To je misteriozni čovek koji se pominje u svim provincijskim gradovima. Osoba koja može završiti svaki posao od rešavanja sudskog spora do izdavanja dozvole za lov na leptire kupusare!
Predgrađe Kruševca, naselje Bivolje
-Zdravo komšija, kako si?
-Evo komšo nisam loše, već godinu dana tražim dozvolu za oružje ali nikako da mi odobre. Pronašli tamo da je moj čukun deda pucao iz kubure na poštara i zbog toga me odbijaju. Kažu da nisam podoban da dobijem oružje zbog toga. Ali neće više, našao sam čoveka iz Beograda koji je glavni kontrolor u pečurkari. On ima vezu u policiji i on će mi rešiti taj problem.
-Auuuuu komšo svaka ti čast, ma ništa dok ne nađeš vezu u Beogradu. A jel taj baš uticajan a? Možeš li da ga zamoliš da meni završi da postanem pretsednik skupštine stanara u mojoj zgradi? To bi mi puno značilo.
-Naravno prijatelju, pa to je sitnica za njega. Rešiće on to. Pa ti nemaš pojma koliko je on moćan i uticajan. Ej prijatelju, taj kad kaže ove pečurke nisu dobre svi drhte, niko ne sme da ih pusti u prodaju.
-Komšija hvala ti kao bratu, tvoj sam dužnik.
-Ništa komšo, upoznaćeš ovog čoveka iz Beograda, ma duša od čoveka, sasvim običan čovek kao ti i ja. Nema on da te gleda sa visine, čak hoće i da razgovara sa nama običnim ljudima.
Korišćenje godišnjeg odmora na čudnovatim destinacijama, gdje sve puca od dobrog provoda, ljudi su temparamenti i lako planu, a atmosfera je bombastična. Turističke agencije nude ove aranžmane pod sloganom "Ljetujte tamo gdje je proljeće". Iako su u ovim biserima turizma visoke temparature, veoma je važno obući se slojevito.
Kevlar - pancir- kevlar.
- E, duša moja! Vidi ga, Milutine, kako je swadak Arapčić mali! Ali, šta će ti taj prslučić na ovoj vrućini? Pogle', visi ti končić sa strane. Sa'će teta tebi da otkin...
KA- BAAAAM!!!
... posle stravičnog bombaškog napada, nastavlja se egzodus turista. Ljetovalište, koje je prije samo dva dana vrvilo, sada je gotovo prazno. Otišli su svi, izuzev srpskih turista koji imaju još dva dana pun pansion, plus smještaj za vikend gratis...
Porodični ručak, ti na svom izlasku iz detinjstva.
Ko zna koji put jede se punjena paprika. Mogao si da se navikneš i na kavurmu i pihtije i kuvanu tikvu, ali i dalje odvajaš papriku od mesa.
Ne voliš meso u supi, od graška ti je muka, a ribu ne jedeš jer te mrzi da trebiš.
U svakoj takvoj prilici baba, koja je jelte uvek šef kuhinje, samo bi se nasmejala i klimnula glavom i promumlala: Ješćeš ti i govno i pitaćeš ima li još...
Dvadesetak godina kasnije, živiš u stanu od 40 kvadrata u većem gradu nego u kom si se rodio. Našao si neku nasaditu devojku, koja prirodno postane ti i žena.
Malo po malo, postaješ sve ono čega si se gnušao. Nagovori te da kupite i kera, da živi sa vama, radiš od jutra do mraka, porodicu i prijatelje kao da nikad nisi imao.
Dođu i deca, opet si nadglasan i dete dobije troslovno, ili u "boljem" slučaju četvoroslovno ime sa jednim samoglasnikom. Ime koje za koje si nekad mislio da se daje samo psu. Da bude što kraće kad ga dozivaš.
Ponekad se i zapitaš kako je došlo do svega ovoga, u šta si se pretvorio...
Onda te iz duboke zamišljenosti prene glas tvoje draga:
-Dragi, hoćeš da pojedeš moje, ja sam na dijeti, ne smem više?
Ovaj... naravno, baš sam hteo još da sipam, ovaj put si nadmašila samu sebe.
Jedeš ono jelo, dao Bog da ima naziv, hoće duša da ti izađe na nos. Ispred sebe vidiš babu kako se kezi i zamišljaš kako bi tamanio punjene paprike da si znao šta će da te snađe.
Ono što naši fudbaleri, sudeći po njihovom ponašanju na terenu, čuju dok publika uzvikuje: ''Ajmo, ajde, svi u napad!''.
Publika: ''Ajmo, ajde, svi u napad!'' x15
Trener: ''Ajde bre, majke vam ga spotaknem nesposobne, napred malo, je'l čujete navijače!!!''
Levi bek: ''Ma boli me tuki da lomim noge zbog tih pavijana na tribinama.''
Desno krilo: ''Šta to viče šef, je'l nešto u vezi tekme?''
Zadnji vezni: ''Nem' pojma, nešto pokazuje prema tribinama, možda mu je neki ortak gore pa mu maše.''
Štoper: ''Jebem vas u uši, rek'o je čovek da se šalje lopta u napad!''
Napadač (stoji negde oko centra): ''Nemojte meni, duša mi u nosu, ne mogu više ni da prdnem!''
Drugi štoper: ''Koga bre boli kurac i tako gubimo 5-0.''
Golman: ''Ma vratite opet meni, jebo je ja, samo nemojte onako jako k'o prošli put, opet će mi pobegne u gol.''
Kada imate najnadrkaniji muzički stub u komšiluku, pa "obrazujete" komšije nedeljom popodne muzičkim opusima grupa i vaskolikih estradnih umetnika na koje se trenutno primate.
Prošle nedelje, Kiza provalio Bitlse, pa puštao "Hej Džud" dvadeset dva puta za redom, dok nam svima uši nisu kolektivno prokrvarile.
Ove nedelje, Laza provalio dedinu šljivovicu, pa puštao izvornu mjuzu iz kraja njegovih predaka, dok ništa stakleno, počevši od prozora, nije preživelo u njegovom stanu.
Sledeće nedelje, u mojim odajama Vangelis i Džo Zavinul Sindikat k'o puška napeti čekaju novo industrijsko pojačalo za ozvučenje stadiona sa kapacitetom od preko 30 000 duša.
Izraz koji se koristi uglavnom za probirljivu decu, koja odbijaju da pojedu bilo šta što je zeleno, skuvano i sl.
Marko, već pola sata jede čorbu.
Mama: Ajde, Marko, pojedi više to pa da operem sudove, svi smo već završili.
Marko: Boli me duša, ne mogu da jedem.
Mama: Ma, pojedi to više, ne mogu da te gledam kako siluješ tu čorbu. Ajde, pojedi!
Posle deset minuta, čorba je i dalje u tanjiru.
Mama: Ajde, beži u sobu, da te ne vidim, zaboravio si zašto si za stolom!
Prazna čaša u kojoj je isparilo piće pre pauze zbog popravljanja.
Pa šta je ovo vidi čaše suva k'o barut
-Pa kako?! sad je bila puna do pola
Ili je bila prazna od pola?
-Pa i to,čekaj koliko dolazimo sebi?
Pa ima jedno pola sata da smo oblizali zadnju kap iz čaša.
-E pa to je,izletela joj duša.
Ma nije živo biće,nego deder ti otvori i onu drugu flašu pa da joj usadimo novu dušu.
Izraz koji se koristi kad neko žešće preteruje u nečemu.
- Lamzo bre jedan, šta si bre stavio taj prilog u pljeskavicu ko sutra da nemaš.
- Polako bre brate s tim viskijem, šta si ga navrnuo ko sutra da nemaš.
- Ajde šta si poteg'o taj đžoint, duša će ti izgori, ko sutra da nemaš.
- Ovaj Zoky već 2 i po sata sa ovom Milenom u sobi, će polomi nešto, je*e ko sutra da nema.
Kad zaboraviš da imaš proliv pa slučajno prdneš i okrečiš gaće - ovo kažeš ne bi li sagovorniku dao do znanja kakva te je muka spopala.
Ako je on dobar čovek, priteći će ti u pomoć.
- Brate, pomagaj, pukla mi hidrocentrala.
- Ma šta pričaš? Nije valjda?!
- Ozbiljno. Imaš li gaće viška?
- Nemam, ali daću ti moje, čiste su, juče sam ih obukao.
- Car si! Nadam se da su XXL, čuo si šta se priča po selu o meni.
- Hehe, ko još nije čuo! Nosim samo L, ali ne brini, razgazićeš ih.
- Hvala, druže. Mala ti je alatka, al' ti je duša golema.
Biljka koja često raste pored puteva, po izgledu podseća na pšenicu, samo što je tanja i klas je dosta manji. Travuljina kao i svaka druga, ali za klince iz nižih razreda osnovne ume da bude izuzetno bitna i zabavna, sve dok u petom-šestom ne otkriju druge vrste trava.
Prva i osnovna namena popinog praseta je muvanje devojčica, klinac ubere klas popinog praseta, iskida ga na manje komade i napuni njima kosu izabranice srca svog. To je nešto kao klinačka verzija recitovanja Jesenjina što je malo manje efikasno od klinačkog prilaza "doš'o sam da te pitam da furamo" koji se sastoji od razbijanja nosa devojčice košarkaškom loptom. Tu dolazimo do druge namene popinog praseta, a to je brutalna eliminacija konkurencije. Pošto je budući romantičar i pesnička duša sad povređen uzeće klas popinog praseta, dati ga onom ko ga je bacio u mračnu samoću i kladiti se sa njime da ne može da izgovori reč "krompir" dok mu travka stoji na jeziku. Zbog oblika klasa koji omogućava kretanje u samo jednom smeru, ova opklada se završava lekarskom intervencijom i zavrtanjem ušiju.
Zašto pišem ovo? Ljudi se ne menjaju mnogo, kakvi se rode, takvi i umru, promene su samo površinske, zato kad kreneš u štetu, slobodno muvaj devojku onog sivonje iz obezbeđenja, racopaće ti arkadu i nabaciti monokl, a već sutra možete da pijančite zajedno i smejete se okolnostima pod kojima ste se upoznali. Ali ako vidiš devojku nekog pederka sa arafatkom, pokupi se i idi kući dok te ovaj osećajni ne zabode u bubreg turpijom za nokte ili ti iskopa oko olovkom za šminku.
Opisivanje ubijanja od alkohola sinoć.
- Brate, znači sinoć sam se... Uništio. Zaustavili me duri kod Starog Grada, naduv'o sam 4.05, oduzeše mi dozvolu. Kad sam ujutru otiš'o po dozvolu, ono jedan bunt, da mu jebeš mamu ako nije bilo bar 70 dozvola tamo, i onaj lik što treba mi da dozvolu, pružio mi ruku i kao: ''Gospodine, čestitam! Vi ste sinoćni dobitnik, naduvali ste 4.05, klinički ste mrtvi!", a ja brate, hodam, duša ide iza mene 3 metra, u očima treći svetski rat, a u vugli mrak... Šta da ti kažem, mortadela.
Na ovaj post sam se odlučio posle sinoćneg ćaskanja na četu sa osobom koju pozdravljam.
Od dana kada se po prvi put pojavila, prodaja droge je beležila stalni rast. Milioni trgovaca drogom zadovoljno trljaju ruke i broje novac zarađen na tuđoj nesreći. Od vlada pojedinih zemalja ( znate na koje mislim ), pa sve do najsitnijih dilera , svi se trude da zarade što više. Da bi to i postigli oni preko urbanih mitova lansiraju se priče kako pojedine droge oslobađaju čovekov um i čini ga slobodnim i nezavisnim od materije. To je fantastična obmana čovečanstva jer svaki pojedinac teži ka sopstvenom miru, nirvani u kojoj će živeti bez problema. Trgovci drogom kažu:„Uzmite drogu i videćete raj na zemlji i nove fantastične svetove.“ Odlično zvuči, to prizanjem. Jedini problem je u tome što je to od istine daleko barem toliko kao i ti svetovi. Jedini fantastični svet koji droga donosi je svet novca koji se dobija njenom prodajom.
Pošto je ceo svet u totalnom haosu i duša svakog pojedinca teži za odgovorima koji se u tom haosu sve teže i teže nalaze, trgovci drogom i smrću to vešto koriste i žele da vas ubede da su svi odgovori koji su vam potrebni u maloj tabletici, potpuno bezazlenoj maloj, maleckoj tabletici. Ali, tabletica daje samo jedan odgovor i to kako najbržim i najlakšim putem stići do najbližeg groblja.
Ja vam ne mogu dati odgovore na vaša pitanja, ali vam garantujem da se odgovori ne nalaze u psihoaktivnim supstancama. Da bi se došlo do odgovora, potrebno je prvo mnogo vremena, a drugo, volja da se to vreme pronađe jer postoji toliko dobrih knjiga koje čekaju na vas.
Lično ja sam bio na dnu. Moj porok nije bila droga, već alkohol. Pobedio sam svoj porok tek kada sam pronašao odgovore. Trajalo je dugo, ali sam uspeo. Svakom od vas ko ovo pročita želim da što pre pronađe put do svog mira.
Na kraju, zamolio bih vas da za ovu definiciju ne glasate ni pozitivno ni negativno. Ona ovde nije postavljena zbog glasanja. Ako želite da ovo odobrite ili osporite ostavite komentar ovde ili na forumu.
Vekovi razvoja raznih aspekata života doveli su nas do današnjeg haosa koji vlada. Gde postoji ogromna ponuda, širok spektar razonode gde se čovek oseća kao da je švedski sto ispred njega i baca se na sve strane, od svega uzima po malo. Kako hrana koju konzumiramo određuje naše zdravstveno stanje tako i sve ono što pustimo u mozak i čime okupiramo misli nam se kalemi na karakter. Kao da smo jedna stabljika koja može izrasti do nebesa i usput nam se nakači gomila parazita na stablo i usled toga stablo se krivi, težinom pada na zemlju i tu ostaje.
To je posledica kada dopustimo da nas sve ometa.
To i ne bi bilo tako opasno da ne živimo u vremenu gde je privatnost otišla u istorijsle udžbenike i gde sistem hiper kapitalizma, koji čoveka vidi kao masu za ceđenje para, proizvodi gomilu reklama, gomilu kratkih fraza. To je osmišljeno i proučeno, da ljudima dopru do nesvesnog, da dobiju uticaj na volju mase. Da ih nonšalantno navedu da kupe njihov proizvod koji im u većini slučajeva nije potreban.
To je postala zloupotreba čoveka radi profita, gde se gube sve vrednosti, gubi se empatija, ljudskost, sve se čini zbog novca, motiv života tih ljudi postaje novac. U očima gubi im se dubina, postaju prazne, kao da ih je duša napustila i ostavila telo da alavo hrli najnižim porivima i vrednostima.
Na žalost živimo u periodu kada sve to cveta, gde nas na svakom koraku truju reklamama, zaostalim frazama i gde masa ne razmišljajući van sistemski ustanovljenog okvira gubi svest gde živi, ko joj je prirodni neprijatelj i postaje lak plen surovog sistema.
Štite medvede, kurjake, orlove, majmune, mungose, samo poštenog čoveka keca kako ko stigne.
Ljubavno prepucavanje dvoje tetreba u novopečenoj vezi. Kuropenjačko iskazivanje osećanja koja gaje jedno prema drugom, nadmetanje koje počinje istog trenutka kada on/ona izgovori reč na V, sa J umesto L, snuždenog pogleda i glasa poput petogodišnjeg klinca koji je razbio kevinu staklenu vazu.
Preziljavi trenutak koji, čini se, nema kraja. Situacija u kojoj se prisutni smore k'o nafilovan eksplozivom Taliban u praznom tržnom centru, ako dotični nemaju ni malo srama da to rade u društvu. Furanje ove metodologije pokazivanja intimnih emocija je najčešće prisutno u odnosu između dvoje štrebera, bivših predsednika odeljenskih zajednica i školskih parlamenata u matematičkoj, odnosno jezičkoj gimnaziji.
Oni su jedno drugom prvi. Oboje se, pomisliš, služe šotrovačkim, baš kao da ih je Mir-Jam sastavljala. On, sav uzdihan, rumenih obraza k'o u babunove guzice za vreme parenja. Ne propušta priliku da svoju dragu iznenadi ružom od prodavačice koja šeta po kafićima i da stane, pomazi malo mače na ulici razmišljajući o usvajanju. Ne pije alkohol i ne puši. Upoznao ju je sa roditeljima još prve nedelje, nakon što je shvatio da je to žena njegovog života. Ona, antipod čkomi. Uvek vezane kose i utegnuta sa torbicom nalik cegeru koju nosi na lakatnom zgobu. Gnuša se kvarcovanih plavuša, desničara, Džene Džejmison, ejakulacije po telu i ne jede meso. Čuva se jer želi da bude prvi put iz ljubavi. Takođe, upoznala ga je sa svojima jer je ubeđena da je to čovek kojem će rađati kćeri i sinove.
Prave duše, one od kojih ti se govna prijedu.
- Vojim te!
- Ja tebe više!
- E, ja tebe više!
- Ja tebe do neba!
- Ja tebe do neba i nazad!
- Ja tebe duplo toliko!
- E, ja tebe sve što ti kažeš pa na kubni!- 'Alo, vas dvoje, Hju Grant i Keri Bredšo, idite u kurac s tim!
Dan kada je kompanija Coca-Cola rešila da svoje verne konzumente nagradi novim osvežavajućim pićem, umesto dotadašnjeg, ingeniozno ga nazvavši "New Coke®".
Odakle im ideja, pitate se? Sve je to rezultat godina istraživanja tržišta, ispitivanja osećaja "ukusa" i "lepote" kod ljudi (kako se pokazalo - kobna greška, ni jedno se ne može iskazati nikakvom matematičkom formulom), i na hiljade radnih sati raznih stručnjaka, nadzornika i saveta upravnih odbora. Svi podaci su pokazivali isto - novi ukus će napraviti bum na tržištu. Nova ambalaža, novi odnos šećera i arome, nove reklamne parole, sve je bilo na svom mestu. Svanuo je i taj dan, otpočela je prodaja.
Ostalo je istorija, neko bi rekao. A u ovom slučaju i bukvalno: da li su rafovi danas puni tog novog soka? Da li reklame glase "nađi me na New-Coca-Cola strani života"? Da li ljudi uopšte pamte taj bućkuriš? Naravno, ne.
Mašinerija: "Ali, zašto vam se ne sviđa naš novi proizvod?"
Čovečuljak: "Jednostavno, nije to to."
Mašinerija: "Kako nije, pa sva istraživanja su pokazala..."
Čovečuljak: "Ma, i na tarabi piše pička..."
Mašinerija: "Pa dobro, šta to toliko ne valja, vi'š kol'ko smo se trudili?"
Čovečuljak: "Jednostavno, sranje je. Džaba vam i nova, lepša ambalaža i novi, bolji ukus, kad je stari sok imao dušu, a ne k'o ovo pomodarsko sranje!"
I, tako se to zbilo. Coca-Cola je posle 79 dana popustila pod narodnim pritiscima, suočena sa najvećom krizom od osnivanja i ogromnim finansijskim rashodima. Čovek je čudan stvor, uvek traži nešto novo, i čim to i dobije, više ga ne želi. Ipak, u dubini duša, svi znamo šta je dobro za nas, šta nas čini srećnima.
Primer nije neophodan, nalaze se svuda oko nas. Štaviše, upravo gledate u jedan od njih.
Mariška koju ćoman-uzgajivač neguje na nekom skrivenom mestu.
-Matori ajmo da obiđemo biljčice.
-Ajd...
...nakon nekog vremena...
-Auu tebra, divi ih ko'ke su! Bar 2 metra, a hedovi ko suncokret!
-Ohoho! Rodile biljčice mašala.
-A što im tepaš jebote? Nisu baš za deminutiv...
-To je od ljubavi... Duša ća me boleti kad ih obezglavim.
-Kako da ne...
Priprema sina na vreme, jer nastavi tempom kojim ide, završiće kao tegljač nameštaja prilikom useljenja.
-E, ćale, kevo, moraću na popravni iz matematike. Jebiga. Idem ja sa društvom u kladžu.
-Eeee, sine, moj.
-MA, pusti ga, znaš da je on jako pametan, samo je malko lenj, duša mamina, treba mu motivacije.
-Ma, da, ženo, vidi se da je suđen za velike stvari.
-Pa, jeste, pile mamino, kako brzo konta, i kako zna engleski samo!
-Da, da, za velike stvari. Ormane, krevete, trosede, klavir za onog malog Boška prekoputa, biraj!
Ultimet gadjenje. Bež' dalje od mene, idolu skrndelj klase.
Ogledalo stvara sopstvenu crnu rupu da samo sebe usisa, jer mu je to bolje rešenje nego da proizvede refleksiju nje.
Lordovski Pandan na sve one - ne bih je štapom dirao, ne bih biciklo na nju prislonio i ostalo.
- Suuuuuuuuuuunce ti jebem.. Šta. Je. Ovo?! Dje mi zapadosmo, jebote..
- U majku li jebem onom specošu, rekao je da će vamo biti sve prepičke, a pogle ovo.. One babe iz gulaga Sibirskog su pojam za ovo, majku ti jebem. U ove laserom ne bih uperio, bogte..
- Aj', popij to i da begamo odavde, makar i u gej bar, nekako bih se i tamo sigurnije osećao nego vamo. Oči me bole, duša krvari i limfu ispušta.
Kada na slavama, svadbama i ostalim slavljima povezanim sa krkljancem, najčešće u restoranu, dobijete tupi nož koji teško da može i žele da preseče, a kamoli pečenje ili neke jednako krckave i ukusne mesne proizvode, sa kožurom, naravno, dešava se da ima ljudi koji će se žaliti gazdi, kao da je on mogao da gata u pasulj kakve će noževe restoran spremiti, te može da ih otkači ovom opaskom.
-Kume, bre, kak'i su ti ovo noževi, bre, ovaj ćevap mek k'o duša, ne mogu ga preseći.
-Jao, pobratime, to je zarad bezbednosti gostiju.
-A?!
-Pa kad vas puste s' lanca i lepo se ponapijate i gluposti vam padnu na pamet, nećete moći da se izbodete.
-A što su viljuške oštre, onda?
-E, more, pobratime, idi tamo i jedi to rukama k'o čovek, a ćevap kao da ne možeš odjednom da strpaš u gubicu? Video sam te da to radiš svaki put kad mi dođeš na ručak, šta se sad praviš fin.
Kada odlučiš da kreneš dalje. Preboliš ono što se desilo i nastaviš da pičiš u nove životne izazove. Iako prilično emotivno osakaćen.
-E, Đol...
-O Romeo, zašto si Romeo?
-Šta koj' kurac? Đole prestani, plašiš me.
-Šta ti je Sale, ne voliš Šekspira?
-Matori, iskreno se nadam da si duvao nešto...
-Ne, moja duša ne može da vrši takve nečiste i grešne radnje.
-Da nije možda zbog one male što te ostavila?
-Ah, moj Sale, ja sam stresao te uspomene sa kaputa, sada sam slobodan čovek!
-Stres'o si ti kurac moj, samo si puk'o.
