
Da navata klinca dilera sa 5 grama marihuane pa da prijavi 50 grama kako bi se ucepio za cin...
Da dokaze da je pametniji od plavuse i bosanca.
Одремати мало, тек толико да може да се настави даље.
- "Је л' долазиш вечерас на фуцу?"
- "Долазим... одох само до гајбе, да скинем мало сан са очију, али ту сам свакако!"
Da kupi raskrsnicu i počne raditi privatno.
Drzhave koje sluze da na kvalifikacijama za Svetsko Prvenstvo pomognu drugim drzavama da imaju dobru gol razliku.
Tu si bila nasla i Srbija i Crna Gora koja je pomogla Argentini...(6:0) I dan danas se secamo kako je Krstajic driblao Saviolu i kako smo primili golcinu tada... :D
Februarska, zimska, olimpijska hibernacija, običnog KGB sisara.
Ako se sada probudi i ugleda sopstvenu senku, Srbija će osvojiti tačno nijednu medalju, a ovdašnji gastarbajter zidari , mogu ubrzo očekivati da će se njihov problem sa neisplaćenim zaradama rešiti tačno: Nikad.
Уобичајени почетак јавног извињавања због дешавања које су изазванa под дејством алкохола.
-Сањао сам чудан сан. Сањао сам да сам се напио као стока. Није проблем у пиву, проблем је у ракији. Марко, за ракију ћеш се ти извињавати, да знаш. Лажем, проблем је у мени. Кад већ причамо о мени, гдје сам ја? Небитно је. Да ја почнем. Али не могу без ракије. Је л' ишта остало? Не, ја сам стока све попио.
:Повраћа:
-Маре, има ли још шљивовице? Уствари, то сам већ питао. Јесте ли сви ту? Добро. Да почнем. Дакле, свим курвама око себе се извињавам што сам се попео на стол, скинуо и плесао без гаћа. Такође се извињавам свим педерима што су видјели мој највећи орган, што су нас избацили из локала, али ја сам се и даље одбијао обући, колико год сте ме тјерали. Борис Тадић Сањи, за којом сам гол трчао и онанисао. Извињавам се што сте морали трчати за мном кроз главну улицу све док ме полиција није опазила. Ето, толико од мене и мог јединог позива из притвора.
Rečenica kojom se garantovano može ganuti svaki, ali SVAKI, član porodice, uže i šire rodbine, komšiluka itd. poslat u krvavu misiju buđenja spavača.
Sve u cilju, naravno, dobijanja tih o-tako-željenih 5 minuta
Ako omane, vraćam novac :)
Да вози навијачку групу клуба које је изгубио утакмицу за опстанак у лиги,бар 200 километара....хаха
Da se popne na drvo, na visokoj planini i da gugla laptopom preko wirelessa ili mobilnog.
da kupi prirodnu kosu da konacno moze da skine periku i da uziva u svim blagodetima silikonske industrije u njegovoj emisiji
Neka ckapi:Hvala Sasi za odlicnu kritiku...bla bla bla
dok on cuje samo otkucaje srca ispod 2 ili vise kg plastike
Реченица која потврђује да ниси једини који би посједовао неку ствар, већ да спадаш у велику групу обичних смртника који вапе за њом.
Марија је савршена цура, лијепа, згодна, и прије свега паметна, успут хумористична, ма ходајући анђео
- Јеби га брате сан већине реалност појединца.
Ау каква је ова миа змиа, шта бих јој радио
- Јеби га брате, сан већине реалност појединца.
Ха? Мислим да није у питању појединац него појединци, више појединаца, ма батаљон појединаца.
-Имаш право.
Непријатан, зајебан грч који се јавља приликом сањања нечега што делује толико реално да се и сам уплашиш. Буђење и спознавање да је све само сан равно је склањању стене од 8 тона са срца и свршавању у исто време.
То је обично остварење најгорих ноћних мора или нешто толико сјебано по твој углед да ни сузе које осетиш кад се пробудиш нису ништа необично. Агонија из истих стопа, чим изговориш 'хвала Богу, то је био само сан' може се додати и 'било, не поновило се'!
Идем ја тако идем и дође Дуле који седи на крову локомотиве и позове ме да се попнем, ја се попнем и он ми каже да ће да ме извата или да ме гурне са локомотиве, ја већ размишљам да скочим кад видим доле јебена провалија, плачем и он ме вата...кад је свему крај он ме онако уплакану гура у неку јаму и каже ''хахахха сад нећеш моћи да испричаш баба Снежани ништа о овоме, умри сама'' ја га зовем да се врати и да ме извади вичем, вичем, вичем, грло почиње да ми крвари колико сам га оштетила...обраћам пажњу на јаму, обложена је белим плочицама и поред стоје мердевине, таман сам се обрадовала и пробала да их наслоним на зид јаме и да се попнем кад оно оне ко чаролијом не могу ни секунду да стоје прислоњене, ја у агонији почињем ноктима да гребем плочице и сјебем нокте до живаца...јецам...
Сконтам после неког времена да постоји мали пролаз у тој јами, ја куд ћу, шта ћу, уђем унутра кад оно мали патуљци, као оних 7 Снежаниних патуљака дрндају онај камен и траже злато, кад им се обратим они ме шиканирају или ме пљуну и шутну...ја у очајању седнем на онај под, прљава, крвава, никаква, кад ми прилази патуљак са секирчетом и почиње да ме јури уз речи ''умри курво, умри зашто си и дошла'' ја трчим као ненормална али мали копилан је брз као метак! Таман проналазим неко скровиште улазим у орман неки кад у њему мој дечко и моја најбоља другарица из школе се хефтају све у 16...ја затечена, убијам их обоје као и патуљка који је испред врата...и у једном тренутку схватам, у јебем ти лебац, убила сам човека, убила сам....која моја гимназија, који мој факс? Затвориће ме у бувару доживотно, морам да их закопам морам нешто да урадим....узимам и закопавам их, али у том тренутку наилази мој отац и гледа шта радим, ја уз плач објашњавам, али он неће ни да чује, одриче ме се, рођени отац ме се одриче, ја сам убица, кукавица, немам више ни оца ни мајку ни најбољу другарицу ни дечка, све си их побила или отерала од себе, све....
Лутам сатим том пећином-рудником, гладна сам и жедна, никакава сам, сјебана и психички и физички, у једном тренутку налазим излаз, на иззлазу су моја баба и мајка толико се обрадујем да скоро скочим од среће, али кад им прилазим видим да су опасно љуте на мене. ''Зашто си дала Дулету да те вата, да ли смо те нас две научиле таквом неморалу, да ли само то знаш, одлази, курве нам у породици не требају!'' Суза више немам, само неки грч око срца, само неки тежак осећај у стомаку...сама сам на овом свету...сама....
ДРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРР
АААА ХВАЛА БОГУ ЈЕБЕНИ САН ЈЕБЕМ ТИ СВЕ!!! АУ ЈЕБЕМ ТИ ЖИВОТ, АУ...
Devojka koja uspe da u toku jedne večeri primi 5 i više puta.
Alkohol u izobilju i gole ribe dokle god pogled seze
striptiz bar
Pitanje koje postavljaš sam sebi kada mrtav pijan i naduvan padaš na zemlju nakon zuboizbijajućeg udarca.
Ситуација, врло немогућа, са којом се у жаргону пореди нешто што излаже саговорник а нема теоријске шансе да се оствари.
А- Ма проћи ћу такмичење, имам 10 поена ал даће бог.
Б- Оће како да неће, кад се Сан Марино пласира на Европско првенство у фудбалу.
Modifikovana verzija refrena stare narodne pesme.
Ne tako ambiciozna parola jedne odbojkaske ekipe.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.