To je izraz na koji se, na videu koji si uz pomoć AutoTune-a napravio sa ortacima, stavlja obavezno na kraju imena fajla, i od ključne je važnosti za nalaženje takvih videa na YouTube-u. Od iskompleksiranih klinaca koje niko zapravo i ne zna u školi, preko "zajebanih likova", čije pesme liče na lucidne snove (Imam kola, imam ribe, imam oružje, baja sam do jaja, a ti nisi), pa sve do "HardCore" rappera.. koji se "ZaeEBaNo P=otPiSuju" (ko rebus iz "Skandi"-ja, a iz čijih usta izlaze najveće papučarske (prosto ljigave) misli i koji samo što ne počnu nekako da izgovaraju ono jbno "W" (duplo v)... Naravno sve je to zalijeno još neprosvećenijom masom koja naprosto guta sve te gluposti takvih pacijenata, poklanja im mnogo pažnje i žali što se nije rodila "cool" kao njihov idol...

Način na koji muškarci stariji od 50 godina mokre zbog problema sa prostatom.

Nema šta da radi, gubi vreme, džabalebari.

Fotografija koja je nastala od selfija tako što se transformisala iz običnog fotkanja lica prednjom kamerom u loš pokušaj privlačenja pažnje svojim oblinama. Cilj ovog poludebilnog škljocanja jeste da privuče pažnju niskointeligentnim seljacima kojima je izgled jedino što mogu da vide. Danas je sve češća pojava, i uz pomagala kao što je motka za fotku, devojke se sve više trude da zabljesnu ekran drugih korisnika.

Devojka iz snova (ziv primerak jos uvek nije pronadjen), ovakva devojka mora u sebi sadrzati sve one osobine koje mi trazimo, naravno mora biti lepa (u suprotnom slede veliki troskovi na sve one papirne kese da ne pominjem trud busenja rupa za disanje ), mora biti dobro gradjena (dobru dusu ne mozes onako srdacno da prislonis na facu i....pa.......sam znas ;) )ipak, i ta dobra dusa je potrebna ukoliko zelis vezu (ne treba ti kurvetina koja ce sutra da te zajebe).Pustanje zvake ne treba da zahteva petocasovno drkanje sa forama koje bi Rihannu oborile s nogu, mora da razume tvoju zelju za distancom i da shvati da "Volim te" nece cuti nakon 10 dana (pijani ispadi se ne racunaju, tada volis i ortaka koj ti je do malopre povrcao po patikama tako da u tu pricu ona onako sva skockana lagano upada), mora ti ostati verna dok ce tebi oprastati ispade (nakon sto ti je pijani ortak povracao po patikama vece je moralo nekako da se povadi).NAJVAZNIJE, ona mora da zeli samo TEBE! Kakav god da si ti si njen savrsen muskarac i boljeg nema!
Teoreticari zavere sumnjaju da se retki primerci (slucajno izvajani na klinikama za plasticnu hirugiju) cuvaju pod kljucem ne bi li sprecili nagli pad nataliteta (nakon desetke, tvoju tesko da bi tak'o). Nama ostaje samo da se nadamo da ce se desteke razmnoziti i ispuzati iz tih podruma i doneti raj na zemlju........

Izuzetno česta rečenična konstrukcija u srpskom jeziku koja se koristi ne samo radi "pominjanja" određene informacije, činjenice ili mišljenja već i kao svojevrsni punch-line celokupne prethodno izdeklamovane tirade, ubedljivo plasirana poenta čitave priče koja na sagovornika ostavlja ili utisak govneta ili da bi nešto trebalo dodatno da priupita.

Uglavnom, retoričko sredstvo širokog upotrebnog dijapazona, od držanja slova pomahnitaloj deci do prepričavanja svadbe muževljevog rođaka u neposrednoj okolini Valjeva. Šta god to značilo...

Izjava kojom zakleti autoseksualac (da ne kažem, drkadžija) razbija mitove i brani svoju omiljenu aktivnost.

Ekstremno ružna muška osoba. Kao što svi znaju, POV je tip filmova za odrasle u kojem se glavnom glumcu ili akteru, nazovi ga kako hoćeš, ne vidi faca jer je kadar iz njegove perspektive. Glumica se vidi naravno, svaki njen deo osim možda prstiju na nogama ako je onaj do palca veći od palca, bljak xexe, živeo fut fetiš ale.

Ostale osobine i izgled osobe nije bitan, možda je dobro građen, fin, učtiv ili ima palamara ali ako su ostale žanrove porno filmova snimale njuške kao Ron Džeremi npr. onda možete misliti koliko je ta faca ružna.

Ova linija na dlanu pruža podatke o zdravlju i izgledima za dužinu života.

Njoj se pored mladenca,kumova i starih svatova navise obraduje nasa nekorumpirana saobracajna policija.

Najbolja zamena za seks sa samim sobom još od klasičnog drvljenja kurca zarad što bržeg svrška. U običnom drkanju se postiže klasičan osećaj zadovoljstva na kratke staze, pomoću pomagala u vidu xxx filmova, traženja najbolje scene za konačno ispaljivanje semena u bezdan svoje tvrdokorne zavese, pomoćnog peškira ispod kreveta, wc šolje i neretko lavaboa, ako se ima vremena i ako vam je volja jača od fizikusa. Uostalom, Dule tu umnogome objašnjava neke stvari. Ali to je danas lejm i ne pruža ni približno onoliko zadovoljstva koliko bi vam pružio tru seks sa suprotnim polom. Ako ste prerasli tinejdžersko višednevno drkanje, ili ste malo matoriji za takav vid samozadovoljenja, tada na snagu stupa tantrički drk. Naravno, da bi tantrični drk bio što uspešniji, ovo iziskuje iskustvo kako u seksu sa samim sobom (što verujem svako poseduje), tako i u seksu sa suprotnim polom (e, to tebe jebe, je l' da?).
Sad, kako to postići? Jebiga, ako nikad do sada nisi umočio svog jarana u tuđu,pravu čku, teško da možeš da doživiš i tantrički drk. Ipak je to glavni preduslov za tako nešto. Niko se rođen nije naučio, pa nećeš ni ti. Možeš da pokušaš, proba se ne plaća, ali male su ti šanse za tako nešto ipak. Tantričkim drkanjem odlažeš ejakulat dovoljno dugo tako da ubediš svoj napaćeni mozak da ti stvarno jebeš, baš onako kako bi u stvarnom životu radio, pomerajući tako granice konvencionalnog seksa na jedan viši, spiritualni nivo. I ne, ne vodiš ljubav, već uživaš u seksu. U seksu sa samim sobom, ali ipak jebeš čku. Stvaranje prave slike u glavi, od najsitnijih detalja tipa presijavanje plastične flaše Koka-Kole na noćnom svetlu, preko zvuka saobraćaja ispod tvoje zgrade pa sve do odvezane ukrasne mašnice na bokovima njenog veša i osećaja njenog vlaža na donjem delu tvog stomaka. Postepena ložana sa vrhuncem od koga će ti se grčiti nožni prsti u sopstvenoj režiji. Nemoguće, a? Veruj da jeste. Pokušaj bar.

...nije se ni desilo.

Jednostavno najprostiji razlog za mnoge audio-vizuelne nebuloze na koje nailazimo svakodnevno.

Omiljena aktivnost pojedinih "obdarenih" učenika negde u šestom-sedmom razredu osnovne škole. Onaj ko drka na času po pravilu ima veliki penis, što ga ispunjava samozadovoljstvom, ali i željom da ga pokaže drugima i dokaže kako on to dobro radi. Kada se tome doda i buntovništvo, tj. želja za kršenjem pravila, dolazimo do ispoljavanja ove aktivnosti u toku časova, obično kada je na programu neko dosadno predavanje - još ako je u pitanju zgodna nastavnica, gde ćete bolje prilike. Dotični učenik krije svog prikana ispod školske klupe i dok ga delje, to mogu pratiti (umesto da slušaju dosadnog nastavnika) njegov drug iz klupe (obično pomalo feminiziran lik) i dvojica šaljivdžija iz klupe ispred (koji njegovo onanisanje gledaju kroz onaj prostor koji klupa ima za ostavljanje torbi i drugih stvari). Nastavnik naravno nema pojma šta se dešava, ako i primeti šaljivdžije kako se kikoću, samo ih upozori da ne galame (i da zna - što bi on zbog nekog tamo drkadžije prekidao svoje sofisticirano izlaganje). Čim svrši, drkadžija upotrebi iscepanu stranicu sveske (ponekad i knjige) da obriše svoj ejakulat, a usput i lenjirom izmeri đoku i pohvali se posmatračima ukoliko je od prethodnog merenja porastao koji milimetar, obećavajući da će, ako bude dovoljno "trenirao", uskoro postaviti novi rekord i preći magičnu granicu od 20 cm. Svoje drkanje ponavlja na odmoru, ovoga puta bez one draži koju ima skrivanje od nastavnika, ali uz mnogo više posmatrača, među kojima neki postaju verni fanovi, a devojčice se, suočivši se uživo sa polnim organom svog druga, polako oslobađaju urođenog im straha od penisa i psihički pripremaju za početak sopstvenog seksualnog života. Vrhunac nastaje kada drkadžija, bodren podrškom drugova iz odeljenja, upada u susedno, u tom trenutku neprijateljsko odeljenje, vadi svog stojka i pokazuje ga maloj, povučenoj i osetljivoj devojčici, koja istog trenutka počinje da plače, dok njeni drugovi prete kako će da ga prijave razrednom i direktoru, njegovi drugovi likuju zbog "udarca" koji su naneli susednom odeljenju, a naš drkadžija - zadovoljno posmatra svog đoku, koji baš nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Svaka sličnost sa mojim pokojnim drugom iz osnovne je više nego namerna.

Napaceni nesrecnik kome usled nezavidne materijalne situacije nije sudjeno da utoli glad svih svojih hiperaktivnih cula na pravi nacin.
Prinudjen je da improvizuje sirotinjsku zabavu, kako bi sebi olaksao.

U pubertetu si, počinju da ti izbijaju bubuljice i da ti se menja fizički izgled, naravno hormoni ti rade 200 na sat i hoćeš da ugrabiš svaku slobodnu priliku kako bi odlgedao neki porno film kako bi se ispraznio, jer da ga mećeš, ne ide, jebi ga još si zelen. Ćale uočava tvoje svakodnevno, predugo zadržavanje u wc-u i maramice koje stoje tik do tastature svaki put kada sedneš za komp i ako nisi prehladjen, kao i menjanje klikom brzinom svetlosti na desktop svaki put kada uleti u sobu u nadi da će te u'vatiti kako razvijaš desnicu. Ćale u našim godinama nije ni pomišljao na onanisanje već su momčad sa nepunih 18, 19 godina odlazili od kuće kako bi napornim radom obezbedili krov nad glavom u kome ti danas onanišeš, nakon toga bi dolazile devojke i sve bi išlo glatko dok se jednog dana ne oženi i dobije sina drkadžiju. Ćaletu je već svega preko glave i dolazi kod tebe u sobu na razgovor. Priča ti o maramicama koje su bačene pored wc-šolje jer jebi ga desi se da je omašiš u žurbi, i o lepljivim flekama na tvome šorcu. Ti crveniš i klimaš glavom u znak odobravanja jer jebi ga šta ti drugo preosaje sada kada si uhvaćen nego da se moliš Bogu da ne nadje tvoju kolekciju porno filmova u njegovoj fioci sa alatom u koju si je mahinalno stavio dok su ti roditelji otključavali ulazna vrata od stana. Počinje da ti deli očinske savete u vezi sa sekualnim aktivnostima i seksualno prenosivim bolestima i izgovara svoju čuvenu rečenicu: ''Ako hoće da leti puštaj ga, ne pravi od budale još veću budalu'', a ti u zemlju da propadneš od sramote. Pošto je izgubio svaku nadu da će od tebe postani neko i nešto, odlučuje se da ti nadje devojku iz dobre i poštene kuće, domaćicu BRE koja će, nada se biti majka tvoje normalne dece.

Suprotno od njihovih istraživanja. Može se reći i da je 96.8 posto našig istraživanja, lošije od njihovih. Prema njihovim istraživanjima naravno. Oprostite, verujem da sam vas zbunio.
Njihovo istraživanje se obavlja u naučnim ustanovama Oksford, Kembridž ili neko drugo kurčevo ime, gde mladi studenti vrše razne opite na svojim, mnogobrojnim zamorcima.
Naše istraživanje se obavlja na neplaćenim, naroljanim, neretko i usranim/popišanim zamorcima koje zovemo ortacima, ili jednostavno "Ej ti, majmunčino jedna".

Izuzetno dobar igrač. Njegove košarkaške sposobnosti su toliko dobre da, šta god da baci ka košu, upašće. Izvođenje kerefeka i kucanje sa stilom su mu specijalnost. Kad se on pojavi na košu, cela mlađa generacija se sklanja u stranu, vadi foto-aparate i slika tu košarkašku skulpturu. Niko ne može da mu prismrdi. Nikada ne igra u grupi jer, kako kaže, niko ne zna da odigra ono što on zamisli. Obožava da igra jedan na jedan jer baš tada ima priliku da pokaže svoje umeće.

Beli džezer: Muzičar koji ima tehniku, nema dušu, i svira pogrešnu muziku. Zaslužan za neminovno sjebavanje svakog pravca muzike kog se dohvati.

Disklejmer: Cigane ne računam u belce.

Početkom 19og veka, na plantažama pamuka i duvana po jugu Amerike, sedeo je jedan crnja (zvaćemo ga Klarens) i slušao je muziku koja je dopirala iz dnevne sobe njegovog gazde (zvaćemo ga Hans-Peter). Muzika je bila tiha, klasična, svirao je Hans na klaviru nešto opuštajuće od Hajdna, a Klarens je u tami tajno slušao. Zaintrigirali su ga zvuci, bilo je sasvim drugačije i kompleksnije od bilo čega što mu je ostalo u sećanju od detinjstva još pre broda i okena. Slušao Klerens tako i razmišljao:

Pička vam bre materina kilava, nije ni čudo što vam kurac mali i svi se ponašate pripederičasto i oblačite ko žene kad non stop slušate ovo sranje bez pulsa na aparatima.

I reši Klerens da uzme te belačke instrumente, da pokaže kako se jebeno svira i šta je muzika. Uzeo je Klerens i klavir i gitaru i violinu, i počeo je da svira. I svirao je brate! Na njivi, pred spavanje, za ručak, u crkvi ako treba. Svirao je i jebao je kevu.

Ali, bilo je neminovno da čuje ovo Hans-Peter.

U početku mu kao i svakom normalnom belcu koji prvi put čuje džez odavalo malo utisak tipa “šta je bre ovo koj kurac”, ali vremenom, gledajući crnje kako se zabavljaju dok on ispija kafu uz anemičnog Mocarta, poželi i on da se pridruži u zabavi, iako nije baš najbolje kapirao šta rade.

I dolazi do ključnog momenta. Pojavljuju se beli džezeri.

Umeo je Hans dobro da svira, ali nije bio crn. Imao je najbolje namere. Svirao je - zvučalo mu je kao ovo što crnje sviraju. Ali, nije bilo isto. Bilo je belo.

I od tog trenutka kreće drkanje instrumenata sa merenjem čiji je (instrument) duži. Ko može brže da ga drka? Ko će da izmisli neharmoničniju skalu koja zvuči kao šerpe i poklopci kojima te neko lupa u glavu? Ko će da izmisli dosad nečuveni ritam sa što većim prostim brojevima (7/11, 23/51) uz koji bilo koji pokušaj igranja izgleda kao nasumično saplitanje? Ko će da izmisli što bizarniji instrument… Džez postaje sinonim za izdrkavanje.

Da se razumemo, javljao se tu i tamo poneki orginal crnac, ali su vremenom i crnci pobeleli, i posrali se na džez.

I sve ovo zbog belih džezera u odelima sa šeširom koji puckaju prstima i prave se da im se sviđa to što čuju.

Ima ih i danas. Ima ih i previše. Neki nisu ni svesni da su to:

Odgovor svakome ko misli da je njemu teže od vas.

Tragovi proslosti.