U narodu poznatiji kao Sava "Glava".

Rekorder u broju mečeva i datih golova u nacionalnom dresu. Kao i nekolicina njegovih prethodnika i naslednika iz redova Partizana, znao je da udje u konflikt sa navijačima ekipe za koju igra.

Iako nikad nije bio atraktivan ili zvezda, Sava se uvek nalazio na pravom mestu i takozvane "otpatke" (odbijene lopte) plasirao u protivničku mrežu.
Godinama vukao povredu kolena, ali to ga nije sprečavalo da rešeta mreže u Italiji ili Španiji.

Nakon završene misije u Osasuni, vraća se u Srbiju da bi posle nekoliko meseci otišao u Rusiju i osvojio sa Rubinom prvu titulu šampiona te zemlje.

Ostaće upamćen i kao neko ko je ušao u trku za predsednika FK Partizan, gde je ubedljivo poražen jer je dobio samo jedan glas.

Posledica ove aktivnosti je bol "do neba" uzrokovana kad sedajući sam sebi pričepiš jedno jaje ( ili oba ).

Ona je lepa. Ne lepuškasta, lepa baš. Nebitno da li je legenda radnik kanalizacije koji će spasiti 20 malih Meksikanaca zarobljenih u fekalijama ili kosmonaut sa milion dolara na računu koji leti na Jupiter, ona je izašla iz Kosmopolitena. Ona je smerna, nosi cvetnu haljinu ispod kolena i čeka. Da skuva, da opere, da popuši kad treba. Ne boli je glava ili baš retko.

Ona se u početku buni dosta zato što njen princ stavlja budućnost sveta ispred predstave mlađeg od dvoje dece koje glumi karijes ili sedmo drvo u pozadini. Razume ipak na kraju, uz obaveznu napomenu da se mora odužiti kad završi sa tom svojom igrom. Eh muškarci, uvek su deca.

Za razliku od muva koje te bude samo preko leta ili komsije koji nekad nešto buši, potreba za jutarnjim pišanjem budi čoveka tokom cele godine.
Postupak se sastoji od nekoliko faza:
-budjenje usled potrebe za pišanjem.
-okretanje na drugu stranu i pokušaj da se zaspi i izbegne ustajanje iz kreveta
-shvatanje da je ustajanje neizbežno i prateća mrzovolja.
-ustajanje i vršenje same operacije na sledeći način:
*žene: sedanje na šolju i lagano dremanje sa rukama izmedju dlanova a laktova naslonjenih na kolena.
*muškarci: naslanjanje glave na zid i zabacivanje dupeta unazad i na gore kako bi se lakše pogodila šolja sa penisom u erekciji.
U zimskom periodu, situacija je još komplikovanija što je uslovljeno velikom temperaturnom razlikom izmedju prostora ispod i iznad jorgana.

Legenda koja se prenosila s kolena na koleno, od dede na oca od oca na sina, od generala do pukovnika od pukovnika do desetara, kako su Srbi nebeski narod i velika vojna sila, u slučaju bilo kakvog napada na našu zajebanu zemlju ima da se otvori planina Jastrebac, inače vojna baza unutar planine sa misterioznim oružjem koje je sam Nikola Tesla ostavio Srbima u amanet, srušena je 1999 kada je nato agresor poslao svoje bombardere, i kada su sve oči bile uprte u Jastrebac da se otvori i pusti strujni mlaz koji će spržiti sve f117 avione iznad Srbije, desilo se čudo i opšte iznenadjenje, Jastrebac se otvorio ali od bombi protivnika, ostao je bez tv repetitora a ja bez treceg kanala.

Vrlo rasprostranjeni vid terorizma , tradicionalno vekovima razvijan u Srbiji, za koji vam je potrebno samo komšija kojeg mrzite i malo mašte. Ovim vidom terorizma ponekad se bave i čitave porodice i to sa kolena na koleno . Priče o tome kako je vaš deda zajebao komšiju preko plota,u mladosti hrane vaš ego i raspaljuju maštu bolje od video igrica u kojima se zasigurno još dugo neće primenjivati metode koje je vaš deda pre 20-30 godina uspešno koristio. U zavisnosti od lokacije (grad ili selo) primenjuju se različite metode "terorističkog" delovanja. Rekviziti i oprema za izvršenje samog terorističkog dela veoma su dostupni i nalaze se svuda u našem okruženju.Napredovanjem tehnike, današnjim maldim regrutovanim snagama, otvara se široki spektar novih sredstava za "terorizam" , po kojem će ih njihovi naslednici dugo pamtiti...

Ono što je "Apple" za elektroniku, "HBO" za televiziju, to je u neku ruku Vagner za klasičnu muziku. Ali ne zato što je on krem de la krem među kompozitorima, već zato što ima vernu sektu fanova (verniju čak i od one koju ima EKV), a čiji rituali se od sredine 19. veka u neku ruku prenose s kolena na koleno. Zaista, potrebno je imati poseban sklop nervnog sistema, pa sedeti od ranog popodneva do kasnih noćnih sati i slušati Vagnerove dosadnjikave opere, čija zamršenost neretko stoji rame uz rame sa latino ili indijskim serijama.

Najveća moguća kazna za svakog dečaka koji je napravio neko sranjce u nižem razredu osnovne.
Bar da ga ona učiteljica stavi sa onom lepom, ne, ona ga premesti u klupu sa devojčicom u crno-roze prugastom kombinezonu zategnutom uz njeno bucmasto telo, suknjicom do polovine kolena i toliko visokih dokolenica, loše napravljenim kikicama i crno-uokvirenim naočarama na pegavom licu.
Džabe đaku i pricanje na latinskom, u koliko je neka strožija nastavnica, našem junaku će sunce svanuti tek u petom razredu kada će konačno sesti sa svojim najboljim drugom i, ponekad, ispod oka pogledati u onu sa loše nameštenim kikicama i buba-mara šnalicom...tek da vidi šta radi...i koga li sada ogovara?

Ponovna upotreba već iskorišćenih resursa. Zapad se ponosi time ali Srbija prednjači dugogodšnjim iskustvom i prenošenjem znanja sa kolena na koleno.

Kad dete rođeno 2007-e dobije farmerice od starijeg brata, koji ih je dobio od starije sestre, koja je dobila od starije sestre od tetke a ona od brata itd sve do 1979 i kupovine istih u Trstu - reciklaža.

Kad se rodi beba pa se baba pojavi na vratima sa pelenama u koje je ona povijala roditelja dotične bebe - reciklaža.

Kad se čak i od krvi domaće životinje pravi namirnica, ništa se ne baca - reciklaža.

Popara - reciklaža.

Procvat second hand shopova - reciklaža.

Forwardovanje poklona - reciklaža.

Mame i tate nasleđuju kompjutere i mobilne od dece, a babe i dede od njih - reciklaža.

U srpskom jeziku mozes da jebes sve zivo i nezivo, malo i veliko, belo i crno.

Niskobudžetni gangster, vrišti pijaca tip seljačića. Namršten i razbacan, po ugledu na pečurke i papagaje oblači se u šarene tonove kako bi istovremeno delovao kao opasnost i privukao djevojke. Sluša cigani gimnastiko i ostalu zeldi diskografiju jer su se vratili u modu.

Posle pola cuke cekanja u snegu do kolena, bas u trenutku kada te bela prokletinja prekrije od glave do pete, nailazi cangrljavo vozilo GSP-a sa pocetka osamdesetih.
Zamrznuto lice ozari ti se pokusajem osmeha, i pun nade, pocinjes da se otresas, vrata se otvaraju i bas kada si uspeo da se uguras na poslednji stepenik na zadnjim vratima (autobus je naravno dupke pun), shvatas da tvoje telo sprecava vrata autobusa da se zatvore.
Nadas se da to niko nece primetiti, pokusavas da se nabijes napred, ignorisuci povike okupljenih koji se ticu tvoje majke, sestre, zene cerke i ostale bliske familije.
U tom se zacuje glas pobesnelog vozaca, koji ti dovikuje da ne budes stoka i da je sledeci autobus iza coska...
Pokunjeno izlazis, opet ti svi pominju majku, a sneg pada li pada...
Zimska idila se nastavlja...

Klasična srpska sujeverja koja se vekovima prenose s' kolena na koleno. Pored toga da treba izcmakati i izžvaliti sve drage osobe, potrebno je i vratiti sve dugove - što i nije neki problem (ako ne živite u Srbiji). Prva osoba koja vam pređe kućni prag je zasebna priča. Pomenuta osoba bi trebala da kuca na vrata (nikako da zvoni) i da rado bude puštena u kuću (a kako drugačije). Poželjno je da vam ponese neki skromni poklončić u vidu novčića lil mrve 'leba (k'o da je Božić). Nikako ne sme da izadje iz kuće na ista vrata na koja je uš'o (jedino kroz prozor lastu da skoči). Porebno je da bude mlađi, lep muškarac, visok iznad 191, plavih očiju (neću ga j*bati). Strašno, a najgore je što se poštuje.

Specifična mešavina mirisa koji se mogu udahnuti ulaskom u kinesku radnju ili neposredno mirisanjem proizvoda iz iste. Mi beli ljudi pretpostavljamo da je to miris plastike, paljene gume, jeftinih kineskih farbi i lakova...Beli čovek se grdno prevario u svojoj pretpostavci, opet, jer se miris dobija mešanjem pažljivo odabranih prirodnih sastojaka: korenje kineske rotkvice, rastresita zemlja sa tla Mandžurije, sok bambusa, slana voda iz žutog mora i najbitniji sastojak bez koga miris nema svoja svojstva, seme džinovskog pande mužijaka. Ovaj recept se u prijateljskoj nam Kini prenosi sa kolena na koleno još od vremena mudraca i njime se spravlja ova moćna smesa kojom se premazuju svi njihovi proizvodi. Niko osim njih ne zna pravu ulogu ovog mirisa.

On brije muda žiletom. Što Vukašinu do kolena bilo, njemu po zemlji se vuče, i to Boga mi par metara iza. Ne boji se puške, ni jatagana, ni Boga, ni Arkana, ni žene sa oklagijom kad se pijan vrati kući sa kurvi. Na fudbalu protiv lokalnih kasapa igra bos i pod dejstvom flaše domaće ljute. Na male golove. Dođe na Radovu utakmicu sa slikom Alije Izetbegovića. Njega ne plaše babske priče o likovima koji su ostali sa ukočenim vratom zbog izlaganja mokre kose vetru ili promaji. On nakon obavljanja lične higijene seda na svoju mašinu od 500+ kubika sa dva točka i bez tablica i piči u nove jebačke avanture.

Na visokoj nozi lako se ubiru najsočniji plodovi. Bez po muke dosegneš do najviših grana. Ni prstom ne moraš mrdnuti, samo razjapiš usta, voćke same uleću, i, hop, već si pun. Samo izabereš plodno tlo, muzeš dok ne iscrpiš, pa posle glanc pređeš na drugo.
Al' onda te neko saseče do kolena. I sad, toliki visok koliki si bio, ne možeš pasti na niske grane neogreban. A ti padaš i niže, do trave. Navika, kakva je - takva je, opet zjapiš usta, ali sada ništa samo ne upada. I šta ćeš - žvaćeš. I travu i ovo od onih gore. Shvatiš da je lakše sažvakati vlat nego išta što ti ovi viši bace. I eto, ti preživaš, sad oni muzu. Tako se propase.

Zbirka tekstova Marine Tucaković.

Sveti gral bluz i rokenrol muzicara. (Njegov arhineprijatelj je Fender Stratocaster)
Gitara o kojoj sanjaju i tata i sin a ako se ima prenosi se cesto sa kolena na koleno.
Vazila za redmet koji nije za sminkere i te takve folirante, nego za prave rokere...
Punog hrskavog i kremastog zvuka, strasnog trajanja tona, klasicnog oblika i cvrste konstrukcije, muski teska, vidjena u rukama umetnika kao sto su Piter Grin, Pol Kosof, Dzimi Pejdz, Sles, Geri Mur, Al Di Meola i td.
Klincima koji pocinju da sviraju stari macori valjaju pricu : ,, E, kad sam ja przio imao sam ,,DZIPSON'' iz sedamdesetih, boli glava i onda nestale pare i morao sam da ga prodam. I posle vise nije bilo to to i batalim ti ja svirku... ''
Ima daleko skupljih, kvalitetnijih i funkcionalnijih gitara ali mislim da nijedna gitara nema taj status boginje niti ju je vise merak drzati u rukama.

Faza pijanstva gde pijanica oponaša prosečnog engleskog "gospodina".

...jedino šta nedostaje je frak...faza u kojoj u unutrašnjosti lobanjske šupljine ili se čuje neka tiha muzika(Mussorgsky-Pictures At An A Exibition) ili je potpuna tišina....stanje poznato i kao pijanski "Zen"...u Zapadnoj varijanti...

Prsa su izbačena napred, stomak blago uvučen(ako je to moguće), leđa ispravljena, pogled ispred sebe, blago podignuta brada na gore, ruke sklopljene u krilu(ako sedi), jedna preko druge, nema naglih pokreta, noge su jedna do druge i kolena savijena pod uglom od devedeset stepeni....s' vremena na vreme "gospodin" ukloni poneku mrvicu sa svojih pantalona sporim "odmerenim" pokretima, popravlja neravnine na "odelu" i naravno ne odaje ni jedne neprimerene emocije....samo :trep: :trep: ...pogled ispred sebe...i Musorski...

Rečenica zbog koje je svaki gastarbajter otišao u tuđu zemlju stranu, da bi kada se vrati u svoj zavičaj mogao da je upotrebi u lokalnoj kafani ili ispred prodavnice. On svoje dane provodi šljakajući za surovog Švabu dok svake noći sanja kako dolazi u selo, pada na kolena i ljubi rodnu grudu, jede praziluk i slanine dok ne dobije gorušicu jer mu se tamo hladni i bezdušni zapadnjaci podsmevaju zbog miomirisa koji luči ova plemenita biljka(zato i umiru od raka, ne jedu praziluk majke im ga bolesne). Na kraju sna vidi sebe kako mečkom, iz koje gruva najnoviji Dinčin repertoar, staje ispred Radine kapije i vodi je u diskoteku dok se ovi srpski seljaci sa strahopoštovanjem pitaju 'Kuj je ovaj sa ovu mečku što vozi Radu???'