Нешто што ме наводи на мишљење да ли испред те касе седи робот или жена која само обавља свој посао касирке! Изговарају то хладно, и незаинтресовано из пуке обавезе јер је неко од извршних директора рекао тако! Некада су људи са осмехом плаћали рачуне, протурили коју реч са касирима и срећни и задовољни изашли из продавнице. Данас је систем пословања сасвим другачији, људи све више почињу да личе на машине које ће можда једног дана и управљати нама!

Tad se ne nose knjige,na času se zezaš, sumiraš celu prošlu školsku godinu,nastavnici su opušteniji,diša ispari posle prva 2 časa,posle škole se gadjaju kesama punim vodom, prskaju se, vrište,kikoću,sviraju gitaru,ljubakaju,pozdravljaju,svima žele najlepše...

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.

Одговор твојих подређених колега када за тебе неупућено лице ван фирме пита: "Који је његов посао?". Наравно, те исте подређене колеге вола у дупе не могу да убоду, машу метлом по буџацима од 7 до 3 и не би издржали на твом радном месту ни пола сата.

Шаљив контраст од онога ''Пао ми мрак на очи''.

Дакле, овом реченицом можемо некоме описати колико смо се разведрили и орасположили након неког, нама милог догађаја. Нешто се догодило и то је веома јаком силом утицало на нас. Позитивно наравно. Немамо исто мишљење које смо гајили до пре пар секунди, све се променило на боље.

Opis pravog lelemuda, kojeg baš briga za sve. Nema nameru da se bakće oko nekih nebitnih stvari, a svaka druga mu je nebitna. Probleme uvek odlaže za kasnije, a zabavu i veselje olako prihvata.

Стара народна прилагођена новом времену.
Поштени домаћин је често изговори на почетку новог дана, више онако себи у браду, навикнут да поштене више нико нити слуша нити чује, и свестан своје немоћи безвољан да на било шта више утиче.
Задње време дошло, боље мртав него жив. Ни зиме нису што су биле, а пролећа и јесени к'о да и не постоје. И ивер почела да пада далеко од кладе, вероватно ношена неким јаким ветровима, ко ће га знати... Нема више правила по којима би се могла донети било каква процена будућих дешавања. Вероватноћа као научна дисциплина исто као и метеорологија - губи смисао постојања, јер чак ни оквирно не може да предвиди ток било чега.
Потпуно преокренуте вредности, или бар оно што смо некад ценили као вредност.

Израз коришћен након чуђења својих ортака након сварених 10 јаја.

Pesma koja je opstala još od Titovog doba. Neverovatno je da je aktuelna za svaku vlast. Izgleda da mi prema toj pesmi formiramo vladu. Svaka nam čast, za sve ove godine nismo omašili ni sa jednom.

Свакодневница просјечног копрофила.

Исти дан кад и оде неки од најпознатијих музичара. То је реченица која прати оне огромне наслове у новинама и на сајтовима. Проблем настаје када се такви наслови приписују и мање познатим уметницима који омдах постану ''оци'' жанра који су свирали и музички магови без којих ће свет стати и музика ће осиромашити до банкрота. Такви генији се рађају једном у 100 година и већи су таленти били од Ветовена.

Инстант извор знања из разноразних области људске делатности: од системског програмирања до справљања сушија.
У доба експресног живота нема се времена за читање толстојевитих уџбеника, те су се издавачи потрудили да нам подаре магично учило, уз које и тотални лаици постају експерти колико наредног месеца.
Свет је настао за мање од 7 дана, ваљда може и од тебе аутоелектричар за трипут више времена? Наравно, овакав рок изискује криву учења уз коју би и IMT 577 дуплак испустио своју фергусонску душу.

Замислите кад би Б92 отворио пољску болницу под шатором, где би ви без чекања могли да се баците на сто доктору да вас исече и сашије на фрку. На врло интелигентан начин можете да скокнете у комби на сунцу са промотеркама уместо да одете у климатизовану зграду завода за трансфузијологију.
Следећа ствар би могла бити постављање таксија у ком би се порађале породиље како би се сузбила бела куга. Онда би прецедник могао да легне на задњу клупу и пусти из буље једног министра полиције.

Odgovor na pitanje: ''Zašto te zanima boja mojih usana bez šminke?''

Kada cim se probudis cujes : Fiksni telefon da zovem ceo svet ABATEL ABATEELLLLLLLL

Ustajanje kada se naspavaš, obično sa blagom glavoboljom jer si sinoć negdje lomio sa svojom ili tudjom ekipom, svejedno. Lagano se vučeš do WC-a, prvo baciš pogled na ogledalo, zgroziš se na sliku koju vidiš, odmahneš rukom i posvetiš se wc-šolji. potom, lakano se vučeš do umivaonika, pereš zube i umivaš se i pokušavaš doći sebi. Zoveš društvo da vidiš da li su preživjeli, te dogovarate kafu u uobičajenom lokalu. Odlaziš tamo, piješ ćutke kafu, prelistaš novine i prokomentarišeš tek ako te nešto zainteresovalo. Prebacite još koju i ako imaš neku ponudu odeš na još jednu kafu, a ako ne, vučeš se kući, liježeš i pališ TV. Zaspiš. Bude te pozivom da odete do grada nešto pojesti. Mrsko ti ustati, ali ajd šta ćeš i kod kuće, ustaješ i ideš. Vratiš se kući, opet TV, eventualno neki film, i opet zaspiš. Onda oko 20 h imaš dogovorenu neku rekreaciju, šetnju, ili kafu, te ustaješ da i to obaviš. Poslije te rekreacije ili kafe, obično te neko "nagovori" na neku pijanku. Mrtav/mrtva se vraćaš kući, svratite u obližnju pekaru, jedeš i u krevet.

Kad komp počne da koči čim ukucam ''www.vukaj''...

Doba korone

Ubio se k'o siroče. Ustaješ u jedan popodne. Boli glava. Ne pomaže voda majko. WC. Smrdiš sam sebi, a i ono što je izašlo iz tebe zakucava kazaljke gajgerovog brojača na maksimalu. Pališ TV. Aj' ponovo u krevet. Laptop. Da, uzeću laptop. Jao al' je blještav ovaj ekran. Ne! Spavaću. Nema sna! Žmirim. Zašto mi je ovo trebalo. Nisam ni mor'o pjevaljki da dam onolike pare. A i ona uzela. Beštija! Rata za kredit..Ijaooo! Ne, zaspaću.
Buđenje. Mrak! Hrana. Treba pojesti nešto. Već 11 uveče. Kurac ću sad da zaspim. Ima Betmen zauvijek...e majke im ga nabijem.

Zvanje koje se stiče poslije napornog treninga, u kafani.