pit bio bi Bred Pit, a ne Đorđe Lacmanović, izbeglica što nema ni za parizer sa povrćem. Elem, gorenavedeni vapaj koriste treneri i fudbaleri nakon utakmice, na konferenciji za novinare, kako bi podsetili prisutne da su imali određene šanse ali je sudbina imala drugačije planove. Jer da su tada dali gol, ko zna šta sve ne bi bilo. Moj kurac bi bio.
Da je Franc Rajhelt onomad, recimo, dao sve pare na trke pasa sigurno ne bi okončao život s' padobranom na leđima (jer ne bi im'o para za konstrukciju istog).
Da je Tomas Endruz metnuo više čamaca na "Takanik" možda bi Rouz i Džek krepali u toploj postelji, zagrljeni, a ne onako neljudski (bar Džek).
Da ga je moj ćale izvadio na vreme možda ne bi svaki dan gledao majmuna za kompjuterom.
Ali eto, živim i dalje, šta sad.

Hemfri Bogart. Džek na kubni.

Bogart živi kraj klavira,
za klavirom, crnac svira.

Staloženi gospodin čovek. Verbalno teško nadjebiv, zaletati se na njega rečima je kao zaletati se punim sprintom na Zidana u cilju osvajanja lopte. To se jednostavno NE radi tako. Svi smo mi njegovi stereotipni crnci, i želimo da budemo kao on, javno ili potajno.

Marokanci, Afrikanci,
svi su stranci u Kazablanci,
al' samo jedan Hemfri Bogart,
al' samo jedan Hemfri Bogart.

Svoj na svome, gde god bio, šta god radio. Ceo svet mu je domaći teren.
Da bi ga pobedio, moraš minimum i ti biti Bogart. Ali da bi dostigao taj nivo, moraš ti još mnogo kvestovati dok ne nabiješ dovoljno iskustva da bi bio u mogućnosti da izvršiš takvu prezajebanu metamorfozu.

Uvek postoji šansa za neuspeh, jer još nije utvrdjeno da li se to može naučiti, ili se takav fenomen od čoveka jednostavno radja.

Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.

Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.

Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.

Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.

Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.

Hipergamija potiče od reči hiper što znači prilično i gamija od grčkog gama. Označava tj. opisuje pojavu traženja partnera višeg društvenog statusa. Na primer ako noću kopamo tunele od podruma radnje sa aktovkama do trezora sa sefovima za nas nema zime ako naša supruga ima imunitet. Sasvim neretka pojava među našim ljudima u rasejanju koji jedinu šansu vide u pravnom obavezivanju sa starijim damama višeg platežnog položaja. U ljudskoj prirodi je biti hipergamičan, pogotovo ako nam je poreklo sa siromašnog tla. Takođe postoje i ljubavni motivi. Džek kad je oslikavao nag portret Rouz. Vođen bujicom emocija seksualne prirode Džek se upleo u živote bogatih ljudi a Rouz kao primer hipogamije je išla sa vodom do kukova da sekirom razdvaja karike od licica na cevi za grejanje. Ili onaj film sa Edi Marfijem koji je princ Zamunde, Edi je radio u mekdonalsu samo da bi upoznao devojku višeg statusa a on se spustio nisko među najniže slojeve kako bi testirao snagu njihove ljubavi.

Iritantniji od trejlera. Najnepotrebnija stvar na svetu. Prilika da vidite ključne scene u filmu, zaplet, rasplet, specijalne efekte, najsmešnije delove...po nekoliko puta. Posle ovoga gledanje filma je suvišno. I sve to uz neizostavno dupeuvlačenje. Svi hvale sve. Stari glumci mlade nade, mladi glumci hvale iskustvo starijih, svi glumci hvale scenaristu, scenarista hvali 'momke' iz ekipe za specijalne efekte, momci hvale svoje kompjutere...a reditelj hvali sve njih.I svi zovu jedno drugo po imenu. Svi su oni jedna velika porodica, a prezimenima nije mesto u porodici. I što je ključno super su se zabavili za vreme snimanja. Koliko god film bio dobar...film o filmu će ubiti i najmanju želju da ga pogledate.

Ono što stoji uz svaku novokompovanu (k)rep numeru u Srbiji. Pametno postavljena od strane inteligentnih autora koji očekuju da će time privući pažnju stranaca. K'o da englez, francuz ili nemac nemaju pametnija posla od slušanja MC MT:XmiX-a i njegove životne priče kako je sa svojih 15 godina jebao, žario i palio po getu.

Izbaciti na sto u nekom lokalu bocu Džeka, par Red Bulova, kutiju Sobranija ili nekih drugih vikend cigareta, opak telefon, nadrkan privezak od auta (auto nije obavezan, privezak jeste).
I čekaš...

Dobar nacin da se izbegne sopstveno palamudjenje i ispadne dzek.
Agonija nastaje kada neko primeti mikrometarsku mrlju na Vasoj sulji, za koju ste vec znali da postoji, ali jebi ga, lepa sulja pa Vam bi zao da je zbog toga ne prosetate jos jednom pre pranja.

Ofucana varijanta je da glumite Skarlet O'Hara zacudjenost. (Ooh, I can't belive, l can't belive! Is this really possible?)

Pokušaj transfera krivice sa stvarnog krivca na žrtvu. Prebačaj krivice zbog prikrivanja bitne informacije, koju da je znao, sigurno bi sasvim drugačije postupio.

Žika Koska-uspešni privrednik, vlasnik mesopreradjivačke industrije "Koska" iz Velikog Šiljegovca, diplomirani inženjer zaštite na radu

Vera Guzina-modna kreatorka i trend seter, tvorac modnog brenda "Siluete"

Velimir Koković-proslavljeni teniser, boem i urednik emisije "Kuvam jer volim da jedem"

Milijana Šturm-ženska spisateljica, borac za žensku emancipaciju i autor najprodavanijeg romana 2009, "U muškim snovima i novčaniku"

i na kraju, naravno, naš najpoznatiji vojni komentator i džek-Miroslav Lazanski