Fudbalski sleng.

Označava utakmicu na kojoj je postignuto pun kurac golova. Uglavnom je više od pet. Takođe može i da znači rešetanje u vidu više golova u kratkom vremenskom periodu, tipa pet komada za par minuta. Poslastica za gledanje.

NE POSTOJE!
Ma, ne postoje. Ne možeš me ubediti. NE POSTOJE. Nikola Kojo je car i razvalio je u filmu Mi nismo anđeli (ne Mi nismo anđeli 1, jer šta će 1 kada ne postoji 2, 3, 4, 5 i ostali), i nikada ne bi snimio takvo totalno govno od filma kao što je Mi nismo anđeli 2, a pošto nema 2 nemoguće je da postoji 3. Prosta logika.
To sam samo sanjao. To je bio ružan san.
TO SE NIJE DESILO! To nije snimljeno. Gotovo...
Ne zanima me šta si video, i ti si to samo sanjao... Postoji samo jedan film Mi nismo anđeli i to je odličan film! Samo si sanjao... Oće to da bude zarazno ponekad.
Samo si to ponavlja i sve će biti u redu. Veruj mi...

Rokenrol pre rokenrola. Čak su i Rolingstonsi imali pesmu Bob Wills Is Still The King. Nastao tridesetih godina u Americi, spajanjem kantrija i sving muzike. Danas, ovu muziku možete da čujete samo u filmovima koji se odvijaju u seoskim sredinama. Imate otprilike petoricu sa šeširima, četvorica sviraju violine, jedan peva, imate eventualno jednog sa klavirom ili onom gitarom što se stavi na krilo.

Kineski projekat na kreaciji super-vojnika, zamaskiran u budističku religiju i realizovan daleko od očiju javnosti - na tibetanskoj visoravni.
San U.S. Army-ja o ovakvom projektu su materijalizovali upravo oni, kojih su se Ameri i pribojavali. Ovi vojnici su u stanju da polome vrat volu, saviju koplje dok im je oštrica na vratu, lome po tri-četiri složene cigle, letve o ruke, o telo, glavu... Ne znam samo jesu li još probali sablje o kurčeve... Sve u svemu, neverovatni nadljudi.
Rade na baterije koje pune 24-časovnom meditacijom u najčudnijim mogućim pozama.
Ipak, neka se jave kada budu cedili vodu iz suve drenovine...)

mit. san onih što ne znaju krenuti na vreme.. poslednji put bile zajedno na polici u radnji. sada podeljene u 2 gomile:
1. krš onih crnih, isprano crnih, tamno tamno plavih, manje tamno plavih, belih, malo manje belih, sa sivim gazištem, sa ili bez minijaturnog znaka - najteže za spariti ali zato obavezne kad se ide u goste, jer najmanje se primeti da su različite..
2. svih boja dužina veličina šara, na mede cvetiće florescentne i slično - lakše za spariti ali je redovo ona druga puknuta

Veoma hrabar čovek.
Čovek koji pod dejstvom nekoliko popijenih bombi Jelena od 2 litre u 3 ujutru predloži ženi da se igraju policajke i huligana, svestan da će ga zadaviti k'o masnog jazavca.

U zemljama kapitalističkog govornog područja to je jedan od najtežih zločina koji opravdava upotrebu bilo kakvog oblika nasilja kako bi se odbranio krvavo stečen ovozemaljski imetak, bio on stvarno u opasnosti ili ne. U tu svrhu, širom liberalnijih zemalja kao što su Sjedinjene Američke Države postoje lanci odlično opremljenih radnji sa odbrambenim priborom za svaku zgodu i svačiji džep. Oprema u slobodnoj prodaji varira od bejzbol palice u paketu sa boksericama za udoban san i lako buđenje sa natpisima "trt-mrt-smrt" ili "dalje nećeš moći" pa sve do "Browning" samostojećeg mitraljeza kalibra .50.

Lokal-patriotski žargon za legendarno beogradsko naselje, inače prijavljeno mesto pod Suncem takvih veličina kao što su i.o. Džoni Kurajber, Buksnetina, Ollanik, Turgenjev, Penzioner i Lepa Brena, mesto na kojem je svoje detinjstvo proživeo i u njemu uživao i pisac ovih redova, to brdovito parče Raja na Zemlji do kojeg vas jedva izvuče prosečna 75-ica a posle nikada više ne poželite da odete, taj grad u gradu u kojem kupujete nameštaj i sahranjujete svoje bližnje, gde odrasli uživaju u gastronomskim čarolijama u famoznom restoranu "Ž" a najmlađi u onim zimskim na padini kod SC "11.April", gde onaj čuveni ANLAVE kombi sa Marakane odlazi u garažu pošto se završi tekma i gde beogradski piljari "gaje" svoju robu na Kvantaškoj Pijaci - jednom rečju...odnosno dve - Bežanijska Kosa.

Dugo nisam verovao u život posle smrti (čak ni u fazama kad sam pokušavao da verujem u boga) sve do dana kada mi je majka ispričala jednu tajnu dok je ležala u bolnici pred njenu smrt. Bolovala je od teške bolesti i nekoliko puta je umirala pa su je vraćali u život i tog dana, skoro pred smrt, mi je ispričala sve što je tada videla.

Pričala mi je o osećaju sreće i mira, o ljudima koje je videla, o smirujućim šapatima koje je čula. Nekoliko meseci nakon toga je i umrla.

Video sam je skoro pola godine kasnije u jednom čudnom snu. Čudnom za mene jer ja obično sanjam vanzemaljce i druge svemire ali ovaj san je bio realističan. Sanjao sam da sam se probudio u svojoj kući u potpuno normalnom okruženju, kroz prozor od terase video sam ženu koja se približava. Na moje veliko zaprepašćenje shvatio sam da je to moja majka. Samo je stajala i ćutala. Sledećeg dana mi je umrla baka.

Nekoliko meseci nakon toga sanjao sam isto realističan san u kome ja i baba teturamo kroz snežnu oluju. Ja sam pao i povredio se a baba mi je pomogla da ustanem. Posle sam shvatio da ovo znači da se baba, koja je bila ateista, nalazi u čistilištu.

Sanjao sam i pakao. Video sam demone kako dolaze po mene. Od tada znam da mi je majka u raju i zato sam srećan jer je jako patila celoga života. Nije me briga šta će biti sa mnom, bitno mi je samo da je ona srećna.

Ne, to nisu vaške. Iako su sastavni deo odrastanja baš kao i vaške. Bube nisu zarazne i ne prave seobe iz tuđih glava. One dođu svakom detetu same od sebe, možda kroz san, možda su ih puni perjani jastuci, pa na uši ulaze.
Iako nevidljive, roditeljima su strašno iritantne. Glavni su krivac kad mozak ne radi dobro.
Protiv njih nema leka poznatog u našoj galaksiji. Ono što je još čudnije da vremenom, kako se odrasta, one tiho umiru i ostavljaju svoje domaćine u svetu odraslih - dosadnom i nezanimljivom. Osim kod onih koji odbijaju da porastu.

Izraz koji najčešće koriste džiberi iz kraja, koji su mogli da postanu vrhunski fudbaleri, košarkaši, astronauti, holivudski i bolivudski glumci, mogli su da krešu najbolje p*e u gradu...ali nesrećnim spletom okolnosti nisu.
Obavezno pričaju o ‚‚biznisima‚‚ po Frankfurtu, Cirihu i drugim srpskim gastarbajterskim mestima, o Žiki i Peri (voze BMW i letuju u Budvi) sa kojima su pišali zajedno ispred zgrade preko kojih mogu da se obrnu velike pare. Mama im je najveća podrška tako što im daje dnevno 200 din. za kladionicu i burek, sve dok san ne postane java.

Zadnjih godina kada svet polako pocinje da gubi dva godisnja doba, dok se preostala dva preplicu na mesecnom nivou, ni medved ne zna sta ce.

Jutarnje zombi stanje. Nema veze što ustaneš čim čuješ p od alarma sa mobilnog, odbauljaš pod tuš ili na klonju, baciš piš u tuš ili klonju, po inerciji možeš čak i da stigneš dotle da se skroz obučeš i opereš zube - posle svega neizbežno sledi period kmenjenja na kauču dok ti se glazura premazuje preko očiju kaligrafskom četkicom šodo majstora a sunce lagano izlazi iza njegovih leđa, uokvirujući mu nasmejani lik.

Ženska izjava koja predstavlja najbolji primer zašto je sa njima često gotovo nemoguće pričati o sportu ili bolje reći o nekom sportisti kao o igraču (čast izuzecima).

On je jak, od njega ne boli, on je anatomski savršeno oblikovan, on je tvrd, on je najtvrđi. Koža uz njega diše, telo ga želi, kad su zajedno Dormeo i telo oni se spoje u ekstazu, uz veliko Aaaah...Na njemu je ugodno spavati, Dormeo se mazi posle seksa, ne puši, fura zdrav život, o njemu hvalospeve piče poznati muškarci - i s još većim ushićenjem- poznate žene. On je poželjan, on ima garanciju na 15 godina. Ako ne zadovolji on vraća pare. On je savestan jer pruža miran san.
Ail je skup, jebi ga. Šta ćeš kad je marka.

Strikes again.
Uvek ce se naci neki genije reklamnog biznisa kome ce pasti na pamet da umesto lepe devojke (i privlacnih ljudi generalno) u reklamu stavi totalnu suprotnost. Nesto sto ce vas, ako ste se ranije i premisljali, definitivno odbiti od kupovine doticnog proizvoda. Sok terapija. Jedan od starijih primera je lepotan(u san se ne snio) iz Lucky Strike reklama. I te nesrecne Dzirlo Djevojke. Za neupucene slogan im je bio - "manekenke koje govore". A prosecni gledalac se misli u sebi kako je bolje da nit' govore, nit' se pojavljuju.
Long live Dzirlo.

Blitva raste u primorskim krajevima, a Blitvarka je naziv za Dalmatinku. Blitva je gorča od zelja i spanaća, što dalje ukazuje na temperament.

Kaze se da se o ukusima ne raspravlja!To je zato sto se zna sta je ukus ,a sta neukus.Balet je kao umetnicka forma ,definitivno na strani ukusa!
Isao sam da gledam balete,ali i dalje nisam uspeo da postanem ljubitelj,zato sto su mi baleti dosadni.Tesko da mogu da uzivam da gledam anoreksicne zene i muskarce kako djipaju....ali zato zatvorim oci i uzivam u predivnoj muzici,koja oplemenjuje dusu.Istina,ponekad mi se desi i da zaspim i to je onda najlepsi san koji covek moze da ima...

One koje sportisti koriste pred okršaj sa svojim rivalima (pojedinačno ili timski) i koje su se toliko ustalile da se unapred zna šta će ko reći, novinari ne moraju ni da postavljaju pitanja. Nije ni bitno ko će biti rival, bitno je da predstojeći meč sigurno neće biti lak.

Redak primer vrste koja je pred izumiranjem. Osoba koja i pored toga što je mnogo puta bila povređena i dalje ima neke svoje visoke moralne vrednosti. I dalje veruje da je život isto što i san. Sanjar na javi. Često ima visoko mišljenje o sebi i slepo veruje da je samo jedan način ispravan. Neizostavan deo života mu predstavlja bol koju nosi sadašnje vreme. Najviši ideal mu predstavlja ONA. Jedina pored koje vreme prestaje da teče. Veruje u sudbinu, ljubav i da se sve završava sa "živeli su srećno do kraja života".