Pokušaj hroničnih alkoholičara i glavnih pijanica na svim proslavama da ispadnu pristojni, ali da ipak stave do znanja domaćinu da mogu da piju do iznemoglosti.
Situacija na slavi:
(Domaćin bez pitanja dosipa rakiju pijanom gostu)
Gost: "Nemoj mi sipati, popiću..."
Izraz nastao na seoskim mobama.
Mobom se naziva radna akcija bilo koje vrste (nalivanje temelja, kopanje septicke jame, bacanje izbalirane deteline) na koju dolaze prijatelji, komsije, drugari da pomognu. Domacin ne placa usluge, ali je red da se pripremi jece&pice.
Trinaesta tacka je upravo to. Uglavnom "svedski sto" na kome se nalaze raznorazne kulinarske djakonije, koje su zene od prijatelja i domacica/ce s ljubavlju pripremile. I pice. Ne zaboravimo pice. Od kafe,preko vina, piva, rakije, do soka, kisele vode, nekad i rasola, zavisi kog obima je moba.
Ne trinaestoj tacki se skupljaju neradnici, zabusanti, zajebanti, babe, dede, sa sve decom od svih prisutnih.
Mile: Milorade, ne ides kod Milutina na mobu, dize plocu od kuce?
Milorad: Idem Mile, idem, samo mi nesto pritisak pao, pa mi lose nesto. . .
Mile: Vidim ja, Milorade, sve ces ti trinaestu tacku da zabodes.
Milorad: Ako, ako, malo da se proba ona Radojkina gibanica, i ona sljiva od lane, kazu dobro je za pritisak.
Jedino pitanje koje ume da postavi dosadni ortak, kada se ekipa skupi u nečiju gajbu da svi zajedno gledaju Mančester, bilo to premijer liga ili liga šampiona.
Pošto ga fudbal nikad nije interesovao, počinje da smara sa pričama o kolima, pičkama ili poslu, iako ga niko ne vidi i ne čuje, kao ni pauka u ćošku sobe. Kada primeti da ga niko ne jebe ni 2%, onda počinje da postavlja retorička pitanja o utakmici, na koja bi umeo da mu odgovori i Nole seksoman, ili počne da pretura po kući i zagleda u kvalitetna pića koja domaćin drži u regalu.
Iako ga niko nije zvao, došao je, jer je znao da će se svi tu skupiti.
Oni malo teži slučajevi ovo pitanje umeju da postave, čak i kada igra reprezentacija.
Liga šampiona, utakmica Lion - Mančester Junajted, 10 minut. Ekipa se skupila i uz pivo i kokice hipnotisano gleda u TV prijemnik...
DUDUK: - "Jel' gledao neko danas SAT?"
EKIPA: - "Nije..."
DUDUK: - "Da ste videli samo sajam u Ženevi... sve hibridni automobili."
EKIPA: - "Mhm..."
DUDUK: - "Kakav model je izdala Honda, neki CRZ, naslednik CRX-a..."
EKIPA: - "Aha..."
DUDUK: - "Dvesta konja..."
EKIPA: - "Ludnica..."
DUDUK: - "........."
EKIPA: - "........."
DUDUK: - "Ko vodi?"
EKIPA: - "1:1"
DUDUK: - "Jel' igra Vidić?"
EKIPA: - "Igra!!!"
DUDUK: - "A jel' on dao gol...?"
EKIPA: - "AMAN, 'OĆEŠ LI PREKINUTI VIŠE ČOVEČE??!?!"
DUDUK: - "Dooooobro, al' ste besni, jbt... Šta je, ne ide kladža, a...?"
U divnom periodu dok ste imali 4 - 12 godina, ovo je predstavljalo očajnički molećivi krik kome bi domaćinu dali do znanja da i mi želimo da se igramo njegovim igračkama, ili u kasnijim periodima segom/sonijem/kompjuterom.
Naravno, domaćin se svojih igračaka držao kao penzos penzije, i fermao te samo na intervenciju njegove majke.
Obavezan sadržaj svakog ženskog razgovora o muškim polovinama.
Marija dolazi na faks u istoj garderobi kao i juče, sa blaženim osmehom na licu. Koleginice je čekaju sa znakom pitanja u očima i odmah napadaju.
Marina: Ženo, šta ti se desilo?
Marija: Ma, ništa, zaginula kod Ivana sinoć, spremala ga za današnji ispit.
Nevena: Pa vidim kako si ga spremala, i on sija isto kao i ti. Pao seks, a?
Marija: Ne lupetaj, majke ti, nije bilo ništa.
Marina: Ne seri, da ne repetiram klompu. Jel dečko domaćin? Sočne detalje na sunce, odmah!!
Starinski stil krečenja gde se zidna površina premazivala krečom u boji, a onda se nanosio sloj kontrastne boje pomoću specijalnog valjka sa šablonom. Krečilo se pravim krečom i četkom od svinjske dlake, a ne ovim modernim sranjima, a valjak je korišćen samo u svrhu dodatne dekoracije.
Uzorci su bili razni, po želji korisnika, za one sa debljim džepom izrađivali su se svake godine novi da domaćin može da se duva cele godine pa posle mogu svi da imaju tu šaru. Ti su domaćini na srpskom jeziku nazivani puvadžijama, a u modernim vremenima trendseterima.
Danas se valjak retko sreće, šabloni su drugačiji, a i svaka budala ume da kreči. Nekad je to bio plemeniti zanat, nije svako mogao udariti valjak ravno i pogoditi uklapanje šablona.
- Opa! Ti se majstore opasno raskrečio?
- Ja još malo gotov gazdarice, a ti sipaj po jednu ljutu pa da ti udarim valjak!
- Ako je dobar valjak daću ti ja i grejanu...
- Ih bre, za grejanu ima da ti udarim specijal!
Šmrkne tu i tamo al' zato ima puno dece.
Jovor: uvijek sam se divio Čedi kako je napravio veliku porodicu, domaćin pravi srpski!!!
Šaljivi odgovor prosečnog Balkanca na ponuđenu hranu, piće, cigarete itd. Predstavlja sinonim za potvrdan odgovor.
Domaćin: ,,Majstore, jel može jedna rakijica?''
Majstor: ,,Pita li se mrtav 'oće li u groblje?''
To je ona čaša (rakije) koja se u jednom trenutku na slavi, nazdravi gostima i krene tako u krug. Najčešće se prave tri kruga ali ako su gosti veseli može i više.
Domaćin u jednom trenutku uzima čašu od 1-2 deci (često onu koju zovu čaša vrućara, sa dve šljive na njoj) i nazdravlja nekom gostu, najčešće kumu, prvom komšiji itd. Zatim taj gost nazdravlja nekom drugom gostu, i tako u krug.
Da ne bi bilo zabune, u čašu se sipa "meka rakija".
Običaj je lep, ranije je bio zastupljen po celoj Srbiji, ali se danas zadržao jedino na Kosovu i u Topličkom kraju (neka mi ne zameri niko, možda se još negde zadržao, ali ja pišem po svom saznanju).
Ne misli se na glavni voditeljski par, već na one koji se javljaju iz svake države ponaosob kako bi pročitali glasove. Njihov govor je poput govora mis sveta, sve se unapred zna, prvo se zahvale zemlji koja je organizator za fantastičan šou, pa onda pohvale izgled voditeljke, eventualno nešto promrmljaju na jeziku te zemlje koja je domaćin i krenu u čitanje glasova. Kada stignu do 12 poena naprave dramsku pauzu poput Saše Popovića u zvezdama granda, misleći da se mi kidamo od neizvesnosti kome će 12 poena otići, iako mi znamo da tih 12 poena ide susedu (Bosna Srbiji, Azerbejdžan Turskoj, Belorusija Rusiji, Kipar Grčkoj, Monako Francuskoj itd.) ma koliko god ta pesma bila dobra ili loša.
100 g. kafe za domacicu, cokolada "Najlepse zelje" upakovana u sivi mesarski papir za dete (ili decu) i puno lepih reci za domacina!
Domacini (otvaraju vrata): Caaaao! Pa gde ste bre Vi, konacno ste stigli!
Gosti: Cmok cmok cmok, evo mali znak paznje za domacicu (daje se kafa), tu istrcava dete koje se obavezno stipa za obraz i uvaljuje mu se cokolada (posle toga je ga obicno zena poljubi i ostavi trag od crvenog karmina koji snaznim pritiskom palca pokusava da satre sa njegovog obraza), nakon toga, izgrli se domacin i kaze mu se - de si prijatelju, brate, kume i td. Sve u svemu, domacin ga uglavnom popusi, posto flajku pica dobija ISKLJUCIVO samo za slavu i proslavu Nove Godine.
Ono koje je nekada trčkaralo po dvorištu. Ništa bez toga.
Domaćin: ‚‚Kume, ubodi malo i salatu, i to je hrana''.
Kum: ‚‚Jebeš ti kume jelo koje nije jurilo po dvorištu! A i sam znaš da od svih salata - najviše volim meso''.
Ništa novo.
1. Damir Dokić + viza → gastarbajter
2. Gastarbajter + povratnik → patriota
3. Patriota + nosilac brade → četnik
4. Četnik + radikal → nacionalista
5. Nacionalista + vlasnik imanja i mini-destilerije → srpski domaćin
6. Srpski domaćin + strog ali pravičan otac → Jelena Dokić
7. Jelena Dokić + batine → (Damir Dokić + zolja) - (Jelena Dokić + Tin Bikić)
8. (Damir Dokić + zolja) + ambasador Australije → Damir Dokić / (SAJ + PTJ + MUP + Ivica Dačić)
9. Damir Dokić / (SAJ + PTJ + MUP + Ivica Dačić) → Damir Dokić + Pravda + Kurir + Večernje Novosti + Obraz + Dveri srpske + DSS + SRS + NS + Marko Janković
10. Damir Dokić + Pravda + Kurir + Večernje Novosti + Obraz + Dveri srpske + DSS + SRS + NS + Marko Janković → SRBSKI HEROJ
Vegetara(rukatka), čuvena čaša sa ručkom, rukohvatom, u kojoj je ranije(za vreme bivše Juge) pakovana vegeta, slična krigli, kojoj je naš narod našao malo drugačiju primenu. Naime, vegetara se koristi na srpskim slavama za ispijanje rakije, to jest to je treće nazdravljanje na slavi gde se, najčešće, meka rakija pije iz pola-litarske vegetare koja kruži od gosta do gosta uz zdravicu domaćinu koja se u nekim slučajevima završava rečima "živ bio i slavio sto godina", a u većini padanjem pod sto.
U nekim selima južne Srbije događaju "puštanje vegetare" prethodi scena u kojoj se domaćin pojavljuje na vratima sa čekićem, teslom i letvama i ista zakiva da se ne bi, pod izgovorom piša mi se ili zvoni mi telefon, izbeglo ispijanje rakije iz vegetare.
To je kad dođeš kod nekoga na Slavu i tražiš mu nešto za šta su najtanje šanse da će imati, ono na šta dotični domaćin nerijetko zaboravi kad su kupovine namirnica za Slavu u pitanju.Nakon što u jednoj gostinskoj provjeri uhvatiš domaćina u neimanju nečega što ti je u tom trenutku bilo valaj potrebno, drugi put kad zasjedneš kod njega mu to nipošto ne traži, jer je uspjeh provjere slađi kad se na tome završi.Uspjeh ove akcije je suptilno gospodsko vrijeđanje i pišanje po gostoprimstvu domaćina.
Ono što bi najbolje bilo staviti u subjekt provjere je neko gazirano piće, koje inače većina gostiju ne traži niti je čula za njega uopte.
-Pa đe si kume, sto godina dijete mu jebem!Ev' ga jabuka :pruža:
-Oooo kume, pa dobrodošo ti meni, šta te tol'ko zadržalo?
-Pos'o kume sjeban sam ti načisto od bizmisa ovih dana.
-A dobro je da ima toga, ako tog ima ima i para jebemu sve!Aj sjed' kume:Zasjeo kum:Uključio se u priču s ostalim zvanicama:
-I kume, štaš ti meni 'vako ko čoek popit?
-Paa daj mi onaj Šveps, sjeo bi mi vala sad znaš kako.
-Taj šveps ti nemam...Al imam sva ostala gazirata.
-A jebo ga ti kako nemaš šveps, aj daj kiselu onda, vala sam te precjenio kume moj.
-A jebiga kume, dijete vršilo kupovinu, znaš ti mene da kod mene nikad ne moš ubos' u nešto što nema.mission completed
Rečenica upućena gostima koji upravo izlaze kroz vrata od strane vrlog domaćina. Diskutabilno je, što nije glasila "Ostanite još malo" kada su se gorepomenuti dragi gosti izjasnili da je kasno i "da bi trebali krenuti"
Gost: E, hvala na časti
Domaćin: Ma, mogli ste još malo ostati ('bem ti mamicu besposlenu, znas koliko je sati, vidi se da ne ustajes rano na pos'o)
Ljudi koji su sami po sebi jako teški, uglavnom i sebi i svojoj okolini. Preokupirani su svojim problemima, kukaju kako je život sranje, ne možeš da ih utešiš, a kada pokušaš da okreneš razgovor na neku vedriju temu, na kraju te opet ubedače :
Dva prijatelja se sreću posle nekog vremena, i jedan poziva drugog na večeru. Gost ponese poklon, piće za domaćina, ženi cveće a malom čokoladu.
Gost - Ooo prijatelju, pa lep ti je stan, moram da ga pohvalim, lepo si i nameštaj odabrao..
Domaćin - Ma sve je to druže na kredit, otplaćivaćemo ga dvadest godina, nije lako, grcaš, radiš, morali smo i da se pozajmimo, hteli i struju da nam seku..A nameštaj lep, samo nešto nije kvalitetan, evo krevet pre neki dan..
Izlazi klinac iz sobe, gost mu daje čokoladu, hvali ga pred roditeljima kako je lep i kako je porastao..Klinac odlazi srećan u sobu, razgovor se nastavlja :
Domaćin - Ta nisi mu trebao čokoladu uzimati, šta se trošiš, i ovo piće..
Gost - Ma daj ne zajebavaj, nisam bio sto godina, a vole deca čokoladu, baš lepo i pametno dete imaš..
Domaćin - Eee muke moje s njim, popustio u školi, tanak je sa matematikom, a ne smem iz vida da ga gubim, znaš kakva su vremena, deca puše, drogiraju se, samo brinemo..Ali neka, nek je živ i zdrav.
Gost - Nego druže, kako na poslu?
Domaćin - A jebiga druže, posao ko posao, radim ko konj, plata kasni, radim i prekovremeno, šef zajebava, krpimo se sastavljamo kraj sa krajem, evo neki dan dinara nismo u kući imali, odeš u prodavnicu a ono sve skupo, a sve ti treba..
Gost - A tvoji..
Domaćin - A pusti moje, matori, nisu najzdraviji, ćale zajebava, evo zovu danas, žale se, kažu..
Soba, češće muška, najčešće adolescentska. Glavna karakteristika joj je aroma koja štipa za oči kao seljak šatorsku pevaljku u vreme vašara. U sobi obitava uglavnom jedna osoba, ređe dve sa povremenim majčinskim upadima radi otvaranja prozora. Od nameštaja ima ormar, (ne)radni sto, komp, eventualno mini liniju i stolicu na kojoj ima više odeće nego u gorepomenutom ormaru. Tu je i nezaobilazni krevet. Bukvalno nezaobilazni jer nema gde da se prođe od nabacanih stvari, pikavaca, omota od čokolade i od još nekih stvari čije poreklo nije utvđeno. Ono što ovoj sobi konstatno fali je prisustvo devojke a ponekad i ortaka koji su gadljivi na gmizavce i ostale kulture koje su se razvile u ćoškovima sobe. Domaćin ove sobe uporno tvrdi da mu je soba baš onakva kakva treba da bude i da on zna gde se šta nalazi i to vezanih očiju poput Majstor Kreke (Bate Živojinovića) u seriji rekodrne gledanosti o "porodičnom blagu" Gavrilovića.
-Sine proluftiraj sobu ponekad, neće da ti uvene modem od svežeg vazduha.
-Sutra ćale, moram palim sad.
-Dobro, kako hoćeš. Samo da znaš, bio sam na safariju '89. godine, lavovi u februaru bolje mirišu nego ova tvoja pećina!
Najčešći jezik sporazumevanja stranaca u svim zemljama.
Nit stranac zna "domaći" nit domaćin zna "stranski" - pokazuj rukama da te ceo svet razume.
Takmicenje u merenju duzine polnih organa.Ali u opustenom stanju.Izgleda da je brom najjaci afrospustioc na svetu.
-E moj je cak 10cm,aaaa domacin!!!
-Ma to se ne vazi,daj da merimo kad je u punoj snazi!!!
