Cesto mi se desi da pozelim da sam violoncelo.

- Sine, imaš temperaturu, goriš! Sad ću ja tebi da stavim krompir na tabane i sutra ideš u školu.
- Kevo, jesi li ti normalna?
- To je meni i moja majka radila, zato ćuti. Imaš sreće što nemam sirće pa da ti time uvijam noge.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Ženo draga, koleno mi se nadulo od sinoć, jedva sam na posao došla.
- Pa, kad pušiš na parket, koj ćeš moj.
- Poje'š mi pičku. Ponela sam listove kupusa da mi staviš i zavoj, ne znam sama.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Auu, kašlješ kao magarac, još si i promukao, propušio si, sine.
- Nije, majko nego sam se prehladio.
- Sad ću da ti napravim čaj od crnog luka za šlajm i karamel za grlo.
- Nećuuuu čaj od luka, ima da mi smrdi iz usta i niko neće hteti da priča sa mnom.
- Srećo mamina, neće smrdeti, ne brini.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Baba, rek'o mi doktor da imam upalu pluća.
- Ništa ti ne brini, sunce babino, ima baba još guščiju mas', sad ću da te namažem i za tri dana kao rukom odnešeno.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Aaa, Milice, neću ići večeras u grad, izašla mi je bradavica, popizdeću, šmrc, šmrc...
- Ne seri bre, je l' imaš kući čuvarkuću?
- Buaa, jebala te ona, gde se sad nje seti? Imam je. Kako možeš da me zajebavaš, a Dare mi sinoć reče da ga super drkam. Šta ću sad, jaooo!
- Otkini list, stavi sok na bradavicu i videćeš. Što se njega tiče, ja ću mu reći nešto, ne brini.
- Kurvo jedna, da mu nisi prišla!

Netka Pejić. U svojoj petnaestoj godini, po zidovima sobe lepi postere Zdravka Čolića. Hormoni se bude, ručica skoro svako veče krišom zavlači u pamučne gaćice, dok srce u njenim, mladim, a veoma bujnim grudima, lupa, kida. Između udvaranja Mileta Bibe, lepuškastog dvadesetpetogodišnjeg samostalnog autolimara sa novim Fićom, frizurom Ipčeta Ahmedovskog i Levis zvoncarama, i Siniše Hadži-Komazeca, najboljeg učenika u razredu, budućeg magistra i glavnog razvojnog inženjera u štutgarskim pogonima Mercedes Benca, dobrog srca, sa šešeljevskim đozlama od dva cola i uvek ispeglanom kariranom košuljom, bira naravno Mileta. Na seoskom vašaru, posle pešest Pelinkovaca, ponešena i ozarena koncertom Ljube Aličića, prvi put daje Miletu na zadnjem sedištu žutog Fiće, uparkiranog na putiću kraj seoskog groblja. U sećanju je na to veče ostaje pomešani miris Briona, miris Sarajevske Drine i rakije iz Miletovih usta, znoja i straha, straha od greha, osude partijarhalnog i večito smrknutog oca, lupanja srca...

... Godine prolaze, mlada i lepša nego ikada što je bila i što će biti, odavno je već spoznala tajne vaginalne manipulacije. Licitirajući pičku na visoko, jedne julske večeri u kabinetu predsednika mesne zajednice, skinuvši bele pamučne gaćice, dobija posao matičarke u mesnom uredu. Ej, matičarka - vlast je to, uspeh mlade žene! Usledili su večere sa drugovima iz partije, letovanja u Puli preko sindikata, činilo se da je svet pod njenom štiklom. Mlada, i veoma dobro svesna zakrvavljenih očiju nadničara ispred seoske čitaonice pri pogledu na njene jedre, zategnute butine. Ona je to iskorištavala, moglo joj se i toga je bila svesna. Preveslavala muškarce, igrala se, rasturala brakove. Veoma bahato i surovo.

Prošlo je još nekoliko godina, čekala je dugo fiktivnog princa na belom konju, iako nije nikada imala sliku šta bi uradila kad bi ga stvarno upoznala, niti se upitala da li ga je vredna ikada bila, jer pobogu - ko će razmišljati... Dokle ide, ide, a kad se sjebe - jebiga - božije davanje. Elem, godine su je učinile depresivnom, vremenom se počela bezgranično smarati. Umesto princa, izređao se defile konjina: vlasnik benzinske pumpe, bijeljinski gastarbajter-povratnik iz Beča, penzonisani major JNA koji ju je tukao, ciga bubnjar iz benda na sestrićevom ispraćaju u vojsku, ali tada je bila pijana, pa se nije volela ni sećati... Njene nekada zategnute butine, počele su pihtijasto oscilovati, ali to nikada nije htela priznati, ipak ženski ponos je veoma glomazna, inertna i nakaradna kategorija. Ali, ipak se osmeh javljao sa vremena na vreme, ozarivala bi se kad se seti da je još bila želja radnika sa seoske pilane, mladog veterinara Riste, a svesna dobro pogleda popa Ilije Filipovića...

Udala se za deset godina mlađeg Gorana Svraku, perspektivnog vulkanizera koja je krenulo u toku rata, nikad joj nije lep bio bogzna šta, ali dobar kao hleb, doduše vidno klempav, obećao je finansijsku stabilnost, i brigu o materi dijabetičarki. Svesna je bila da više nije pička kao nekad, prihvatila kompromis Goranove ponude. Daj šta daš, vrednost pičke nije bila tolika da se može licitirati kao nekad, znala je to.

Udebljala se, odavno prestala mamiti uzdahe mlađanih delija, jedino ostala u sećanju pokojeg sredovečnog brkice, vozača Tamića. Više joj ne smeta ni pokoji Goranov šamar, koji je pre par godina počeo farbati kosu i juriti bičarke iz srednje trgovačke. Nema volje da se bori. Dobila je kćerku... Kćerka je odrasla u prelepu devojku, koja gubi nevinost u nabudženom Golfu trojci sa Markom Pitom, konobarom počupanih obrva i golgeterom inter-seoskih turnira u malom fudbalu... Štafeta je predana.

“… tužne vijesti iz Tokija, naša vaterpolo momčad je završila natjecanje u četvrtini finala nakon uvjerljivog nastupa Madjarske…”

“…hrvatska momčad sišla je s postolja u znak prkosa prema državnoj himni i znakovlju…”

————

- Pet nula školarci, to je što je. Navratite nam i sutra.
- Ali rekli smo na tri dobijene!
- Alo, momčad, stigla druga ekipa, sportski pozdrav!

OI

Subjekat potpaljuje vatru toalet papirom i ujedino brise sline o rukav!

- Čedo babino, ko ti je ono devojče što te s njom videh sinoć?
- Aaaa, pa to je Sara-Valentina Petronijević, unuka Pavla Petronijevića...
- A? Pavlova unuka, kažeš? Pa kud ćeš s njom, kolenovićkom? Nije to za u našu kuću, sinko, slušaj šta ti baba kaže.

- "Jaaao, što je lep... a jel ujeda?"
- "Dal' ujeda? Pa, kako-kad gospođo, zavisi šta 'oćete da mu radite."
-------
- "Auuuu... vidi, pravi pas.. svaka čast... a jel' sine jel to mužjak ili ženka?"
- "Gospodine, pogledajte malo bolje ovo tele, vuče granu od topole tešku 30 kila, ona stvar mu je do kolena a visok je ko đače prvače. Mog'o bi da bude jedino medvedica."
-------
- "A kaaaaaaaako se zooooove?"
- "Hitler."

A(iznerviran) : Možeš da veruješ brate da mi je neko za rođendan doneo adidas dezedorans sa Svetskog Prvenstva 2006 koji je reklamirao Zidan, jos je i potrošen skoro ceo...
S(crveni) : Ozbiljno, kakvih seljaka ima

Dete, zajebi tu makitu, daj onu mehaničku bušilicu iz dedinog alata da izbušimo ovo kako valja.

A:bratee...vidi onu,k'o da se vraca sa snimanja pornica hahahah
B:gre'ota

- Utuvi sebi u glavu da više nisi dete!
- Aman, kevo, nisam više dete!
- Čitavog zivota smo ga kleli, a tek sad shvatamo da je znao šta radi!
- Stucao sam svoje najbolje godine, a tek sad shvatam da su matori bili u pravu!
(da ne bih kucao u beskonačnost: trol se prenosi s kolena na koleno)

Hoćeš da izađemo?
-Ne mogu.
Što?
-Boj na Kosovu, jel treba da ti crtam???

Suzama sam lepio tapete kad ti ode i odvede dete.
Otiš'o si sarmu prob'o nisi, kuče laje a ja mislim ti si.
Kratka suknja tesno mi jeleče - što ne dođe kad mi sinoć reče?

- Jao, vidi što je dobra ona mala, baš je porasla. Šteta što smo neki dalji rod, ako-me-razumeš.
- Slušaj, sinak: kad uteraš, koliko ste rod, toliko nek ostane napolju, i rešen problem.

Inspiracija: guma-razdvoji-struju-a-da-nece-familiju

Susedno selo, seoska slava, otprilike Krstovdan, tuce pod sat'rom pesma "ej seki seki, tako ti Alaha", atmosfera kulminira, dve-tri pivske flase vlro brzo nalaze put do glava njihovih vlasnika, koji time pokazuju ko su, sta su, i kolika je prilika da sa njima ima zajebancije. Pevacica se ne obazire na to, to je njoj kao meni podrigivanje posle rucka, samo gleda da dobije sto vise novaca medj' sise. Taman u trenutku kad oseti da je vec pozamasna kolicina novaca dobijena, okrece se na drugu stranu, gde jedan nepoznati mudonja pravi kardinalnu gresku ili pak mozda pokazuje da ovo sto on uradi niko do sada nije smeo. pucaju glave, lete astali, pepeljare, svi begaju, ali dzebe, narodna milicija dosla, pa pokupila glavnog izgrednika, i jos 3-4 lokalna djilkosa koja su ga do kraja tukla kao vola u kupusu.
"sta se desilo?" pita drug organ.
"ma dos'o lola u moje selo, pa tu da mi tera kera, pa nemoz' to tako, on po mom selu da se veseli! "
drug organ "kakav ker? gde je taj ker?? "