Ponekad sasvim nemoguć poduhvat; susret sa osobom koja vam je bila istinski prijatelj i u dobru i u zlu, sve dok je niste svojom neizmernom glupošću i nepažnjom povredili, unesrećili i duboko razočarali. Najjezivije je to što bi jedini prihvatljivi postupak sa vaše strane u takvoj situaciji bio da padnete na kolena, celivate toj osobi stopala i ponizno zamolite za oproštaj, ali kvaka 22 je da patetičnost u ovakvim situacijama nije dozvoljena, jer je... patetična.

Tekst koji poželim da znam uvijek kada gledam ove naše političare kako nastupaju na sjednicama SB Ujedinjenih nacija!

Jedna od mnogih studentskih urbanih legendi ili bolje reći bajki. U priči ta devojka je obično sestra od tetke drugarice dečka drugaricine drugarice, ili jednostavno neka tamo osoba. Ne zna se tačno da li je priča nastala iz nekog vica ili se kao i većina narodnih umotvorina prenosila s kolena na koleno, priča ima varijacija od slučaja do slučaja ali suština je bitna.

Ova vrsta skila dolazi do izražaja kada vas neka cupi pozove da igrate,a vi popili tek pola piva. Naravno,sledi priča "Jaooo,pa ne mogu sad,ae kad popijem pivo", znajući pritom da bi vaša koreografija bila jedino klaćenje kolena napred nazad k'o ćopava roda ili eventualno hvatanje devojke za struk zbog nemoći,jer na Zumbu niste išli,a ni kod Dzoleta na koji čas.

To je položaj kad vam se prikenja, naravno ne lezi vraže, niste kod svoje kuće, pa morate tu umnu radnju da obavite na nekom nemilom i stranom mestu, koje naravno nema rezu na vratima, pa sedite u položaju koji najmanje odgovara vašim crevima, a ruku ste ispružili pravo ispred sebe da bi držali vrata, da vam neki subjekat sa sličnim problemima ne uleti unutra izbezumljen i sa već skinutim gaćama do kolena, da ne časi ni časa...

Vreme kad si car. Svetski mega car. Dobro barem blizu. Jebeš koliko si lud, i nije ti ravan ni Saša Ćurčić iz najboljih dana. Ma ni do kolena. Ćomi iz kraja koji kaže da je bio u Amsterdamu sa tri kurave, od kojih je jedna bila crnkinja, ne može ni da ti prismrdi. Jednostavno ti si sam svoj Silvester Stalone.

Izreka koja je i uteha kad god vidimo nekog nabildovanog baju sa dvoje devojaka, poslednja nada nas bez mišića da onaj koji je vežbao tricepse i bicepse zaboravio da vežba i mišić zbog kojeg je i krenuo u teretanu.
Uverenje se dokazuje samo kada tog lika budemo videli na porno filmu sa te dve lepojke - onda se vidi da li je zaista junačina kojoj se visi do kolena.

Čizme do jaja.
Artikal obuće u masovnoj upotrebi od pamtiveka među ribarima i seljacima zbog svoje neprevaziđene sposobnosti odbijanja vode ili bilo kog drugog fluida.
Možete gaziti po barama, blatu, potocima, rekama, jezerima, da ronite s njima, da ih podvrgnete bilo kakvim vrstama testiranja izdržljivosti njihove svrhe, ali guma otporna čak i na metkove manjeg kalibra će održati vaše noge od kolena na dole suvim kao barut.

Vrh razumevanja kojekakvih problema,i zagonetki... Samo odabrani ljudi imaju moć "razumevanja u vodu". Pomenuta moć stiče se tako što se ubacujete u svaku polemiku, jer se naravno najbolje razumete u datu materiju,nebitno o kakvoj se polemici radi, bitno je samo se ubaciti...Sva "razumevanja" svih materija nisu ni do kolena "razumevanju u vodu", tobože legenda kaže da voda ima pregršt agregatnih stanja, boja, oblika, mirisa, ukusa...

Blago nagnuta glava ka knjizi,pogled daleko kroz prozor,desna ruka okrece onako ne zarezanu i masnu olovku,leva ruka pridrzava glavu dok ne padne,sijalica,nikad jaca,bije u lice i osvetljava tmurnu facu,kolena klecaju,kroz glavu prolazne raznorazne ideje koje nemaju veze sa ucenjem. Tek tada shvatas da si gladan i ostavljas svoj doktorat za kasnije,jer je kasnije pravo vreme za to.

Baner koji izleće po "onim" sajtovima i uz pomoć kojeg možete odbraniti doktorsku disertaciju na teme:
-kako da pokupite godzilion virusa, trojanaca i crva tako da ni sedam budućih kolena familije Kasperski neće uspeti da spasu vaš komp.
-kako da razbesnite ćaleta kad sazna da ste njegovu platu sa kreditne kartice potrošili na uvecanje vašeg đoke.
-kako da za male pare naručite kitopovećavača, pa da se razočarate kad shvatite da su isporuku poslali u Sibir, a ne u Srbiju ( reklamiacije se ne primaju )
-kako da se pošlompite na 1001 nacin kad vidite pregorelog baju, građenog kao Mironov bacač diska sa Karneksovim kulenom izmedu nogu, dok vi držite prosecnu viršlu u rukama.

Pažljivo s mišem!

Zaleđena zemlja. U polarnim područjima trajno zaleđena zemlja. Kako je tle ispod nekih 10-20cm stalno zaleđeno, voda nastala otapanjem snega ne može da se upije, pa nastaju bare, močvare i jezera. Inače, idealno stanište za komarce.
U našim krajevima moguć samo kao privremena pojava. Kada nakon duže zimoće naglo otopli rastopljeni sneg i led stvaraju lokve i kaljugu. Još ako padne kiša, ugođaj je potpun. Blato do kolena.

Česta pojava među ljudima sa manjkom muda ali sa željom da to ne pokažu. Bi oni, rado, ali treba stisnuti petlju... Nebitno da li se radi o verbalnom ili fizičkom sukobu ova vrsta ljudi ima za cilj jedino da okolina pomisli kako oni nisu u strahu iako kolena klecaju a ruke se tresu kao da imaju Parkinsona što se, naravno, vidi pa ispadaju još smešniji. Viču "pusti me" a misle "drži me".

Jedini način da se opravdaš kod nekoga ko prvi put vidi tvoje(čitaj: komšijino, seme mu se zatrlo) dete, koje uopšte ne liči na tebe, jedino što ti preostaje je da se vadiš na gene, jebiga, to je danas moderno a i kad pomeneš genetiku ispadneš još i pametan. Ne mora da bude samo prababa, dozvoljena je sva krvna rodbina do šestog kolena, a mo'š i dalje, ako znaš porodično stablo.

Skup definicija na Vukajliji. Gotovo sve opisuju stereotipe i predrasude koje nam namecu dela americke kinematografije u kojima se najvise promovise parola "Mi-smo-face-jer-smo-Ameri-najbolji-smo-najbolji-ostali-nam-nisu-ni-do-kolena", sto se moze videti iz doticnih definicija. Kada se procitaju iste, dolazi do "Na sta sam se ja lozio" efekta i spoznaje cinjenice zasto se za nemoguce stvari kaze "Kao na filmu."

Oznaka za razmišljanje. Trebalo bi da predstavlja onomatopeju mumlanja koje ispušta osoba dok misli o nečemu, a koje najviše podseća na neko otegnuto m. Valjda jedina reč u srpskom jeziku koja se ne čita onako kako je napisana...

Navlakuša. Zajebavaš nekog, njemu udara krv na oči, hoće da ti jebe sve do četvrtog kolena pa dalje, ali ne može, ne sme. Kao bik kad vidi crvenu boju, ništa ga drugo ne zanima, punom snagom juri da te iskasapi, kao rotvajler kad vidi da hoćeš da pobegneš iz dvorišta. Sve ostalo da gori okolo, da padaju komete, da cunami dolazi nevažno je, osim ispunjenja cilja.

Za razliku od običnog (nazovi) izroda u nekoj porodici, luda predstavlja dežurnog uveseljivača vascele familije. Bilo da je u pitanju neka komična situacija ili je u pitanju epopeja o najvećoj blamaži veka, dežurni komedijaš je tu da prikupi svu... hm... "slavu" tih pričanija koje će se prenositi s kolena na koleno.

Najveće blago većine srpskih porodica. Prenosi se sa kolena na koleno još od '75. kad je deda išao u Nemački rudnik da bi ga kupio. Govorimo da je bolji i udobniji od svih novih automobila, iako pali samo na guranje i prokišnjava. Kunemo se u njega i slavimo ga, ali ne zato što je stvarno dobar i volimo ga, već se tešimo jer ne možemo da kupimo nov.

Ne tako omiljeni preformans ali kranje nužan geg zakivanja matorog ljubimca vam. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista (ma šta god to značilo) pa su tarzanski odlučili da se odupru trendu beta mužjakizma i ostanu dosledni svojim precima koji su zakivali vrata jako kurcom u pičku da je ona uobičajna '''oćeš čekić'' izlišna, često čak i smešna.

Elem(hehe), tačka ide ovako:
Lik robusne ''radnička klasa al dobro je'm, zato sam ovol'ki'' građe levim majgerijem otvara suvozačeva vrata, dizađe damče, naravno, zatim kratkim trzajem ''iz kuka'' oslobađa i sebe iz dveri neovozemaljskih. Zadihane i prilično izmorene al u istu ruku odlučne pojave gorostas se probija kroz otvor koji vlasnici srećnijih verzija automobila nazivaju ''vrata''.
Srećan, izašao je, i dama je tu, sve kul. Ipak ne! On zna da nije gotovo, tek počinje! Spušta levu obrvu Klint Istvud zon, namešta kajš, uvlači stomak, izbacuje grudi, kolena blago povija, triceps održava tenziju, zamah i ... BUM!

Okolna publika ustaje, stresa prašinu sa svojih uzdrhtelih kolena i u neverici se vraća u tminu sopstvenih žalosnih života očarani nedavnim volšebnim performansom.