Moto lenčuga. Onih ljudi koji kurcem ne mrdaju, a non-stop se pitaju kada će biti bolje.

Дан када ће се ваша личност поделити на два дела: Први , онај који је једва чекао да се отараси књига , професора и свих осталих мука које је средњошколски живот задавао ; и онај други део који се опрашта од свих зезања , блејања , бежања са часова и осталих зезанција које су како-тако успеле да тај исти средњошколски живот поправе. Тог дана ће се заборавити све свађе , свака туча и све оно лоше што се десило за те 4 године. Окорели металци ће запевати уз трубаче , чари алкохола ће окусити они који су од њега бежали као Веља Илић од граматике , а у паузама између пића и музике препричаваће се догодовштине које су свима у сећању остале у том периоду. Никог неће бити брига што трубачи немају појма да свирају ( директорка је довела најјефтиније , наравно ) , битно је да има музике и марамица.

На прву тужну песму пуштају се прве сузе. Готово цела женска популација кренуће у плач , а са њима и пар мушкараца емотиваца. У зависности од квалитета одељења и квалитета њиховог дружења и сложности у последњих неколико година , у плач можда крене и разредна/разредни. Слави се испред школе , уз трубаче и пљоску пуну вињака , на коју овом приликом професори неће да реагују. "Нека их , ионако им је задњи дан".

После славља које траје максимално до 2,3 поподне ( поподнена смена долази у школу ) маса се разилази. Једна група ће се докусурити у кафани , једна ће због превелике количине алкохола кући , баш као и трећа која која схвата да је за пар дана матурско вече и да ће тад тек да буде русвај.

На тај начин прослављен је крај школе , сада сви чекају већ поменуто матурско вече да све то понове у локалном ресторану где ће се екипа по последњи пут окупити у пуном броју.

Omiljeni pozdrav komšija penzionera čak i u 7h ujutru! Tek da ti stave do znanja kako su oni već odavno budni i vredni a ti još izgužvan od ne/spavanja.

Искуњати лапо сата, сат поподне када дан крене у критичном правцу преласка од прихватљиво усраног до немогућности битисања и жеље за прочишћавањем синуса сачмом за јаребице.

Почети испочетка, канда јутро је паметније од вечери макар било и у шест увече је л' да? Јес' курац, јутро је курва демонска што те боде вилама у дупе ал' спавање макар мало побољшава ниво ендорфина у мозгу па наставак ИСДД-а може да прође у релативном миру, што је од велике важности за људе око вас. Тако избегну да се нађу очи у очи са дедином карабином или глуваром када лицна прегори.

Kada te ujutru niko ne probudi i ustaneš na desnu nogu. Na putu do posla te u prevozu niko ne napadne, gurne, ne obaspe mirisom crknute lasice, a da pri tome sediš. Ako ideš kolima, da se posvadjaš sa samo troje ljudi usput. Na poslu ti se svi smeškaju, a šef te samo 2 puta ponizi pred svima. Na povratku kući te pozove žena i kaže da odeš u kafanu da se malo opustiš, i da te čeka u krevetu kad dodješ kući, koju je prethodno sredila. Usput saznaš da ti je tašta poslala kolače i domaću jer je saznala da je na samrti. Posle kafane te pijanog panduri samo jednom zaustave i ne napišu ti kaznu što si preticao kolonu na mostu u pijanom stanju. Kod kuće te dočeka žena, obaviš šta si imao u krevetu, uz njenu pohvalu da si joj najbolji i legneš da spavaš.

Празник који многи посетиоци теретане немају у календару па заврше као протеински троугао натакнут на две чиоде.

Osoba koja je trgnula časicu domaće rakije koju je domaćin bar dvaput pekao, i koja ima bar 300 gradi, koja izuva iz cipela kad je samo omirišeš, a kamoli da popiješ.

Дан када Српски прасићи подјебавају америчке ћурке.

Probudi se, petnaest sati mu apsolutno puca kurac za sve, pa legne da spava.

Apstraktna stvar. Neshvatljiva. Ubaciti se u život jednog malog, metalnog i hladnog uređaja za komunikaciju i povezivanje prevazilazi granice realnog i gazi pomalo u fikciju. Ma koliko god da je zanimljiv život vlasnika istog, za telefon, ume da bude uspona i padova.

Највећа скаларна јединица јасноће.

To je obicno jedan od posledjnih dana u skolskoj godini i tada treba da odgovaras 10 i vise predmeta.

20 do 30 ljudi, nasumice izabranih, koje si prinuđen da gledaš svakog radnog dana, sem praznicima i na raspustu.
Prosečno odeljenje sastoji se iz:
- smarača - svake godine je sve dosadniji, smara sve, pa čak i sebe.
- štrebera - liže se sa svim nastavnicima i ne izlazi na odmor pošto uči.
- fenserke - glupača, koja samo zna boje da složi
- fensera - nabeđen, fura samo Air Max, ima se, može se, ribice lože se.
- seljaka - žvaće žvaku otvorenih usta, prdi, čačka nos.
- dzovana - širi se i pokušava da bude zanimljiv. mešavina smarača i seljaka.
- povučenog - tih, neprimetan.
- ludaka - njega boli uvo za sve i svaki dan posećuje direktorovu kancelariju.
- begunca - dolazi samo ponekad u školu. nema ga ni na jednoj zajedničkoj slici.
- cara - legenda koja po ceo dan provaljuje fore.
- hejtera - ne progovara ni sa kim. u svom svetu, totalno.
- običnog - mešavina svega ovoga.
- normalnog - ništa od navedenog.

Dolazis u tvorzu,nov si,guster.Izlazis iz smrdljivog autobusa sa ostalim zatvorenicima vezan lancima.U dvoristu su se okupili stari robijasi i gledaju ove nove.Posle pet minuta u celiji sa jos sedam robijasa,oni te bacaju na pod i siluju svi redom.Onda te onako silovanog pitaju za lovu,a ti nemas.Onda te izlemaju i polome svaku kosku u telu.Odvedu te u zatvorsku bolnicu a tamo bolnicar oce mito a ti nemas,pa ti on dovede staru ekipu koja te jos isprebija i opet te siluje a bolnicar korumpirani te otpusti jer ti nije nista.Na tusiranju te siluju opet a u menzi te izbode nozem na smrt Abdulah koga si slucajno pogledao u oci a on to bas i ne voli.

Odlazak u neku skupu radnju.

Merna jedinica za duzinu brade.

Сећања које се не дају тако лако заборавити.

Једина звезда водиља напаћеног малог човека заробљеног у овој обећаној земљи, заглављеног између седмог и деветог круга Дантеовог пакла. Тамо где су они, они који све само обећавају, лажу, обмањују, маскирају и замагљују ум просечном припаднику неког тамо измишљеног, непостојећег, само њима знаног сталежа.
Према свакој логици, тај мали човек би већ одавно требао бити мртав, лежећи згрчен у некој на брзину ископаној раки, али он се не да, бори се, верује, САЊА. Јер сутра је нови дан, не може бити гори од претходног. Бар он тако мисли, што је у ствари једино и важно.

Počeci zajedničkog života sa lepšom/ružnijom polovinom.

Празник који представља ноћну мору за већину мушкараца. Дан који је идеална прилика неспретаном партнеру да испадне још већа шепртља, декинтираном још декинтиранији, цицији да пређе на виши ниво стискања. Међутим, по страни ових категорија које ће најебати тог фамозног 14.02. стоји већинска мушка екипа која ће се понети по шаблону - купиће нешто, извешће је на вечеру да их не бије лош глас.
Иако ови људи сматрају овај празник пуком мамипаром, ипак ће лећи на руду: боље да се 15.02 пробудиш декинтиран, него да вече пре тога заспиш избламиран.
Питања као што су:

ко је бре смислио ову глупост/какво је бре ово срање?
каква је логика да се обележава дан "заљубљених"?
морам ли ја то да обележавам иако сам у вези због секса?

аутоматски добијају свој одговор када те вечери власници цвећара, ресторана, посластичарница, продавница козметике и накита задовољно протрљају руке, јер се неко пре XYZ година договорио да у календар уврсти и још један њихов дан. Тако "дан заљубљених" увече, када се затворе благајне и почне пребројавати новац постаје "дан продаваца цвећа" "дан ресторатера" или "дан продаваца козметике/накита"...