Dan nakon prestanka sniježnih padavina poznat po traženju automobila i izgubljenih i zatrpanih susjeda.
Dan posle bure. Borbe u glavi. Borbe od koje zavisi, da li će svanuti sledeće jutro. Dan nakon borbe za opstanak. Dan posle dana D.
Azbuka neumoljivo troši život. Vrti ga u krug. Slova nemaju važnost. Slovima obilježavamo događaje. Čekamo dan D. Nadamo se da će dan nakon njega donijeti nešta novo. Dan D je težak. Znate to. Slovo D ispod pazuha cijedi znoj. Sa kosina mu se sliva krv. Svako ga doživljava drugačije. Svakome nosi nešta drugo. Neke proguta. Ispljune kosti. Slomi kičmu.
Dan Đ je drugačiji. Tih kao ponoć. Ne žuri mu se. On je direktna posledica dana D. Ali ne liče. Ako ste izvojevali svoju pobjedu dan prije, dan Đ je vaša nirvana. Česma sa koje će oteći čemer. Ventil iz kojeg će iscurati adrenalin. Ljuljaška uma. Dan života. Rađanje.
No ne pobijedite uvijek. Ne? Neko dan Đ dočeka ranjen. Mrtav. Slomljenog morala. Nekome novo jutro dočeka tijelo. Ne i glava. Punih usta poraza. Dan Đ je i za njih mir. Samo on. Nema suza sledećeg dana. Mirimo se sa sudbinom. Lošom sudbinom. Kakvom god. Bura utihne. Vjetar prestane uznemiravati mutne oči. Mogao bi umrijeti. Ne danas. Biće dana.
-Čovječe, uspio si. Raduj se!
-Ima dana, spavao bih sad.
Dan kada shvatiš da više nisi mlad. Dugo sebi nisi želeo da priznaš, a sve je ukazivalo na to. Nije ti se ranije dešavalo da zaspiš uz dobar film. Ne trčiš da nabaviš novi album omiljene grupe. Brine te ekonomska situacija u svetu. Čini ti se da je previše fudbala na teveu. Ne izlaziš često, a i kad se to desi, ne obraćaš više toliko pažnje na svoj izgled. Ni roditelji ti više ne pridikuju.
I onda je osvanuo i taj dan. Prepio si sinoć, ali nije ti prvi, a ni poslednji put. Dok pereš pomalo rasklimatano zubalo, zapažaš modre kesice ispod očiju. Nisi ih ranije primećivao. Bore na čelu, oko usta i očiju su sada veoma vidljive. Uši i nos su veći nego što si mislio i iz njih štrče jake, crne dlake. Odakle ti toliki podvaljak? Kosa se proredila i prošarala sedim vlasima. Gledaš naniže i uviđaš da se stomak oteo kontroli. Vene na nogama su izraženije. Donji deo stopala je prekriven debelim slojem bele, ispucale mrtve kože. Najgore od svega je što si toliko ravnodušan prema svemu što si upravo video.
Stavljaš kafu i pališ pljugu. Znaš šta je, stariš! Bio si spreman na to. A eto, desilo se iznenada. Dobro je. Milo ti je. Dogurao si do još jedne prekretnice u životu. Više ne moraš da glumiš perspektivnog, mladog čoveka. Starićeš ponosno i mudro. Prenosićeš iskustva, ali nećeš soliti pamet. Izbegavaćeš prazne debate o politici i šetnje parkom sa šahom ispod miške. Delićeš deci bombone. Posejaćeš baštu i gajićeš organsko povrće. Peći ćeš najbolju rakiju i prasetinu. Bićeš ti dobar neki čile. Život je pred tobom!
Aj, pa u to ime...
Prilika da se parovi koji imaju neke nesuglasice, opuste i pomire. Takodje, prilika za parove koji su i dalje u veoma dobrim odnosima, da uživaju u prijatnoj atmosferi i raznim žanrovima alternativne muzike.
Nadju se u toj gužvi i poneki "solo igrači", koji očigledno nemaju drugi način da upotpune veče.
Februar 2008.
Band završava sa sviranjem neke stare heavy stvari. Izlazim iz šutke u kojoj je bilo desetak do petnaest aktera. Kreće neka lagana stvar iz osamdesetih, pogled mi se iz pravca bine pomera ka dubini sale. More parova, različitih generacijskih raspona, lagano pleše uz muziku i zatvorenih očiju izvršava unakrsnu transplantaciju jezika.Okrećem se ponovo ka bini i gledam onih desetak, sebi sličnih čupavaca kako sa izgubljenim facama, smoreno tumaraju korak levo, korak desno. U tom trenutku kroz glavu mi prolazi misao: "Ma daaaj, koji ću ja kurac ovde?"
Lepa prilika da se još jednom podsetiš u kakvoj banana državi živiš.
- Ej, srećan ti Dan državnosti!
- Šupičku materinu, bre.
2.februar. (drugi drugoga)
Duboko plavo nebo ispunjemo masivnim cirusima, cveće cveta i miriše, vetra taman toliko ima da prijatne mirise što cvetova, što roštilja nanese nam pod nos, čisto da ne zaboravimo da je vreme za jedno pivo.
Kada neko u prepričavanju nekog događaja ili doživljaja upotrebi ovu frazu, znajte da je počeo da priča od Kulina Bana i da će detaljno (odnosno, do najsitnijih crevca) da razradi svaku pojedinost, koliko god da je ona objektivno nevažna.
- Odem ti ja juče kod lekara opšte prakse, čekao sam u Domu Zdravlja dobrih 2 sata. Vidim počeli da ulaze preko reda, a ja ne budem lenj nego pravo na vrata. Kuc-kuc. Dobar dan - Dobar dan...
Baba koja stoji jednom nogom u grobu, a drugom na kori od banane.
Ono sto prodje dok izgovoris keks
Neko sazna ranije, neko kasnije. Pogledaj primer.
Mika: Brate jel znas da smo svi mi pomalo gay?
Pera: Ma pali budalo, ti mozda i jesi!
Mika: Brate jel gledas ti pornice?
Pera: Naravno, svaki dan!
Mika: E, jel volis da gledas pornice gde mali, mrsavi kinez sa malom kit0m je*be neku ribu?
Pera: Ma jok bre, volim da gledam kad 3 nagruvana crnca sa ogromnim palamurama krenu da jeb...(dramska pauza) ...aaauuuuuuu jbt!
Aaaaaaaaaaaa. Jebem ti tastaturu i Kineze koji su je pravili. Opetzabadaspejs. Pu majku mu. Ništa, gasim komp. Moram da spremam proklete ispite za jebeni fakultet, jer nekako moram i da zaslužim blejanje na birou. Kurac. Telefon.
- Halo! Ko je sad?
- Eeeeee, pa gde si brate, šta radiš, ja sam?
- A? Sad si se setio da zoveš? Pa pička ti materina... A juče kad sam nosio raspali ormar uz stepenice, na deveti sprat jer u lift ne može da stane? Što tad nisi zvao, šupičkumaterinu!
Jebeni ljudi, zovu te samo kad im treba nešto. Kakva stoka. I ne da mi se da išta radim jebeno. Ovo je znak od Boga u kog ne verujem da ne treba da učim. Jebiga. Odo da zevam u smrdljivi plafon i da gledam neki usrani film, da ubijem vreme.
Klik, klik.
Vidi, opet ovaj smarač predlaže filmove. Pa jebem li ti sunce, je l' znaš ti šta je dobar film. Mršći gledaj "Ljubav u Barseloni" i ostavi ovu temu nekome ko zna šta valja. Jebem ti sajt da ti jebem. I jebem ti onoga ko ga napravi. Pa učitaj se pička ti materina. Ma puši kurac. Odo da skuvam kafu dok se rifrešuješ. Vidi opet ove slepce sa Zvezdom i Partizanom. O jebao vas sport više. Da uzmem da čitam nešto? Hm, šta bih mogao? A ŠTO NE BI ZA JEBENI ISPIT ČITAO, IMBECILU MUTAVI?! Ma ne da mi se.
I šta li je hteo onaj slepac. Čekaj, kako beše... 063 1... E pa jebem te u mozak, gde je telefon? Prazan? Finci mrš u Švedsku. Ček punjač... Opet precvikan kabl. AaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!! Jebeni Kinezi. A ne, njih sam već pljuvao. Ma jebem im mater svima.
Šta je ovo? Kiša? Pa je l' sada kada sam krenuo napolje jebem te u oblak koji te izasra! U stvari, makar ću moći da spavam.
BAAAAAAAAAAAM
Ma moći ću kurac, uragan smrdljivi, a i ovaj peder iz garsonjere radi. ŠTA RADIŠ SLEPČE?! UPAŠĆEŠ MI U STAN AKO NASTAVIŠ DA BUŠIŠ TAKO! Jebeni idioti. Gde ja živim, jebem ti sve? A ti gore, smaraču. Je l' postojiš? A? Je l' ti smešno gade? Čekaj, broji do deset Reme... 1, 2, 3, 4... Što li izigravam mentrola.
- Halo idiote, šta je? Što s' zvao?
- Šta, pomeren ispit? Napuše mi se kurca malo, taman sam hteo da završim sa tim do sledećeg roka. KO POSLEDNJI NEK UGASI SVETLO! KATANAC NA DRŽAVU? Šta, Udovičić ministar sporta? JE L' ĆETE MU DATI UBRZANI KURS ČITANJA PRE FOTELJE?! ILI FOTELJU PRVO DA MU BUDE UDOBNIJE DOK BUDE UČIO?!
Siduj, siduj mamu ti jebem. Zašto niko ne siduje? Ček, kurac.
- Halo, je l' to Esbebe?
- Da, izvolite.
- Hm, ne radi mi internet. Jeste Reme, adresa, ta i ta i to i to.
- Vaš račun za mesec jun nije izmiren, pa vam je internet ugašen.
- MOLIM?! Ma slušajte me vamo! Jebem li vam sve živo i mrtvo. Zlikovci! Iznuđivači! Stoko! Pušite mi kurac!
O jebem ti državu.
Šta državu, jebem ti sve.
Apsurd sam po sebi, jer se rad slavi kolektivnim neradom. A i pre ćete zaboraviti kada vam je sopstveni rođendan nego datum ovog međunarodnog praznika.
Dan koji su oni retki sretnici među nama mogli da provedu uživajući kod kuće, gledajući neku dobru tekmu ili trošeći kalorije sa ekipom na rekreaciji.
Najčešći vid poslovanja kod Srba.
- Opa, matori, otkud Galaksi 3, ima se, može se...
- Uzeo ga na postpejd. Odem ti ja fino u Telekom, dobar dan - dobar dan, potpišem ugovor i aupičkumaterinu...
- Au, ima da te oderu. Al' da je mašina, jeste...
- Toti Žemka.
ako mi je cetvrtak 12. ovakav, ima da se ubijem u 23.59
Dan kada se na šalterima skupe svi oni najopušteniji, najlenjiji... Svi oni koji su imali dobar razlog da čekaju poslednji trenutak da nešto obave.
Pa idi sad uplati, radi još tri sata! Nemoj da si lenj!
-Ma opušteno, može i sutra da se prijavi.
Kakav si čovek, sve čekaš zadnji dan.
Dan za opuštanje i dobar provod. Bilo da je svadba ili slava u pitanju, prvi dan je uvek nekako zvaničan i prepun ceremonija, ima tu obaveza koje se moraju ispoštovati, hteo - ne hteo. Tako zakon i tradicija nalažu. Jer, ko si ti da prekidaš tradiciju? Znači, stari su ti sačuvali običaje kroz vekove (kakvi su, takvi su - tvoji su) pod okupatorskim jarmom i po cenu života, a ti bi to prekinuo iz čistog hira, jer je ''in'' biti ateista, hipster, gej i šta-ti-ja-znam, daleko bilo?
No, da se vratimo tematici, ko je još video da je sito bačeno od pijane mlade ostalo na krovu? To svakako govori da se ni mlada ispičutura neće dugo zadržati u toj kući. Ili recimo, da u komatoznom stanju lomiš kolač sa popom u crkvi i tražiš gutljaj vina s kojim on preliva ljeb? Što ne ide - ne ide.
E, zato se strpi. Strpljen - spašen. Za tebe je, rode, izmišljen drugi dan! Da se lepo raspištoljiš u društvu bliskih, što rođaka, što prijatelja, i da vasceli dan stavljaš po crvenu u svako rebro razvučene Dalape 'armonike, dok uredno ispijaš špricer za špricerom.
Svaki poznavalac i domaćin jedva čeka da se gungula prvog, udarnog dana raščisti, te da krenu bahanalije drugog dana.
- Tata, još samo osam dana do svadbe. Kako ćemo se ludo provesti! Tako sam uzbuđena! Jedva čekam!
- Devet...
- Nije tata, još osam dana, pa ja brojim i sate...
- Oprosti 'ćerko, ja to 'nako, više za sebe... Biće da sam se zabrojao... :NOOOT:
