Zavisnost pešaka od drugih učesnika u saobraćaju koji sede za volanom, jer su im cipele dobrano mokre od gazanja po bljuzgi, te se nadaju da za volanom sedi dobra duša koja će usporiti pored njih.
Marko: A jebem ti i auto, i lokvu i put bez trotoara.
Rajko: Šta je bilo?
Marko: Ma uprska me konjina, sve mu jebem.
Rajko: Kupiš sebi auto, i ne zavisiš od drugih vozača.
Marko: Pametan savjet, hvala ti, ma da se nosiš i ti i auto i zavisnost jel ti jasno!?
Širokogruda (bukvlano) žena. Obzirom da kad govorimo o "duši" hvatamo se za grudi, logično je naslutiti da nam se duša tu negde i nalazi, što nas dalje dom istom logikom dovodi do zaključka da su prsate žene isto što i duševne.
Pamela je jako duševna žena. Planira da investira u posrnuli crnogorski turizam i spasi crnogorce gladovanja, mada bi joj jeftinije bilo da ih podoji.
Duša je za pičkice.
Kada muškarčinu stignu ljubavni problemi on ne očekuje pjesmicu iz duše da plače dok je sluša, već pjesmu uz koju može ljudski da potegne glavom prvog do sebe, hrakne na pod, naruči duplu žestu i pobije se sa pola kafane.
su surove reči kada u toku klope na zemlju ispustiš najslađe parče, koje si brižno čuvao za poslednji zalogaj. Jako bolan osećaj za svakog sladokusca, prosto te duša zaboli. Kod nekog nastupa i automatska glad, ima osećaj kao da nije ni jeo... Ma, strašno.
Za razliku od kućne hemije koja reguliše pročišćenje kuće od različitih prljavština, kućna alhemija se bavi telom, licem i očima stanarki tih kuća, naših"duša" praveći od njih „zlato“ .
Cena-prava sitnica-kao za zlato.
Cveće cveću, zlato zlatu...a neko sve to mora debelo da plati-MI, alhemičari.
Zagrabio k`o da sutra ne postoji. Rešio da uzme sad i odmah sve pa još i repete. Oči gladne a duša sitna pa navaljuje i na nepotrošna dobra kao na ulje za vreme stabilizacije.
Tek da se oprobam kako bi bilo da sam se prijavio da pišem zono takmičenje
Služi za podjebavanje ortaka kad saznaš da na žurci na kojoj su bili niko ništa nije smuvao, a bilo je ženskog sveta koliko ti duša ište, a alkohol je mogao da se meri u hektolitrima. Drugim rečima, svi su dobili korpu.
Procedura koju majstor više puta ponovi kad je u autobusu 300 i više duša. Ona podrazumeva naizmenično otvaranje i zatvaranje vrata dok se narod na istim ne popakuje da bi se mogla zatvoriti, kako bi autobus mogao nastaviti svoje putešestvije.
- Dečko, pa ne guraj se, vidiš li da nema mesta !
- Ajde, ajde, sa'će majstor da nas zipuje vratima, stajem opušteno.
Eto, pošto sam uspešni privrednik, političar, reditelj, roditelj, orintolog, dobrotvor i mecena ja sam još i pesnik. Aj još to da napomenemo, onako, uz kurac. A što da ne, što da nisam pesnik, kad me Bog za sve dao i kad sam umetnička duša. Izdao sam 3 zbirke i Miki Manojlović čitao na prepunoj književnoj večeri izražajno stihove o Ćordolu na kom sam odraso i rodnom selu gde sam provodio leta. Dobio sam i nagradu, evo je ovde, uramljena, pored diplome od Crvenog krsta kad sam predo tri para usranih pantalona posle one dobre pijanke kod Miće Megatrenda. A jes, zna Mića da napravi parti hehe.
- Dobro večeeee, jaoo malo kasnim, da se ne pozdravljam sa svima...
- Sedi kumo, sedi, evo tu, pored našeg poznatog...
- Ijaooo dobro veče, drago mi je, Žaklina!
- Drago mi je, Vasko.
- Hehe Vasko, baš neobično...
- (Hehe Žaklina, baš kurvanjski...)
- Molim?
- Ništa, kažem, hoćete malo vina?
- A, može, može...
...
- I tako, prepodne nadograđujem nokte, popodne pravim nakit, imaš me na fejsu, dodaj me, lajkuj molim te, ima i nagrada, a čime se ti baviš?
- Paa ja sam pesnik...
- Pesnik?! Pa da, imaš dugu kosu...(!) Haha pa i ja sam pesnikinja, imam izdatu zbirku, onaj kritičar mi pisao kritiku kako se zove... Lampard... Ja sam ti baš umetnička duša... Znači mi smo i kolege...A jesi ti nešto objavljivo? Mogu ja da ti sredim... A čime se ovako baviš?
- Pa pišem... a i s vremena na vreme prevodim...
- Ma pitam te gde radiš?
- Ne radim nigde, Ždraklina, povremeno imam...
- Ijooo mukica, pa dobro šta ćeš, biće bolje, težak ti je život nas umetnika heheh aj videću ja preko muža nešto, ako oćeš, mogu da te zaposliM u trafici...
Je poruka namenjena svim sujetnim i pakosnim osobama i služi nam da takvima stavimo do znanja koliko nas u stvari zabole za njihove male pakosti s kojima misle da su nam naudili, a koje su ništa drugo do pokazatelj sitnoće njihovih duša, njihove prave veličine...
Sličnosti nisu slučajnost...
Progresivno gubljenje intelektualnih, emotivnih i kasnije svih drugih funkcija.
Bolest teško pada jedino porodici obolelog, ali je prema bolesniku vrlo blaga : ne boli ga ni duša, ni telo. Ume da se raduje jer svima veruje.
Izraz se koristi i kao sleng ("posetio te Alchajmer" i slično).
Ironijom sudbine, nalegnu na onog kome duša silno pati.
Nalegnu, ali ne pomognu.
Peckaju tamo gde je bolno, a ako vide da boli, hoće i da ugrizu.
Uvek svoj monolog spakuju i serviraju u najkritičnijem momentu i nesretnika, o kome žele "da brinu", skenjaju i onesposobe.
U teoriji nihilista, neshvaćena duša, pesnik sa izraženim senzibilitetom. U praksi lik koji muva na patetiku, koji hoće u ženama da izazove potrebu da ga izvuku iz depresivne pustinje njegovog života, ugreju ga, i napoje. Pičkom.
A: ...ti si anđeo koji nije svestan u šta se upušta, moj svet je previše težak i mračan za tebe, ja mogu da ti pružim samo nekoliko lepih trenutaka, ništa više...
B: E, vrati Balašu čizme skitaljke i ne seri, cimerka mi se vraća za pola sata, skidaj se dok se nisam predomislila!
Vrhunac kreativnog i stolarskog umeća seoskog domaćina. Po predanju, nastalo kada je romantična duša, tokom obavljanje nužde okružena cvrkutom ptica, mirisom trave i blagim povetarcem, rešila da rupu na vratima hipsterski promeni u srce, kako bi ga čak i u trenucima opuštanja podsećalo na voljenu ljubu.
- Ah, tužnog li života!
- Što, sinko?
- Moje nejake ruke nisu sposobne tegliti volove, moje oči nisu navikle na buđenje pre zore, moje srce nije naviklo na život bez ljubavi...
- A ja se čudila ko je napravio srce na vratima wc-a, celo selo nam se smeje.
Srce. Najveći radnik u organizmu, vele neki. Toliko i toliko litara puta 24 časa, puta toliko godina... A tek uslovi u kojima radi. Pufćem kad upirem, kolutam kada jedem, tugujem kada pijem. Što god da radim, ono je uz mene, duša moja.
- Šta si se izbečio? Najede li se?
- Uf, najedoh, ne mogu disat'. Stomak mi pritiska srčani mišić.
- Diši malo da ti pumpica ne otkaže. Mada, ako ovako nastaviš doktor ti ne gine.* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Kod doktora:
- Izvolite, lezite. Da, da, tu, na bok.
I legoh ja na bok, go do pojasa, leđima prema doktoru. Ispred mene ogledalo. A u ogledalu doktor i kompjuter mu.
- Sada ćemo mi brzo. Opustite se, ništa ne boli.
I tako ćutimo ja i doktor. On drlja nekakvom podmazanom sondom po grudima mi i bulji u ekran. I ne trepće... Odjednom, ulazi drugi doktor i pridružuje se prvom u gledanju ekrana...
- Kolega, evo trideset godina službe, još ovo ne viđeh!
- E, dragi kolega, život je pun iznenađenja. Samo ne znam kako je čovjek živ!
Ja slušam, umirio se. Ali, ne i pumpica. Ona čuje što ja ne želim. A mozak dvjesta na sat, zamišlja doktore kako suču rukave, vade noževe i otvaraju me tu na licu mjesta...
- A šta je Vama odjednom? Srce Vam radi ubrzano, poslušajte!
I uključuje doktor zvučnike... Bam, bam, bam...
- Doktore, 'oću li preživjeti?
- A zašto da ne, moliću?
- Pa maloprije ste rekli da ne znate kako sam živ?
- Aaaa, to smo pričali o pacijentu prije Vas. Sa vama je sve u redu, srce je jako, mada, rekao bih da vodite dosta nezdrav život. Ukinite cigarete, regulišite težinu i biće sve u redu.
- Goni se ti znaš đe. I ti, i kolega.
Kompilacija koju napakujete za ribu u zanosu ljubavi a u njoj strpate sve srceparajuće i pesme koje volite ne bi li ona skapirala kakva ste vi dobra i romantična duša.
Puštate da muzika radi umesto vas.
Problem je samo ako lepša polovina sluša grand i ne sluša ZABAVNJAKE.
- Jesi slušala onaj disk što sam ti snimio?
- Jesam al sam zaspala posle 15 minuta.
- (vidno sjeban) A Što?
- Pa smor je mjuza sve neke žalopojke ja mislila da ćeš da mi snimiš nešto VESELO VESELO
- Pa ja snimio onako kako osećam neke stvari prema tebi.
- Ma ti si nešto utučen ovih dana sigurno, znam ja šta tebi treba Aj me vodiš na splav.
- Hm Na splav?
- Da bre na splav da se izđipamo tamo malo da vidiš kako će da ti se popravi raspoloženje.
Izraz za nekoga ko jako loše izgleda. Može biti da je u pitanju burna prethodna noć, pa dotični i bojom i mirisom skoro da podseća na pokojnika, ili od nekih drugih napora zbog kojih čovek prestaje da liči na sebe i stiče se utisak da ga i duša polako napušta.
- De si Žile kućo stara, koji ti je kurac, šta si tako oronuo, jesi se naspavao sinoć?
- E aj nemoj me i ti još jebati...
- Šta je bilo prijatelju, šta si skurcao?
- Ma mani me, ubi me Elena sa onim njenim troškovima održavanja njene lepote i nivoom kofeina u organizmu, koji naravno održava u najskupljim kafićima po gradu!
- Pa ko te tero da ženiš sponzorušu, oće on dobru pičku da šeta, evo ti sad kurca! Nego menjaj nešto brate mili ko leš si, samo još da prekrstiš ruke!
- Šta da menjam, posao?
- Probaj sa ženom, možda da nekog efekta....----------------------------------------------------------------------
Maturska ekskurzija:
- Dobro da čujem ko je napio sinoć Stankovića? Kako vas nije sramota?
- Pa nismo mi ništa profesore, on je sam hteo da pije vinjau iz flaše na eks! Nije ga niko terao!
- A vama teško palo da ga gledate kako će se usrati od alkohola i da mu se smejete? Pogle ga na šta liči, ceo dan iz kreveta ne ustaje, još samo ruke da prekrsti...
Nevidljivo oštećenje naše duše.
Setimo ga se kad nam se nametne situacija slična onoj u kojoj smo ozleđeni. Žigne i prođe.
Naša duša nam ne zamera što smo je uznemirili.
Zameri kada se ožiljci nagomilaju i tada opominje nas da se latimo svoje pameti ili traženja pomoći.
Opomena : nesanica, čir, nervoza...
Četvorica momaka koji su u Srbiji osnovali kulturu Boys benda kako na fin način i lepim stihovima naterati ženku da sa vama ode u krevet, da za trenutak pomisli da ste romantična duša.
Inače, nenormalno su se palili na strankinje, naročito na Nemice i Amerikanke.
Izgovor za svaku vrstu prevare koju načinimo nad partnerom. Ako ti je smor duga veza, malo odmorite jedno od drugog, učinite par gluposti i nastavljate dalje. Kao da ništa nije bilo.
A bilo je. Duša ti puna.
- Konju jedan, kakvu si to raspalu kravu doveo sinoć u ovu poštenu kuću? Govori!
- Šta ti je kevo, to je Milica bila, šta vičeš?
- Govori ili će da radi tiganj!
- Dobro bre, neku sam pokupio na Fristajleru. Al' ne drami, Milica i ja pauziramo. Sve je OK. Nego, kako si provalila?
- Ma, čujem ja sve. Milica ne može da izvuče onako visoko "C" kad vrišti.
