Oktobar 19., 2014. godina. Kada je sunce toga jutra pustilo svoje prve zupce sa istoka, kao po običaju, sletela sam na nos svom cimeru, poprilično propalom i ofucanom apsolventu pravnog fakulteta sa šesnaest ispita do kraja. Pošto u sobi nije bilo govana jer mu je skoro svraćala keva iz Velikog Šiljegovca i malo počistila, on mi je bio jedina alternativa. Kažu, studenti su govna. Kako sam mu svakog jutra tako pičila po glavi i po živcima, nije se više ni branio niti trudio da me ukoka. Da li zato što me je već gledao kao prijatelja, ili, pak, što posle godina i godina ubijanja ambicija više nije motivisan i spreman ni da se odbrani od jedne usrane muve koja mu se mota oko glave, to ne znam.
Probudio se konačno negde oko pola jedan. Sklonila sam se na metalnu šinu od kreveta, kako me ne bi mahinalno odalamio, dok je sa glavom još uvek na jastuku i zatvorenih očiju rukom tražio po stolu poslednju cigaretu iz paklice West-a i upaljač. Pripalio je i nakon pola minute otvorio oči. Dok je uvlačio dim po dim, zamišljeno je razgledao po sobi. Imam utisak kao da je tada, gledajući ambijent u kome obitava, razmišljao o svom životu i njegovom smislu. Smeće u jednom ćošku. Stolica sa odećom preko u drugom. U trećem njegov krevet i pored sto, prepun pikavaca i propalih tiketa na kojima je za po samo jedan gol mnogo puta omašio celu drugu tanzanijsku ligu. U četvrtom knjiga iz krivičnog procesnog prava, malo prašnjava i očigledno netaknuta već mesecima. Smem da se kladim da mu je kroz glavu tada prolazilo: ''Oj, živote, muvo govnaro...''.
Uzeo je telefon i čitao neke gluposti na internetu. Stigao neki vojvoda, na nekom ispovesti.com je neki lik napisao kako je spasio život Rambu u Vijetnamu, a da on to i ne zna, a oni mu ispod komentarisali kako je on jedna ljudska gromada i kako su retki takvi kao što je on. Između toga se sve vreme pojavljivao neki zalizani lik sa naočarima i spojenim vrhovima prstiju na rukama, koji je navodno krenuo svom snagom u reforme i borbu protiv korupcije i koji kaže da će nam uskoro svima biti bolje. Kurac bolje. S ovakvom omladinom, kao što je moj cimer, nikad ne može da nam bude bolje. Doduše, možda on nije ni kriv što je takav kakav jeste. Čemu on da se nada i da žuri? Da završi fakultet i proba da se zaposli i učini nešto dobro? Koji moj da ga završava, kada zna da će neki vlasnik pečenjare sa tri i po razreda osnovne škole da bude ministar, a on da raznosi pice, i to ako bude imao sreće. Kako on sa osnovnim studijama da bude konkurencija nekom slinavom doktoru nauka sa Megabend univerziteta. Nema od toga ništa. Dobro je njemu ovako.
Prekinula ga je poruka od devojke: Ovo više ovako ne ide. Ja se vraćam kući i ostajem tamo za stalno. Bilo je lepo dok je trajalo. Zbogom.
Nije se mnogo potresao, čini mi se. Valjda je i očekivao to. Ustao je, natuk'o neku staru Kappa trenerku i majicu Udruženja studenata prava, otišao do kupatila i izašao negde napolje.
Vratio se uveče oko pola dvanaest. Seo na krevet i buljio malo u tiket, dok nije promrmljao: ''Jebem ti Liverpul usrani'', zgužvao ga i bacio na sto. Ubrzo nakon toga je i zaspao.
Šta znam... Jebem mu mater, ponekad mi bude drago što sam muva govnara. Govana će uvek biti koliko hoćeš. Za mene krize nema.
Dan kada ćemo se svi oženiti/udati i dobiti decu.
Dan kada ćemo završiti fakultet.
Dan kada ćemo biti na mestu naših roditelja.
U suštini-dan svih prognoza ovog sveta. Ujedno i najvažniji dan u našim životima.
Keva : " Sutra kad se oženiš i dobiješ decu videćes da sam bila u pravu. "
Baba : " Uči sine, uči, sutra kad završiš fakultet da imaš od čega da živiš. "
Ćale : " Evo ti konjino, a suta ćeš videti kad budeš na mom mestu kako je dati zadnji dinar detetu da ide da se napije k'o stoka! "
Zapovest koju moras ispuniti ukoliko zelis da izadjes jedan vikend, tj. moras sljakat kao konj da bi izasao kao covek!
Brate vidi onog sto se rasipa....
Ma pusti coveka ispunjava 4 Boziju zapovest..
Izreka kojom zagriženi kladioničar opisuje da u poslednje vreme nije imao nimalo sreće, sticajem neverovatnih okolnosti, naravno uvek uz standardnu "prodala me jedna tekma" priču.
Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.
on (čita Blic zanimljivosti): "E slušaj ovo: Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu višemesečnim istraživanjem 82 ispitanika došli su do zaključka da 5 litara piva na dan umanjuje pojavu opadanja kose kod tamnokosih muškaraca između 32 i 36 godina za 23%... Pa da probam zlu ne trebalo..."
ona (čita Blic ženu): "Aha, evo ti isti naučnici su otkrili da jedan par novih cipela mesečno kod žena između 25 i 35 godina povećava seksualnu želju za 36%..."
Dan kada me zgodne djevojke startuju na svakom koraku i nude mi kondome.
Ovaj dan je poznat i kao dan borbe protiv side.
Ruganje leptirima od strane drugih insekata.
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Seljakov prosečan letnji dan.
Dan u kojem mu tur ne miruje, onaj koji mu prođe u seoskim poslovima.
- Gde si ti ceo dan?
- Na turneji.
Još jedna u nizu filozofija stanovnika ruralnih krajeva ove zemlje. Seljaci vole isto što i ovi iz grada, ali tu svoju ljubav ispoljavaju na malo drugačiji način. Sport obožavaju, jednostavno shvataju ga kao rekreaciju i odmor od teških poslova. Zabole ih što u Opštinskoj ligi 2 gube 7:0 na poluvremenu, i što im dva igrača izađu sa terena i odu na pivo, što kapiten puši i što trener baš na dan utakmice ima neodložne poslove na njivi. Rezultat je u drugom planu. Tako je kada igraju sa drugim selima. Ali kada igraju protiv nekoga iz grada, tu se već uključuje lukavstvo i seljačka politika. U basketu je situacija specifična. Ceo turnir se igra sa jednom loptom, a u finalu podmetnu neku težu. Onda se ovi picani iz grada pogube, a seljaci uzmu pobedu na domaćem terenu. Iako u ekipi imaju trojicu, od kojih svaki ponaosob može traktor da podigne, i čija građa jednostavno govori da nisu za taj sport. Posebno vole kad ih rumene seljanke gledaju dok odmeravaju snage sa protivnikom. To im uliva neku posebnu energiju.
Utakmica između Gornjeg Stepoša i Donjeg Brijanja završena je 0:0. Ovaj rezultat je svakako za Ginisovu knjigu rekorda. Posle utakmice je sprovedena i istraga, lopta je bila većeg prečnika od obruča. Stvarno zapanjujuće.
Trenutak kada shvatis da si se istripovao da je neki dan, a u stvari taj dan dolazi tek sutra.
A: Idem do faxa da prijavim ispite danas prvog dana, pa da prionem na poso...
B: Pa to treba tek sedmog.
A: Pa da...
B: Danas je sesti konju jedan...
A: Ma 'ajde ubacujes me *gleda na kalendar na telefonu*...U JEBOTE...KOLKO DOBRO...
B: Sta je tu dobro, vidis da si sav pogubljen u vremenu.
A: Pa imam jedan dan vise da ne radim nista...u covece osecam se kao da sam se vratio nazad kroz vreme ceo jedan dan...
Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.
Žena koja po ceo dan pravi sitne kolače da impresionira svoje goste na krsnoj slavi.
Najkontrovezniji "fudbalski" komentator na ovim prostorima. Jedini ciji su transferi sa televizije na televiziju vise uzburkivali javnost od samih igrackih transfera. Karakteristican nacin komentarisanja utakmica tipa: "Stadion prima 60000, a u pocetku je primao 40000 ljudi ciji je arhitekta bio iz jednog malog mesta, ciji je cale svaki dan pesacio 20 kilometara do posla, elem... cale je imao komsinicu koja nije bila bas u najboljim odnosima sa gazdom gde je zivela kao podstanar", nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Isproziva celu familiju igraca, drustvo igraca ispred zgrade, trenera, sudiju, pomocnog sudiju, vodonose, decake koji skupljaju lopte... Mnogi osporavaju njegov rad, ali jedno je sigurno, boljeg nemamo. Za razliku od drugih komentatora kojima bi i sah bio problem da prenose, on svaku utakmicu pocinje sa dovoljnom dozom histerije i entuzijazma kao da se neko rastaje sa zivotom i povecava dozu adrenalina, nama, gledaocima kraj malih ekrana i omogucava nam da se koliko-toliko bolje uzivimo u susret.
-Kaka je fantastican fudbaler, ali njegova majka je izjavila da joj se ne svidja njegova frizura i da misli da bi mu bilo lepse kad bi se osisao.
-Vidite kako Drogba duva u svoje kopacke, zapravo, on ima poseban ritual ciscenja, najpre ih opere vodom, a onda stavlja francuski dnevni list iznutra, jednom prilkom mu je stavljena engleska novina sto ga je veoma naljutilo.
-Vidite ove kostobrane sto nosi golman, ah ne vidite ih, ispricacu vam posle nesto u vezi njih...
-dakle, to ce biti zuti karton, a zanimljivo je da je otac Jankulovskog Makedonac, koji je sedamdesetih godina otisao u Cehoslovacku, gde se ozenio Cehinjom i prvom sinu dao ime Dragan, a drugom je hteo da da ime Marko, ali mu se supruga pobunila i dala mu ime Marek
-Liverpuldjani (stanovnici Liverpula)
-Toliko mnogo iznenadjenja na sampionatu, da bi bilo veliko iznenadjenje da ne bude nikakvih iznenadjenja.
-Cini mi se, ali mislim da sam u pravu, da je Kupe bio kod frizera, ali ne samo zbog sisanja
-Ako budete culi da sudija svira pistaljkom u ritmu, to je zato sto je on direktor muzicke skole...
odeća koja se nosi do podne vikendom ili celi dan ako znamo da ćemo biti taj dan sami kući.
-Dobar dan komšija, izvinite što sam vas probudio. Skupljam pare za lift.
-Ma niste, niste. Ustao sam ja odavno.
Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.
Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.
Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.
Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".
Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?
-Dobar dan Ostoja, da li biste mogli da povezete moj Harpsichord ISX-720 do Palilule?
-Ne mogu, to je čembalo a ja prevozim klavire.
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Stanje koje neposredno prethodi velikoj nuždi koja u datom trenutku ne može biti obavljena. Nazvano tako po braon glavama mrmota koje vire iz zemlje te slobodno asociraju na ovu pojavu.
Sedenje stišnjenim guzovima donekle odlaže neumitno.
