Na visokoj nozi lako se ubiru najsočniji plodovi. Bez po muke dosegneš do najviših grana. Ni prstom ne moraš mrdnuti, samo razjapiš usta, voćke same uleću, i, hop, već si pun. Samo izabereš plodno tlo, muzeš dok ne iscrpiš, pa posle glanc pređeš na drugo.
Al' onda te neko saseče do kolena. I sad, toliki visok koliki si bio, ne možeš pasti na niske grane neogreban. A ti padaš i niže, do trave. Navika, kakva je - takva je, opet zjapiš usta, ali sada ništa samo ne upada. I šta ćeš - žvaćeš. I travu i ovo od onih gore. Shvatiš da je lakše sažvakati vlat nego išta što ti ovi viši bace. I eto, ti preživaš, sad oni muzu. Tako se propase.
Zanimnjivo, nije lošo +