Proces koji ljudi zainteresovani za svoj tzv. aktivni rečnički fond, a pritom vole da provode vreme međ' narodom, s vremena na vreme moraju da odrade ne bi li ponovo počeli da izgovaraju smislene celine umesto nedovršenih polu-rečeničnih uzvično-sugestivnih budalaština.

Najbolji način za to je da se uzme u ruke neko delo klasične književnosti (da, da...), ja l' domaće, ja l' strano, i da se iščita to lepo. Posle toga ste neko vreme bezbedni od spoljašnjih uticaja i ma koliko ljudi oko vas br'timili sve odreda i, 'nači, 'el me razumeš, u suštini, ta mala, ludilo, e!...vi ćete uspevati da održite pristojan razgovorni nivo, uplićući sumanute poštapalice (pa nismo lutke, majkamustara), ali i uspešno postižući da vas razumeju.

Upozorenje: Posle čitanja tog nekog klasika, kratko vreme verovatno nećete moći da govorite ikako drugačije, osim kao udžbenik. U toj situaciji može i da se desi da skontate da vam fali reči, tj. da bolujete od sindroma stečene leksodeficijencije. Tada mnogi posežu baš za onim od čega su pokušali da se leče ('nači, o tome ti pričam, ludilo mozga u principu, eee!), ali uz veliku borbu odupreti se tom neizdržu je moguće. Bar na neko vreme.

Onda ponovo knjiga.

Najteža kleveta, verovatno najgori pečat koji može da se udari nekom čoveku ili organizaciji. Dušu dao za diskreditovanje protivnika. Gore nego strani plaćenik, domaći izdajnik i peder zajedno, puta tri.
Funkcioniše po sistemu uslovnog refleksa, jer se strah od toga da će te pojesti pomračina ili da ćeš izvući besplatno logorovanje na Golom otoku toliko urezao u kolektivno pamćenje da i dan danas izaziva podozrenje i sumnjičavost.
Ne pomaže ni to što je Uprava državne bezbednosti štitila poredak jedne zemlje na koji se sada gleda kao ideološki izrazto antisrpku, pa to daje dodatni govnomazački kvalitet.
Ono što su prosečnom Srbinu CIA, MI-6 i Vatikan u svetu, to je Udba za domaće potrebe, izvor i objašnjenje svakog zla. Izgleda da ova, nekada neosporno moćna tajna služba, nije radila ništa drugo osim što je smišljala najsloženije Pera Kojot planove da zajebe sve što je srpsko, i da ih je tako dobro smilila da se i dan danas ostvaruju, davno pošto je ona formalno prestala da postoji.
Naravno, kao i sve što se koristi nasumično, previše i bez da se prethodno pita mozak, izliže se i dovede do apsurda.

Sportski eufemizam za "Usrali smo motku". Na polni organ iduća floskula kojom se iskompleksirani srpski sportisti, ti u svetu najfrekventniji predstavnici srpskog mentalieta, pravdaju za svaki eventualni lični ili ekipni neuspeh u sportskoj areni. I dok taj isti svet legendarnu parolu Pjer de Kubertena "Važno je učestvovati" čuva i neguje kao jednu od osnovnih ideja vodilja u sportu a možda i kao sâmu esenciju istog, u našoj maloj ali ponositoj državi na sportiste se gleda kao na savremene potomke nekadašnjih slavnih učesnika Kosovske Bitke - epskog događaja i dalje neutvrđenog konačnog rezultata - čiji se golovi, koševi i gemovi broje jednako kao nekada posečene turske glave. Nažalost, kako trenutna praksa u sferi modernog sporta isključuje svaku, pa i najmanju mogućnost upotrebe sablje ili kubure, Srbi su se našli pred neprobojnim zidom od sopstvenog ega i sujete. A tolike merdevine još nisu izmišljene.

Elem, valjda su zbog toga srpski sportisti i sportski radnici, opterećeni gorepomenutim senima svojih junačkih predaka i pod hroničnim ali stabilnim pritiskom neobično zahtevne domaće javnosti, i razvili poseban oblik lirsko-mističnog izražavanja a u cilju univerzalnog prevazilaženja tog, u slučaju gorkog sportskog ishoda, komunikacijskog jaza sa navijačima. Jer, u Srbiji se sve prašta osim nepripremljene konferencije za štampu. Laku noć.

Izraz koji obuhvata gomilu svakodnevnih situacija, a može da označava kako opijanje, tako i nezaboravan provod i naravno bivstvovanje sa osobom suprotnog pola!

Razvučene stare trenirke, veste, majice, čarape i ostali odjevni predmeti koji su nakon određenog broja godina postali prestari da ih se nosi "za po van " , ali su tako jebeno udobni i tako srcu prirasli da ih se ne možete rješiti te ih nastavljate nositi dekadama nakon što ih prerastete i izmasakrirate do neprepoznatljivosti .

Zamislite jednu klasičnu automehaničarsku radnju. U radnji majstor kuva kaficu u kuvalu domaće izrade (čitaj "gajtan u utičnici je vezan na dva žileta koja su uronjena u vodu") u lončetu koje je bar za deset godina starije od mladog šegrta koji veselo umazuje ručice mašinskim uljem punim metalnih opiljaka. Kao i svaki majstor, i naš gorepomenuti junak ne voli prekidanje tokom svog omiljenog dnevnog rituala, te pažljivo prati rad mladog šegrta.

Ali avaj! Mladi šegrt izlazi iz kanala u kome je bio zaglavljen radeć' na Golfu MK II (turbodizel naravno, sa duplim farovima, podrazumijeva se), i sa smješkom na licu prilazi majstoru kome je taman provrela kafa. Majstor, kao i svaki pravi majstor zna da je šegrt završio posao i da će vjerovatno da sjedne kraj njega i traži koji gutljaj dragocjene tečnosti. Zato majstor koristi navedenu sintagmu iz naslova, kako bi što duže šegrta zadržao u kanalu. Da se kali, jelte, dok sam majstor uz prvi srk kafe dostiže nirvanu.

Najeksluzivnija radnja u elitnom tržnom centru, sve blještavo, prodavci isfazoniranih frizura i njegovanih bradica i napucane prodavačice lebde pored kupaca i smeškaju se iako ništa nije smešno. Napucane i cene. Tuc-tuc muzika u pozadini. Sve je tako kul i urbano. Od svog tog nepotrebnog glamura Bosancu neprijatno pa još mu i vruće jer na sebi ispod kaputa ima dva vunena džempera. Ali, skupio nešto para, riješio da najzad počasti sebe pravim parom cipela, pa koliko god da koštaju, ko ga jebe... I priđe najskupljim; onako, ne izgledaju loše, solidan kroj, a i duboke su – valjale bi za snijega. Odmah mu padne na pamet šta mu je djed uvijek govorio: “Kad pazariš cipele, najprije ih dobro pomiriši. Prava koža miriše, skaj smrdi. Ne daj da te zajebu ti prevaranti”. I na užas svih prisutnih zabode nos u cipele i stane da njuška… Sumjiva roba!
-Izvinite molim vas, možete li mi reći gdje su proizvedene ove cipele?
-Molim? – pita začuđeni prodavac, previše cool da bi te razumio kad mu se razgovjetno obratiš.
-Zemlja proizvodnje? Made in… ?
-To su italijanske cipele.
-Jel? Mogu li da vidim njihovu deklaraciju?
-Hmm, deklaraciju? Pa možete, naravno da možete, ali to će potrajati dok nađemo..
-Sačekaću…

Poslije par minuta izlazi iz magacina i pruža kutiju sa deklaracijom: MADE IN BANGLADEŠ!
-Bangladeš?
-Bangladeš…
-Doviđenja.
-Sačekajte, pa imamo mi još modela. Ovo sve je talijanska roba…
-Jebo ja tebi talijansku mater u Bangladešu!

Ako jos uvek ima nevernika - ovo ce ih pokolebati, Srbija IPAK ima porno industruiju. Rec je o samom vrhuncu domace kinematografije koji je postavio nove standarde za buduce generacije (oni "procureli" snimci manje-vise poznatih licnosti mogu da se pokriju usima) svojom glumackom ekipom, rezijom i svojim naprednim audio-vizuelnim tehnikama. Naime, ne znam koja bi se jos zemlja mogla podiciti ovakvim ostvarenjem, cija je izrada kostala najmanje 450 dinara (cena kasete za kameru) + troskovi ekipe-ketering 30 din (1 pivo za kamermana), a koje je ipak snimljeno i pusteno u promet !? Ovde ima svega, pa cak ni oni koji ne vole pornice nece ostati uskraceni - tu je stari dobri humor domacih serija, dovitljivi komentari snimatelja (koji je istovremeno i reziser i tonac a u jednom delu se pojavljuje i kao glavni glumac (!?) dok ce ljubitelji hardcore-a to i dobiti - zestoku akciju celih sat vremena, zajedno sa socijalno-zutim tapetama u "apartmanima" u kojima se snima, i sa sve crnim tabanima glavnih glumaca, a tek kad na pola filma upadne i dedamrazica - sreci nakad kraja. I kao slag na tortu - vatromet koji ispaljuju iz...hm,glavne glumice...

Napiti se.

Urbano- U urbanom izrazu belo oznacava oblik droge koji je popularan u Beogradskim splavovima i klubovima
Ruralno- U ruralnom(seoskom) izrazu belo oznacava hranu, belo meso, popularan u svim kucama svakog sela

( N.B. Unapred se izvinjavamo svim pripadnicama lepšeg pola. Ovde se, ipak, radi o ozbiljnom zadatku pravljenja rečnika. )

Broj unosa : #121
Lokacija : Beograd, park Čuburski
Datum : 17. septembar 2011, poslepodne
Subjekti : Dva tipusa mlađih godina
Vukajlijaš : #58690
Opis : Jedan od onih slengovskih izraza novije proizvodnje koje mi, vrli, požrtvovani i lepi etimolozi sa Vukajlije, vredno sakupljamo, verno beležimo a neretko i pivom zalivamo. Šta ćemo - takav nam pos'o. Kao u mnogim drugim slučajevima do sada (unosi #111,#46,#75...), i u ovom opet govorimo o unutrašnjem pitanju koje sebi postavlja svaki iole samosvestan muškarac, o tzv. Večitoj Muškoj Dilemi ( VMD ) : RUŽNE ŽENE I DA LI IH TREBA TRSITI? Nemojte da vas zavara romantično-larpurlaristička poetika iz naslova - u pitanju je više nego redak primerak ženske populacije koji u svojoj genetskoj strukturi ima nekoliko proteinskih lanaca hobotnice, himalajskog jaka i andaluzijske bube-balegara. Ne. Ona nije ružna. Ona nije nakazna. Ona se čak ne može nazvati ni grobom, kerom, lopatom ili neslanom šalom ( greškom ) prirode. Ruška Jakić i Isidora Bjelica su za nju jebeni top-modeli. Kod nje ne pomaže ni drevna tehnika ''Kesu na glavu, kesu na kurac pa ud'ri!''. Jednostavno, i kako mudro kaže gorepomenuta rima, ONA NIJE NI ZA KURAC. Ovakve ženske osobe su, međutim, najčešće izrazito inteligentne i emotivne a veliki je broj i onih koje su i studenti generacija. Мi muškarci smo, ipak, nepopravljive amebe...

Vukajlijopatija je nedavno otkriveno virusno oboljenje koga izaziva virus pod naučnim nazivom DF1HH+ (Def 1 Ha-Ha +).
Ovaj virus izaziva totalnu promenu ponašanja obolelog. Dobija se učlanjenjem na sajt Vukajlija. U početku osoba koju je napao ovaj virus dobija lakši oblik ove bolesti Vukajlijatitis koji ako se ne leči prelazi u svoj teži stadijum Vukajlijopatiju od koje leka nema. Oboleli gubi interesovanje za druge sajtove, ukoliko partnera ne učlani na sajt prekida vezu sa njim, u glavi je posle svake izgovorene čudne reči misao: " Da li je ovo neko definisao ".
Zapaženo je da posle dužeg toka bolesti ukoliko dođe do nasilnog prekida posete Vukajliji nastupa apstinencijalna kriza.
Domaće novinske agencije javljaju da je epidemije već zahvatila mnogo osoba, ali da preti i pandemija smeha izazvanog ovim novim virusom DF1HH+.
Do sada nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj, ali društveno uređenje zasnovano na ozbiljnosti društva je definitivno ugroženo širenjem ove epidemije.
Iz dobro obaveštenih izvora bliskim vladi saznajemo da vlada priprema mer zaštite stanovništva od ove bolesti, a da li će uspeti u tome ostavljamo vremenu da pokaže.

Karakterističan sindrom kod Srba. Predstavlja nemogućnost svršenja procesa urbanizacije i deruralizacije ličnosti. Koliko god fraza imala bukvalno značenje, ona sadrži i određenu metaforičku komponentu. Engleski buldog vekovima predstavlja statusni simbol, psa koji krasi samo gospodske kuće, s velikom porodičnom istorijom. Takav pas nosi neki šmek urbanosti i bežanja od paorskog okruženja i malograđanštine. Kao takav, njegovo ime mora biti u korelaciji s duhom porodice, njenog ugleda, statusa i istorijske uloge. Takav pas mora imati ime koje zvuči toliko moćno da pomisliš da sam pas ima plemićko poreklo. Atila de Jesus, Milton von Levenbach, Ricardo of Windsdor i sl. su pravi primeri engleske pseće gospode, koji daju potpuno drugu konotaciju izrazu pasji život.

Naravno, suština ovog sindroma nema veze samo sa odabirom imena za psa. Ovaj sindrom ima mnoge druge primere iz života. Vratili su ti dedinu imovinu što mu komunisti uzeše posle rata, kupio si sebi Jaguar iz serijske proizvodnje oduševljen džentlmenskim stilom ostrvske gospode, ali umesto klasične muzike, mora da se pusti Jandrino Jato, da se vrate nostalgične misli iz kevinog krajiškog kraja. Uzeo si ženi original "Luj Viton" torbu, ali ona i dalje vezuje onu seljačku punđu ala Jorgovanka Tabaković, a na novu "Soni Braviju" stavlja babinom rukom štrikani milje.

Sve u svemu, ovaj sindrom predstavlja konačnu barijeru u procesu nasilne građanizacije i asimilacije u civilizacijske tokove ekonomski više klase. Danak u krvi modernog društva.

Kao novi Yugo... Nedonošče. Bastard. Abortus. Laz. Topla voda. Sramnog, glupog, sirotinjskog, bednog i smešnog koncepta i filozofije. Nije samo savremeni industrijski dizajn nešto o čemu "njeni" "naručioci" i "očevi-konstruktori" (neviđeno glupe, zatucane i neinformisane,zakasnele i prespavale, kvazidizajnerske seljačine-plagijatori najgore vrste, kroz koje provejava duh davno prohujalih vremena ) nisu vodili računa (nisu nikad ni čuli da to postoji). Bedno nastojanje da se prepišu neke karakteristike sa juznoafričke varijacije na temu Galil, poznate kao R4 (inače zarobljene devedesetih) i tako, na nevešt način, prikrije njeno "čistokrvno komunističko AK47=Crvena Zastava M64, M70 ili M80 (kako god) poreklo", rezultiralo je još bednijom i jadnijom lazi po kojoj je M21 plod "domaće pameti" i još sa pravom treba da nosi naziv "puške za 21. vek" pred ulazak u "neke nove integracije". Sedamdesetih godina mnoge komšijske zemlje su imale daleko modernije puške od ovog našeg smeća "M21" danas...Ipak, i takva kakva je, kod našeg zatucanog, običnog "narodnog čoveka" ona izaziva divljenje i ponos("Jedino joj je kalibar neprijateljski") ...Nismo se odmakli ni pedlja...

Isto kao i zajeb samo se drugačije kaže.
Kod zajeba se zajebeš a kod ujeba se ujebeš.
Pročitajte primer.

Zadnja opomena, crveni karton u svetu svinja, telića i swatkih mawenih jaganjaca.

Mnoge životinje su tokom vremena razvile fobiju od tog roštiljskog elementa i jako rano završile u ludnici a kasnije... klanica je bila neizbežna. Mada, neke su se i folirale pa su namerno išle da konkurišu u Juhor i Matijević. Jer bolje da je zakolju nego da im se posle smrti smeju. Zna se ko ide na kolac. Samo onaj najgori ološ i gojazni.
Kao što su i ljudi od krvi i mesa tako i one imaju osećanja. Čak i one ostarele domaće životinje iako znaju da nema šanse da na tome završe i one su plašile ali i opominjali svoje mladunce kako da se ponašaju u štali, na livadi da im ne bi doš'o čika sa močugom.

Međutim, kokoške lude za njim, lude u pizdu materinu. One jedva čekaju da se nataknu i bole ih dupe šta će ostale svinje i krave da kažu. Njima je nekad i ušlo nešto a šta je sa njima, šta? Mislim, kurac od pevca se ne računa. Čim ti njemu ne vidiš da mu se mlatara nešto između nogu nema od toga ništa. I posle ne vole šipku? Čim se one mlate pola sata posle klanja zamisli kolko su ga željne, jebote.

Kaže se za osobu čiji ukus teži nuli ili je već dostigao nulu ili je otišao u minus.

Sinonim za krik uzaludnosti.

U teoriji, upisao si državni fakultet zato što pruža znanje i stručnost, i sa tim povezan prestiž. Prolaznost je slaba, i za svaki ispit se treba pomučiti, ali u tome i jeste stvar. Uloženi trud će se višestruko isplatiti kad te kao mladog eksperta budu prepoznale mnogobrojne svetske i domaće kompanije.

U praksi, znanje se svodi na skolastička izdrkavanja teorijom koja je bila zastarela još u doba druga Tita. Ispiti su sadističke manijakalne zamke bez ikakve veze sa onim što je stvarno potrebno nekoj firmi. Tvoj kolega kojem si se rugao u srednjoj, i koji je upisao privatni faks, sad zapravo ima više znanja nego ti. Jer on je taj faks završio i sad već četiri godine radi, a ti tek sad tražiš posao, naravno bez ikakvog realnog iskustva.

Osećaš se kao čovek koji je gurao Sizifov kamen. I onda kad onako pocepan i kaljav, sa upropašćenom mladošću i narušenim zdravljem stigneš na vrh ... Vidiš da je postojao traktor koji bi i tebe i kamen za par hiljada evra prevezao, i još bi ti taj kamen razbili da od njega napraviš dekorativnu stazu u vrtu svoje nove vile.

Sveto pismo. Zapisano za vjek i vjekova. Ne mereš tu da menjaš bilo šta, to je tako i tako mora biti.

Ljudsko telo je puno nerava na interesantnim mestima i zašto ih potraćiti? Ako si iznad 18 godina i možeš da nađeš nekog ko će ti sisati palce na nogama dok nosiš čupave papuče i vikinšku kacigu jer te to pali, samo napred! Ako tvoj čudni um ne sjebava tvoj ili tuđe živote,posao ili odnose s ljudima, ništa te ne sprečava da to radiš(samo učini ostatku sveta uslugu i zatvori prozore,niko ne želi da gleda to). Ko se nije jebao na bračnom krevetu svojih roditelja dok su van kuće, zar ne? Pa sami matorci stalno nalaze čudna mesta i čudne načine za sex , da bi začinili malo stvari. Ali sve ima svoje granice.
Kada se svetla ugase, sve je dozvoljeno . Malo sutra. Uprkos tome što živimo u poremećenom svetu, postoji jasna granica između erotskog i poremećenog.Malo malo pa u novinama pročitam šta sve novopečeni jebači isprobavaju i zgrožavam se.
Od fetiša sa zimnicom, seksa s životinjama, jebača pita i guranja zvučnika u dupe,pa do sijalice sve sa kabelom u vadžajna, uključena u struju dok ne postane previše vrelo(ŠKK??).Da ne pominjem seks sa učenicima osnovnih škola i nekrofiliju.
Tako da sam rešio da dam par primera šta može biti interesantno i erotično, a šta je jednostavno bolesno.