Razlog da uopšte ne izlaziš iz kreveta.
Blagosloveni nek' su.
Prvi osjećaj učenika/mučenika u tome kako je biti robovlasnik.
"šuti; tišina; otvorite knjigu strana ? uradite zadatak broj ?;..."
Izreka koju ljudi na Kosovu i sličnim ''državama'' razumeju na drugi način,a tako je i praksaju. Nemaju izbor.
Dokoličarenje babe na internetu sa LAN konekcijom.
Уговарати своју сахрану свако јутро.
Neubedljivo opravdanje u pokušaju, čoveka sklonog preljubi, da svoju izdaju predstavi manje tragičnom.
ФАК ЈЕА! Свануће нови дан. Осећаћу се као поново рођен. Толико планова. Биће бре довољно времена. Сунце ће пролити своје нежне зраке кроз прозор моје собе. Удисаћу градски, ваз... смог пуним плућима, или ипак нећу. Ма нема везе, све ће бити у реду, наћи ћу девојку, изаћи ћу до парка и посматрати људе како проводе још један дан, а ја ћу бити срећан. Бања. Опет сам заглавио синоћ. Ништа од новог дана. Још једна ноћ. Осећам се као проклети алкохоличар са тријесдвогодишњим стажом, алкохол ми прожима сваку пору тела, а бубњеви ударају по глави. Све мање планова. Али се рађају нове идеје. Планирам да попијем бруфен. Или кафетин. Свеједно, само да престане ова јебена глава. Довољно времена за шта? Превише времена. За сређивање мисли. И ново бедачење. Мада ако се натерам да урадим нешто, можда буде боље. Ма само да ми дајте литар расола и још толико јогурта бићу одлично. Нема. Ма ко га јебе, враћам се на спавање. Сутра је први дан остатка мог живота.
Nakon raznih krema napravljenih od biljaka koje rastu samo na nepalsko-indijskoj granici ili na Uskršnjem ostrvu koje će vas podmladiti najmanje 20 godina, ovo je još jedno u nizu preseravanja kozmetičkih kompanija.
Postavlja se pitanje kako krema zna kad je dan, a kad je noć!
Izreka koju su Vam prećutali u ranoj mladosti.
Narodna poslovica koju su mladi punišići shvatili isuviše bukvalno.
Univerzalan način na koji će gatara otpočeti svoju baroniju.
Ono što pomisliš nakon mnogo neuspelih pokušaja da kontaktiraš neku osobu/osobe. Na četu niko da se do'vati tastature, SMS niko da uzvrati, ne pritiska im se zelena slušalica na telefonu... I onda počneš da puštaš film kako si slepac i da svakog boli ona stvar da ti se javi. U stvari, realnost je mnogo manje tragična...
... jednom je telefon na vibraciji pa nije čuo, drugi je čuo al' češe muda na kauču i mrzi ga da ode do po telefon i da odgovori, treći je konstantni klošar i nema kredit ...
Оно што је некад, свако дете питало кад сазнају да се, Миња ЗАИСТА презива субота.
-Тата, шта му значи ово субота ? Данас је недеља.
Сине њему је тако име и презиме.Ко што си ти Пера Перић тако је и он Милан Миња Субота.
А што није среда ?
Јебем ли га сине.
Dan kada konačno legne plata.
Radnik: Direktore, kad će Spasovdan?
Direktor: Aaa?
R: Spasovdan!
D: Otkud znam, pitaj popa Jovana.
R: Ma kakav pop, pitam kad će plata!
D: Bićeš blagovremeno obavešten.
R: Obavesti ti elektrodistribuciju, već su naoštrili klešta.
Zajebncija na račun ortaka sa izrazito velikom glavom!
- E moram se sutra ići šišati...
- Naruči se jarane, da čovjek zatvori salon!
- M'rš u pizdu materinu, nije kod mene glava ko Cocin bubanj...
- Pa kad nije što onomad nisi mog'o staviti kacigu, nego si je nosio samo tako pored sebe i pravdo se policiji da je ne možeš staviti na glavu...
- Jebi se tamo...
Nismo se znali. I ako smo se znali to je bilo površno. Kao komšije koje nikada nijesu stale da popričaju kao ljudi. Slučajni, nevoljni susreti ispred lifta, sa punim rukama, uz neizbježno klimanje glavom i pitanje "na koji ćete sprat?".
Kao daleki rođaci za koje smo čuli da postoje jer ih baba i đed na svakoj slavi pominju. Slučajno javljanje na telefon kada želimo da razgovor prođe što brže i da više saopšte razlog poziva pa da možemo da viknemo "tata, za tebe je!".
Kolega kojega ne podnosim i svako sretanje na hodniku zahtijeva naoružavanje strpljenjem. Prigušeni uzdah i pitanja "ima li posla?" i "jeste li umorni?" i "kako su ti doma?" i slične besmislice, tek da prođe vrijeme.
Svoje pravo "ja" u trenucima koje želim da zaboravim.
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.
Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...
-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Пошалица на рачун нечије корпулентности. Сликовит начин да некоме кажете да је свиња.
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.