A svira. Realno, svi sviraju. Verovatno jedina nacionalna manjina, fala Bogu sa većim pravima od ostalih, i najvećim procentom muzičkih znalaca. Čim se rodi dobije trubu da vežba, da ne kažem podjebava komšiju pod prozorom. A napuni tri, četiri godine, eto ti njega ispred opštine. I već bezobrazan Sunce ti ne jebem. Pa stani jebote, ’de ćeš! Jok najbolje, ti ih pravi, ja ću da i’ ’ranim. Ne mere tako!!!
Koji će mu klinac sedmoro dece! Ne može ni sebe da odhrani, a pravi toliku decu! Sednem u restoran eto ti njega, uze kesicu sa šećerom i blene umene dok mu ne dam pare. A ja ne dam! Iz inata! Dok god ljudi daju, oni će da prose! Pa da sednem i ja pored tebe, kad vam tako dobro ide! Na šta to liči! Idem u banku da platim račune, znojim se u redu, čekam, eto ti ciganke preko reda, socijalnu pomoć diže! Od moji’ para što uplatim porez! A koji ona porez plaća? I još piša po meni, dok nas 30 stoji u redu. A neš kume! I sme da traži opet pare od mene, da udelim, čim izađem iz Pošte. Misli, imam garant siće od kusura!
A ne mrzim ja cigane. Nisam ja rasista. Čak sam se i slikao sa crncem! Al ciganisanje ne podnosim! Ajde što se on ponižava, ponižava mene! Sedi prosi, boli me klinac, al nemoj me ščepati za ruku i kleti kad te molim! Sreće ti! jelte cigani uvek imaju sreće
A razvili su biznis majku mu. Izjutra peru kola na semaforu, mrljnu dvaput i iskaju pare. Kako Sunce izadje, eto jedna polovina uz zid, uglavnom ona starija, po rangu dužnosti viša, a druga ide redom od ljudi i kukumavči. Popodne se grebu po nekim fensi restoranima, po kojima im žao da ih izdevetaju po gujici što smetaju gostima, i uveče opet truba uruke. Čim vidiš 10 – 12 trubača, znaj odma’. Dobre si sreće ako četvorica sviraju, ostali se vrte u krug i traže da im staviš na trubu po koju paru. Pa da sviraš pa i da ti dam!
Siroma’, beda, kaže ova moja. Jest’, ko što si i ti siroma. Nego neće da uči, ’oće da džepari, i lenčari, to je problem. Do dvaeste se uda, do dvaespete već ima četvoro dece. Snaći će se, a i ako se ne snađe, skupiće za Beč. A tamo, ima jedno sto, sto pedeset rođaka, lako će ga uvesti u biznis. Ja u Italiji, sakri’ se ispod streje, ciganka dođe prosi od nas. Ortak promrmlja meni nešto na srpskom, eto ti nje, „sine, udeli babi“, pa ’de treba da idem, u atomskom skloništu bi me našli! I opet ispadnem smešan, jer svi koji me znaju znaju da imam averziju prema „dotičnima“, a njima smešno.
ja, izlazim iz Pošte, istiniti događaj
„Ona“: Sineee, udeli babi živ mi ti! Sreća te pratila! Pomozi babi na današnjeg Sveca, baba da kupi ’leba...
Ja: Pa gde me nađe! Gde mene studenta, sad dadoh poslednju ’iljadarku na prijavu ispita, i od mene tražiš! Ajde, ostalo mi još za leba, da kupim, pa po pola!
„Ona“: A neeee, daj ti meni pare, pa ću ja kupiti posle!
Ja: Molim? More murš!!!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Fora za zajebavanje likova koji stalno kukaju. Ništa im ne odgovara i stalno nešto kenjkaju. U principu, nisu masoni toliko opasni, već su tu da šljakaju kad Iluminati i Ku Klux Klan odu na odmor, tipa da piju sokiće i muvaju Crnogorke.
Kad više stvarno ne želiš da slušaš celodnevni epilog o problemima dotično, iskoristiš ovu frazu, a mo'š i nadovežeš na Šešelj mod. Relativno efektivan način podjebavanja.
-Neko mi je mazno bajs, nači ne verujem. A znaš kakav je bio, baš u profi fazonu, juče sam ga izglancao.
-A možda su masoni krivi?
------------------------------
-Ostavila me Maja, ne kapiram šta sam uradio, samo sam je dvaput prevario.. Sranje!
-Ma jok, nisi ti kriv. A jesi razmišljao možda o tome da su masoni krivi?
Deo tela koji baba paranoično čuva od najvećeg srpskog dušmanina...
- "Dijete sklon'de se sa promaje, pre'ladićeš krsta..."
Brazil - asocijacija za predivne plaže, fudbal i nežne, fine, negovane i do savršenstva izvajane ženske guze koje su lagano kvarcovane na blagom suncu Južne Amerike. Kada su konkvistadori iskrcali na obale Južne Amerike, nisu ni slutili gde se krije neprijatelj. Predivne domorotke, razgolićenih zadnjica, totalno su demoralisale španske osvajače i uništili im svaku želju za povratkom nazad.
Raspamećeni vojnici mislili su da je to kraj sveta. Prema mornarskoj legendi, na kraju sveta žive prelepe sirene koje svojim savršenim oblinama omađijaju mornare i oni više nikada ne dođu pameti. Racionalnijeg objašnjenja za njih nije bilo. Latinoamerikanke nisu žene sa ovog sveta, a Brazilke pogotovu.
O Brazilskoj zadnjici napisano je bezbroj pesama, snimljeni kilometri filma, skicirane gomile blokova modnih kreatora. Rokeri su pokušavali da ritam dvanaestice usklade sa njenim kretanjem, režiseri su je u radnju uvodili sa dugačkim kadrom krupnog plana...
Njihove guze postale su nacionalni simbol. Festival u Rio de Žaneiru, koji je smišljen da slavi žensku lepotu, digao je žensku guzu na nivo legende. Da opiše savršenstvo, čoveku uvek nedostaju reči, a Brazilci imaju i tu reč, a to je - Samba!
- Vidi je...
- Eee, Brazilka...
Razlikuje se od polikolora po tome što tera suze na oči svakom ko proba da se na bar 5 sekundi divi umetničkom zanosu vlasnika sveže okrečenih zidova.
Krdža- Auuuuu!
Krtica-Šta je komšija, sviđa ti se a?
Krdža-Ih, de ne! Ko da ga je Salvador Dali lično oslikao. Prava nirvana. Divan spoj tirkiznozelene sa narandžastim prugama i zimzelenoplavim tufnicama. A o ovim trulavišnja romboidima da i ne govorim. Gde nabavljaš bolikolor, u zadruzi "Daltonista"?
Krtica-De ti je to?
Krdža-O Bože, ne zovu te džabe Krtica...
Uticaj koji je izuzetno jak naročito kod devojaka.
Čovek koji ima sto dvadeset kilograma i golo dupe...
A: Ćao devojčice, šta se radi?
B: E aj pali! Idi mali trči da skineš to tele, svinjo jedna!----------------------------------------------------
Čovek koji ima sto dvadest kilograma i BMW X6...
A: De ste de devojčice, šta ima, šta se radi?
B: Evo ništa, malo kuliramo i tako to.C: Jao kako je sladak. Medica mali.
B: Ufff...
Ne mo'š se po tome ravnati. Nije uporedivo iz raznih razloga.
Izraz za nešto što samo lažno uljuljkuje i baš zbog toga te dovodi u opasnost da misliš kako će nešto laganini da prođe, a ono klinac, stvari su teže na drugoj prepreci nego što su bile na prvoj ili na test subjektu.
- Matori učačkasmo mi onim Maltežanima brdo golova. Sad kad do'vatimo AEL ima da im se useremo u život.
- Polako brate. Nisu Maltežani merilo. Oni su uzeli odmor sa građevine da igraju protiv nas. AEL je ozbiljniji.
- Ma nemaš ti pojma.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Ej da vidiš što sam smislio foru kako da ložimo Đoleta par dana. Pošaljemo poruku sa nepoznatog broja, kao neka riba je u pitanju i pali se na njega, pa onda uzmemo da se kao dopisujemo. Ima da umiremo od smeha par dana.
- Pa ono, nije Đole toliko glup i neoprezan. Izvaliće.
- Ma nema šanse. Testirao sam foru ovih dana na Duletu Degenu. Već sam uigran.
- Au brate, pa nije Dule Degen nikakvo merilo. Pre neki dan je bio prvi april i on taman priča kako niko ne može da ga zajebe na aprililili foru i ja kažem "Eno ga Džordž Vašington", a on se okrene i pita "Gde?". Čovek je tantus.
To su ona obećanja kojima se razbacujete dok pijani u gradu srećete (ne)poznanike, a kada se sledeći dan trezni probudite nemate nameru da ostvarite bilo šta od obećanog.
Ja: de si jbo te hik!, nismo se 100 godina vid'li, ajde nađ'mo se sutra o'emo d' kladionice hik! malo, a, može i na k'fu?
Neko: e, super, baš sam planirao da idem, svrati po mene sutra.Sutradan
Ja (budim se, jaka glavobolja): uff, sinoć sam onoj budali rekao da ćemo ići do kladionice... ne pada mi na pamet, moram da prekucam ovaj Bio Shock.
Onaj naivni, čedni i ranjivi izgled, aura bespomoćnosti koja razoružava i najtvrđa muška srca, tera ih da brljave, stavljaju se u ulogu zaštitnika i mentora, preuzimaju krivicu na sebe, u stvari rekoh već, da brljave.
Imaju ga samo određene žene, jer to se ne uči, sa tim se rađa. U kombinaciji sa trep-trep pogledom, jednostavno ne-ma-mo šanse.
-Ne laži da si prodo Smarta? Za soma jura?
-Što bi te lago?
-Jebote, pa platio si ga soma ipo!
-Ćuti brate, kakav ga je bambi look-pičić kupio, zamalo i da joj ga registrujem o svom trošku, majke mi...
/trep-trep/
-Šta ti je?
/blink-blink/
-Koji ti je moj? Šta se tako kolačiš i trepćeš?
-Reko da te pitam koja je zadnja cena za onu Bembaru?
-Tovariš me, jelda?
-Naravno, ovco!
U srpskom govornom podrucju, zbirna imenica koja obuhvata apsolutno sve masine/aparate/uredjaje kojima je jedina zajednicka karakteristika-da ne rade.
Nejasno je kako je narod mogao da jednim jedinim nazivom pokrije toliki broj uredjaja, razlicitih i po svrsi i po obliku...
#-E, jel idemo kolima veceras?
-Jok.Jebeno govno je stalo, mora' ga teram kod majstora.
#-Sta nosis taj raspad od telefona, 'de ti je novi N900001?
-Ma jebeno govno, prs'o mu sistem pa sam ga odneo na garanciju.
#-'de ces bre? Nije jos ni devet, jedva smo drugu turu okrznuli, ti bi vec kuci??
-Ma moram kuci da vidim sta je sa ves masinom, jebeno govno nesto zajebava a kupili je tek pre 26 godina..
Tužna misao koja mi se javila kad sam opet zagroktao pijan, i ja, džaba moj sednodnevni post, moje uvijanje, moj šešir, i ruke namazane kremom koja prekriva ožiljke od sinoćnjeg čokanja-viška koji je bio zacincao, jedna rakija je bila dovoljna da zaboravim ko sam i šta sam ko jelena žigon u kafani s gidrom; sve svoje akademske radove sam popišao i komparativne uvide zasro, visoku nožicu njenu sam zaboravio i noći pune mesečine u Pragu izgazio.
Izbija to iz mene, i ja ne mogu više da vodim dvostruki život, neprijatno se osećam kad ne pijem, ne znam gde da gledam i šta da kažem, kurkuma je dobra za zdravlje, odem u kupatilo doteram se pljoskom, ubrzam stvar, pa se vratim: bogami bilo vam prase za slavu prste da poližeš, ćerka vam se prilično razvila u ramenima, ugalj bre smrdi de ćeš na to da se greješ, jeste, jeste i tu glumi žan klod van dam, sipaj još jednu, ma idemo, idemo, evo ovu i još jednu pa ćemo da idemo, videćemo.
Volim kožuh, paru iz usta,
svrake, zimu i karađorđa
u orašcu,
lice suvo od mraza i vetra
sa cigarom, i pričom o prascu,
Volim kad sagovornik nema sve zube
i ima preko godina pedeset
da priča kako mu u nedelju
banula dva subotara
i on ih poslao kod brata
od strica govnara
s kojim se sudi oko deset ara,
papagaja,
da priča gde mu pala granata
u ratu na tri metra i nije pukla
i o trupcima što su pali s kanata
pa mu precvikali prs,
i gde daju pivo bez kaucije i gde je jeftin oslić
i ko je nosio krs
kad je umro bob dilan,
i dobio pare za taj poslić
ooo-ooo ogromne
slavice mi mojeref.
tad se osećam prijatno
tad se osećam odlično (X2)
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu?
- Ne, idem na posao.
- Gde radiš to?
- U banci.
- Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit..
- Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte.
- Čekaj bre, šta si ti tamo?
- Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Drevni običaj prinošenja žrtve u vidu device zbog praznoverja ili pak vere.
Istorija poznaje žrvovanje nevinih žena u Delfima, po raznim afričkim lavojebinama, ali i žrvovanje nevinih muškaraca kod Maja. Svi ovi slučajevi nebitno na kom delu sveta se dešavali isti su po jednom, svuda je cilj vrača junferici pustiti krv u slavu nekog kurca.
Šone Kurton: 'de si Lemi, 'de si Kazanovo... Š'a mai?
Lemi Sličica: Edesi. Evo maćori zagoreo sam ovih dana k'o Šešelj. 'naš da sam kar'o sinoć malu Maju, matematičara iz desete ćerku.
Šone Kurton: Ti nisi normalan, ona bre ima sedamn'es 'dina. Oš mardelj da zaglaviš?
Lemi Sličica: Starija maloletnica, svojevoljno. Žrtvovo sam junfericu zagorelom kurcu.
Hiperaktivna osoba koja iritira oblačenjem, pojavom i smislom za humor.
-E, de ste magarci nindže, pao seks neki sinoć? MU! Hahaha! Koji trip čoveče. Danas sam kupio nove gilje za 16.000. Imaju više boja na sebi neko jebeni Pera Detlić. LUD SAM KAO STRUJA BRE! MMHAHAHA! Šta ima kod vas šabani? De si Baki. Čujem da drkaš na mene? Šalim se mozgu. Šta se cimaš? hehe
-Daj bre, Saskvoč, odjebi.
Klasičan izgovor upotrebljen za izbegavanje od daljih nepotrebnih glupih pitanja i prosto stavljanje do znanja da je to nešto što oni traže jednostavno isčezlo.
Posle prazne kuće za vikend
Ćale: De ona flaša rakije što čuvam od kako ti se brat rodio za svadbu?
Mamurni sin: E pa ćale, ona je sad na nekom boljem mestu.Posle mature
Keva: Pa de ti je košulja od 10 000 sine?
Sin: Pa kevo ona je sad na nekom boljem mestu.Ćale: Pa de si ti sunce li ti žareno celu noć, ubismo se od brige.
Sin: Pa bio sam na nekom boljem mestu ćale, nego dodaj mi onaj lavor, evo sve me nešto stiska u želucu.
Pitanje koje od gospodina pravi ljombera, a od ljombera pravi dvadesetogodišnjeg voajera kom je životni cilj fotografija sopstvenog lica u momentu dok hvata drugaricu iz klupe za dupe.
Postavljeno od strane gorepomenutih po završetku tvog telefonskog razgovora, uspjeva da te momentalno dovede u situaciju da ukucaš broj info centra te potražiš broj iskusnog organizatora terorističkih napada, te sa njim dogovoriš posao koji podrazumjeva bacanje atomske bombe na tvoje trenutne koordinate. Da ubije tebe, zajedno sa tipom koji ti je postavio pitanje i nesretnicima koji su igrom slučaja uspjeli da čuju to zlo.
Jer, de malo, koji kurac tebe treba da zanima s kim ja pričam? Vidiš da sam pokušao da nastavim razgovor sa tobom prije nego što sam uopšte shvatio da je razgovor završen. Da je tebi potrebna ta informacija, ne bi čekao godinama da ti kažem, nego bi ti želje, pozdrave i poruke bile prenesene odma. Bez tvog pitanja! I da, ne trudi se da ga ponoviš, jer đon kanađanke samo čeka da pogodi konačni cilj, koji u ovom slučaju predstavlja tvoju praznu glavu.
-Konobar, donesi mi nož. Ma ne, nisam opet prošvercao svinjsku butku na dimu sušenu, nego probih glavu ovog džibera, pa sam mislio da oslobodim nogu da ne bi hodao k'o dr House bez štapa. Prazna glava, štaš.
-Uvijek na usluzi kad je stoka u pitanju. Izvol'te!
Putovanje iz branše političke naučne fantastike. Ne, nisu smislili nikakvu vremensku mašinu, naslov se obećava svako malo pred izbore, sa ciljem zauzdavanja raje prilikom izvođenja kružnog pokreta prstima i plajvazom po glasačkom listiću. Bauk čekanja u redu za jučerašnji leba i nabavljanja benzina od lika sa ćoška, direkt iz kanistera. Ova žvaka se vadi iz fascikle “u slučaju izbora” i stavlja u etar sa ciljem izazivanja “ma, ćuti, sad je još do jaja” – reakcije.
E sad, pošto je metod već poveće izraubovan, upotrebljivan k’o space button na prosečnoj tastaturi, a njegova gutačka masa počela da pokazuje znake telesne istrošenosti, postavlja se pitanje da li će još jednom poentirati ili će se, po prvi put izazvati kontraefekat.
2002. “Ako glasate z’one, čekaju vas… Devedesete!”
Elegantno popunjena ex studentkinja sa demonstrantskim stažom iz 1996te: “Ju, Božemesačuvaj! Pa ponovo u redove, ponovo sranja na ulici, opet na proteste, e pa ne bi to izdražala još jednom, pa ne znam šta da je”
2008 “Dragi građani, ako glasate za putnike kroz vreme, putovaćete kroz vreme, pravo u pizdu materinu, tj. u de.. kako se ono kaže?De… da, da, ve-de – se- te!!!”
Ex studentkinja, devedesetšestašica, ne tako elegantnih dimenzija: „Jao, pu pu, daleko bilo, de još to da me snađe, pa jedan život imam jebote!“2012
„Smeši vam se 1993. dragi potencijalno neposlušni glasači... Znate u kom slučaju“
„Devedesettreća... Ni kilogram viška, pritisak 120 sa 80, nikakve lekove pila, izgledalo da ove odvratne bore nikada neću imati, frajeri ko na tacni....ahhh“
Izvrnutih džepova.
- Čiji je red da plati turu?
- Mali plaća sad.
- Moj? Ali ljudi ja sam načisto bez gaća.
- A da, zato smo se i skupili, da s' opijemo jer te zadesila zla kob sudbine.
- Zapravo ja ne znam ko ste vi, samo samo hteo u wc...
- De, de ne plači sinko nego nateži čašicu, nije red da ne piješ kad već ne plaćaš.
