Vitamin koji se nalazi u babinoj kuhinji.
De sinko uzmi mandarinu.
De uzmi malo mesa i krompira.
De malo kolača pojedi, baka spremila prošle nedelje.
Pokeraško breme kad ni jebeni jedan par ne mo'š da ubodeš.
Sportisti koji kao kakvi fantomi ogrnuti velom misterije izviru niotkuda k'o pečurke posle kiše i u veoma kratkom roku za njih zna svako od 7 do 107.
Ko je baja, okle je doš'o - to niko ne zna, možda tek poneki tvrdokorni sportski pratilac. Tip igrača za koga ni baba Vanga nije mogla predvideti da će uspeti u životu, njegov tok karijere ni sam crème de la crème sportskih stručnjaka nije u stanju da isprati (izuzev Ace Informacije koji zna igračevu lozu napamet, ili bar do kurđupa i kurlebala).
Uzmimo kao primer fudbalere - danas peru šolje u trećeligašu, sutra pevaju nacionalnu himnu. Prekosutra ih otkupljuje jači prvoligaš i voila!, njihove sveže obrijane face i pederske čirokane počinju da sevaju sa bilborda.
Nevolja je u tome što većina likova koji sporadično prate fudbal ne stiže da pohvata sva ta nova imena na sceni, i onda obično nastaje piš živi.
Tamo negde 2012.
1: Odigraću na Tobdžije, imaju jaku odbranu, igra im i Kosilni večeras...
2: Ko bre?
1: Kosijelni, onaj baća što je do skoro igrao po francuskim drugoligašima...
2: Nikad čuo za tog Kosilija, 'el ima veze sa onim šamponom za bebe?
1: Ne baš. Sa druge strane, za Plavce nastupa oporavljeni Azpiliketa.
2: 'El to neki recept meksičke kuhinje? Ispod kog kamena se taj nesrećnik krio?
3: Kakoe, družino, vidim gledaće se fudbal. U, do jaja, volim Čelsi. 'De je Zola, jel im igra on? Onaj Lampard je mlada nada, treba mu veća minutaža, jebe kevu na PES četvorci...
Naziv za devojku čije se manuelne sposobnosti prilikom pružanja handjob-a poistovećuju sa virtuozitetom Paganinija na violini i blagosiljajućom moći Hari Krišne. Objedinjujuća titula u teškoj kategoriji za pružanje ručnog zadovoljstva. Za nju slobodno možemo reći da ima zlatne ruke. Ona ga ne drka, ne šilji, ne maltretira. Ona ga, bre, POŠTUJE. Ali ga i, vala, drži za muda! Posle ''tako'' obavljenog posla, potpuno ćete zaboraviti na reproduktivnu funkciju vašeg cenjenog polnog uda i tako poštedeti sebe neprijatnih i bolnih iskustava sa kojekakvim komplikovanim ženskama i njihovim zahtevnim vaginama. Naime, ta nestvarna kombinacija senzualnog dodira i savršenog osećaja za ritam, nikako vas neće ostaviti ravnodušnim. A ni punog skrotuma, kad smo već kod toga. To se, jednostavno, ne da naučiti. Sa tim se RAĐA.
- E, matori, šta je bilo sinoć sa onom malom...? Jel' si joj čitao Žan-Pol Sartr-a, a...?
- Ne, nisam. Još bo...
- Uuuuu, pičko, pederu, edipovcu...! Što, bre? Jesi se usr'o ili šta?
- Ma 'de, tebra, nego je riba jebena Šiva, ako me razumeš...!
- Aha...! Pa, vidim ja da su ti se nešto smanjila jaja, brate...
- Taj rad, matori. Istres'o sam se sinoć k'o keva na ćaleta kad se vrati s posla...
Opis osobe građene k'o trokrilni orman.
1 - Brate, k'o te naplavio tako, čoveče? Ovo ti ne bi ni ovi iz Panjković akademije uradili.
2 - Ma pokačih se sa Duletom. Jebiga, jači je od mene.
1 - Pa 'de baš njega nađe, znaš da je njegov ćale zaboravio caps lock dok ga je pravio. Životinja bre raspala.
Créme de la créme nataloženih govana u odvodu naše mejnstrim kulturne scene. Zadnjih 20 godina je to jedan te isti kretenski kružok sa varijabilnim pridruženim članovima u zavisnosti od političkih strujanja i dominantnog položaja na tržištu kapitala, roba i usluga.
Umetničko ostvarenje oko koga su okupljeni ih je ostavilo bez daha i nateralo da se zapitaju o granicama ljudske slobode, ali i učvrstilo ideju da se samo preko teatra možemo povezati sa Evropom i Svetom, mada su morali da izađu iz sale malo ranije.
Biljana City: Zdravo! Reci mi kakvi su tvoji utisci o filmu, da li smatraš da je film dobar, da li ti se dopao i šta bi mogao da kažeš gledaocima o njemu, da li bi ga preporučio i da li imaš pozitivne utiske o filmu?
Branislav Lečić: ... Srbija... u ovim vremenima... MORA... da usmeri svoju pažnju, svoj duh, svoje OČI pre svega... na pitanje Kreacije... jer... čovek je jedino biće kome je Bog ... dao ne samo moć, već i DUŽNOST da stvara... i da bude stvoren...
Biljana: Hvala na ovom inspirativnom razgovoru, Branislave! Nadam se da se vidimo na proslavi dvogodišnjice otvaranja akva parka u Jagodini! A da vidimo kakvi su utisci Bate Kan-Kana...
Maloletnica prebivena od Jelen piva, koju mo'š dobljubiš dok si rek'o keks.
Skraćenica iz narodne: "Boli tebe kurac grofe Ćano." Koristi se da stavite nekome do znanja da će doći do nekog propadanja usled njegovog ne zalaganja.
Grof Ćano je bio Musolinijev ministar spoljnih poslova i od januara do marta je uveravao Milana Stojadinovića(premijera i tajkuna), da nacisti neće razvaliti Srbiju. Pošto je u posle maja došlo do jednomesečnog tur-de-Srbija-blic-kriga nemačkih tenkova, u narodu se stekao utisak da Grofa Ćanu baš zabole što smo malo pali u robstvo.
-Drži čamac odnese ga voda.
-Ja sam mislio da ga si ga vezao.
-E! Bole tebe kurac grofe Ćano.-Što traktor kisne? Gde je onaj moj sin.
-Eno ga leži ko grof Ćano. Gleda Velikog Brata.
Ekipa debila. Elita betona. Jelen super liga, mečevi svake večeri, samo na domaćem terenu. Svako ima svoju kao što svako ima dlačice na čmaru - neizbežno su tu kada treba zasrati. Bildeberg grupa je prirodna posledica previše incesta, hemikalija i terminalne izolacije što kao kombinacija rezultira primercima sa ruba zvona na grafikonu raspodele pameti, sa tajnim jezikom znakova i primalnih urlika direktno nasleđenih od Konana Simerijanca i njegove omiljene kobile Kušadasi.
Kriterijumi za ulaz u ovo probrano društvo su surovi, ako si iz kraja ae đido mojne si sisa, ako nisi ša koji kurac? Njihovi planovi za budućnost su monstruozni u svojoj banalnosti jer svode se na daj opijata i igara za široke narodne mase. Unutrašnja organizacija im nije potrebna, na kraju krajeva, već suvereno vladaju celim poznatim svetom, od Pekabete do terenčića za basket.
Baron Gavajo: De si lima, oš popi pevo snama
Lima: Ehehe, ovaj... šta? Mislim, htedoh reći, de ste momci, ja u prolazu...
Filip Rubinštajn : U prolazu, nego de si mislio daćemo pijemo, nogekako!
Sir Feta od Ozgora: NOGEKAKO!
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1:
Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .?
Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije.
(Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...Primer 2:
Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:Riba: Ćao srce! Gde si?
lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije!
Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
Retoričko pitanje koje upućujemo većitom optimisti, liku koji sve gleda sa pozitivne strane, njemu je sve ružičasto i lepo, njemu sve fino miriše. Voli kišu, jer posle nje dolazi sunce. Voli kad ga biju, jer ko zna zašto je to dobro. Draži mu je kec nego da bude neocenjen, pun je on pozitivne energije, svetlosti koju niko u njegovoj okolini ne zna gde sijaličar pronalazi u ovoj učmalosti, pa je sijalica de fakto njegovo drugo ime.
-Tih bre, ne možemo ni da se napijemo ko ljudi... Ma ni za travu nemamo.
-Opusti se, pogledaj kako reka lepo žubori. Vidi kako miriše na leto, tako je divno. I brdo pičaka koje samo čekaju da budu naše.
-Brate, zgazio si sijalicu? Jesi?
Buduće stanje neodržavanog zuba. 14+
Da li je žuto, ili je crno ili pitajboga dragog koje boje?! Uglavnom, nije belo i izvire iz čeljusti baba i đedova kojima je socijalka misaona imenica (lekara videli jednom na teveu, a od lekova priznaju samo mlaćenje mokrog bosiljka po čelu i celivanje časnog krsta, i ruku vladike, luk, slanina i ostala alternativa, i naravno propolis). Nisu samo stariji pripadnici populacije "obdareni" ovakvim žvakačima hrane. Imaju ih i majstori, drvoseče, putari i ostala boranija kojima spisak sredstava za higijenu uključuje sapun i brion, a ujedno se tu i završava. Stanje raspada koje kriju ispucale usne često se otkriva prilikom smejanja kada očevidac mora da zaklanja pogled pred strašnim prizorom. Ne može tačno da se utvrdi kojoj svrsi te polukalcijumske izrasline u usnoj šupljini služe, ali ponosni vlasnici ih nose bez obzira što im je zub vremena odavno pojeo zub. Jebiga, neko se ne češlja, neko baca bombe za Božić, a neko neće da iščupa kreljke iz usta. Od straha kažu.
- De da jedem!
- Oš supe?
- Jebem ti dan! Kakva supa pičke materine? Jednom zelen, jednom jaja, jednom kupus...đe meso jebem ti oltar?!
- De šuti i jedi, s tim tvojim kreljcima ne mo'š ni supe kako valja da jedeš, a ti 'oš meso!
.......ma oni su svi ziljavi,kace neke ziljave slike i glume neka lazna prijateljstva,sve mi se to gadi,svi su seljaci neopevani,slusaju tamo nekog Sabana i Semsu,pa nije im ovo Teheran,a ako nisu sabani onda su kao nesto u emo fazonu,slusaju osecajni rock,goticari pozeri,ma svi su oni pozeri.Samo idu po tim splavovima i slikaju se,sta me boli kurac de si bila za vikend,pusti me da zivim svoj normalan zivot....
A u stvari u sebi misli "...zelim i ja sve to da budem,da se druzim i da me drugi "vole".......
Priznajem........bolesna definicija....
To je ono kad u originalu iz pedesetih "Rta straha" Gregori Pek u završnoj sceni filma, u mulju rečne delte, posle baletskog pesničenja okrzne metkom po ramenu Roberta Mičama i onda ga ostavi u životu da bi ovaj doživotno trunuo u zatvoru, dok u rimejku iz devedesetih Nik Nolt sa familijom mora da Roberta de Nira prvo pali sprejom, pa da ga tuca u glavu, pa da ga davi, da mu vrši liposukciju i na kraju da ga izrešeta iz pištolja.
Knjiga Antoana de Sent Egziperija koja se moze citati u svakom starosnom dobu coveka, i svako ponovno citanje pruza drugacije razumevanje knjige. Knjiga nema nikakve granice i svaka situacija se drugacije protumaci u skladu sa psihickim stanjem i staroscu. Jednom recju knjiga za decu i odrasle.
Istina koja se u ovoj knjizi spoznaje toliko je realna da boli, jer smo zaboravili da gledamo na svet ocima deteta, nezno i neiskvareno, da se smejemo iskreno i od srca i samo onda kada je stvarno tako bez maski i sminke bas onako kako treba.
Svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto. Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema ...
- Šta hoćeš da kažeš ?
- Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!
I on ponovo prsnu u smeh.
- A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog zadovoljstva ... A tvoji prijatelji će se čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo. Tada ćeš im reći:
- ''Da, zvezde me uvek uveseljavaju!''
A oni će smatrati da si lud. Uvaljivaću te u grdne neprilike ...
I on se ponovo nasmeja.
- To će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu malih praporaca koji umeju da se smeju ...
Na koliko samo ovo nacina moze da razazna?
Žena koja kaže da joj je 30-tak, izgleda kao da joj je 40-tak, a ima preko 50 godina. Uglavnom su čedne, uzorne i često device (u horoskopu). Omiljenu literaturu ove popularne grupacije čine Žile Vern, Tolstojevski, Odore de Baldak i ostali poznati Srbi. Svoju reputaciju gradile su dugo, velikim odricanjem i čestim noćnim učenjem sve do zore.
Populacija koja ih podržava je intelektualnog tipa, porodično orijentisana, konzervativna i sa prefinjenim ukusom za damsku pojavu, harmoniju i najčistiji zvuk našeg doba !!
Navešćemo primer jedne poznate pesme koju ćete svakako odmah prepoznati. Zbog dužine i izuzetnog smisla koji se ne može opisati na ovako malom prostoru, navešćemo samo refren. Ide ovako :
MMMMMMMMMMMMMMUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
LLLLLLLLLEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
MMMMMMMMMMMMMMUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU !!!!!!!!!
KUKU, LELE, KUKU, LELE, KUKU KUKU KUKU LELE JOOOOOJ !!!
Možda vam malo zvuči kao zavijanje, ali to je zato što niste muzički obrazovani i ne umete da apstrahujete i da se udubite u dubok smisao ove prelepe i naširoko poznate i dirljive kompozicije.
Cesta recenica u bilo kom obliku zapadnjackih emisija. Obicno se daje kada se izvode stvari koje niko normalan (cak i bez raspalog upozorenja) ne bi zaista probao da radi, narocito kod kuce. Naravno to generalno vazi za non-USA zemlje tj sve ostale koliko-toliko racionalne sto ne cudi de ja "amerima" to postala nezaobilazna uzrecica.
Slag na torti je pojava nekih pametnjakovica ("Brainiac") koji Vam nakon prvobitnog objasnjenja, ponove kao da je rec o debilu da ZAISTA TO NE RADITE!!!
Osoba koja zna sve o stvarima koje prodaje, iako ne zna ni sta prodaje.
Primer od danas sa pijace:
(pisano kao sto je izgovoreno)
- Izvinite, jel` ovo samo radio, ili ima jos nesto?
- Gospodjo, to nije samo radio! To ima i ce-de, de-ve-de, u-ez be stik, vajrles, super multi tasking i jos dosta zajebancija!
- - - Gospodja se okrece i odlazi - - -
- - - Prilazi klinac i pita koliko je I-pod - - -
- Mali, dajem ga za 15 maraka, ali evo ga tebi za 10. Ali pazi, nije to obican aj pod! On ima i ce-de, de-ve-de, u-ez be...
Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF.
Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.
- Miro, da li dolazite ti i Žarko za prvi maj, kod nas u vikendicu na par dana, da roštiljamo sa kumovima?
- Ne verujem draga, radim k'o crnac u Najku, do subote uveče. Neću imati vremena da se spakujem, a još treba i sve račune da poplaćam, napumpam gume na Nisanu i proverim ulje pred put. Ne stižem, pa da me jebeš!
- Pa ček, što on ne sredi kola i spakuje štogod, pa da te pokupi posle posla da dođete pravo gore. Znaš kako smo utegli vikendicu, k'o Brena čelo, nema trunke neravnina na travnjaku, sva stolarija blista, sve pod konac!
- Ma 'de bre on, ne bih mu poverila 150 dinara da odnese zgradonačelniku za čišćenje stepeništa jednom mesečno. Kao dete je, ujutru ga opeglam, obučem, nahranim, pa sebe pakujem za pos'o, nekad ne znam šta tražim s njim, nit' da mu popušim, nit' da ga podojim. Da sam 'tela dete, rodila bih ga.
Kvart/naselje koje posle i najmanje kiše postane strateški izvor blata, takoreći mo'š ga izvoziti.
-'Ajmo kod Marka zvao nas je.
-Gde on živi?
-Na Detelinari.
-A ne! Ja u taj Bangladeš ne idem. Prošli put sam se zaglavio do kolena, zvali su šlep službu da me čupa.
