Vidi sliku "pre i posle"...

" Uspešna kompanija, zbog proširenog obima posla, traži operatera mobilnim utovarivačem ( sa pokretnim dodacima) robe široke potrošnje. Kandidat mora posedovati dozvole A, B, C, D, E, i F kategorije, dobar komjunikejšn skil, višu ili visoku stručnu spremu, solidno poznavanje Microsoft Office- a, pisani i govorni engleski jezik, kao i minimum 3 godine iskustva u rukovanju robotima pri NASI, ne starijim od 2 godine. "

- Je li, Žiko, a šta to traže ovi?
- Jebem li ga, viljuškaristu valjda... valjda.

- Pa dobro, Ivice, kako si mogao da dozvoliš policajcima da kamere koriste za snimanje pornjave?

- Jebiga Boki, ti si stipsa, Mlađa bio stipsa a moji panduri idu u pocepanim čizmama i jaknama. I tako ti ja sretnem juče Noleta Seksomana i on mi da strašni ideju...

A: E, brate, kupio sam novi kompjuter!
B: Super, kakav je, koje su mu komponente?
A: Samsungov, onaj tanki, bas je dobar!
B: ...

Gde si?
- Evo kod meka na Zelenjaku, za 5 minuta sam tu!
____
Cekaj me na Slaviji, ispred meka, da te ne trazim uokolo..
____
Gde je najbliza banka inteza?
- Imas kod Fontane, preko puta meka.

Pera Ždera:

- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..

Gargamel:

- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.

Čarli Braun:

- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..

Barni Gambl:

- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.

Kenny:

- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.

Bole (generalova radnja):

- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.

Djole Proleće:

- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.

Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":

- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.

Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:

- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.

Ptica trkačica:

- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.

U seriji je glavni junak policajac Boško Simić, koji na najspektakularnije načine uspeva da reši svaki slučaj, bez obzira na naređenja nadređenih. U realnom životu, neki pandurski džulov lično ne bi žrtvovao ni nokat na malom prstu zarad nekog slučaja, ukoliko mu ne narede, a verovatno da bi ga i tada mrzelo da pomeri guzicu.

Taj isti Boško Simić živi sa petoro dece iz četiri braka u svom stanu na Petlovom Brdu i izdržava ih od svoje policijske plate. Nijedna žena nije uzela ni jedno dete kod sebe, iako sve pojedinačno daleko bolje zarađuju.

Te iste žene su, bezrezervno, ujedno i najbolje prijateljice međusobno. Zajednička osobina im je ljubomora i strah da se Boško ponovo ne oženi.Takođe, sve te žene, iako su vidno sve daleko obrazovanije od Boška, pristale su da se udaju za pukog policajca.

Sve je gluma, pa tako i Voždovac glumi da je Petlovo Brdo.

Kada god glavni junaci zaustave taksi, zastaje im jedan isti taksista- Zoran Cvijanović, koji se, ako treba, i iz Zemuna teleportuje na Petlovo Brdo.

Što se tiče dece, sa izuzetkom Branke Katić, sva su neviđeno nevaspitana.

Ona-što-je-igra-Katarina-Radivojević je nezrela, da iako dobija za zadatak da plati struju, vodu i telefon, kupuje dečku gitaru, usled čega porodica ostaje bez osnovnih komunalnih potreba. A i Boško, gde joj dade pare...

Mlađa kćerka zapela pa hoće konja. I hoće konja. I hoće konja. I to ne bilo kog konja, već nekog koji je za klanje, koliko je star. Boško jedva nekako uspe da joj ga nabavi (zbog toga je čak i zaglavio u zatvoru, ali nema veze, ubrzo je izašao), a ona umesto da se trka, posle izjavi kako samo hoće da kaska sa njime okolo. I umesto zasluženih batina, otac joj na kraju biva neviđeno srećan...

David=no comment. I debilna deca su dobila svog delegata na TV-u.

A i Ona-što-je-igra-Branka-Katić je super. Studira violinu i uda se za taksistu. Nemam ništa protiv, ali kada se tako nešto dogodi u realnosti, protrčaću potpuno go svojim krajem, pod punom krivičnom odgovornošću.

Crnogorci izledaju kao da su stigli iz Teksasa.

Pored svoje 4 bivše žene, Boško je uspeo da smuva i jednu psihološkinju, jednu lekarku i dansku ambasadorku. Još malo pa sustiže Čaka Norisa.

Konačno, i Beograd i Srbija izgledaju nenormalno dobro i uglancano u seriji, a radnja kao da je smeštena jedno pet godina ranije, kada se ipak znatno bolje živelo (btw, i muzika liči na onu iz "Alf"-a, koji je par godina ranije bio hit).

Kako su to režiseri u jedno Biblijsko doba uspeli da postignu, mora da se proučava na svim Dramskim akademijama.

Svi glumci-pevaci u reklami za pomenutu kompaniju su ljudi zaostali u razvoju.
Abateeeeeel, aaaaabateeeel.

Privatna firma:

- Znate, mi smo jedna velika porodica...
- Da, da, jasno mi je, lepo baš...

Državna firma:

- Znate, mi smo jedna velika porodica...
- Daj bre ćale, ne seri, znam ko si, nego zovi strikana da vidim kad ću dobiti službenu Škodu?

Nesmijes ti to da radis ili ce ti Delata sjesti na kosti

- Ej Džoni, a što bre Dekija zovu Deki Metalac kada sam ga juče video kako u kafiću lomi čaše i urla uz pesme Jelene Keruše?
- Ma radio je dugo u "Metalcu", oni bre što prave posuđe.
- Aaaa

Jer "Vrh brate" nije dovoljno debilno za Abatel

Moj Game Boy se blokirao....... šta da radim?
Izvadite kertridž
Dobro.......
Sad dunite u njega
Molim?
Da, da samo dunite
RADI jao hvala
Molim, nase stručno osoblje stoji Vam na raspolaganju

Ispod proseka - čistačica u jednoj državnoj firmi. Efektivno 3 sata rada dnevno, kuka za sve pare. Privatna firma - 50 sati nedeljno i ćuti. Ako nećeš, milion na birou čeka tebe da kažeš da nećeš. Nema odmora i tačka.
Prosek - državna institucija, 8 sati dnevno 5 dana u nedelji. Prs u uvo i na pijacu na pola radnog vremena. Privatna firma - 50 sati nedeljno, i nemoj da kukaš. Ako nećeš ti, ima ko hoće. Nema odmora, Tito je umro!
Natprosečno - državna firma, na neodređeno, neki šef. Ne priliči da ideš na pijacu u pola rada, pa kupuješ velike tašne i nosiš praznu torbu od laptopa kući kad kupiš kore za pitu ili mazneš papir sa posla. Privatna firma - nema odmora, Tito je umro, alo bre! Ako nećeš nedeljom da radiš, ima ko hoće. I za manje pare!