Дан након престанка снијежних падавина познат по тражењу аутомобила и изгубљених и затрпаних сусједа.

Дан после буре. Борбе у глави. Борбе од које зависи, да ли ће сванути следеће јутро. Дан након борбе за опстанак. Дан после дана Д.

Азбука неумољиво троши живот. Врти га у круг. Слова немају важност. Словима обиљежавамо догађаје. Чекамо дан Д. Надамо се да ће дан након њега донијети нешта ново. Дан Д је тежак. Знате то. Слово Д испод пазуха циједи зној. Са косина му се слива крв. Свако га доживљава другачије. Свакоме носи нешта друго. Неке прогута. Испљуне кости. Сломи кичму.

Дан Ђ је другачији. Тих као поноћ. Не жури му се. Он је директна последица дана Д. Али не личе. Ако сте извојевали своју побједу дан прије, дан Ђ је ваша нирвана. Чесма са које ће отећи чемер. Вентил из којег ће исцурати адреналин. Љуљашка ума. Дан живота. Рађање.

Но не побиједите увијек. Не? Неко дан Ђ дочека рањен. Мртав. Сломљеног морала. Некоме ново јутро дочека тијело. Не и глава. Пуних уста пораза. Дан Ђ је и за њих мир. Само он. Нема суза следећег дана. Миримо се са судбином. Лошом судбином. Каквом год. Бура утихне. Вјетар престане узнемиравати мутне очи. Могао би умријети. Не данас. Биће дана.

Дан када схватиш да више ниси млад. Дуго себи ниси желео да признаш, а све је указивало на то. Није ти се раније дешавало да заспиш уз добар филм. Не трчиш да набавиш нови албум омиљене групе. Брине те економска ситуација у свету. Чини ти се да је превише фудбала на тевеу. Не излазиш често, а и кад се то деси, не обраћаш више толико пажње на свој изглед. Ни родитељи ти више не придикују.

И онда је освануо и тај дан. Препио си синоћ, али није ти први, а ни последњи пут. Док переш помало расклиматано зубало, запажаш модре кесице испод очију. Ниси их раније примећивао. Боре на челу, око уста и очију су сада веома видљиве. Уши и нос су већи него што си мислио и из њих штрче јаке, црне длаке. Одакле ти толики подваљак? Коса се проредила и прошарала седим власима. Гледаш наниже и увиђаш да се стомак отео контроли. Вене на ногама су израженије. Доњи део стопала је прекривен дебелим слојем беле, испуцале мртве коже. Најгоре од свега је што си толико равнодушан према свему што си управо видео.

Стављаш кафу и палиш пљугу. Знаш шта је, стариш! Био си спреман на то. А ето, десило се изненада. Добро је. Мило ти је. Догурао си до још једне прекретнице у животу. Више не мораш да глумиш перспективног, младог човека. Старићеш поносно и мудро. Преносићеш искуства, али нећеш солити памет. Избегаваћеш празне дебате о политици и шетње парком са шахом испод мишке. Делићеш деци бомбоне. Посејаћеш башту и гајићеш органско поврће. Пећи ћеш најбољу ракију и прасетину. Бићеш ти добар неки чиле. Живот је пред тобом!

Ај, па у то име...

Prilika da se parovi koji imaju neke nesuglasice, opuste i pomire. Takodje, prilika za parove koji su i dalje u veoma dobrim odnosima, da uživaju u prijatnoj atmosferi i raznim žanrovima alternativne muzike.

Nadju se u toj gužvi i poneki "solo igrači", koji očigledno nemaju drugi način da upotpune veče.

Лепа прилика да се још једном подсетиш у каквој банана држави живиш.

2.februar. (drugi drugoga)

Дубоко плаво небо испуњемо масивним цирусима, цвеће цвета и мирише, ветра таман толико има да пријатне мирисе што цветова, што роштиља нанесе нам под нос, чисто да не заборавимо да је време за једно пиво.

Pozdrav na kineskom jeziku koji je evoluirao u Srbiji.

Када неко у препричавању неког догађаја или доживљаја употреби ову фразу, знајте да је почео да прича од Кулина Бана и да ће детаљно (односно, до најситнијих цревца) да разради сваку појединост, колико год да је она објективно неважна.

Неодређени временски интервал који може трајати: 5 минута, 10 минута, пола сата, 2 сата... Мада се понекад чини да траје ко цео живот!

Baba koja stoji jednom nogom u grobu, a drugom na kori od banane.

Ono sto prodje dok izgovoris keks

Аааааааааааа. Јебем ти тастатуру и Кинезе који су је правили. Опетзабадаспејс. Пу мајку му. Ништа, гасим комп. Морам да спремам проклете испите за јебени факултет, јер некако морам и да заслужим блејање на бироу. Курац. Телефон.

- Хало! Ко је сад?
- Ееееее, па где си брате, шта радиш, ја сам?
- А? Сад си се сетио да зовеш? Па пичка ти материна... А јуче кад сам носио распали ормар уз степенице, на девети спрат јер у лифт не може да стане? Што тад ниси звао, шупичкуматерину!

Јебени људи, зову те само кад им треба нешто. Каква стока. И не да ми се да ишта радим јебено. Ово је знак од Бога у ког не верујем да не треба да учим. Јебига. Одо да зевам у смрдљиви плафон и да гледам неки усрани филм, да убијем време.

Клик, клик.

Види, опет овај смарач предлаже филмове. Па јебем ли ти сунце, је л' знаш ти шта је добар филм. Мршћи гледај "Љубав у Барселони" и остави ову тему некоме ко зна шта ваља. Јебем ти сајт да ти јебем. И јебем ти онога ко га направи. Па учитај се пичка ти материна. Ма пуши курац. Одо да скувам кафу док се рифрешујеш. Види опет ове слепце са Звездом и Партизаном. О јебао вас спорт више. Да узмем да читам нешто? Хм, шта бих могао? А ШТО НЕ БИ ЗА ЈЕБЕНИ ИСПИТ ЧИТАО, ИМБЕЦИЛУ МУТАВИ?! Ма не да ми се.
И шта ли је хтео онај слепац. Чекај, како беше... 063 1... Е па јебем те у мозак, где је телефон? Празан? Финци мрш у Шведску. Чек пуњач... Опет прецвикан кабл. АааааааааааааааааааааааААААААААААААААААААААААААА!!! Јебени Кинези. А не, њих сам већ пљувао. Ма јебем им матер свима.

Шта је ово? Киша? Па је л' сада када сам кренуо напоље јебем те у облак који те изасра! У ствари, макар ћу моћи да спавам.

БАААААААААААМ

Ма моћи ћу курац, ураган смрдљиви, а и овај педер из гарсоњере ради. ШТА РАДИШ СЛЕПЧЕ?! УПАШЋЕШ МИ У СТАН АКО НАСТАВИШ ДА БУШИШ ТАКО! Јебени идиоти. Где ја живим, јебем ти све? А ти горе, смарачу. Је л' постојиш? А? Је л' ти смешно гаде? Чекај, броји до десет Реме... 1, 2, 3, 4... Што ли изигравам ментрола.

- Хало идиоте, шта је? Што с' звао?
- Шта, померен испит? Напуше ми се курца мало, таман сам хтео да завршим са тим до следећег рока. КО ПОСЛЕДЊИ НЕК УГАСИ СВЕТЛО! КАТАНАЦ НА ДРЖАВУ? Шта, Удовичић министар спорта? ЈЕ Л' ЋЕТЕ МУ ДАТИ УБРЗАНИ КУРС ЧИТАЊА ПРЕ ФОТЕЉЕ?! ИЛИ ФОТЕЉУ ПРВО ДА МУ БУДЕ УДОБНИЈЕ ДОК БУДЕ УЧИО?!

Сидуј, сидуј маму ти јебем. Зашто нико не сидује? Чек, курац.

- Хало, је л' то Есбебе?
- Да, изволите.
- Хм, не ради ми интернет. Јесте Реме, адреса, та и та и то и то.
- Ваш рачун за месец јун није измирен, па вам је интернет угашен.
- МОЛИМ?! Ма слушајте ме вамо! Јебем ли вам све живо и мртво. Зликовци! Изнуђивачи! Стоко! Пушите ми курац!

О јебем ти државу.
Шта државу, јебем ти све.

Apsurd sam po sebi, jer se rad slavi kolektivnim neradom. A i pre ćete zaboraviti kada vam je sopstveni rođendan nego datum ovog međunarodnog praznika.

Дан који су они ретки сретници међу нама могли да проведу уживајући код куће, гледајући неку добру текму или трошећи калорије са екипом на рекреацији.

Најчешћи вид пословања код Срба.

Neko sazna ranije, neko kasnije. Pogledaj primer.

ako mi je cetvrtak 12. ovakav, ima da se ubijem u 23.59

Дан када се на шалтерима скупе сви они најопуштенији, најлењији... Сви они који су имали добар разлог да чекају последњи тренутак да нешто обаве.

Дан за опуштање и добар провод. Било да је свадба или слава у питању, први дан је увек некако званичан и препун церемонија, има ту обавеза које се морају испоштовати, хтео - не хтео. Тако закон и традиција налажу. Јер, ко си ти да прекидаш традицију? Значи, стари су ти сачували обичаје кроз векове (какви су, такви су - твоји су) под окупаторским јармом и по цену живота, а ти би то прекинуо из чистог хира, јер је ''ин'' бити атеиста, хипстер, геј и шта-ти-ја-знам, далеко било?
Но, да се вратимо тематици, ко је још видео да је сито бачено од пијане младе остало на крову? То свакако говори да се ни млада испичутура неће дуго задржати у тој кући. Или рецимо, да у коматозном стању ломиш колач са попом у цркви и тражиш гутљај вина с којим он прелива љеб? Што не иде - не иде.

Е, зато се стрпи. Стрпљен - спашен. За тебе је, роде, измишљен други дан! Да се лепо распиштољиш у друштву блиских, што рођака, што пријатеља, и да васцели дан стављаш по црвену у свако ребро развучене Далапе 'армонике, док уредно испијаш шприцер за шприцером.
Сваки познавалац и домаћин једва чека да се гунгула првог, ударног дана рашчисти, те да крену баханалије другог дана.