To je ono što se okuplja na raznim proslavama tipa svadbe, sa'rane, slave, ispraćaji u vojsku i ostale prigode gde može za džabe da se najede i napije. Ponekad tom prilikom uručuju glupe, bezvredne i beskorisne poklone, a obavezno postavljaju pitanja "Kad ćeš da se udaš/oženiš" "Kad ćeš da diplomiraš", "Što nam ne dođeš (u Donju Zapizdinu, tu živimo)" i ostala pitanja koja mrzimo. Kad se nekome od njih obratiš za pomoć izradiće te 100%, a kad njima nešto treba, naći će te i u mišjoj rupi. Nađe se među njima i poneki gotivan lik, ali taj obično umre mlad od čira na želucu ili bolesti žuči, jer ne može sve to da podnese

Kolekcija kratkih i dugačkih priča o nadrkanim herojima sa bicepsima ko mečkina glava (Jebeni Odisej koji je važio za pičkicu među Grčkim herojima mogao je da zavali stenčugetinu tešku ko olovna kada dalje nego bacaši diska diskove, a tek šta je Herkules radio...), zatim erotskih pričica sa bogovima (svaki drugi heroj je Zevsov sin, nema da omaneš, jedino što je svakog petnaestog napravio sa sopstvenom ženom) i kao vrhunac svega, enciklopedija najbizarnijih mogućih spodoba u omniverzumu:Kerber-pas sa tri glave, zmajskim repom i zmijskim glavama na vratovima; Tifon- džin sa sto zmajskih glava i žena mu Ehidna- žena-zmija(bukvalno); Hekata-boginja sa tri glave i tri tela (aj čik smisli kako ovo izgleda); Graje-tri starice (rođene su kao starice) koje zajedno imaju jedno oko i jedan zub i dele ih (FUJ!); Himera: lav sa zmijom na repu i kozjom glavom na leđima koji bljuje vatru (O BRATE!!!)

Besmislena situacija gde dotični gospodin pokušava da sa dovođenjem gostiju koji se bave drugačijom muzikom, parodiranjem na sopstvene emisije i izbacivanjem previše razgolićenih pevačica Grand učini prihvatljivijim u svim sferama društva. Njegovi pokušaji da Grand iz kiča pretvori u kulturno umetnički program su neuspešni, jer dzabe je menjati površinu kad suština ostaje ista. Dok god se tekstovi vrte oko bunde od nerca i gaćica to se ne može smatrati kulturom i umetnošću.I moralna načela većine ekskluzivaca ove produkcije su blago rečeno diskutabilna. Sve u svemu da bi njegova produkcija bila prihvatljiva i u obrazovanijim i inteligentnijim krugovima potrebno bi bilo da se osim same muzike, izmeni i 99% izvođača a i dotični "gazda". U prevodu erase i počni od nule jer manje promene ne vode nigde.

Na prvi pogled deluje nam kako ova imenica opisuje neobavezne, naivne, neprofesionalne ili neozbiljne aktivnosti. Izreka "nije to za igranje" govori o takvom shvatanju.
Međutim, reč igra označava najrazličitije pojmove, koji mogu biti i u suprotnosti sa gornjim opisom. Postoje igre u novac i one u kojima posledice mogu biti veoma opasne (kocka, kocka sa životom, ruski rulet, politički avanturizam...). Amaterske odavno nisu ni olimpijske igre.
Tako reč igra označava skoro sve. Igre mogu biti sa pravilima ili bez istih, takmičarske ili ne, u novac ili za džabe, neobavezne ili one na koje smo prisiljeni, sportske ili virtuelne, individualne ili grupne, predigre ili kompletni događaji, čak u igri mogu učestvovati i velike sile (vidi: Velika igra).

Većina ljudi i ne zna šta je. Smatraju da ga imaš samo pod par uslova: da se maksimalno kurčiš njim i da je primeren onom što se očekuje od tebe (ako si muško, ako si Srbin, ako si ljubitelj neke vrste muzike,...). Naravno, poza mnogo lakše i češće zadovoljava ove dve kategorije, pa ljudi, kada kažu stav, u stvari misle na pozu. A, kao, svi se tako lože na stav.

A stav bi bio neko opšte mišljenje o opštoj temi, do kog si došao iskustveno i promenom. Ne mora da se reklamira. Primarno služi vlasniku, kao start nekog razmatranja, kad ne želimo baš od nule da krećemo. Znajući u kakvim vodama plivamo, za neke je pametnije da ga ne dele sa drugima.

U njoj dolazimo na slave. Razlog-prejedanje.

Uglavnom, ti si za sve kriv. To što gasiš pikavce u tepih koji je nasledila od babe (nešto kao Emilija Popadić u "Boljem životu"), to što si okačio glavu divljeg vepra i mužjaka brdskog tetreba u spavaću sobu, to što si komšiji razbio šoferku jer ti je stao na parking zimus. Pa, ja njoj lepo kažem, nek' konj očisti sebi parking mesto, a ne ja da lopatam dva sata, a on gospodin samo priđe i ubode, da prostite. Nisam ja kriv što ne mogu da jedem blitvu, brokoli i artičoku (valjda se tako zove), volim bre brate, ja'njetinu, prasetinu, rodio sam se k'o mesojed, sisu sam tek video u pubertetu, majka nije 'tela da doji, pa me 'ranili pršutom. Ja iskreno, za sve to krivim moju 'ajdučku krv, nisam džabe u osmom razredu već nosio četredeset osam patiku. Nije to za zezanje.

To je osoba kojoj je sladje da zapali tudju cigaretu ,čak ako ima i svoje.Oni se dele na dve grupe:
-Vikend grebatore,koji su obično izbirljivi i neće se ogrebati za neku lošiju cigaretu,već će strpljivo čekati da se ogrebu za Marlboro ili Davidoff.
-Pravi grebatori,kojima nije bitno koja je marka cigarete u pitanju,sve dok mu se dimi ispod nosa.
Vikend grebatori su obično tinejdzeri sa kratkim pušačkim stažom,dok pravi grebatori se diče dugačkim pušačkim stažom,koji je obično duži od njihovog radnog staža.
Iskusan grebator nikada u društvu se neće grebati o onoga koji ima najbolje cigarete,već od onog koji ih ima najviše,nebitno od marke....

Uperiti.

Mozda je bez pravog razloga omrazeno I osudjivano ovo stanje.Biti glup podrazumeva i da ne moras da se brines o mnogim stvarima o kojima pametniji deo populacije razbija svakodnevno glavu. Doduse, ovaj ‘pametniji' deo ima tu satisfakciju sto moze da ismeva glupe ljude I time stice osecaj vise vrednosti. Jedini problem je, mozda, sto glupi ljudi ne prepoznaju sopstvenu glupost pa pokusavaju da izgledaju pametno, umesto da se opuste I uzivaju u stanju koje su im priroda I okruzenje nametnuli. U tom slucaju bi mogli mozda da uzivaju I vise nego pametniji od njih jer ne bi imali obavezu da se bave bilo kakvim
komplikovanijim umnim aktivnostima.
(Ovo je naravno samo jedan od osvrta na ovaj pojam i pokusaj da se sagleda i druga strane ove rasprostranjene pojave.
Takodje postoji mogucnost da je i autor ove definicije glup.Ako je to tacno, onda je to dokaz gore navedene pretpostavke da se glupi ljudi uglavnom trude da ispadnu pametni umesto da uzivaju u svom donekle blagoslovenom stanju).

Najveseliji i najsrecniji gost na svadbi.
U svatove ga je pozvao kum, pa on mora samo da se pojavi i da se najede i napije ko covek, ne mora ni poklon da donese, a kad mlada prolazi da skuplja pare, moze slobodno da ode u wc i da se napravi susumiga.
U 99% slucaja nit ga mlada, nit ga mladozenja poznaje, pa je i njima totalno nebitan.

Studentski način preživljavanja. Ironičan naziv kupovanje se svodi na prisvajanje svima dostupnih stvari iz menze i njihovo racionalno korišćenje kako bi se uštedeo koji studentski dinar i za te pare kupila prava hrana.Ako već ne možeš da se najedeš ko čovek, onda bar uzmi šta može da ti posluži u studenjaku/stanu svakog dana. Nije uzalud uzreka ,,Džabe i sirće slatko'', zajedno sa parolom ,,Snađi se''.
Levo je ono što se može kupiti a desno funkciju koju kasnije kod studenata može imati:
Plastične čaše - čaša, šolja, piksla (bolje iskoristiti i baciti nego prati prave svakog dana)
Salvete - maramice, salvete, toalet papir
Tanjiri i drugi pribor, tubice majoneza, senfa, kečapa, so, vegeta, sirće i sl. začini - ne menjaju funkciju značajno

Krajnje neophodna akcija prikupljanja materijalnih sredstava za osnovne potrebe naših političara. Stvarno, mogli smo malo da prestanemo da budemo okrutna stoka i gledamo samo sebe, i od svojih skromnih plata odvojimo jedan simboličan procenat onima kojima je novac zaista potreban.
Pa kako da nam bude bolje? Ti ljudi su gladovali tokom školovanja, dali sve od sebe da dodju na čelo države i pomognu našem narodu, i kako im se vratilo? Mrzimo ih jer ih gledamo kako u skupim odelima izlaze iz nabudženih automobila, odlaze na posao na kojem ne rade ništa i samo nas varaju i lažu.
A u stvari, sve je to službeno, i ti jadni ljudi dele marginu sa samohranim majkama, penzionerima, ratnim vojnim invalidima i izbeglim i raseljenim licima. Pa oni nemaju ništa!

Paketić koji poseduje jako veliku isceliteljsku moć i zbog svoje nadmoći nad istim proizvodima drugih proizvođača biće obavezna u svakom srpskom automobilu.

kao mogućnost bila je jedan od mnogih razloga za stvaranje Evropske Unije, pošto nuklearna katastrofa zaista ne poznaje granice kao barijere širenja svojih štetnih efekata.
iz toga sledi da su i zidovi koji dele stanove u naseljima bilo kog grada asocijalni luksuz, čega postajemo svesni kada komšinica zapržava ručak, kada komšija pravi folkoteku ili kada se izlije kanalizacija. u sva tri slučaja smrdi na govno, koje je ljudskih ruku delo.
na kraju, čak je i koža koja čini integritet unutrašnjosti organizma nepotrebna, obzirom da se predviđa obolevanje trećine populacije od svinjskog gripa.
na pustom ostrvu zvoni mobilni, u samici zveči auto alarm, u gluvoj sobi narodnjaci, u tapaciranoj sobi odjeci nečijeg jebanja. nigde da se sakriješ i svi plivamo u istim govnima...

Dva nasušna oruđa za promene na političkoj sceni.

Džabe se biseksualni ekolozi lepe po nemačkim autocestama, a i štrajkovi glađu su sviranje kurcu, predstave za javnost i dizanje vlastitog rejtinga među kolegama salonskim revolucionarima. Najbrža i najefikasnija promena vlasti je govnjivom motikom.

A gde su tu knjige, pitate se? Zajedničko svim državama koje su golo mudo je da im je edukativni sistem kurčina. Nije to slučajnost - neukim i neobrazovanim masama se lakše vlada, lakše ih se podmiti, uceni i obrlati.

Knjige su potrebne da govna ne bi došla na vlast, a potrebne su i kad skineš govna s vlasti, demokratski ili oružanom silom. Ako ne popravimo obrazovanje, samo smo zamenili jedno govno drugim.

Kada ti ništa ne ide od ruke. Kada si na sve moguće načine sputan da ostvariš planirano i svaki pokušaj je ovenčan neuspehom.

A ne može se reći da se ne trudiš. Ne, naprotiv! Smelo koračaš velikim koracima napred, ali ne pomeraš se sa mesta. Ideš ka cilju i cilj je blizu, toliko blizu da možeš da ga vidiš, ali nikada dovoljno blizu da možeš da ga dohvatiš, ma koliko pružao ruke.

Ako preispitaš sve moguće razloge koji su doveli do te nemile situacije i nađeš da si učinio sve ovozemaljske napore da premostiš neprilike koje te dele od uspeha, počinješ da razmišljaš da se sve to dešava po nekoj kazni. Kazni iz ovog ili nekog prethodnog života.
Jednostavno rečeno - loša karma!

Otprilike period od kada je počeo da se koristi obrađeni kameni alat, do čuvenog: Nareži mi CD.

... i to ovekovečuju slikama i svesrdno dele svima oko sebe. Znate, one što se uvek slikaju potkivačkim poluprofilom, uvek nasmejane, urbane, savršene kose rukom zabačene nazad, diskretno našminkane, obrazovane, samostalne, zapošljene kao neki kreativni PR asistent zamenika menadžera što nosi cipele koje se slažu sa tašnom koja se slaže sa trendi haljinama veselih boja ako se nose vesele, a pastelnim ako je nešto ozbiljnije, što ubeđuju sebe da su upravo takve, jer mora da su takve, pogledaj kako se ludo zabavljaju. One što sanjaju da puše usireli kurac nekom neobrijanom vepru sa zadahom na rakiju i siledžijka stajlom dok ih isti šamara, a ovako svojom pojavom privlače samo pedere i u braku-vezi su sa jednim prikrivenim dok se ne slomi savršena slika ludog provoda i one ne popuste.
E, te devojke.

Opis prostorije u kojoj je neverovatna promaja.