Posle visemesecnih trazenja,napokon si nasao posao.Pricas sa clanom uze familije o tome gde i sta radis.Odjednom,nas teco ili ujak kad sazna ime naseg poslodavca,povice pobedonosno JAO,PA JA SAM SA TVOJIM GAZDOM DOBAR,BILI ZAJEDNO U VOJSCI BLA,BLA.............AKO NESTO TREBA SAMO MI JAVI! Samo ga pogledom osinete i nemustim jezikom mu kazete PA GDE BI TI SA TVOJIM VEZAMA DO SAD!?
Ono, za šta se moliš Bogu, da ti razredni/a ne kažu na kraju obavezne grdnje, koja je posledica manjeg ili većeg sranja.
Reči, koje najčešće uslede pošto je onaj koji ih izgovara, već ispričao 90% priče.
1)
Peđa:”Batice, kako je na poslu?”
Vlada:”Brate, zapušila nam se klonja, ne mogu da dozovem majstore ceo dan, u govnima smo do kolena, ma da ti ne pričam...”2)
Slučajni susret na ulici:Neša:”Gde si matori, 100 godina!?”
Bane:”Ćao tebreks...”
Neša:”Brate, nešto si mi u kanalu?”
Bane:”Rodjeni, najebao sam k’o žuti. Smanjili mi platu, Sneška znaš da nije nikad ni radila, deca rastu, samim tim i njihovi prohtevi...Samo za najosnovnije mi treba jedna i po trenutna plata, da ne spominjem kućnu pomoćnicu, baštovana, letovanje u Grčkoj, burazerovu svadbu u martu, ma da ti ne pričam...Nego je l’ možeš da mi uletiš neku kintu na zajam, mnogo bi mi značilo? Vraćam do kraja meseca!”
Neša (misli – do kraja kog meseca?):”Trenutno nešto nisam pri lovi, al’ biće valjda nešto uskoro...Je l’ imaš moj broj?”
Bane (pun nade):”Naravno!”
Neša:”E jbg, promenio sam ga. Zvaću ja tebe, imam te u memoriji. Izvini, nešto sam u gužvi. Pozdrav, čujemo se, pa da se vidimo!”
Provaljen si i na fin način ti je to stavljeno do znanja.
- Violeta, šta radiš s Jovanom celi dan u sobi?
- Vežbamo matematiku tata.
- Dobar dan čika Dragojlo.
- Dobar dan, dobar dan. Dobar si ti dečko Jovane, znam ti ja roditelje. Neka su otvorena vrata od sobe, zaudara nešto opasno.
Nemoj sjedit na lopti jebo ga ti, biće jajasta.
Gospodine ja sam sad sa slave, ako duvnem u taj aparatić morećete novi da kupite.
Izgovorena kletva predstavlja paralelu između rukopisa jednog đaka prvaka i najškolovanijih ljudi koje ovaj svet ima.
Dovoljno je da su Vam samo jednom prepisali neki lek.
Davno zaboravljen grafit, iz devedesetih, kada je narod bio koliko-toliko svestan, da u Srbiji nema poštenih političara, i da je potrebna kuka i motika, da bi se nekima pomoglo da ustanu iz fotelje, jerbo su za istu zalepljeni Loctite Super Bondom.
Kuka i motika su radile pre desetak godina... još malo, pa će opet.
...Dragi naši političari, voleli bismo, da ste političari nekih naših neprijatelja, a ne naši, jer ko je vas poznavao i živeo pod vašom vlašću, ni pakao mu neće teško pasti...
Drugim rečima: Da prezalogajimo, da čalabrcnemo malo. Nažalost, ove reči u Srba su samo uvod u veliki krkanluk. I pijanluk.
Fraza kojom prekidamo sagovornika, koji pokušava da neki svoj ekstremno glup postupak opravda rečenicom koja počinje sa "Ali, ja sam mislio..."
-Ali, ja sam mislio...
-Ti da si mislio, upisao bi neki lakši fakultet.-Ali, ja sam mislio...
-Ti da si mislio, ne bi od pandura iz interventne tražio da ti da broj značke.-Ali, ja sam mislio...
-Ti da si mislio, stavio bi kondom.
Moze i u imperativu:
-Idi zavrci sijalice!
Lukava replika upucena nekome ko je umislio da je centar univerzuma.
Upucuje se kad prepotenko smori svojom pricom i ne da nikom drugom zuba da obeli.
Verovatno ce se zbuniti i ako vec odma ne nastavi da vergla, pitace:
-Kakve sijalice!?
-Ma obicne ove od 60 do 100 vati. Ti bi to najlakse, za cas!
-Sto!?
-lepo, popnes se na stolicu, mi ti dodajemo jednu po jednu, ti ih samo prislonis, ne moras da vrtis, sijalice se same zavrcu. Ne zezam se, ozbiljan sam.
-Dobro ajde, ako si tako ozbiljan, objasni mi,leba ti, kako se to same zavrcu!
-Brate, ti si centar svemira, i ceo svemir se oko tebe obrce!!!
U vecini slucajeva poslednja stvar koju djevojka kaze muskarcu pri raskidu veze. Naravno, ona to nikako ne zeli, ali s tim zeli da muskarcu stavi do znanja da je vise ne interesuje i da ce ga lako zaboraviti, sto nije tacno.
ON: Mislim da ovo vise ne ide, najbolje je da raskinemo..
ONA: Ok, ako ti tako zelis.
ON: bla bla bla...
ONA: Zelim ti da brzo nadjes drugu i sto vise sexa itd..
Izgleda da najveća stvar, koja smeta muškarcima u ovo doba brzog tempa, je to što se žena sve brže i sve više udaljava od kuhinje. Ovi neoženjeni se još uvek nadaju da će biti "nešto" posle braka... a to "nešto" da bude u vidu sarme, kupusa, proje, gibanice... Dok ovi oženjeni strahuju da je zauvek došao kraj onim divnim jesenjim mirisima kad se kuva ajvar, slatko ili pekmez. S toga na snagu stupaju novi kriterijumi za izbor nežnije polovine.
(posle pola sata zaluđivanja)
- Aaa, je li, čime se ti baviš u životu?
- Pa ja sam na postdiplomskim iz molekularne biologije, i trenutno sam na nekom projektu gde istražujemo kako PI-3 kinaza produkuje inozitol-fosfolipidna mesta na ćelijskoj membrani. Inače, sad sam baš položila DELE Intermedio, to ti je nešto kao TOEFL samo za španski, počela sam rekreativno da učim i italijanski, idem tri puta nedeljno na kapuero, i držim časove pilatesa.
- Aha...fino. Sve je to lepo... Nego, jel znaš ti da spremiš slavu, da te ja pitam, pored svih tih tvojih receptora, citokina, i gicanja na sve strane?
Davno zaboravljen grafit, iz devedesetih, kada je narod bio koliko-toliko svestan, da u Srbiji nema poštenih političara, i da je potrebna kuka i motika, da bi se nekima pomoglo da ustanu iz fotelje, jerbo su za istu zalepljeni Loctite Super Bondom.
Kuka i motika su radile pre desetak godina... još malo, pa će opet.
...Dragi naši političari, voleli bismo, da ste političari nekih naših neprijatelja, a ne naši, jer ko je vas poznavao i živeo pod vašom vlašću, ni pakao mu neće teško pasti...
Očajničko pitanje žene kada je sa mužem već dosta dugo vremena a njihova veza ne prelazi na viši nivo. Muž je uglavnom pijanac, govedo... i ne želi brak. A ako dobije dete biće u obavezi, ako ne od žene onda od ženinog ćaleta. Jer ipak ne želi da oseti svu moć tvorca njegove buduće žene u najavi. Ima dva moguća rezultata ove pretnje: brak ili razlaz. Uglavnom je ovo drugo, štaš.
-E dušo nešto sam razmišljala...
-Super, gledam finale.
-Ne, ovo je stvarno bitno.
-Ovo je finale lige šampiona i ne postoji ništa bitnije.
-Ali...
-Pa jebem li vam majku nenormalnu de u devedes trećem da primite gol.
-Dušo, smiri se to je samo igra.
-Ne seri!
-Nego dok je pauza da ti kažem nešto, hoćemo li da dovedemo našu vezu na viši nivo?
-Ne razumem.
-Aman, hoćeš li me konačno voditi pred popa ili da ti probušim kondome? Dušo gde si? Gde si nestao?
(u pozadini se čuje paljenje kola)
Tajno. Strašno. Mračno. Nevidljivo. Neprevaziđeno jezivo od čega te obuzima strah, potom jeza, a na kraju proliv, suze i jedan nečujan a u isto vreme glasan krik u glavi ''upomoooć!''.
Taj neki strah ničim izazvan, ili pak izazvan američkim rimejcima japanskih horora, što bi mogao da te obuzme u noći. kad si sam... ali neće, uzećeš taksi, il će te ispratiti neko.
Hiljadu groznih pomisli, baš kad prolaziš pored parka. Hiljadu groznih zvukova, baš kad prolaziš kroz mrkli mrak... okrenuo si se... Jebote! babe večito govore da ne valja osvratati se posle dvanaest ako čuješ nešto iza sebe... nastavljaš... Psuješ električare - pa zar ni jedna svetiljka da ne radi. Nema veze, blizu si... ili pak ne... Šta je ono tamo? Nešto crno stoji... ili je to samo posečeno stablo?
Previše je tiho... srce lupa brže, korak je duži, tenzija se povećava...
Ah, napokon si prošao i ovo. nije bilo ništa, sreća! Ne, ne sad ova ulica! Tu su traume još od bombardovanja, pa počnu sirene, ti ne znaš kud ćeš... Čuje se mjauk... sad su našle da se pare, mrtvi jezivi mjauk... Da ipak malo potrčim? Da potrčim! AAAAAAAAAAAAAAA, neko je iza! Kuća je tako blizu, trči, trči! AAAA, kapija, svetlo, hodnik, SPAS!
- Ideš kroz park?
- Beži, da me napadne nešto. Polako ću ja, cestom.
Izraz koji se viđa svakodnevno na socijalnim mrežama..
Naime, tim izrazom osoba pokušava svima da da na znanje da je u toliko prisnim odnosima sa slavljenikom, te mu je već čestitao rodjendan preko telefona
odgovor ili pomisao kada neko sa prizvukom koji ne žvuči na dobro ti kaže "posle jako puno vremena, konačno sam rešio da ti nešto kažem... vidimo se večeras, pričam ti." A ti u čudu. Šta li koji kurac ima da mi kaže, što bas meni... devojku nije mogao da mi jebe, nemam je. Kera mi nije on ubio, zgazio ga onomad Sima Orguljaš. I eto, doš'o je trenutak, vidiš ga kako dolazi... a on miriše na neki unisex parfemčić, navuk'o kurtonku, 'oce da pukne, sav je nešto... 'ti sunce žarko, odjednom kreću da naviru slike iz prošlosti, sva vaša zajebavanja, izlasci, letovanja na moru... "jaoj, moretu, so' ti jebem.. pa nije valjda da je derpe, sad mi sumnjiv", misliš se...
-K: ej, ćao, ka...
-A: ej, dobro sam, fala na pitanju, ali moram da žurim, čujemo se! I da, ne želim da znam!
-K: ali, brate...
-A: otiš'o sam.
-K: ma, ko te jebe, neka ti Marina kaže, ona ti je seka.
Poučni savet koji upućuje deda, kada ugleda osamnaestogodišnjeg unuka zgrbavljenog pred ekranom dok plazma-pucaljkom tamani neke čudne spodobe.
Nije moj deda, keve mi.
Ako ne slušaš lika koji ti nešto priča, ovo ti je najbolji odgovor, nećeš pogrešiti.
- Brate, onda sam se ja smuvao sa njom, pa smo otišli kod nje.
- Koji si ti mentalac!- Juče sam pojeo jedno 10 krofni.
- Koji si ti mentalac!- Provali patike što sam kupio!
- Koji si ti mentalac!
Recenica koja je karakteristicna za detinjstvo i period kada smo bili bolesni. Podrazumevaju se razni cajevi i melemi, nekada jako neprijatnog ukusa, koje su nam spremale mame i bake.
..Nakon nekoliko dana lezanja u krevetu, ne pomaze voce, vitamini, niti bilo sta...
Baka: pij to da ti bude bolje... nemoj samo da se zalis, moras nesto i na silu.
