Kada vas neko ili nešto neočekivano obraduje ili pozitivno iznenadi, ili nasmeje kad ste u dubiozi. Nekad može da bude i loše pritajena radost zbog nečijeg peha ili gluposti.
Ovo je inače izreka jednog od junaka iz nekadašnje engleske humorističke TV serije ‘U autobusu’.
Kad omraženom komšiji probuše gumu na automobilu, a njemu pride pukne dizalica dok je manja, pa mu padne na nogu i skenja mu stopalo. Onda ga bolničari ispuste sa nosila, pa slomi ruku. Posle mu, umesto injekcije za smirenje daju injekciju protiv zatvora, a on naleti na zauzet WC i usere se stojeći na jednoj nozi.
Nešto što me navodi na mišljenje da li ispred te kase sedi robot ili žena koja samo obavlja svoj posao kasirke! Izgovaraju to hladno, i nezaintresovano iz puke obaveze jer je neko od izvršnih direktora rekao tako! Nekada su ljudi sa osmehom plaćali račune, proturili koju reč sa kasirima i srećni i zadovoljni izašli iz prodavnice. Danas je sistem poslovanja sasvim drugačiji, ljudi sve više počinju da liče na mašine koje će možda jednog dana i upravljati nama!
Kasirka: "Dobar dan, vaš račun iznosi toliko i toliko"
Kupac: "(vadi pare i misli se u sebi koji joj je ku**c)"
Kasirka: "(hladna i nimalo zaintresovana)Izvolite vaš račun i kusur koji iznosi toliko i toliko.
Kupac: (pakuje artikle u kesu i dalje se pita koji je ku**c kasirki)"
Kasirka: "Doviđenja dođite nam opet."
Kupac:(izlazi iz radnje pitajući se koji je njoj ku**c)
Tad se ne nose knjige,na času se zezaš, sumiraš celu prošlu školsku godinu,nastavnici su opušteniji,diša ispari posle prva 2 časa,posle škole se gadjaju kesama punim vodom, prskaju se, vrište,kikoću,sviraju gitaru,ljubakaju,pozdravljaju,svima žele najlepše...
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Odgovor tvojih podređenih kolega kada za tebe neupućeno lice van firme pita: "Koji je njegov posao?". Naravno, te iste podređene kolege vola u dupe ne mogu da ubodu, mašu metlom po budžacima od 7 do 3 i ne bi izdržali na tvom radnom mestu ni pola sata.
U davna vremena, pokošena pšenica se razbacivala ukrug na guvnu (gumnu), nakon čega bi bio doveden konj koji bi gazio po snopovima kako bi se zrno odvojilo od slame. Nakon što konj napravi nekoliko krugova gazeći pšenicu, biva odveden u stranu, a okupljena raja pristupa uklanjanju prazne slame i skupljanju "okrunjenog" zrna sa zemlje. Za to vreme sa gorepomenutim konjem, na zavidnoj razdaljini od ostalih, stoji čovek koji je posebno zadužen za jednu veoma važnu stvar: - da izazove pražnjenje bešike plemenite životinje, kako ista eventualno ne bi malu nuždu refleksno obavila u hodu tokom sledeće partije gaženja žita i time dovela bakteriološku ispravnost hlebnog zrna po kojem gazi u pitanje. Uglavnom se za tu svrhu pribegavalo prostom, ali učestalom i glasnom, zviždanju (sviranju), što je obično bilo sasvim dovoljno da izazove izlučivanje urina kod umereno uznemirenog kopitara. Pravi, progresivni domaćini su cenili paore koji su bili u stanju da zvižde glasno i "sugestivno" i time doprinesu da se vršidba privede kraju bez ikakvih incidenata koji bi bili interesantni za sanitarnu inspekciju. Međutim, oni zemljoradnici koji nikada nisu bili angažovani za ovo "stimulistanje" četvoronožnih učesnika mobe, i koji su večito rintali u prašini, na rešetanju i džakiranju, su sa podozrenjem gledali na ovu, složićete se sa mnom, izvanredno odgovornu dužnost, smatrajući da je njihov posao neuporedivo teži i bitniji, te da je uloga "svirača" nešto što nije dostojno čoveka, pa se često moglo čuti: "Dok mi odrađujemo pos'o - on svira kurcu!"...
Šaljiv kontrast od onoga ''Pao mi mrak na oči''.
Dakle, ovom rečenicom možemo nekome opisati koliko smo se razvedrili i oraspoložili nakon nekog, nama milog događaja. Nešto se dogodilo i to je veoma jakom silom uticalo na nas. Pozitivno naravno. Nemamo isto mišljenje koje smo gajili do pre par sekundi, sve se promenilo na bolje.
-Danas mi bio roditeljski!
-Au sinak! Šta ti rek'o Ranko?!
-Eee brate, vratio se čovek sav raspoložen. Ja izneverovao! Upitao ga, ''šta bi ćale?'' A on će meni ''Sine, ponosan sam na tebe, samo ovako nastavi!''...
-Sereš!
-Prvo sam mislio da je šala, al' posle par minuta sam skontao da je stvarno tako, pao mi dan na oči jebote!
-Pa da, Rada sigurno zaboravila da kaže da si zapalio stolicu u kabinetu muzičkog.
Opis pravog lelemuda, kojeg baš briga za sve. Nema nameru da se bakće oko nekih nebitnih stvari, a svaka druga mu je nebitna. Probleme uvek odlaže za kasnije, a zabavu i veselje olako prihvata.
-Izvini, kad misliš da overiš knjižicu, podigneš pasoš za nas i za decu, uzmeš novac i napuniš benzin za put?
-Biće, biće!
Stara narodna prilagođena novom vremenu.
Pošteni domaćin je često izgovori na početku novog dana, više onako sebi u bradu, naviknut da poštene više niko niti sluša niti čuje, i svestan svoje nemoći bezvoljan da na bilo šta više utiče.
Zadnje vreme došlo, bolje mrtav nego živ. Ni zime nisu što su bile, a proleća i jeseni k'o da i ne postoje. I iver počela da pada daleko od klade, verovatno nošena nekim jakim vetrovima, ko će ga znati... Nema više pravila po kojima bi se mogla doneti bilo kakva procena budućih dešavanja. Verovatnoća kao naučna disciplina isto kao i meteorologija - gubi smisao postojanja, jer čak ni okvirno ne može da predvidi tok bilo čega.
Potpuno preokrenute vrednosti, ili bar ono što smo nekad cenili kao vrednost.
- Šta je ovo, ljudi moji, jutros ni naznaka kiši a gle' sad?!? Nisam pametan više...
Izraz korišćen nakon čuđenja svojih ortaka nakon svarenih 10 jaja.
A: 'Ajde dosta si jeo, jebote!
B: Marš, ništa nisam ceo dan jeo!
Pesma koja je opstala još od Titovog doba. Neverovatno je da je aktuelna za svaku vlast. Izgleda da mi prema toj pesmi formiramo vladu. Svaka nam čast, za sve ove godine nismo omašili ni sa jednom.
Predlažem da Trla baba lan bude naša himna. Zaslužila je.
Svakodnevnica prosječnog koprofila.
Isti dan kad i ode neki od najpoznatijih muzičara. To je rečenica koja prati one ogromne naslove u novinama i na sajtovima. Problem nastaje kada se takvi naslovi pripisuju i manje poznatim umetnicima koji omdah postanu ''oci'' žanra koji su svirali i muzički magovi bez kojih će svet stati i muzika će osiromašiti do bankrota. Takvi geniji se rađaju jednom u 100 godina i veći su talenti bili od Vetovena.
________________________________________
GERI MUR PREMINUO, dan kada je muzika umrla.
________________________________________
GUDBAJ DŽORDŽ! Legendarni gitarista Bitlsa se predao posle duge borbe, dan kada je muzika stala.
________________________________________
UMRO DŽON LORD, klavijaturista Dip Prpla, svet je ostao bez muzike.________________________________________
________________________________________
GITARISTA SLIPKNOTA SE PREDOZIRAO, ostali smo bez najvećeg muzičara današnjice.
________________________________________
DI DI RAMON UMRO, genijalni basista i jedan od najvećih umetnika 20. veka pronađen mrtav.
________________________________________
ZDRAVO MAGI, eks ju majstor, jedna od osnivača EKV, umrla. Svet je ostao bez velikana.
Instant izvor znanja iz raznoraznih oblasti ljudske delatnosti: od sistemskog programiranja do spravljanja sušija.
U doba ekspresnog života nema se vremena za čitanje tolstojevitih udžbenika, te su se izdavači potrudili da nam podare magično učilo, uz koje i totalni laici postaju eksperti koliko narednog meseca.
Svet je nastao za manje od 7 dana, valjda može i od tebe autoelektričar za triput više vremena? Naravno, ovakav rok iziskuje krivu učenja uz koju bi i IMT 577 duplak ispustio svoju fergusonsku dušu.
Prvi dan
"Napisaćemo program kojim se na ekranu izdaje 'Zdravo, svete!'."
- Ha, pa ovo veb-programiranje je pičkin dim. Da vidimo, print...Šesti dan
"Napravićemo veb-sajt sa transakcionom bazom podataka...."
- A?Jedanaesti dan
"...Troslojni polimorfni veb-agent sa podrškom za XML serijalizaciju podataka..."
- Jebemti ovo, breeee!
:tras, bam, skvoš, rikošet
Zamislite kad bi B92 otvorio poljsku bolnicu pod šatorom, gde bi vi bez čekanja mogli da se bacite na sto doktoru da vas iseče i sašije na frku. Na vrlo inteligentan način možete da skoknete u kombi na suncu sa promoterkama umesto da odete u klimatizovanu zgradu zavoda za transfuzijologiju.
Sledeća stvar bi mogla biti postavljanje taksija u kom bi se porađale porodilje kako bi se suzbila bela kuga. Onda bi precednik mogao da legne na zadnju klupu i pusti iz bulje jednog ministra policije.
Odgovor na pitanje: ''Zašto te zanima boja mojih usana bez šminke?''
- E pa neljubljena, to ti je lančana reakcija, jer te su ti boje brajke i ribica.
-Hmm...znaš šta iskusni, odlučila sam da me više ne zoveš neljubljena.
Doba korone
Kada cim se probudis cujes : Fiksni telefon da zovem ceo svet ABATEL ABATEELLLLLLLL
Ustajanje kada se naspavaš, obično sa blagom glavoboljom jer si sinoć negdje lomio sa svojom ili tudjom ekipom, svejedno. Lagano se vučeš do WC-a, prvo baciš pogled na ogledalo, zgroziš se na sliku koju vidiš, odmahneš rukom i posvetiš se wc-šolji. potom, lakano se vučeš do umivaonika, pereš zube i umivaš se i pokušavaš doći sebi. Zoveš društvo da vidiš da li su preživjeli, te dogovarate kafu u uobičajenom lokalu. Odlaziš tamo, piješ ćutke kafu, prelistaš novine i prokomentarišeš tek ako te nešto zainteresovalo. Prebacite još koju i ako imaš neku ponudu odeš na još jednu kafu, a ako ne, vučeš se kući, liježeš i pališ TV. Zaspiš. Bude te pozivom da odete do grada nešto pojesti. Mrsko ti ustati, ali ajd šta ćeš i kod kuće, ustaješ i ideš. Vratiš se kući, opet TV, eventualno neki film, i opet zaspiš. Onda oko 20 h imaš dogovorenu neku rekreaciju, šetnju, ili kafu, te ustaješ da i to obaviš. Poslije te rekreacije ili kafe, obično te neko "nagovori" na neku pijanku. Mrtav/mrtva se vraćaš kući, svratite u obližnju pekaru, jedeš i u krevet.
Kad komp počne da koči čim ukucam ''www.vukaj''...
Ubio se k'o siroče. Ustaješ u jedan popodne. Boli glava. Ne pomaže voda majko. WC. Smrdiš sam sebi, a i ono što je izašlo iz tebe zakucava kazaljke gajgerovog brojača na maksimalu. Pališ TV. Aj' ponovo u krevet. Laptop. Da, uzeću laptop. Jao al' je blještav ovaj ekran. Ne! Spavaću. Nema sna! Žmirim. Zašto mi je ovo trebalo. Nisam ni mor'o pjevaljki da dam onolike pare. A i ona uzela. Beštija! Rata za kredit..Ijaooo! Ne, zaspaću.
Buđenje. Mrak! Hrana. Treba pojesti nešto. Već 11 uveče. Kurac ću sad da zaspim. Ima Betmen zauvijek...e majke im ga nabijem.
- Mićo može roštilj?
- Ti zovi Saleta i ponesi meso, na meni je vops.
- Ponijeću i tetkovu izuvaču.
- Oke!
