To su onih par do najviše nedelju dana koje svi u životu čekamo, kada sve ide samo od sebe, naizgled bez ikakve kontrole, ali u dobrom pravcu. Prosto, sve radi kako treba. Tiket se isplati pre nego što je uplaćen, ekipa daje gol onda kada to pomisliš, riba šalje SMS prave sadržine tačno u trenutku kada si uzeo mob u ruke, na račun ležu neke fantomske isplate dugova još iz vremena faraona, vreme je lepo, imaš defku ili poster dana na Vujčugi, klubovi iz kojih se ne vadiš opet postaju zabavni, pojavljuje se odličan nov bend, 320k kompresija empetrojka, vreme ide brže, čak ti se ni popodne ne spava, javili ti da onog Renoa koji merkaš lik iz kraja prodaje za budzašto, a auto očuvan kao čaša, te tvoja mašina ipak gura Crysis 2, i to kako,moj bato!

Jedini je problem u tome što su, za razliku od njihovih tih dana, naši dani dolaze stihijski, nemaju veze sa kalendarčičem u novčaniku, ništa se ne zaokružuje, dakle u ovom slučaju je pojavljivanje ovog perioda potpuno nepredvidivo, ma kakvog zdravlja ili motivacije bio.

Sa druge strane, raspoloženje je vrhunsko, dođe ti da se prošetaš ponekad samo slušajući ipod i uživajući u osećaju, ljudi te gledaju jer se smeškaš sam na ulici, ali je to u redu, i nikoga ne opterećuješ svojim danima na TVu u reklamama, jer tebi, šmekeru moj, ne treba pelena sa gelom od nane, da ti umiruje eventualne iritacije intimnih predela. Tvoji intimni predeli su posećeniji od Las Vegasa ovih dana, jer si samo na to pomislio i desilo se. Perfektna osnova u formiranju želje i čestitke ljudima koji ti stvarno znače: "Tebra, samo da ti je onih dana...!"

Depresija - Ono kad ne može da te digne čak ni čitanje odabranih definicija

Paranoja - Ono kad se plašiš da će svi da ti hejtuju ono što postaviš

Šizofrenija - Ono kad zarediš pa hejtuješ sve na šta naiđeš, obavezno uz komentare tipa "ovo je sranje" ili "šta koji moj ti radiš na Vuki?"

Bipolarni poremećaj - Lajkuješ sve na šta naiđeš. Komentarišeš "Bravo. Pa šta si ti?" ili "Pa ti si genije" a onda se vratiš na iste te stvari i cepaš komentare tipa "minus k'o trokrilna vrata" ili "mrš u tri lepe pizde materine, siso plagijatorska".

Na faksu, prilikom spremanja nekog rutavog ispita, kad sebi udariš jak tempo. Učiš po 10-12 sati iz dana u dan, nikud ne izlaziš, slabije jedeš i spavaš, pa ti zbog toga faca poprimi blijedo-zelenkastu, a kolutovi oko očiju plavo-ljubičastu boju.
Na to sve, psihički se osjećaš k'o silovana štreberka, dere te depresija i pada ti na um da ne bi bilo loše da se objesiš o kvaku na vratima k'o drug Rajo u ludari.
Slika i prilika klasičnog emoa.
Al' ti znaš da će ispit da dođe i prođe, da ćeš odmah po završetku istog, bez obzira na rezultat u sebe da saliješ kišu, te ćeš nakon svega toga, ponovo biti onaj stari prdonja.

Prostor na nekom sajtu rezervisan za jaaaaaako korisne i upotrebljive linkove.

Nije ni reč a tako mnogo toga kaže. Svakom je nekad bilo teško, toliko teško da ni 3 knjige ne bi bile dovoljne da iskaže teškoću koju nosi na ramenima, to jest duši. A moraš živeti. Nešto te tera da ne prerežeš sebi vene čak i kada znaš da bi tako bilo najlakše, neka sila, jebem li ga, možda je to Bog, možda instikt života ali bude lakše kada izustiš taj jebeni uzdah. Nekako kao da sam sebi kažeš "jebi ga, tako ti je kako ti je, možda bude bolje, ma mora biti bolje" iako često bude gore... Muka mi je... Ne živi mi se... Depresija vlada... Ehh...

Tamna strana meseca.

Prvi kanal je vrh ledenog brega, kolotok svakodnevice uz slađu kafu zapržen, kompromis pristojno serviran, sledored standardizovan, triput meri, od devet do pet, jednom seče i to uglavnom uveče - brižljivo probranim, ugodno prosečnim igranim sadržajem. Umirujuć zaključak da car, ipak, nije go. Skromno i sa ukusom.
Depresija.

Drugi je zlo i opako, modus koji neprestano kovitla u podsvesti televizora ponedeljkom ujutru dok je sam kod kuće i nema nikoga blizu. Na peščanom dnu praćakaju se takmičari svetskog prvenstva u veslanju, cvetak vila, mošti predaka, reprize trezora, Pandorina muzička kutija, kastanjete anžujskih princeza. Kajron veli, jeste li znali? Na dva sata jugoistočno od Pirota, naša je granica sa Vizantijom.
A uveče, kad zaspiš uz TV, on baritonom prošapće: mmmmmmmm…
Manija.

Sa matematičkog aspekta ovo bi se moglo zapisati kao -E, sa fizičkog ne postoji niti može da postoji, a sa psihološkog ili bolje reći parapsihološkog postoji i te kako.
Negativnu energiju poseduje svako ko lično na vas ne deluje na pozitivan način tj. ne deluje pozitivno na vaše raspoloženje. Negativna energija je "moderni naučni opšteprihvaćeni termin" koji u sebi nosi niz psihičkih smetnji u kome je na prvom mestu depresija, zatim anksioznost, paranoja and much more... uz nezaobilazni parapsihološki deo priče a to je već na vračarama/proročicama/isceliteljkama da dopune tj definišu.
Da zaključim, još jedna od modernih (sleng?) reči koja se ukorenila u velikom broju vokabulara a mnogi koji je koriste je poistovećuju sa nečim što nema nikakve veze sa energijom kao pojmom.

Nisi svestan kakav je osećaj dok ti se ne dogodi. U drugu ruku, opet nije isto kada si ti za volanom i kada neko drugi vozi. Ovu definiciju pišem pod svežim utiskom saobraćajne nesreće oslanjajući se na ono vukajlijino "Mesto gde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita"
-Osećaj je jeziv! U trenutku udarca čujete zvuk od koga vas zabole bubne opne, ni jedanu drugu vrstu bola ne osećate zbog neopisivog naleta adrenalina. Prva pomisao je vaša molitva bogu da niko od putnika ne bude povređen pošto ste vi krivac koji je za volanom, osećaj krivice je prisutan iako niste krivi za incident! Kroz glavu vam prolaze najgore misli, u osećanjima se prepliću bes, očajanje i depresija...
Nakon incidenta razmišljate o onome "Šta bi bilo kad bi bilo" i "joj što nisam" i dali bi ste sve da se vratite kroz vreme i ispravite taj trenutak, ali naravno uzalud...
Vežite se i pažljivo vozite...

Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.

Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.

I onda, prc!

Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.

Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.

Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.

Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.

I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.

Za razliku od abortusa koji predstavlja prekid neželjene trudnoće (iz medicinsko-pravnih opravdanih ili neopravdanih razloga), ignortus predstavlja nastavak neželjene trudnoće.
U ignortusu, žena, nakon spoznaje stanja bremenitosti, nastavlja sa ponašanjem i stilom života koji kao da ignoriše plod koji nosi, zato što je on svesno ili podsvesno neželjen.
Primeri ignortusa :
- pregnoreksija (nastavak sa specijalnim restriktivnim dijetama, koje uskraćuju plod hranjivim materijama ili indirektno preko dovođenja majčinog organizma u opasnost)
- trudnice koje nastavljaju da puše, piju ili nedajbože da se drogiraju (ispred porodilišta u Višegradskoj trudnice puše naočigled medicinskog osoblja)
- nastavak sa nošenjem visokih potpetica po ledu, ekstremnih sportova i bilo koje dovođenje u situaciju traumatskog ili mehanički indukovanog prevremenog porođaja (postoje bolesni pornići sa trudnicama)
A ako ništa od navedenog, bukvalno rečeno, 'NE URODI PLODOM' tu je uvek spasonosna postpartalna depresija.

Odnosno, po pričama naših starih, za vreme blagostanja u ovoj našoj državi.

Stepen težine obavljanja zadatog posla, odmah ispod "ma nema šanse". Poslednji nivo ostvarljivog; odlikuje se elementom uslova ogromnog uloženog truda i znoja neophodnog za uspeh, nečega tako mrskog goloj prirodi ljudskog roda.

Фудбалер из паралелног универзума.

Не само да уме да чита и да пише, већ то ради на изузетан начин - човек је мислилац. (доказ, доказ, доказ - остатак мо'ш да видиш на дну сваке странице)

Поред тога, један је од ретких, ако не и једини домаћи фудбалер који се не либи да јавно изнесе истину по питању менаџера и остале фудбалске мафије у Србији и иностранству (види пример).

Одиграо је пар утакмица за репрезентацију, да би потом замолио селектора да га више не позива, пошто није могао да нађе заједничку тему за разговор са манекенима "свит јирса" и тако тим типовима људи којима одевни предмети неретко садрже слику Тонија Монтане.

Kada ocajnicki zelimo da u nasem ili necijem tudjem zivotu dodje do korenite promene, a da se pretpostaviti da ce do iste spontano doci na ovaj ili onaj nacin.

Perod odavanja drogama (Nimulid, Buskopan, Rapten k, Baralgetas, Diklofenak, Brufen, Mg, Endometril, Ibuprofen)

Ko god prođe ovaj pakao, kompetentan je za farmaceutski.

Misao koja ima za cilj da neutralise losa osecanja povodom lose stvari koje su nam se desile

Skidanje odnosno odvikavanje od neke navike koja se može uzeti kao porok, ali sa jednom specifičnošću: momentalno se prestaje sa konzumiranjem onoga što stvara zavisnost! Nema postepenog smanjivanja dnevnog broja cigareta ili kupovine slabijih. Nema još samo jedne doze heroina ili uzimanje metadona da ga zameni. Nikakav poslednji odlazak u kafanu ili na još jednu partiju pokera, još samo jedan tiket i slično. Skidanje na suvo uglavnom počinje neplanirano, kada sam sebe iznenadiš da si silom prilika uspeo da izdržiš par dana bez potrebne doze.
Najefikasniji, ali ujedno i najteži način skidanja sa nečega. Depresija, bol, kriziranje, nervoza, iskušenje... samo su neka od propratnih stanja. Ali ukoliko izdržiš do kraja, do onog momenta kad ne osećaš više potrebu za tim sa čega si se skidao, najverovatnije nikad više i nećeš uzeti.

Problem nastaje ako se ona sama prva javi. Kako onda odoleti poroku? Da li da probam još jednom? Da li to znači da me i dalje voli?

Tugovanje faza prva, poricanje

Ili kvasna glava. Jedan od najopasnijih izazivača najopakijih bolesti. Vuče isto porijeklo kao i promaja. Tek kada se jave u paru, nastaje haos. Ludilo. Kašalj, grip, bronhitis, unutrašnje krvarenje, leukemija, rak, zloćudni tumori, sida. Bolest je prenosiva, manifestuje se i kod bližnjih ženskih osoba tipa majke i babe, u vidu psihičkih poremećaja, kao što je manična depresija("sineee, ne kvasne glave na ulicu, prošišaće te vjetar k'o Ljuba berberin, probošće ti kosti, sjedi meso ti ne sjelo, kukala ja đe te rodih takvoga!!") ili barem anksioznost(zatvaranje svih vrata, prozora, i drugih otvora kao što su mišje rupe iz kojih dopire dašak vazduha uz stalnu pripravnost da ne izađemo napolje). Istrebiti se ne može, spasa nema. Uz sve to glavni je uzročnik bijele kuge, jer se mokre glave ne smije u krevet, tada dolazi do upale mozga i izlivanja krvi u isti. Smatra se da su nam ovog prenosioca svih bolesti uvezli strani plaćenici preko domaćih izdajnika, koje nikako ne možemo da iskorijenimo.

Nepravedno proglašena ilegalnom biljkom, koja bi mogla da reši mnoge probleme nas Srba.
Umesto što tupimo mozak bensedinima, mogli bi da se posle napornog radnog dana, plate koja nije legla, šefa koji je avanzovao polupismenu ali darežljivu sekretaricu i to baš na vaše radno mesto, muža koji se opet pijan kući vratio sa posla, uz gomilu neispeglanog veša i ostalih problema prosečnog građanina Srbije, opustimo i sa lakoćom odradimo sve ono što inače moramo a mrzimo...uz "osmeh na licu i radost u srcu".
Čak nam i nenajavljena poseta smarajućih, znatiželjnih must have rođaka ne bi teško pala...zabavili bi i sebe i njih.
Poljoprivreda bi nam procvetala. Umesto tona i tona suncokreta kojeg nemamo gde da utopimo, seljak bi mogao da seje indijsku konoplju, sve legalno, papiri, ovo - ono...i srpski seljak bi konačno bio zadovoljan. Od ostataka bi mogli da pravimo bio dizel, kao i hranu za svinje (ganjina sačma :)))...).
Smanjio bi se broj obolelih u specijalnim ustanovama, depresija bi bila iskorenjena - oporavak nacija i ekonomije, jedini izlaz iz mraka.
U knjigama istorije bi jednog dana pisalo: "Kako je ganja spasila Srbiju"