Na jugu Srbije, a naročito u ruralnim krajevima, se koristi da označi posebne goste na svadbama i drugim veseljima. Dolaze samo kako bi za džabe jeli i pili, a od drugih gostiju se razlikuju što niti koga tu poznaju, niti ko njih poznaje. Totalni stranci, često iz drugog sela. Upadaju na sred slavlja, kad već alkohol počne da deluje na domaćina, priđu mu napirlitani i pozdrave ga kao rod rođeni. Dal' zbog alkohola ili da ne kvari veselje, domaćin ih uvek primi. Neretko dovedu i čopor dece na klopu.
Ozbiljna sila sa kojom se mora računati!
- Prijatelju, ajde da vidimo kol'ko će da bude gostiju, pa da deci lepo organizujemo svadbu.
- Ček' da prebrojim... Jedno 100 tvojih gostiju, otprilike isto toliko mojih, najmanje 30-40 palocije...
Upućeno detetu kada banu nenajavljeni gosti, pri tom, ništa manje poželjni. Rečenica značenja "Sad ste našli da dođete kad nemam leba da jedem" - zato se obavezno izgovara u prisustvu tih istih gostiju ne bi li ovi reagovali sa: "Ma kakvi, ne mora zbog nas."
Uglavnom sledi kraći period naklapanja - "Ma, šta mu je to, nek ode" vs. "Ma pusti dete, nećemo mi dugo". Čim ovo čuje , usrdni domaćin odustaje od rasprave sa gostom.
Moguć problem: gost koji domaćinovu naredbu shvati jednoobrazno, pa još doda klincu pare da mu kupi i pljuge, kad već ide u prodavnicu.
Termin odomaćen u srpskom fudbalu (mada koliko znam ni komšije nisu gadljive na primenu istog), koji se odnosi na situaciju u kojoj se dva kluba unapred dogovore da u svakoj od dve prvenstvene utakmice koje međusobno igraju, pobedi domaćin. Na taj način i jedni i drugi obezbeđuju sebi osvajenje po 3 boda dok bi u slučaju dva nerešena rezultata osvojili samo po dva. Primena ovog sistema počela je sa promenom sistema bodovanja, tj. od kada se za pobedu dodeljuju 3 umesto 2 boda. Dok je bio na snazi prethodni sistem, jednostavno bi se odigrale (namestile) dve nerešene utakmice i svako bi osvojio po dva boda.
Osnovni cilj primene ovog metoda je opstanak u ligi.
Miloš Drizić, bivši fudbaler Radničkog iz Niša, Rada i Crvene Zvezde, kao potpredsednik Radničkog, pre nekoliko godina u jednoj emisiji na SOS-u, pobunio se protiv pojave zvane “tri za tri“.
Na zamerku sagovornika da i on namešta utakmice, lakonski je odgovorio:”Pa nameštam i ja, ali ne toliko!”
Kasnije ga je jedan srpski ministar parafrazirao, u vezi sa krađom, i kraduckanjem na putarinama.
Organizatori ovih žurki odišu kreativnošću... Šalim se, naravno, potreban je samo lik kojem matorci nisu kod kuće, koja je inače uvek na sprat ili dva, sa 10 spavaćih soba, mnogo alkohola i masa ragbista sa navijačicama koji će to da popiju, a kasnije popularizuju sobe na spratovima. Prvo se obaveštenje o žurci proširi po školi, što usmenim što pismenim putem, zatim se dobavlja alkohol (svako donese ono što voli, nešto malo kupi i domaćin). Alkohol se najčešće čuva u podrumu, ako domaćin nema podrum burad sa alkoholom se razmeštaju po kući (važi samo za pridzemlje) kako bi svima bila dostupna. Pije se uglavnom točeno pivo iz plastičnih čaša od 0.5 litara. Ekipa je uvek ista, kao što sam i napomenuo već, dakle ragbisti sa svojim ribama, i naravno 2-3 polušana koji će u toku večeri biti predmet sprdnje (inače junaci filma, koji će na kraju svima da se osvete). Tu su i džankiji, luzeri, metalci, pankeri i ostali neprihvaćeni od strane društva koji nastanjuju predele kuhinje i wc-a. Kuća obavezno mora da ima i bazen u prostranom, stražnjem dvorištu, tako da onaj ko poželi da se osveži može to slobodno da uradi. Nijedna ne sme da prođe bez tuče, bljuvanja, sexa, upadanja u bazen, plutanja po površini istog licem okrenutim na dole itd. Žurka se zaršava upadom policije ili osvetom prethodno pomenutih polušana. Za kraj bih želeo da napomenem da od filma do filma postoje manje varijacije što se tiče pojedinih detalja (broj polušana, vrsta alkohola, položaj bazena u odnosu na kuću, sport kojim se glavni bećari u školi bave itd).
Ako si nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi.
Od meljano meso od plećku i od šiju na bika sa so se udesi, i kad se ubavo izmesi, turi se na led da prespije. Ujutro se izmelje jos je'nput. K'd meso odvugne, turi se na žar. Ćumur mora da je iz planinu, domaćica da je ubava, a domaćin da voli raćiju. Kad se toj udesi, ćevap će si sam ripne u tanjir.
Takvi ćevapi se praviv samo na jug.
Za onog čoveka koji se rukovodi devizom "daj šta daš", ne bi li ućario i potpuno bezvrednu stvar, kad već ne može izvući nešto vrednije, pretvarajući je tim postupkom, bar za trenutak, u dragocenost.
Po nepisanom pravilu, najveći broj sakupljenih stvari mu nikada neće poslužiti.
Ali na svaku od njih gleda kao tvrd i čuvaran domaćin, misleći "može mi za nešto valjati", koji se sa vremenom saživi sa svakim od nepotrebnih i neupotrebljivih predmeta, potpuno zaboravi zašto je neki predmet sklonio i sačuvao, a najdraži su mu oni za koje uopšte ne zna šta bi s njima.
Ja: (vičem, jer mi je svega dosta) Šta će ti, bre, ćale ovaj neispravni motor od vartburga, ova kurbla od pre-anlaserskog automobila, ovaj predratni Obodov kompresor, crno-beli ekran od televizora, štampana ploča od komodora 64, žice, gajtani, vidi ovo: visoko-naponski kabl od trafo stanice, taman da se o njega obesim, pa da više skončam ovu agoniju, bre čoveče, ne možemo više ni da hodamo po kući, a da se ne saplićemo o stvari koje si ko zna odakle dovukao, još samo da se nabodemo na nešto pa da kolektivno dobijemo tetanus !!!
Ćale: Kako šta će mi ?!? Može valjati, još kako, šta ću ako mi baš to treba, a ja nemam!
A! A! Ovako mi je pri ruci, 'leba mi ne jede, a i sve to đuture me nije izašlo više od 2000 dinara!Ja: (kiptim u sebi i dim mi izlazi iz ušiju, brojim u sebi do deset i mislim se:) Doći će i mojih pet minuta, raščistiću ovaj brlog na otpad gde mu je i mesto, pa makar mi to poslednje bilo !!! (Odlazim, šutirajući razbacane stvari ljutito nogama, šta god mi se nađe na putu)
Pravi domaćin se oseća ugodno samo u vlastitom WC-u. Delom što je iskeširao hrpu love za njega (vodoinstalateri gomna, a da ne pričam o keramičarima), delom što je to jedino mesto gde može imati malo mira u ovoj jebenoj kući, da ga ne ometa žena, tašta, čopor dece, Džeki i komšiluk. Ergo, jedino mesto koje muško može nazvati istinski svojim u kući je WC. Tu može sanjariti o kupovini Harlija, staviti pola plate na Čelzi protiv Dinama Zagreb (sigur brate, javio mi Ristovski) i prošetati majmuna na lik i delo Čeri DeVil. U WC-u je muž kralj. Svoga WC-a gospodar.
- Izvini kume što sam se zadržao toliko u WC-u, imao sam važan poziv za odgovoriti, znaš da sarađujem s ruskim FSB-om, a sila boga ne moli. Nego, morao bi ja lagano krenuti...
- Nema sekirancije kume, družba je družba a služba je služba. Samo da te pitam, jesi li se lepo isro, onako poštenski?
- O čemu ti kumaro, na telefon sam pričao, strogo poverljivo, naravno. Kontraofanziva, kao što to biva, biće žestoka...
- Slušaj care i kumekanjo, isro si govno kolik novorođenče. usta te jebem, pojedi ovsene pahuljice nekad. Bućnulo je i poštrapalo ti dupe i jaja. Onda si mi potrošio zadnju rolu papira, otvorio ladicu i obrisao dupe ukrasnim peškirom. Zatim si otvorio prozor i samo zavitlao taj govnjiv peškir i pogodio mog jadnog Džekija, eno ga kevće po dvorištu i oštri zube da te pozdravi kad izađeš iskuće. Posle toga si pustio vodu jedno pet puta, znaš li koliko kubik vode košta danas?
- El to imaš kameru unutra kumčino, usta te perverzna jebem, a?
- Jok, bre, kumaro. U WC-u provedem 5 sati dnevno, znam mu svaki zvuk više. Nego, oćemo još po jednu, dok se Džeki malo smiri?
- Ajde.
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj
zla časa
i rđava glasa
velikoga duga
i rđava druga.Amin.
Kada odete na slavu kod prijetelja i tamo vidite veći broj gostiju nego što ste zamišljali, a što je najgore poznajete samo domaćina. Narednih par minuta nista baš u svom fazonu, samo sedite i smešite se, zatim se opuštate i sve kreće normalnim tokom.
Domaćin: Ajde brate, šta ti je danas?? Ništa nisi takao sem što si popio 2 gutljaja tog vina.. Ajde oću da vidim onog pravog, kao što ti znaš.. da počistiš sve ovo!
Vi: Polako brate, neočekivano veliki broj nepoznatih lica.. Daj mi 2 minuta da se uštosam pa ćeš da vidiš kako ću da derem ovo sa stola!
Domaćin: Hhahah ee tako te volim, ajde, nemoj da te više opominjem..
Sarma provjerenog kvaliteta,ukusa,izgleda ali i otpornosti!
Gost na Slavi(posle dvije rakije): Matori jeste'l testirali sarmu?!
Domaćin(ljubazan po PS-u): Ja sam čuo da se meso testira,i to jesam,ali za sarmu hmm...
Gost na Slavi(popio još jednu za vrijeme odgovora): Ma šibneš je niz brdo da vidiš hoće li se razmotati!?
Domaćin(ljubaznost popušta): Niz brdo,hmm..a kad ono tebi ide slava (čitaj jebacu ti znanje kad dodjem)?!
Ono što kažu ili domaćin ili tvoja majka na nekom jelu (slavi,ručku,večeri) kod nekoga. Samo te obilaze i viču ''Šta ćeš, oćeš ove slaninice, ko duša'' i slično. A ti samo šutiš, jer ti si mali , niko te ne sluša i nemaš pravo glasa- pa roditelj priča za tebe. I kada nećeš da jedeš, odma' kažu ''A stidi se''..A ti pokušavaš da dođeš do riječi..Ne znam zašto bi se iko stidio da jede. Ovo mi je duboko ostalo urezano u sjećanju.
Neretko tvoj roditelj kaže ''Ma ne stidi se, uzeće on kad bude htio''.
U međuvremenu svima im psuješ mater u glavi.
Izraz koji se vrlo često koristi kod kasnog vođstva na fudbalskim utakmicama popularnih domaćih beton liga. Pošto je ostalo samo nekoliko minuta do kraja utakmice, a svi znamo da je u opticaju samo jedna lopta, potrebno je da, čim igrač tima koji je u prednosti dođe u posed lopte, istu ispuca što dalje van terena kako bi prošlo što više vremena da se lopta ponovo vrati u igru. Tereni na kojima se odigravaju utakmice ove lige najčešće se nalaze pored šume, kanala ili groblja, pa se samim tim i ovaj izraz može prilagođavati u zavisnosti od toga ko je domaćin.
-Dobro je, Žuća je uzeo lopti!
-Gde će ova budala!? U topole Žućo! U TO-PO-LE!!!!
Jedan od mnoštva slepačkih običaja u Srba. Pisanje poklona u svesku posebno za to namenjenu (rokovnici i agende tvrdih korica su se pokazale kao najizdržljivije) ne upražnjava se jedino o babinama, slavama i sahranama. Sve ostale svetkovine koje domaćin priređuje -krštenja, ispraćaji u vojsku (u novije vreme otkad vojske nema zamenila su ih punoletstva), svadbe nisu pošteđena ovog cincarenja. Pisač/ica poklona je postao/la institucija i ovaj posao dobijaju samo osobe od izrazitog poverenja (čitaj: poštenja).
Jedini običaj koji na skali primitivizma prednjači u odnosu na ovaj običaj jeste obznanjivanje šta je ko doneo preko razglasa sa sve onim: "Muzika - tuš !!!"
Bisenija: "Pozvani smo u subotu na svadbu kod komšije Mitra, ženi onog najstarijeg ..."
Milivoje: "De, leba ti, zirni tamo u tefterče šta nas duže, nije red da se brukamo ..."---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pisačica Poklona: "Dobar dan, dobro došli ... Vaše ime molim ..."
Radojko: "Radojko ... al' piši Čučković ... mi smo familijarno došli ..."
Pisačica Poklona: "Čuu ...čkooo ... vić ... Dobro, gospodine Radojko, šta ste lepo doneli mladencima ? ..."
Radojko: "Piši, dete, serviz za dva'esčetiri osobe od rosfaja ... Solingen ...Made in Germanu ... orginal ..."
Pisačica Poklona: "Ali to je servis za dvanaest osoba gospodine ... ne postoji servis za dvadesetčetiri osobe osim ako niste doneli dva ..."
Radojko: "Dobro ... piši dvanaes' al' obavezno turi da je Solingen, da ne kažu posle da ih dužim za neku kinezaru ..."
Kako u svetu ima sve manje ratova, izlizana fraza “mir u svetu“ je postala još izlizanija a težnja da se kuloća održava svežom i na nivou a tihi bunt prihvaćen a neshvaćen, zahtevala je pronalaženje novih resursa kuloće.
Ratovi se privode kraju i polako svi dobijaju svoja prava. Crnci odavno, Romi od nedavno a uskoro će pederi i ostala govna ovog društva.
Ko još nije dobio svoja prava ? – Svinje, krave, mufloni, kokoške i ostala živina...
~ Dođi na večeru ~
Lik 1. : Pa domaćine gde je više to glavno jelo ?
Lik 2. : Smorila nas više ova zanimacija sa kolaž papirom i OHO lepkom..
Domaćin : Evo stiže ! Mućkalica a la Leskovac ! Izvolite dragi gosti, prijatno i da ste sve pojeli...
Lik 3. : (gej glasić) Jaaoooj, pa ja ti nisam rekao da sam vegetarijanac.
Domaćin : (nesvesno trzanje očnog kapka) Nejedeš meso zbog zdravlja ?
Lik 3. : Pre svega zbog toga što se saosećam sa životinjama.
Domaćin : Jel bi se medved saosećao sa tobom da te gladan sretne u šumi ?
Lik 3. : To je drugo, on je životinja mi smo ljudi.
Domaćin : Čovek nije ništa manje životinja od medveda. To je lanac ishrane, zakon prirode, jači jede slabijeg...
Lik 3. : Ja ne bi mogao da oduzmem nekoj životinji život.
Domaćin : Jesi li ubio nekad muvu ?
Lik 3. : To je druuugo, kako NE razumeš...
Domaćin : Zašto jednostavno ne priznaš da se proseravaš i da sve ovo radiš zbog pomodarstva.
Lik 3. : Ok, priznajem, ja sam jebeni fenser, koji pokušava sa bude u trendu, zbog toga sam vegetarijanac, slušam alternativu, studiram dizajn, volontiram u staračkom domu, član sam LDP-a i borim se za legalizaciju gej brakova.
Domaćin : E tako lepo a sad sipaj mućkalicu dok ovi nisu sve pojeli.
Lik 1. : Bolju mućkalicu nisam jeo. Domaćine, svaka ti dala !
Likuša : Evo ja ću prva ! Ništa bolje nisam stavila u usta hihihihihihi...
Lik 3. : Ali, biljna hrana je zdravija, živećete duže.
Domaćin : Sve ja to razumem druže, ali radije ću živeti par godina manje nego ceo život biti polu gladan.
Glavni štek u kući svakog Srbina, pa tako i umene. Jelte, budući da se u svakoj domaćinskoj kući pije jednostavno radža, eventualno pivo, na ove vrućine, tako se jadna flaša Balantajnsa zapostavi k'o što bilde(r) zapostavi noge. Tu je, ali više ima estetsku nego praktičnu vrednost...poput činije s hemijskama...
Opet, dobro je odslužila na nekom uranku, u vikendici, ili na žuraji, kada je za pešes minuta istočena, i krišom prazna vraćena, kako bi popunila rupu, i koristila za štek...
Ukleti Holanđanin: E tebreks, imam neku robu, pa sam mislio, ako mogu kod tebe da ostavim dok se ne smiri situacija, na dan dva...
Pošten domaćin: Koji gabarit?
Ukleti Holanđanin: Negde otprilike... 562 grama, merio malopre...ajde, valjaćeš i ti ne boj se...
Pošten domaćin: Odlično. Taman staje u viski, dođi u 4:01, ova moja druga smena.
Čest naziv za osobu koja treba da donese kafu gostima/radnicima.
Primer: Gost: Stiže li ta kafa?
Domaćin: Evo ide.
Sažaljenje nad bogatijim od tebe. U smislu da ti živiš odlično sa onim što imaš: opijaš se na poslu (oni što su unapređeni to ne mogu), jebeš ciganku Ružicu iz kantine (a ne moraš da je izvodiš na večeru), izlaziš svako veče (ispred lokalne trafike), voziš Juga (jer si patriota i domaćin)... Pa ako neko ima više od tebe on je megaloman i prodana duša i žališ ga što ne ume da uživa u životu (jebeš Čivas, moja šljivovica rulz). Obaveza tvoja je da pomeneš takve nesretne duše više desetina puta dnevno da bi sprečio da se takva pojava odomaći u društvu.
- Da ti kaže čika Sivi, pošto si mlađi. Čuo si za onog što se vratio iz Kanade pa oće otvara neke fabrike ode kod nas. Ja i on zajedno počeli da radimo u firmi seamdeset neke. Ma svi mu se smejali, pio neke sokove ko peder, jedini on nije jebo onu pokojnu Dušicu. To ti neka tetka beše? Nego, sad će taj da mi tu nešto gazduje i misli da je važan. Ma sve mu malo bilo oduvek, taj da je normalan ko mi ne bi išo u Kanadu koja nas bombardovala.
Bitno je da se odmah napomene da nema velike sličnosti sa predsednikom, osim po tituli. Precednik je na prvom mestu vođa jagnjeće brigade, pa onda tek slede titule predsednika neke opštine u ruralnom delu Srbije(mada precednici polako zauzimaju i gradove) ili funkcionera neke stranke. Takoreći, on je(kako tvrde zamenici iz njegovog dupeta) čovek iz naroda, domaćin, voli da popije, zagalami, opsuje, prebije... Ne, on svoje sastanke me održava na nekim fensi mestima nego tamo gde se okreće vo i ispijaju hektolitre vina. Nije politički fanatik, naprotiv, on ide tamo gde su jasla punija i najvažnije mu je da namiri svoje jagnjeće brigadire. A ostali... Ma ko im jebe mater izdajničku.
- Gosn' precedniče, 'oš još malo od jagnjetine?
- Mnjamfr, hrfnjam, gnjhrmafr...Uh, Milovane, ne znam da l' će ovaj moj šećer da izdrži... Ma daj pa nek ide život. E to, od piklja! Može, može! I sipaj još taj špricer, nemo' da štediš! Op,op! Dosta,dosta!
- Nego gosn' precedniče, rekli ste da popričamo za onaj put što ste obećali i da me pogurate malo u stranke...
- Da ti ga poguram,a? Grahahahah... Uhhh, pravo da ti kaž... DRIIIIIIG!....Da ti kažem, prvo bi' mogo da pojebem nešto pa onda natenane da razmislim, mhrnjmaf grhmfjnjam... A ona malu crnu u narodne nošnje bi mogo' da račepim. Aj vidi tamo, i nemo' Bog da te zaboravi!
- Gosn precedniče, to je mo'a ćerka Svetlana...
- Je li bre Milovane, 'el 'oćeš ti taj put i u stranku neko mudo da budeš il' nećeš, šta mi cmizdriš tu ko pi*ka neka? Oćete vi sve, al preko moji' leđa! A kad treba malo da se pogura odma kukumavčite majke vam ga seljačke!
- Ma oću ja gosn' precedniče, oće i ona sigurno! Saću se vrnem!
Osoba koja odbije ponuđenu hranu u tuđoj kući iako umire od gladi
Domaćin: Da li si gladan, hoceć nešto da pojedeš?
Karakter: Ne, hvala jeo sam malopre
Situacija kada bane iznenada gost (obicno cimerima ali nije nemoguca ni kod obicnog domacinstva)a vama nestalo soka,kolaca ili vec ubudjalog voca kupljenog od pre nedelju dan (para naravno niodkuda jer odavno pros'o 1.) pa imate taman samo za vec pomenutog posetioca.Recenica za izvlacenje iz te neugodne situacije.
DOMACIN : Evo izvoli,uzmi malo noblica.
GOST : Hvala (mljac,mljac)... a ti?
DOMACIN : Ma ne,necu ja...nesto me boli stomak/na dijeti sam/uz'o sam malopre...
(obavezna je facijalna gestakulacija (naravno suptilna) prisutnom drugom ukucaninu ili cimeru u vidu namestanja usana u polozaj slican onome kada pojedete jednu od tih ubudjalih vocki kao i pogleda i brzog odmahivanja glavom kako bi isti shvatio da ni za zivu glavu ne uzima nista ponudjeno sa stola da gost ne bi ostao praznih saka).
