Arhaični nazivi za pletene, vunene čarape. Ako izuzmemo Bureka koji je svojevremeno sablažnjavao javnost nošenjem navedenih u kući ''Velikog Brata'', gotovo da ih danas u urbanim sredinama niko ne upotrebljava. Ovi proizvodi domaće hend-mejd radinosti su međutim i dan danas jako popularni u brdsko-planinskim predelima duž granica Srbije, kao i ruralnim naseobinama u unutrašnjosti. U ranijim vremenima bile su neizostavni deo zimske opreme svakog poštenog čoveka koji je radeći od jutra do mraka bio stalno na nogama, te su čarape, budući da su od vune, pogotovu u teškim vremenskim uslovima zagrevale nogu i istovremeno upijale vlagu koju produkuje površinski deo kože stopala, te su na taj način sprečavale nastajanje siromirisa protiv kojeg danas koristimo različite vrste preparata.
Zanemarene unapredjenjem tekstilne industrije postale su odlika prostakluka i seljoberstva među današnjim 'modernim' svetom.

Ko želi da okusi draž ove domaće pojave, trebalo bi da se zaputi na početnu stanicu bilo kog gradskog prevoza. Počinje sa blagim komešanjem među učesnicima, kada ugledaju autobus koji lagano dolazi u početnu poziciju. Kako autobus dolazi bliže, tenzija raste. Najveći stampedisti, tj oni koji prednjače su obično oni kojima bi trebalo da se ustane da bi seli, pošto kada uđu u autobus na nekoj drugoj stanici uzdišu i lagano vas dodiruju delom tela kako biste obratili pažnju na njihove godine i otežano disanje. Oni su najopasniji. Lakat im je omiljeno oružje, kojim nastoje da nanesu teže telesne povrede kako bi se domogli mesta za sedenje i iskreno bi bilo bolje da ipak ostanete na stanici dok ne prođe opasnost i kulturno uđete u autobus.

Ono čime se hvali neko selo, ako nema ništa drugo.

Drevna srpska metoda lecenja .

Nakon hiljada godina evolucije, u ruralnim sredinama su ljudi evoluirali do stepena gde mogu suptilno manipulisati neutralnim stranama (geometrima, poštarima i ostalim radnicima javnih preduzeća i uprava) te ih prebaciti da rade u korist domaćeg tima u cilju da izvuku neku korist (koji ar više njive, dvorišta, zabrana i da svojim manipulatorskim sposobnostima zacrtaju nove međe i podele prema vlastitim interesima). Najbolji način prebacivanja u domaći tim je naravno nuđenjem domaće rakije sa ciljem da se subjekt dovede u pripito stanje sklono manipulaciji. Ni u seksualnim ne ide na suvo a kamoli u međuljudskim odnosima, pa zašto ne popiti koju, da ovlaži grlo i razbistri um. Ko prvi devojci njemu devojka, tako da je pobednik onaj koji prvi kulturno, prijateljski i civilizovano priđe i pripitomi subjekta. Definicija važi i za pripitomljavanje ostalih živih ljudskih bića od kojih postoji neka vajda.

1. U Crnoj Gori izraz za slatko mleko.
2. U Južnoj Srbiji ova reč označava kuvanu rakiju.

Poslednja utakmica u sezoni gde najveći autsajder dobija prosvetljenje i abnormalnu snagu, pa bez problema može da pobedi i višestrukog šampiona.

Epidemija koja pogadja Srbiju, a bogami i susedne joj zemlje, svakih par godina. Tacnije, kad god sisata poluplasticna , **** (ime domace zivotinje koja daje mleko su mi cenzurisali) koja se odaziva na ime Ceca, izda novi materijal (nema veze sa gradjevinarstvom). Naime, odmah po tom dogadjaju, na ulicama se pojave ziljavuse koje daju sve od sebe da izgledaju kao gore opisana spodoba. Pocinje opsada kineskih butika, da bi se pronasle krpice, slicne onima koje spodoba nosi u emisijama na Pinku. Roditeljske plate se trose i na sminku, frizere i sve ostalo sto je potrebno, da bi se dostigla sto veca slicnost. Jos ako padnu silikoni, sreci obolelih nema kraja. Srecom ima nade. Ako je verovati nadleznima, nosilac virusa ce uskoro biti izolovan, u za to specijalizovanu instituciju (Zabela, Sremska Mitrovica).

Za normalan svet neekonomican I tesko unistiv otpad koji se I dugo razlaze.
Kod nas dobija pravu svrhu postojanja tek posto se prvobitno kupljeni sadrzaj/kisela voda,sokovi/ potrose.
Ima visestruku prakticnu namenu. Na ulici cemo videti da se u njima puni benzin,motorno ulje,koje se prodavalo u vreme embarga. Na pijacama sluzi kao ambalaza za domace vino,rakiju,sve vrste domacih sokova,paradajza,domaceg mleka a u novije vreme se u njih stekuju I ljute papricice.
Ako odsecete grlic,dobijate dva prakticna predmeta. Levak za benzin,a donji deo flase je pogodan za rasad paradajza,paprika I sitnog cveca.
U vikendicama na moru I planini,gde nema vode,videcete ih poredjane na suncanoj terasi,gde ce vas uvek cekati na suncu podgrejana voda za tusiranje.
Moj komsija ih je napunio peskom,oblepio selotejpom I natakao na dva kraja motke I dobio tegove za vezbanje.
Sve u svemu pravi multipraktik.

Logičan zaključak velikog broja kladioničara kada vide da neki klub gostuje u Rusiji. Inicijalna kapisla koja ih tera da sve pare stave na domaće baćuške koje su, po njihovom mišljenju, navikli da glume Eskime i sasvim im je normalno da pikaju lopte na debelom minusu.
Nema tu velike mudrosti; mator je dekica pa na konto toga zna kako je ruska zima sjebala Hitlera, a Bože moj, zašto ne bi nekog tamo sa Pirinejskog poluostrva. Jer, po njemu, ne postoji toliko kvalitetna gostujuća ekipa koja može da anulira Sibirski kijamet i vrati se iz tog pakla uzdignute glave. A samo se jednoprocentni udeo popunjivača tiketa seti da nije svaka država Lesoto ili Burkina Faso, pa na osnovu toga, sa velikim uspehom ume da razlikuje pahulje snega od vune Merino ovce.

Opšte je poznata stvar da nam se žuta braća ne ustručvaju pomoći svojom jeftinom robom u ovim teškim vremenima. Jes' da nije bog zna kakvog kvaliteta, ali svaka nam je pomoć dobro došla, jel? Elem, u celom moru fuš proizvoda, jedan se svojom nepouzdanošću i nekvalitetom nekako najviše izdvaja: kišobran. Vredi koliko i paklica prosečnih cigara, ali u dodiru sa vodom ima i pokoju sličnu karakteristiku kao gore navedeni nikotinski štapić.
Za nekih, cirka, 150 dinara možete se zaštiti od padavina prilikom odlaska u prodavnicu, ili za ne daj bože, ako vas pljusak uhvati nespremne prilikom šetnje po gradu. Dao bog, kineskih robnih na svakom ćošku, tako da smo obezbedjeni u slučaju nevremena. Oni malo bolje napravljeni će početi da propuštaju vodu tek posle sat vremena, dok oni koji su izašli iz procesa proizvodnje malo ranije radi poštovanja roka isporuke traju oko nekih 15, 20 minuta. Pod uslovom da nema vetra koji ih lomi k'o iz pičke.

Godine odbijanja (nejebanja) su učinile svoje i od uzornog seoskog momka stvorile potencijalnog silovatelja. Toliko suvog i željnog pičke da počinje napastvovati čak i životinje, nebitno jesu li domaće ili divlje. U ovom slučaju domaću svinju. Mada nije samo taj mučenik kriv, ne! Krive su i žene koje su ga uporno odbijale i nagnale ga na gore pomenut akt. Nego aj što su ga sve odbile, dodatnu bol na već ranjenu i napaćenu dušu zadaje i krmača koja se opire, skiči, 'rokće, ma sve samo da je gore navedeni ostavi na miru. Za (ne)jebače štediše je gore navedeni akt pretposlednja opcija da besplatno okuse sedmo nebo. Na kraju ispada da ga ni krmača ne želi, šteta. Mučeniku jedino preostaje da plati damu lakog morala ako već ne može za džabe.
Leta gospodnjeg 7. IX 2019.

Sve one sitnice i detalji koje mogu da vam preporuče članovi redakcije časopisa Joy, frigidna tetka iz Roštoka ili ovlašćeni distributer škarta za Balkan. Šta da obučete za doček i kako, koje piće da pijete i kako, koju osobu prvu da poljubite i kako i gde sve to da uradite. Jer jebemliga, kažu da vam taj doček može biti odrednica za celu godinu.

Poučen svim tim saznanjima dodješ kući, skineš radno odelo i okupaš se ferijem i domestosom jer si upravo izhablovo trista kvadrata parketa pa mirišeš na salon nameštaja. Pet minuta sakupljaš pa iz grla ispljuneš šlajmaru sačinjenu od lepka, laka i prve drine bez filtera koju si u životu popušio. Šukneš jedno deset jaja i plesnjavu krvavicu u tiganj, da se dobro zamastiš pre novogodišnjeg spektakla.

Obučeš najlepšu krpu koja ti se zapatila u ormanu kada te je bivša žena naterala da je kupiš jer će ti trebati. Evo treba ti, prva nošnja. Žurno i pun entuzijazma odeš u kafanu sa pevljku.

Popiješ pola kapiceta proizvodnje prve smene apatinske pivare i pojedeš jednu celu životinju. I jabuku iz usta joj pojedeš. Kablicu šopske i lavor ruske. Otmeš pevaljki mikrofon i izričeš "A tebe nema" od Zorice Brunclik. Zabodeš joj mikrofon medj' sise i ujedeš za guzicu. Povratiš po konobarici, obrišeš se rukavom pa izadješ napolje i uzmeš telefon...

Mladi ste, neiskusni, iz provincije, a baba Draga vam je rekla da pevate ko anđeo. Vi onda dolaze da poput američkih super-starova pod svetlima velegrada nađete svoju srećnu zvezdu, naravno onu grandovsku. U tome vam pomaze tata-mata u ovom biznisu gosn. Sale Popović, koji će se na sve moguće načine truditi da pre nego što zaradi i jedan jedini dinar na vašem "anđeoskom glasu", zaradi što više para prikazujući vas kao idiota. Za onaj mali broj nesrećnika koji uspeju da potpišu ogovor za svoje ropstvo sa grandovskom industrijom, omogućeni su nastupi u lokalnim kafanama i učešće na muzičkim festivalima koji predstavljaju ne dno već kanalizaciju naše domaće muzike. To će biti trenutak kada će vaša baba Draga sa ponosom moći da kaže, da je ona oduvek verovala u vas, iako vas polovina Srbije (a i šire) smatra idiotom. Jedina razlika između vas i propalih MTV super-starova, jeste što vi ne morate da idete na audicije čak u velegrad, jer se mama Brena pobrinula da se one održavaju u vašoj lokalnoj birtiji, mesnoj zajednici, pekari ili slično.

Stari, dobri izraz nastao još u vreme davne savezne nam, federativne, družetitomitisekunemo, republike Jugoslavije.
U to lepo vreme cvata domaće industrije i preduzeća, cvetao je i nama dobro poznat Balkanski lopovluk. Znalo se da kontrole na kapijama preduzeća nema a i da ima, služila je samo kao još jedno radno mesto za one kojima srednja škola beše strana reč.
Upitna rečenica "jesi li pod teretom" upućena od strane jednog radnika drugome značila je samo jedno - imaš li štogod od imovine preduzeća zabodenog ispod jakne ili u dubini torbe.
Tu se nalazilo od cevki i delova mašina pa sve do kiselih krastavaca (ako je prehrambena industrija bila u pitanju). Potreba i pristup je diktirala sadržaj "tereta", domišljatost i umeće su određivali tehniku skrivanja i iznošenja.
U današnje vreme, kontrola ponekad radi svoj posao do kraja ali opet gubi bitku sa domišljatošću teretnjaka.

U početku samo poželiš da te pogleda. Kada ti uzvrati pogled želiš još jedan, pa još jedan, i još jedan... Zatim iznova začarani krug, ovoga puta sa osmesima. Više te ne zadovoljavaju osmesi, sada želiš da razmeniš neku reč... polako se zapričavate- teme variraju od testa iz sociologije do Garfilda... Zatim poželiš da sedne pored tebe. Pitaš je i ona pristaje... Osećaš toplotu kojom ona zrači- ali sada te ta toplota svakodnevno greje. Napališ se svaki put kada joj ispadne olovka, jer se tada oboje sagnete i pogledi vam se ukrste. Stara fora, ubrzo smori... Pomažeš joj na svim časovima, k'o mlad majmun joj pišeš puškice, domaće... Želiš nešto više, možda da je dodirneš- pali te njena vrlina na +35 u zagušljivoj učionici... Sasvim slučajno je dotačinješ i tuki se diže. Osećaš se blaženo, produhovljeno...

Jedan od najdubljih ženskih vokala u srpskoj muzici. Presveti simbol romantike za čistokrvne ziljuše druge kategorije (one koje ne slamče espreso od 350 dinara u Braunu, već vole duge i romantične šetnje po letnjoj kiši uz mirisne note borove šume nošene povetarcem). Svaka ozbiljna pripadnica ovog reda mora imati i sliku gde se grli sa dotičnim na Fejsbuk profilu, a u statusu njegov najlepši stih o roze ponijima i čajankama.

Generalno pravilo za muvanje njegovih ljubiteljki je da budeš što neutralniji u svom stavu prema njegovoj muzici. Nešto moraš da kažeš, a ako ga voliš, onda si ili lažov, ili peder, a ako ga ne voliš...onda si najebao.

Ljudi koji veruju u male zelene do te mere da su otišli u tu krajnost da u svemu oko sebe vide zavere o gorepomenutim svemirskim posetiocima.

Jedna utopijska ideja, potpuno neizvodljiva, ali samo zamislite hipotetičku situaciju da referendum o pripajanju Srbije Nemačkoj ili nekoj drugoj moćnoj državi prođe kod građana.
Možda će mi sad nacionalisti lupati i minusi u stilu: "Kakva smo mi to država, kada svoju suverenost tako dajemo", mada ja sam siguran da pod Nemcima nikako ne može biti gore nego što već jeste, jer kada prosečan građanin vidi njuške sa domaće političke estrade, njemu je prosto muka.

Recimo da smo dati Nemcima na upravljanje na 50 godina, i moja generacija bi tada imala oko 70-tak godina i kao penzioneri vozili bi se nekim malim Opelom kroz državu.
Za divno čudo Srbija bi bila cela u autoputevima, i zamislite ne bi bilo smeća kraj puta. Termin "srpska posla" bi zvanično nestao iz upotrebe kao nepostojeći i arhaični, jer bi se za 20 godina doveli u red, a za 35 to više ne bi ni bila ista država.
I posle treba da razmisliš i da kažeš: "Čekaj, mi sutra treba opet da budemo "nezavisni" prisećajući se kasnih 00-tih.

Depilacija čistog uma. Jadan mozak je skinut i obeščašćen, odstranjena mu je svaka dlaka pameti i razuma. Od čupavog, prgavog mozga koji je vrlo moguće imao potencijal da napravi nešto pametno nastala je glatka površina koja ima samo svrhu da je gaze i da upija sve gluposti, potom da ih projektuje kao svoje, hvali i čuva. Postepeno ide ka gorem, i retko kad uspe da se pobedi i zaustavi.