Ono čime se hvali neko selo, ako nema ništa drugo.
A: Ne rađa nam ni patlidžan ni krompir, sjeverna je strana brda pa nema sunca, neki nam se virus proširio i poubijao sve domaće živuljke, međedi redovno navraćaju i jedu malu đecu... Al što nam je voda 'ladna, nema bolje na svijetu.
Drevna srpska metoda lecenja .
Sin: Baba ujeo me komarac .
Baba: Sace baka da donese komovice da to premazemo , ima odma da nestane .ili
Deda:(Ulazi u sobu sa burencetom od 5 litara domace rakije) , sace deda da namaze da spadne temperatura
Nakon hiljada godina evolucije, u ruralnim sredinama su ljudi evoluirali do stepena gde mogu suptilno manipulisati neutralnim stranama (geometrima, poštarima i ostalim radnicima javnih preduzeća i uprava) te ih prebaciti da rade u korist domaćeg tima u cilju da izvuku neku korist (koji ar više njive, dvorišta, zabrana i da svojim manipulatorskim sposobnostima zacrtaju nove međe i podele prema vlastitim interesima). Najbolji način prebacivanja u domaći tim je naravno nuđenjem domaće rakije sa ciljem da se subjekt dovede u pripito stanje sklono manipulaciji. Ni u seksualnim ne ide na suvo a kamoli u međuljudskim odnosima, pa zašto ne popiti koju, da ovlaži grlo i razbistri um. Ko prvi devojci njemu devojka, tako da je pobednik onaj koji prvi kulturno, prijateljski i civilizovano priđe i pripitomi subjekta. Definicija važi i za pripitomljavanje ostalih živih ljudskih bića od kojih postoji neka vajda.
1. U Crnoj Gori izraz za slatko mleko.
2. U Južnoj Srbiji ova reč označava kuvanu rakiju.
Gazda (Srbijanac): Radiša šta ćeš da popiješ? Imam pivo, neko domaće vino i rakiju?
Stanar (Crnogorac): Ne mogu ništa, popio sam malo pre litar varenike.
Gazda: (u sebi) Koga sam primio, jebem li ti sunce! Za mesec dana ima da ga nema!
Poslednja utakmica u sezoni gde najveći autsajder dobija prosvetljenje i abnormalnu snagu, pa bez problema može da pobedi i višestrukog šampiona.
Utakmica koja će odrediti sastav elitne lige za sledeću sezonu...
Bačko kukuruzište protiv Beogradskog giganta...
Fantastičnim golom sa 2 metra u 96-om minutu, defanzivac domaće ekipe iznenadio je goste iz prestonice i doneo opstanak svojoj ekipi...
Epidemija koja pogadja Srbiju, a bogami i susedne joj zemlje, svakih par godina. Tacnije, kad god sisata poluplasticna , **** (ime domace zivotinje koja daje mleko su mi cenzurisali) koja se odaziva na ime Ceca, izda novi materijal (nema veze sa gradjevinarstvom). Naime, odmah po tom dogadjaju, na ulicama se pojave ziljavuse koje daju sve od sebe da izgledaju kao gore opisana spodoba. Pocinje opsada kineskih butika, da bi se pronasle krpice, slicne onima koje spodoba nosi u emisijama na Pinku. Roditeljske plate se trose i na sminku, frizere i sve ostalo sto je potrebno, da bi se dostigla sto veca slicnost. Jos ako padnu silikoni, sreci obolelih nema kraja. Srecom ima nade. Ako je verovati nadleznima, nosilac virusa ce uskoro biti izolovan, u za to specijalizovanu instituciju (Zabela, Sremska Mitrovica).
Lik 1: Vidi klinku ala se nabudzila. Lik 2: Ma pusti, pati od cece sindroma.
Za normalan svet neekonomican I tesko unistiv otpad koji se I dugo razlaze.
Kod nas dobija pravu svrhu postojanja tek posto se prvobitno kupljeni sadrzaj/kisela voda,sokovi/ potrose.
Ima visestruku prakticnu namenu. Na ulici cemo videti da se u njima puni benzin,motorno ulje,koje se prodavalo u vreme embarga. Na pijacama sluzi kao ambalaza za domace vino,rakiju,sve vrste domacih sokova,paradajza,domaceg mleka a u novije vreme se u njih stekuju I ljute papricice.
Ako odsecete grlic,dobijate dva prakticna predmeta. Levak za benzin,a donji deo flase je pogodan za rasad paradajza,paprika I sitnog cveca.
U vikendicama na moru I planini,gde nema vode,videcete ih poredjane na suncanoj terasi,gde ce vas uvek cekati na suncu podgrejana voda za tusiranje.
Moj komsija ih je napunio peskom,oblepio selotejpom I natakao na dva kraja motke I dobio tegove za vezbanje.
Sve u svemu pravi multipraktik.
Logičan zaključak velikog broja kladioničara kada vide da neki klub gostuje u Rusiji. Inicijalna kapisla koja ih tera da sve pare stave na domaće baćuške koje su, po njihovom mišljenju, navikli da glume Eskime i sasvim im je normalno da pikaju lopte na debelom minusu.
Nema tu velike mudrosti; mator je dekica pa na konto toga zna kako je ruska zima sjebala Hitlera, a Bože moj, zašto ne bi nekog tamo sa Pirinejskog poluostrva. Jer, po njemu, ne postoji toliko kvalitetna gostujuća ekipa koja može da anulira Sibirski kijamet i vrati se iz tog pakla uzdignute glave. A samo se jednoprocentni udeo popunjivača tiketa seti da nije svaka država Lesoto ili Burkina Faso, pa na osnovu toga, sa velikim uspehom ume da razlikuje pahulje snega od vune Merino ovce.
Lik svraća u kladionicu, uzima listu dok usput priča sa nekim na telefon.
-Evo me u Mocartu. Kako misliš šta radim tamo? Hoću da uzmem neki dinar. Da. Znam da nikad nisam uzeo pare na kladionici ali osećam da je danas taj dan. Nemoj da brineš, kad platim stanarinu od tih para, kupiću ti one čizmice koje ti se sviđaju a za resto možemo da skoknemo do Mauricijusa na čaj od divlje trešnje. Buci, buci. I ja tebe volim. Ćao.
Celu situaciju posmatra vremešni čilac, pije espreso jer po ceo dan provodi u kladionici pa se radnica sažali na njega, a onaj lik mrmlja nešto sebi u bradu.
-Hm, na 20 kinti da uzmem milionče?! Zašto da ne? Aj da stavim ove Peruance što se igra na neutralnom terenu. Nadmorska visina tri 'iljade metara. Ma to je to. :uključuje se čilac:
-Dečko! Zajebi te Peruance. Domaći igraju bez centarfora koji je zadobio opekotine trećeg stepena kada mu je bojler spao dok se tuširao pa ga spržio k'o licnu od kamionske sajle. A i jebeš fudbal. Pare se uzimaju na basketu.
-Pa šta mi preporučujete?
-Da mi daš 100 kinti da odigram nešto.
-Ma, bre, za basket pitam.
-A to. Najveći fiks kola ti je ovaj Jenisej. Jes' da mu gostuje Barselona, ali znaš ti šta je minus pedeset, leptejebo. Mrzne ti se Eustahijeva tuba a kamoli šake. Umlatiće ih Jenisej kao majka ludo dete.
-Deda?
-A?
-Koja, bre, zima, kad igraju u dvorani? Tamo toplije nego u mojoj sobi, koji kurac!
Opšte je poznata stvar da nam se žuta braća ne ustručvaju pomoći svojom jeftinom robom u ovim teškim vremenima. Jes' da nije bog zna kakvog kvaliteta, ali svaka nam je pomoć dobro došla, jel? Elem, u celom moru fuš proizvoda, jedan se svojom nepouzdanošću i nekvalitetom nekako najviše izdvaja: kišobran. Vredi koliko i paklica prosečnih cigara, ali u dodiru sa vodom ima i pokoju sličnu karakteristiku kao gore navedeni nikotinski štapić.
Za nekih, cirka, 150 dinara možete se zaštiti od padavina prilikom odlaska u prodavnicu, ili za ne daj bože, ako vas pljusak uhvati nespremne prilikom šetnje po gradu. Dao bog, kineskih robnih na svakom ćošku, tako da smo obezbedjeni u slučaju nevremena. Oni malo bolje napravljeni će početi da propuštaju vodu tek posle sat vremena, dok oni koji su izašli iz procesa proizvodnje malo ranije radi poštovanja roka isporuke traju oko nekih 15, 20 minuta. Pod uslovom da nema vetra koji ih lomi k'o iz pičke.
- Da vidiš što sam našao patike na buvdži, provali kakve su, samo soma i po!
- Soma i po? Pa to ti vredi manje nego kineski kišobran. Džabe si pare bacao.
Sve one sitnice i detalji koje mogu da vam preporuče članovi redakcije časopisa Joy, frigidna tetka iz Roštoka ili ovlašćeni distributer škarta za Balkan. Šta da obučete za doček i kako, koje piće da pijete i kako, koju osobu prvu da poljubite i kako i gde sve to da uradite. Jer jebemliga, kažu da vam taj doček može biti odrednica za celu godinu.
Poučen svim tim saznanjima dodješ kući, skineš radno odelo i okupaš se ferijem i domestosom jer si upravo izhablovo trista kvadrata parketa pa mirišeš na salon nameštaja. Pet minuta sakupljaš pa iz grla ispljuneš šlajmaru sačinjenu od lepka, laka i prve drine bez filtera koju si u životu popušio. Šukneš jedno deset jaja i plesnjavu krvavicu u tiganj, da se dobro zamastiš pre novogodišnjeg spektakla.
Obučeš najlepšu krpu koja ti se zapatila u ormanu kada te je bivša žena naterala da je kupiš jer će ti trebati. Evo treba ti, prva nošnja. Žurno i pun entuzijazma odeš u kafanu sa pevljku.
Popiješ pola kapiceta proizvodnje prve smene apatinske pivare i pojedeš jednu celu životinju. I jabuku iz usta joj pojedeš. Kablicu šopske i lavor ruske. Otmeš pevaljki mikrofon i izričeš "A tebe nema" od Zorice Brunclik. Zabodeš joj mikrofon medj' sise i ujedeš za guzicu. Povratiš po konobarici, obrišeš se rukavom pa izadješ napolje i uzmeš telefon...
-Šefe, SREĆNA NOVA GODINA! Mogu sutra da ne dodjem na pos'o?
-Nemoj da te zmija ujede pa da se ne nacrtaš u šes' na kamionu. STOKO PIJANA! Skinuću ti devedeset posto sa plate i jebati te u dupe. Kakva nova godina, kakvi bakrači. MR'Š!
Godine odbijanja (nejebanja) su učinile svoje i od uzornog seoskog momka stvorile potencijalnog silovatelja. Toliko suvog i željnog pičke da počinje napastvovati čak i životinje, nebitno jesu li domaće ili divlje. U ovom slučaju domaću svinju. Mada nije samo taj mučenik kriv, ne! Krive su i žene koje su ga uporno odbijale i nagnale ga na gore pomenut akt. Nego aj što su ga sve odbile, dodatnu bol na već ranjenu i napaćenu dušu zadaje i krmača koja se opire, skiči, 'rokće, ma sve samo da je gore navedeni ostavi na miru. Za (ne)jebače štediše je gore navedeni akt pretposlednja opcija da besplatno okuse sedmo nebo. Na kraju ispada da ga ni krmača ne želi, šteta. Mučeniku jedino preostaje da plati damu lakog morala ako već ne može za džabe.
Leta gospodnjeg 7. IX 2019.
Negde u nekoj zabiti na Balkanu.
Milisav: Goco, o Goco!
Goca: Šta se dereš vatra te sagorela, ako te moj otac čuje teško tebi!
Milisav: Goco Sunce moje, znaš, dugo se znamo pa sam mislio…
Goca: Šta si ti mislio rđo jedna!?
Milisav: Pa, da vodimo ljubav, da ljubavišemo! Znaš da ja tebe volem! Izađi, pođi sa mnom da te vodim kući, da okusimo ono najlepše.
Goca: Znaš šta, teraj se u tri lepe, prostaku jedan! Oćeš da me iskoristiš mladu i naivnu! More marš džibronjo jedan!
Naš junac Milisav, razočaran, polazi kući te razmišlja.
Milisav: Ma kočicu joj jebem, ona će vakog deliju da odbije…hah…a vala nije ni prva, a ni poslednja, he. More Milisave nema leba od prekotarabskog muvanja, jebeš ti ovo. Kad me nijedna neće, čeka mene moja Mica kući, more biće mrsa!(pohotno češka bradu)
Naš junak Milisav sa kapije ide ka oboru te umilno govori Mici, inače krmači koja je preživela još jedan Božić.
Milisav: Mico, o Mico, lepoto moja, vidi ko je došao!
Svinja, kad mu vide pogled u očima i otkopčan šlic pobeže u ćošak obora, i sede licem okrenuta prema Milisavu.
Milisav: Pile moje, nemoj da bežiš. Mislio sam nešto lepo da radimo, ti i ja, jel hoćeš?(umilnim tonom)
Svinja ga prestrašena gleda, srce joj udara brze nego pred klanje.
Milisav se polako približava Mici i govori: Dođi Mico, gic - gic - gic - gic, dođi lepoto moja, gic - gic - gic.
Krmača, osećajući se ugroženo iskoristi priliku te pobeže iz obora koliko je papci nose.
Milisav: Pu kosku ti jebem! Ma nema mi druge, moraću da platim neku kuravu. E živote lutalice.
Mladi ste, neiskusni, iz provincije, a baba Draga vam je rekla da pevate ko anđeo. Vi onda dolaze da poput američkih super-starova pod svetlima velegrada nađete svoju srećnu zvezdu, naravno onu grandovsku. U tome vam pomaze tata-mata u ovom biznisu gosn. Sale Popović, koji će se na sve moguće načine truditi da pre nego što zaradi i jedan jedini dinar na vašem "anđeoskom glasu", zaradi što više para prikazujući vas kao idiota. Za onaj mali broj nesrećnika koji uspeju da potpišu ogovor za svoje ropstvo sa grandovskom industrijom, omogućeni su nastupi u lokalnim kafanama i učešće na muzičkim festivalima koji predstavljaju ne dno već kanalizaciju naše domaće muzike. To će biti trenutak kada će vaša baba Draga sa ponosom moći da kaže, da je ona oduvek verovala u vas, iako vas polovina Srbije (a i šire) smatra idiotom. Jedina razlika između vas i propalih MTV super-starova, jeste što vi ne morate da idete na audicije čak u velegrad, jer se mama Brena pobrinula da se one održavaju u vašoj lokalnoj birtiji, mesnoj zajednici, pekari ili slično.
Stari, dobri izraz nastao još u vreme davne savezne nam, federativne, družetitomitisekunemo, republike Jugoslavije.
U to lepo vreme cvata domaće industrije i preduzeća, cvetao je i nama dobro poznat Balkanski lopovluk. Znalo se da kontrole na kapijama preduzeća nema a i da ima, služila je samo kao još jedno radno mesto za one kojima srednja škola beše strana reč.
Upitna rečenica "jesi li pod teretom" upućena od strane jednog radnika drugome značila je samo jedno - imaš li štogod od imovine preduzeća zabodenog ispod jakne ili u dubini torbe.
Tu se nalazilo od cevki i delova mašina pa sve do kiselih krastavaca (ako je prehrambena industrija bila u pitanju). Potreba i pristup je diktirala sadržaj "tereta", domišljatost i umeće su određivali tehniku skrivanja i iznošenja.
U današnje vreme, kontrola ponekad radi svoj posao do kraja ali opet gubi bitku sa domišljatošću teretnjaka.
O zdravo majstor Milane.
- Desi Gole.
Je `l te to neko naguzičio skoro pa zatrudnio ili mi se čini da nešto nosiš? Jesi li pod teretom?
- Ta dašta sam idi u moj kurac. Leđa mi se iskrivila a ti me još naš`o da jebavaš.
Može li se znati šta nosiš, ak` nije greda?
- Šta nosim, nosim, moja briga!
Dobro majstor Milane... Ako već nećeš da kažeš onda će portir da pregleda šta nosiš...
- Jesi luuud? Nemoj da te zmija ujede pa da me prijaviš.
Pa kad nećeš da kažeš...
- Dobroo! Pokazaću ti al samo da prođemo kapiju i ove lovačke kerove. Ne boj se, nije majstor Milan nikad bio stipsa. Di kaplje, kanuće i tebi. Ništa se ti ne sikiraj.
Ma opušteno. Zajebavao sam se. Ne bih te prijavio. Još mi samo to fali. Šta misliš što šantam na levu nogu? Nisam sigurno sjebo zglob na fudbalu.
- Jao mamicu ti! A mene si našo da jebeš.
Aj sad ĆUT! Evo ga portir. Ne obraćaj pažnju.
U početku samo poželiš da te pogleda. Kada ti uzvrati pogled želiš još jedan, pa još jedan, i još jedan... Zatim iznova začarani krug, ovoga puta sa osmesima. Više te ne zadovoljavaju osmesi, sada želiš da razmeniš neku reč... polako se zapričavate- teme variraju od testa iz sociologije do Garfilda... Zatim poželiš da sedne pored tebe. Pitaš je i ona pristaje... Osećaš toplotu kojom ona zrači- ali sada te ta toplota svakodnevno greje. Napališ se svaki put kada joj ispadne olovka, jer se tada oboje sagnete i pogledi vam se ukrste. Stara fora, ubrzo smori... Pomažeš joj na svim časovima, k'o mlad majmun joj pišeš puškice, domaće... Želiš nešto više, možda da je dodirneš- pali te njena vrlina na +35 u zagušljivoj učionici... Sasvim slučajno je dotačinješ i tuki se diže. Osećaš se blaženo, produhovljeno...
Sledeći korak je vaš prvi poljubac i seks na ekskurziji, ona ostaje u drugom stanju, venčavate se uz roditeljski blagoslov, podižete decu, rintate neke bezvezne poslove ceo život da bi na kraju oboje završili u staračkom domu...
Jedan od najdubljih ženskih vokala u srpskoj muzici. Presveti simbol romantike za čistokrvne ziljuše druge kategorije (one koje ne slamče espreso od 350 dinara u Braunu, već vole duge i romantične šetnje po letnjoj kiši uz mirisne note borove šume nošene povetarcem). Svaka ozbiljna pripadnica ovog reda mora imati i sliku gde se grli sa dotičnim na Fejsbuk profilu, a u statusu njegov najlepši stih o roze ponijima i čajankama.
Generalno pravilo za muvanje njegovih ljubiteljki je da budeš što neutralniji u svom stavu prema njegovoj muzici. Nešto moraš da kažeš, a ako ga voliš, onda si ili lažov, ili peder, a ako ga ne voliš...onda si najebao.
Z: "Jao što mi je dobra ova nova pesma Sergeja Ćetkovića, kako je on superromantičan."
JA: (pokušavam da nonšalantno izbegnem pitanje koje sledi) "...."
Z: "Jel voliš njegovu muziku?"
JA: "Pa iskreno i ne baš"
Z: "Kako ne voliš?!? Svinjo bezosećajna, ne znaš ti šta je muzika."
JA: "Pa u stvari ja obožavam recimo Burta Bakaraka, Dina Martina, Sinatru, Marvina Geja...samo ne volim te domaće plačipičke."
Z: "Samo te didžejeve slušaš, nemaš ti pojma šta je romantika."
?!?!
Ljudi koji veruju u male zelene do te mere da su otišli u tu krajnost da u svemu oko sebe vide zavere o gorepomenutim svemirskim posetiocima.
(upoznavanje)
1(sa osmehom): " Zdravo,ja sam Marko."
2:"Aaaaah! I ti si jedan od njih!!"
1:" Izvinite?"
2: " Marko počinje na slovo M,a to slovo je u vašem imenu: vanzeMaljac!!! Provaljen si,majku ti jebem zelenu svemirsku!!!!"
1:"..."
**************************
A: " 'oćeš i ti koka kolu?"
B: " Zajebi čoveče,znaš da je to sranje na početku proizvodnje bilo zelene boje? To je FLUID od vanzemaljca koji-"
A: "Samo jedna onda,hvala."
Jedna utopijska ideja, potpuno neizvodljiva, ali samo zamislite hipotetičku situaciju da referendum o pripajanju Srbije Nemačkoj ili nekoj drugoj moćnoj državi prođe kod građana.
Možda će mi sad nacionalisti lupati i minusi u stilu: "Kakva smo mi to država, kada svoju suverenost tako dajemo", mada ja sam siguran da pod Nemcima nikako ne može biti gore nego što već jeste, jer kada prosečan građanin vidi njuške sa domaće političke estrade, njemu je prosto muka.
Recimo da smo dati Nemcima na upravljanje na 50 godina, i moja generacija bi tada imala oko 70-tak godina i kao penzioneri vozili bi se nekim malim Opelom kroz državu.
Za divno čudo Srbija bi bila cela u autoputevima, i zamislite ne bi bilo smeća kraj puta. Termin "srpska posla" bi zvanično nestao iz upotrebe kao nepostojeći i arhaični, jer bi se za 20 godina doveli u red, a za 35 to više ne bi ni bila ista država.
I posle treba da razmisliš i da kažeš: "Čekaj, mi sutra treba opet da budemo "nezavisni" prisećajući se kasnih 00-tih.
I onda je mrmot zavio čokoladu u foliju.
Depilacija čistog uma. Jadan mozak je skinut i obeščašćen, odstranjena mu je svaka dlaka pameti i razuma. Od čupavog, prgavog mozga koji je vrlo moguće imao potencijal da napravi nešto pametno nastala je glatka površina koja ima samo svrhu da je gaze i da upija sve gluposti, potom da ih projektuje kao svoje, hvali i čuva. Postepeno ide ka gorem, i retko kad uspe da se pobedi i zaustavi.
Fesjbuk.
Turbo-folk.
Španske serije.
Neke domaće serije.
Turbo-folk.
Fejsbuk.
Nepismenost.
Turbo-folk.
U normalnom svetu, auto se posle par godina proda na otpad, ali kod nas ne.
Besparica radi svoje...
Limarija se krpi na sve moguće načine, mislim, šta ti već dođe pod ruke. Rupe se začepljuju kudeljom, vunom ili papirom, pa na sve to tona gita. Jedan lik je tako pomoću betona zakrpio patos na fići. Tu je svaki komentar suvišan.
Motor se radi do treće specijale, pa šta ti bog da. Ili će blok motora da pukne ili radilica.
Ulje se dosipa prema potrebi, tek toliko da ne zafali.
Gume se krpe sve dok ima mesta za fleke. Spoljna se ne menja, dok ne iskoči žica.
Ostatak delova se uvek može iskopati na auto otpadu ili ukrasti u komšiluku. Ko je još lud da kupuje delove u auto-šopovima, pogotovo ako ima domaće vozilo?
Svi veći teniski turniri imaju neke maloumne izvikane gluposti koje su, nazovi, njihov zaštitni znak. Na Vimbldonu se jedu jagode sa šlagom (tipično huliganski za Engleze), na Rolan Garosu se nose slameni šeširići(tipično pederski), u Australiji su neke koale, kenguri što je donekle normalno, dok u Americi nisam siguran da uopšte imaju bilo šta. I tako Srbi, vole da prate svetsku modu, da ne zaostaju slučajno. Jer šta će reći Rumuni ako čuju da nemamo zaštitni znak teniskog turnira? Možda nas tuže Bugarima. Grupa mladih entuzijasta radi na tome da pronađe pravu stvar za naš turnir i da se po Kirgistanu i Burundima priča o nama. Verovatno najtipičnije što bi mogli da uradimo jeste da prodajemo svinje na ražnju ispred terena. Masne krmke u sosu od radže. Domaće. I da tako vrtimo pečenje ili roštiljamo po tribinama. Dok se ne napiju svi i ne poubijaju međusobno.
25. maj, teniski tereni.
- Helou, hau mač iz dis pig on d stik?
- 100 evra za tebe komašine.
- Kom... Koma... Vat? Aj vil tejk van pig on d stik.
- Oš radžu Švabo ?
- Raža ? Vat iz raža?
- Rakija bem te glupa. Kakvi su ovi Nemci neobrazovani.
- Pliz tel mi vat iz raža ?
- Vidiš, cugneš iz flaše vako i onda Asteriks bum bum. Kapiš ?
- Medžik poušn?
- Jes medžik. Takva medžik da na kevu namiguješ i misliš da si crnac iz Poljske majku ti švabsku.
- Giv mi tu radžas end pig ond d stik. Đoković ole!
- Ole... Pevaćeš ti posle te dve radže Hitler iz majn muder, pa ćeš da bežiš preko Dunava dok te juri besna masa...
