Lik koji smara, davi, ili koji se uvek toliko pametan pravi u društvu da prosto nije poželjan zbog tih svojih osobina. Naravno treba biti tolerantan i imati nekada razumevanja ali, kako kaže naš narod možeš šta hoćeš ali ne možeš dokle hoćeš. Za sve rođak postoji granica....
- Zvao me Pera da pita gde smo večeras, šta da mu kažem?
- Ma daj mani me Pere, lik laže non stop, davi više s tim pričama iako smo mu deset puta rekli da batali to...
- Ma daj, dobar je on, nije baš tako loš, samo kad ga malo bolje upoznaš bude skroz na mestu..
- Ma ne dobar, nego odličan, ali za izbegavati, gari četiri godine sam sedeo s njim u školskoj klupi, mani me njega!------------------------------------------------------
- Brate jesi se skoro vozio sa Stevicom komšijom sa drugog sprata u liftu?
- Nisam ga sreo što?
- Pa čini mi se da mu je riknula kada ili tuš kabina, gari smrdi ko popizdeo...
- A dobar je čika Stevica nemoj tako, baš je duša od čoveka!
- Jes on odličan, ali trenutno samo za izbegavati! Lako ću ja njega da zavolim opet, ali neka se samo malo propere brate moj ko da je crklo nešto na njemu...
Pitanje starije populacije upućeno onima koji su opasno uplakani.
-Babo šta sad plačeš? Jel danas Titova godišnjica?
-Ma nije djede, već Eduardo ostavio Rozitu, gdje će mu duša, jadna cura, domaćica onakva.
-Ma baba nemoj da me zajebavaš, nego idi mi pravi večeru dok nije počela motka da radi!-Sinak, što si uplakan, vidim roniš suze ko kurčeve glave!
-Ma ništa...
-Pa reci svom čiči! Da nije Titova godišnjica?
-Ma nešto zbog cure....
-Pu sunce ti! Pa šta nam se rodi u familiji! Jedino ona smije da plače za tobom, treba da se zna ko okreće antenu, a ko viče-ne valja! Momentalno da si joj otšo kući, ima da naguziš i nju, i njenu majku, i babu, jel jasno???!!!!
-Ali čiča...
-Nema ali, jel jasno pitam?
-Jeste...Ali ona ima samo djeda...
-Nemoj da si gadljiv sinak!
Kad pričas sa nekim, o bilo čemu, ako ti se za trenutak učini da taj sa kim razgovaraš počne da te poklapa argumentacijom, činjenicama, zdravim razumom generalno, pa ti se čak učini da možda i ima smisla to što priča... Kad ti se desi to da možda nešto i prihvataš, ti protresi glavom, kaži jbt, bolji sam ja od toga da vidim nešto novo i odmah se hvataj duše.
Ne razmišljaj, ne rezonuj, i slične gluposti. To te i dovelo u ovu nezgodnu situaciju, hvataj se za dušu i ne puštaj.
To ti je džoker svakog razgovora. Moraš da budeš svestan da nakon toga si napao nešto što je nemoguće odbraniti, što nema nikakvog smisla sagovorniku jer jelte, nema duše. Kapiraš kvaku?
Nakon što si bacio to i sad je razgovor o tome dal to ima ili nema dušu, sve što ti ostaje je da se držiš toga u nedogled. Ne skreći diskusiju u činjenice, to te i dovelo da moraš da vadiš dušu, završi to što pre, i samozadovoljno se vrati svom životu, koji ima dušu. Mogu samo da ti zavide.
- Pratiš NBA?
- Pratim, ali smara opasno, Litvanska liga 20x bolja.
- O čemu pričaš jbt, radije gledaš utakmice 48:52 nego najbolje igrače na svetu?
- Ma jesu igrači najbolji, ali atmosfera, naboj fali.
- Kakva atmosfera, ima 20 navijača igraju u školskoj sali?
- Jeste, znam, ali utakmice su zanimljivije, igraju bolje odbrane?
- O čemu bre pričaš, otpad iz NBA dodje u Evropu, najbolji igrači po klubovima, odbrana napad, tamo nisu mogli da se sastave. Prosečan NBA tim bi...
- Dobro, jeste i to. Ali znaš šta? NBA nema dušu
- Kako bre, šta nema? Šta im fali?
- Pa duša, nemaju dušu. Nemaju to. Dušu.
- Ne razumem te ništa, kako nemaju dušu?
- Pa naravno da ne razumeš, i ti si izgubio dušu od silnog gledanja.
- O čemu pričaš?
- O čemu pričam... On me pita o čemu pričam... Da imaš duše, znao bi o čemu pričam.
- .... Ne znam šta da kažem.
- Pa da, ne razumeš ti to. Idi i nađi dušu pa možemo da pričamo. Aj zdravo.
Vrhunac mufljuzizma. Čovek koji se bez trunke savesti bavi raznoraznm prevarama i malverzacijama zarad boljitka svoje guzice.
- Ženo, otvaraj! Stig'o tvoj fizikalac.
- O, hvalim te Bože, posle mesec dana. Ju, na šta ličiš, crni Slavko. Pa ti si se prepolovio.
- Ma ništa se ti meni ne sekiraj, bitno da sam zaradio četristo evrića.
- I to što kažeš, ljubi Zorica muža svog. Daj pare.
- Rek'o Toza da će sutra da nas isplati, danas nije pon...
- Molim? Nije valjda da si poverovao najvećem prevarantu jugoistočne Srbije? Telcu jedan!
- Ma ne sekiraj se, Toza je duša od čoveka, danas nam je, pošto je bio zadnji dan, kupio paket kisele vode, koji bi preduzimač to uradio za svoje radnike? Iz svog džepa, eee! Evo, ostavio je i broj mobilnog da ga nazovem kad dođem kući da se dogovorimo kad sutra da se nađemo za pare.
- Pa zovi ga, šta čekaš!
- Evo... Korisnik Telenorove mreže nije trenutno dostupan... Izgleda da mu je prazna baterija. Probaću ponovo kasnije.
- Hoću razvod!
"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?"
Ne uzimajte tudju reč u svoja usta. Uzmeš li tudju reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potudjio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrdji grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.
Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.
Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešce na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik tare o jezik drugog naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kadgod se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan jezik. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.
Znaj, čedo moje, da ti bitka izmedju jezika ne traje dan dva, kao bitka medju vojskama, niti godinu dve, kao rat medju narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.
Covek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je ziv. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tudji jezik čovek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tudji. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan covek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tudji, bilo što mu je to volja, bilo da to mora.
Jezik je, čedo moje, tvrdji od bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrdjave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slusaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedodirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka dobro zadju po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja nasa reč, gde se jos glagolja i gde se jos, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa ce se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.
Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu (misli na drzavu jednog naroda pr. E. G.). Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja ce kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu drzavu".
Ovo je poruka Sv. Simeona našem narodu na njegovoj samrti i ovo je njegova definicija a ne moja zato bi vas molio da ovu definiciju NE OCENJUJETE NEGO CELU PROČITATE .
A mi i dalje kulirajmo i hejtujmo...... imaće nas i dalje ali nećemo biti ni svesni toga kad postanemo nešto drugo.
Zanemariti nečije mane i videti samo kvalitet i dobrotu. Obično je nuspojava zaljublenosti, nostalgije, ili zaslepljenosti. Verske, ideološke ili neke druge...
-Eh, Maro, jako mi nedostaje moj Toza...
-Kolko ono ima da je upokojen?
-Evo će peta godina, al ko da je juče bilo. A kako je to dobar čovek bio, i domaćin, i otac...
-Al umeo je i prek da bude. Sećaš se koliko je puta pijan istero i tebe i decu na ulicu? Koliko ste puta prespavali kod nas?
-Pa to jes, al opet nekako... I kad nas je tukao onim vojničkim opasačem, nije tako boleleo, a znam da je to bilo za naše dobro.
-A kad je prodao kravu i popio novce?
-Sećam se. Al živa duša je bio. Trebalo mu malo da se izduva...
-Celu zimu sam ti mleko za decu donosila. A kad je pijan doveo kurvu u kuću i zaključao vas u špajz? Pa kad je tvom ocu zapalio seno i otrovao lovačkog psa? Koliko je puta odveo decu na more?
-Pa nikad. Plašio se da se deca ne udave.
-Plašio se on da gurne ruku u džep. Kad si mu tražila novce da središ zube, šta ti je rekao? Da manje jedeš kad nemaš zube?
-Jeste, ali je stvarno...
-Nemoj ga više idealizovati. Bog te spaso kad ga je uzeo sebi.
Korisna višeznačna kovanica. Moguće je protumačiti je kao nešto pozitivno ili negativno u zavisnosti od konteksta u kojem se našla. Pomešiva sa rečju opervaženo.
-Jebote kakvu pičku sam video na slavi, 'nači zlo.
-Mala Anđela?
-Da brate, još je operveržena nekim kikicama, nisam mogao pogled da skinem.
-Haha je l' bilo šatorče ispod stola?
-Bar se baba Stana obradovala.-Vidi, kupio sam mekbuk pro, ovaj model zadnji.
-Jese drogiraš?
-Napisao sam na Vice-u ful tekst o tome, možeš da pročitaš, zove se Kako sam 37 sati čekao u redu za mekbuk dok su mi tranže pričale o svojim utiscima sa noći veštica u sexshopu i zašto mi je bilo do jaja
-Koliko je tvoja duša operveržena idiotlukom.
-Ali...
-Ajde beži-E jesi radio pismeni iz latinskog?
-Jesam, ne pitaj. Bila neka rečenica kako je Lukrecije Tit imao togu opervaženu grimizom, ja napišem operveržena slučajno.
-Koji si ti pajser jebote.
-Ma ok je neće keva mnogo da izludi kad zabodem kečinu, imam neke ocene u šteku, opušteno.
Nisam neki emotivac, nisam ni umetnička duša. Ali vidim da ima nešto više u čoveku, jebiga, zatureno između svih maski koje menjamo između kadrova u ovom apsurdnom i loše režiranom filmu radnog imena život. Nešto iskreno, sirovo, primordijalno, nešto što je jezgro pokretačke sile u čoveku koje postoji i neizmenjeno tinja još od prvih ljudi evo do danas. Sa tim se svaki čovek rodi, a malo ko zadrži to u sebi posle detinjstva. Stisni čoveka pravilima, ograniči ga strahom, pritegni ga ograničenjima, isperi demagogijom... Stisni još, to nešto u čoveku kvrcne. A jednom kad kvrcne, zauvek je. Čovek izgubi baš onoliko ludosti koliko bi trebalo da ima da ga baci na neke nove puteve, da prodrma, da mu zatruje krv novotarijama i buntom, izgubi baš onoliko kurčevitosti da pogleda ravno životu u oči kad se sustretnu na nekoj uskoj stazi, na kojoj ima mesta samo za jednog. Stisni čoveka previše i od čoveka dobiješ utvaru. Oči potamne, kreativnost nestane. Da, okreni se - dobiješ jednog od mnogih utvara koje vidiš oko sebe. Ako čovek izgubi volju za životom, umro je, u tom slučaju otkucaji srca nisu život, samo su mehanika. Ništa više. Lobotomisati decu, za to nemam nemam adekvatan komentar, niti neko iole adekvatno bedno poređenje.
Ne dati detetu da uprlja šake zemljom crnicom, koja daje i uzima život, da oseti damar života pod svojim prstima, njegov prapočetak i ultimativni kraj - ne dati mu da živi. Ne daju detetu da uprlja šake, da proba pelin življenja. Sve što se stvara, vaja se iz blata, jedino ako se zasuču rukavi, i ako se čovek zaprlja životom, može nešto i da stvori. Život se ne živi u trećem licu. Niti skrštenih ruku. Zagrebati dno, primiti lakat u lice, osetiti strah, dinamika jeste život. Strah je život. Bol je život. Strast je život. Sklanjati dete od sparinga sa životom tokom odrastanja i detinjstva, to znači unapred ga spremati za poraz kad ga život baci u klinč ringa. A baciće kad tad. Jebiga, takav je kapric kurve zvane život, ali protiv toga se ne može. Ili držiš korak, ili predaš meč. Ako je šta podjednako međ’ ljudima, to je bar, važi za sve.
Tetošenje dece u toku odrastanja stvara loše ljude, sa malom dušom i velikim dupetom. Ta korelacija nije slučajna. Kad zapne u životu, a mamine sise na dohvat ruke nema, takvi traže odmah da krive nekog drugog. Nenaviknut na bilo kakav trud, i odgajan da mu dupe bude prioretet u stanju je da gazi tuđe živote, čak i zbog svojih najmanjih hirova. Jebiga, nije naučio vrednost života, ne zna da ceni. Život nije slikovnica, ovo je vrlo zajebano i grubo mesto. Sad "nažalost" pridodati, suvišno je, tako je kako je. Kad padnu, razmažena deca iz staklenog zvona ne ustanu. Ruke su im bele, mišice slabašne. Odgajati dete pod staklenim zvonom je kao pripremati belo pile u inkubatoru, i onda ga pustiti među gladne ulične kerine da ga rastrgaju. Peruška ili dve će ostati, i mnogo tople krvi da se sliva niz vruć asfalt. Ne govorim o odgajanju deteta da bude džiber, nego čovek, džentlmen. Šta li je to - e to je ponajmanje savremena asocijacija slike Engleza sa kokni akcentom koji u fraku pije čaj u pet popodne.
Ne to nije za dobro deteta, pogledaj me u oči, i slušaj dobro. Ne nisi altruista, niti Bogomajka, sebičan si. Odgajaš dete pod staklenim zvonom iz čistog egoizma, turiš ga u izolaciju i boli te kurac. Prst u uvo, tako je najlakše, daj hleba i igara. Ko će razmišljati i brinuti se, to je svakako precenjeno. Pomeriti dupe i dati detetu ruku dok uči korake životnog tanga je svakako preteško, gravitacija guzice te previše vuče dole, jer ipak su i tebe tvoji tako vaspitavali. Ne, vi ne želite da zadržite dete kući da ostane jer ga volite, vi želite usedelicu koja će vam za par decenija menjati pelene kad omatorite i da vas opominje na popodnevnu dozu Ranisana kad vas Alchajmer ubaci u drugu. Ograničiti dete je svakako dosta jednostavnije nego pustiti ga da živi, da proba, da shvati život. Da živi! Ako želiš odgajati dete u zatvoru, pa tebi ne treba dete, nego papagaj. Dosta bolja opcija, eto razmisli. Kad smo kod papagaja. U kavezu mu zakržaju krila zbog tih „ne možeš, ne može, neće, nemoj, nije to za tebe“ na koje ga rešetke kaveza stalno opominju. Ako se odlučiš da ga pustiš da leti u život, prvi vetrić ima da ga zalepi za beton. Ni peruške neće ostati. Papagaj iz kaveza ne mož' biti galeb Livingston, da ga jebeš, obrni okreni, ne može.
I onda kad se desi pizdarija, i kad se skurcopizdi taj vaš groteskni ringišpil, dižete glavu i gledate gore... Gore. Tamo se ne nalaze odgovori. C. Ne. Kajanje je zaludno posle, nijedna količina kajanja ne može promeniti loše odluke roditelja. Kad slomijete dete u detetu, sjebali ste ga za čitav život, pička vam materina.
Definicija napisana za Mizantrophy.
Neki muškarci prosto uživaju u društvu devojaka sa nižim koeficijentom inteligencije i manjkom obrazovanja. Daleko od toga da su i sami takvi – jednostavno, stvar izbora.
Džoni: Ooo, evo ga stiže naš brat Spale, koji je ovog puta prevazišao samog sebe u izboru žena! Elem, svi smo smatrali da ne postoji gluplja od Lole, ali nas je on sinoć razuverio, kada nam je ukazao čast upoznavši nas sa novom zvezdom koja će krasiti njegovo stado. Pozdravimo našeg pastira Spaleta prigodnom pesmom:
Svi: ČOBAN TERA OOOOVČICE, LAKOJ LANE, DIRI DIRI DANE, ČOBAN TERA OOOVČICE, LAGANOOO …
Spale: Samo vi zajebavajte, meni je ovako odlično. Bez mnogo priče, pitanja, objašnjavanja i rasprava o smislu života i pravcu u kome ide “naša veza”. Treba da nađem neku kao što je tvoja Sanja, koja svakog dana odradi puno radno vreme planirajući tvoje kulturno vozdizanje? Neka, brate, ja na tome radim sam, a više volim da to radno vreme ode na vozdizanje nečega drugog, ako me razumeš. Kad odlučim da se ženim, onda ću tražiti srodnu dušu. Do tada - moje stado, moja radost. Pa kaže:
ČOBAN TERA OOOVČICE, LAKOJ LANE …
Deli se na nekoliko grupa koje se toliko među sobom razlikuju da je to strašno.
1.Madafaka Nigga Rep
Rime su o ulici, gudrici.Čista zaebancija u fazonu
-Idem do dGra da kupim mGra,
čim izašao sam napolje osetio se dSmra,
dSmra je bio od vutre i piva,
posle sam ušao u limuzinu Lada Niva...Itd
2.Auto Tune Rep
Izgovor reči koje nemaju veze s vezom, sve u stilu
Moja dusa za tebe diše,
tebi samo fale krila da bi bila anđeo,
dođi i poljubi moje nevine usne koje pate za tobom.
(Sve ovo peva musko i sa AutoTune-om zvuči kao neko tele.
3. Ozbiljniji rep, kritika drustva,dobre pesme,nauči čovek nešto o životu kroz te pesme.
-Znam da mnogo tražim, al' ajde probaj, stani,
samo na trenutak oko sebe pogled baci.
Živimo živote k'o na fabričkoj traci,
dok nas neko sortira, drži nas u šaci,
bira da l' smo dobri ili škartira i baci,
a mi slušamo instrukcije k'o glasove ludaci.
Prepušteni struji kao čamac na oluji,
i niko da se seti čemu kormilo služi.P.S.
Ovo zadnje uzeto iz pesme od Beogradskog Sindikata - Tu sam ja
Arhineprijatelj kolektiva drzavnih preduzeca.
-Nemoj danas, druze inspektore, mi inace u radionici ne pijemo, ali, danas slava...Kako te nije sramota, na crveno slovo, da nas vijas i kaznjavas?
-Jao, ja mislim da ta sprava nije dobra, da mi vadite krv, nema druge..Ali nemojte danas, nesto sam anemican od jutros
-Jeste, vi gore cepate viskije i to skotske, tompuse i prasetinu, a kad mi raja sirotinja omirisemo vinjak, onda odmah drvlje i kamenje? Pa, gde ce vam dusa?
-Nisam ja, Mita doneo i naterao me, ne pomerio se ako lazem!
-E, kad budete placali kao privatnici, i ja necu da pijem kao sto se ne pije kod privatnika!
-Ti samo pisi discplinsku zbog tih par promila, ali mi znamo gde zivis i gde ti deca u skolu idu...
-Nije, bre, nego zena mi pravila neke kolace sa rumom, pa ostao ukus...
-Ma, mani druze te sklopocije, nego jesi li siguran da neces malo da potegnes, pa nek ide zivot? Mi cemo da cutimo, k'o zaliveni!
Vampiri su stekli svetsku slavu blagodareći povempirenju transilvanskog bojara, grofa Drakule, oličenja pravog gospodina i nadaleko čuvenog ljubitelja dobrog zalogaja ljudskog grla i dobre kapljice čovečje krvi.
A ko bi i pomislio da su prvi-prvcati vampiri čija je slava doprela do evropskog zapada bili naši seljaci i da se po noći nisu podizali iz komfornih porodičnih grobnica i mermernih sarkofaga već iz raskvašene srpske ilovače.
Postojanje Petra Blagojevića iz sela Kisiljevo na Dunavu istorija verovatno ne bi zabeležila da se on posle svoje smrti, 1725. godine, nije povampirio. Blagojević se na dan posle svoje sahrane, na Aranđelovdan, u snu javio svojoj ženi i tražio joj opanke. Svoje lične opanke bez kojih je bio sahranjen. Seljani su shvatili zašto su pokojnom Peri potrebni opanci tek par meseci docnije, kada je za nedelju dana u selu umrlo devet duša. Milsili bi da ih je odnela čuma da svi do jednoga na samrti nisu tvrdili da im se prikazivao pokojni Pera, da ih je davio i da im je govorio da im nema spasa.
Selom je zavladala panika. Još s prvim sumrakom meštani bi se povlačili u kuće i prestravljeni čekali svanuće. Potom se pročulo da je vampir viđan i po tuđim kućama i da nema tog mandala ni katanca koji ga može zaustaviti. Govorilo se da su jedini lekovi krstače, beli luk i ljute paprike, ali ni to nije bilo sigurno. Zato su, po savetu ljudi koji su sa sličnim pojavama imali iskustva, seljani odlučili da raskopaju Perin grob.
Od 1718. severna Srbija bila je pod austrijskom vlašću. Švapska uprava bila je iznenađena panikom nastalom u Kisiljevu i nije bila sklona da poveruje u iskaze meštana. Ipak, kako su seljaci bili “van sebe od straha” Austrijanci su popustili i dozvolili da Petrov grob bude otvoren. Na lice mesta je iz Beograda došla delegacija sastavljena od vojnih i civilnih lica. Prema zvaničnom izveštaju komisije, od svih prisutnih pribranost je zadržao jedino stari grobar. Raskopao je raku, ćuskijom otvorio sanduk od čamovine i na opšte iznenađenje ukazalo se pokojnikovo telo, podnadulo i rumeno, sa naraslom kosom i noktima i pomodrelim usnama musavim od sveže krvi.
- Alaj si se ti, moj Pero, noćas lepo gostio. Što nisi ubrisao ta usta, crni ti? rekao je grobar i zgađen pljunuo.
Pred ovakvim dokazima da je reč o vampiru nisu imali izbora, mrtvo telo su probili kocem. Očevici su tvrdili je neraspadnuto truplo dok ga probijali ječalo i bljivalo krv. Pokojni Pera je potom spaljen.
Metodični Austrijanci su tom prilikom saznali da su stanovnicima Kisiljeva slučajevi vampirizma bili poznati još od ranije, iz turskih vremena. Jedan od najpoznatijih vampira bila je Vlajna Ruža koja nije bila krvoločna kao Petar, već je samo imala običaj da prepada meštane koje bi uhvatio mrak u blizini groblja.
Krene neko kući po padini pored groblja kad mu se, niotkuda, prikaže pokojna Ruža, Bog da joj dušu prosti, i alapača kakva je bila priupita:
- Gde si bio u ovo vreme, crni ti? U štetu ideš, đavo te odneo, a žena te, mučenica, čeka kod kuće.
Posebno je volela da noću razbija testije i lonce zaboravljene na dvorištu, da čangrlja lancima od kofe na bunaru i da poštenom narodu drmusa krevete. Seljaci bi je viđali kako da hoda po površini Dunava. Kada bi s vode ugledala nekog komšiju, Ruža bi ga pozvala po imenu:
- Radojeeee, dođi sa zaigramo! - sve u nameri da ga navadi da se udavi. I pošto niko nije bio lud da joj se odazove, ona bi sve življe cupkala po površini vode. Igrala je, zadizala suknje i pokazivala bele drusne butine i pravo je čudo da se nijedan muškarac nije polakomio i krenuo da i on igra na Dunavu.
Ružina rodbina je htela da presvisne od sramote. Kada bi se Ruža pojavljivala na vodi, silazili bi do reke pa bi je sa obale prizivali i moljakali da ih, onako mrtva, ne bruka pred svetom. A ništa joj nisu mogli jer joj se nije znalo groba, udavila se bila nesrećnica u mutnom Dunavu. Na kraju im se smilovala i smirila se, da se više nikome ne prikaže. I baš zbog nje su posle, u nameri da spreče mrtvake da hodaju naokolo, u selu ljude sahranjivali bez opanaka. (Zato je Pera i sa'ranjen bos.) Ipak, nesrećna Vlajna Ruža nije bila zao vampir; nikada nije izazvala pomor, niti je ikoga od živih zarazila svojim zlom.
Još 1725. bečki časopis Volkische Zeitung objavio je članak Vampir von Kisilevo o slučaju Petera Plogojowitza. Od tada su vesti o vampirima u Srbiji krenule da se prenose iz časopisa u časopis, iz zemlje u zemlju, izazvavši pravu pomamu u zapadnoj Evropi. Saznalo se da ova zla bića ponekad haraju svim balkanskim krajevima. Svedočanstva su prevođena s nemačkog na engleski, na francuski, na italijanski, a jedina neprevedena reč bila je ona koje u tim jezicima nije bilo – vampir. I raspalila se mašta bogatih Evropljana pa su izmislili čitav jedan luksuzni svet vamprira u kome su zvezde grofovi bledih lica, zagrnuti crnim pelerinama koji imaju zamkove s kulama pod oblake, kamene nedgrobne ploče s elegantnim epitafima i pohađuju balove po dvoranama s viskoim svodovima. Niko se više ne seća onih iskonskih, narodskih vampira u opancima. Život su proveli radeći zemlju, čuvajući stoku, spavali su na slamaricama, grejali se uz ognjište, muzli krave, sahranjeni su u žutom blatu pod drvenom krstačom bez belega (nit je ko umeo da napiše, nit ko da pročita), a ipak su nas proslavili.
Flis papir je vrsta papira koja sluzi pri arhitektonskom crtanju,kada treba da se precrta plan nekog objekta(ili bilo cega drugog).Obican papir nije zajeban kao flis papir pa on u ovom slucaju odpada.Flis papir je izuzetno tanak (anoreksicarke mogu da mu pljunu pod prozor) pa se zato upotrebljava u svakodnevnom govoru da pokazemo da je nesto nenadjebivo tanko,krhko odnosno pipavo.Neretko se koristi kao los primer,ali i kao razlog da se ne kupi odredjena(malo skuplja)stvar.
Beba 1:hahahaha vidi koliki ti je pamperss hahahah to si se ukakio a zaboravili da ti ga promene
Beba 2:nisam bre nego ova moja majka kupuje mi ove niskobudzetne pamperse
Beba 1: e al je zato moj ko flis papir,a upija ko dusa
Beba 2:(u sebi-djubre jedno razmazeno pokvareno) pa lepo
--------------------------------------------------------------Sin:kevo vidi tike al su fensi,ocu ove
Majka:koliko su?
Sin:12 500 dinara
majka: (u sebi-odakle mi ovolke pare sunce ti,a mozda bi i imala da onaj moj nije popio pola plate pre neki dan,jebo li ga otac....)
ne moze,vidi kakav im je djon tanak ko flis papir ima sve da pocepas,trazi nove...
Sin:ali kevo
Majka:nista kevo,rekla sam ne i tacka.
------------------------------------------------
(zena pruza muzu za stolom novi makrobioticki hleb koji je kupila)Muz:sta je bre ovo,je l' me zajebavas...daj mi bre lebac da hasam ko covek
Zena:ali dragi,ovaj hleb je oplemenjen sa sto kuraca,fabricki je secen,a i u modi je sad,sve moje drugarice ga jedu
Muz:ma bre zeno nosi ovo kucetu,em tanko ko flis papir em tvrdo,crno...nemoj da si unela vise ovo u kucu a sad nam lepo odvali po komatinu hleba da se najedemo ko ljudi.
Deo pregleda za vađenje lekarskog uverenja, stavka- psiholog.
- Batice dođem ja dole kad ono sto hiljada duša. Ludilo. Jedan se krljno na licu mesta samo da uđe preko reda. Kad sam na kraju ušao onaj ludak izvadio neke kockice da slažem, živ sam se sjebo slažući, kad sam mu sve posložio kaže *Preći ćemo sad na viši nivo* neke testove mi dade, preznojih se ono rešavajući pa mu kažem ja- Il' mi daj šlem da mi ne eksplodira glava ili da mi prestajemo. On meni- Neka, zasad vam je iku 120 al idemo dalje, šteta da traćite talenat, pa smo rešavali još, onda kaže lezi malo pričaj mi o mami, izvadi i neke mrljotine na papirima, pita da li mi nešto liči na dvoje koji se jebu, ja kažem jok brate ovde neko prosuo vino a nije imao veniš, ustani, širi ruke, noge, žmiri, puče me nekim čekićem. Ludilo.
- Pa je l' ti to uverenje za vozačku konačno gotovo?
- Jok brate. Pao sam na Grčkoj. Pita me koji je najbliži put, ja mu kažem Preko Bugarske.
I padnem.
- Ludilo kol'ko si glup.
Prava AVANTURA! Možeš film da snimiš o njima!
Kasniš, Žuriš.... iznenada na sredini puta šaht... otvoren...nema znaka upozorenja.... neka budala ga je već oborila...naglo skrećeš desno... dobro je izbegao si ga...nagla krivina u levo... ponovo šaht.... ovaj put zatvoren...tesko ga je izbeci...boli te dusa zbog udarca... nastavljaš... pravac, otvoren put... gas...rupe...majstorski ih izbegavas...BUM!!...odakle tu rupa juče nije bila tu... gas... sranje...iznenada semafor, koji se ne vidi od krošnje drveta(a ti si bio skoncentrisan na rupe)...na semaforu crveno....koči...naglo koči... dobro je otvorilo se (u sebi ko zna sta je moglo da bude)...nastavljaš, vidno oznojen, izlaziš na poznatu lokaciju... Mostar....čudiš se jer nema gužve...gas...neravan put...koči...jedva si ostao na putu...gazela....auto put...rupe...mnogo rupa....u glavi samo misli o ceni novih amortizera i guma....rampa na jugi... splavovi... konačno si stigao(na vreme)...nje nema... a ti nervozan...15 min je prošlo...javlja se da kasni, jer je blokiran brankov most zbog radova na putu......
Izraz za seoski pokušaj geek-a, nerd-a ili, prosto, po srpski rečeno - budalu koja misli da sve zna!
To je, zapravo, lik koji, ne da celom selu sastavlja tastaturu s kućištem (jer, jbt, nemoguće da priključak oivičen ljubičastom bojom ide u ulaz oivičen istom bojom, to je neka svetska zavera velikih razmera da bismo se mi zbunjivali!!!), već je i učen pa preučen!
On je sušta inteligencija, reinkarnacija samog Njutna i svi ostali su, u odnosu na njegovo preuzvišenstvo, najblaže rečeno - retardirani!
Smatra se stručnjakom u svim oblastima, počev od etimologije pa sve do kvantne mehanike. Bolji je lekar od lekara, bolji je istoričar od istoričara, bolji je pravnik od pravnika! Jer, on je čitao Bibliju! U njega su knjige starostavne! Čovek zna reč samoga Boga!
O njemu se misli da je Tesla svoga sela, a najčešće, on, zapravo, i jeste samo - tesla.
Baba Rada: Sinko moj lepi, koja ti je to tako debela knjiga? Ljubi ga baba!
Unuk: Biblija, baba, Biblija.
Baba: Je li, sinko, a 'e l' to beše ono što Bog pisao?
Unuk: Jeste, baba, jeste.
Baba: Uj! Lepi moj sin! Unuk moj! Oči babine! Evo sa' će babe da stigne gibanica, pa da ručkaš, srećo moja!
.........................................................................................Baba Mara: Radooo! Eheej! 'De si zapela! Slušaj da ti pričam šta sam videla! Kupili ovi moji onu kutiju veliku, ono čudo, kumpjutor, e, i dođe ovo Dinicko i sve namesti samo! Nije ni pogledalo šta u šta ide, samo namešća! Čudno ti je ono! Studira neki japanski, kineski, neki đavo.
Baba Rada: Ihahaaaaaj! Kad sebe moj unuk to radio! Moji to kupili još preklane! Ene ga, sad, čita Bilbiju, ono, znaš što Bog rek'o, on to proučava, duša babina! Aj', Maro, pa uzdravlje! D' idem da mu nosim ovu gibanicu dok se nije o'ladila, znaš da ne valja 'ladna gibanica!
Osoba koja definitivno zna, ali nije ni isključeno da je samo šarlatan, sve o rasama pasa. To je onaj lik koji ti priđe u parku dok sediš na klupi, a prethodno si vezao psa za nogar ili za kantu, i počne da ti priča o karakteristikama, da ti daje instrukcije i blažene savete kao da je doktorirao. Bude zanimljiv nekih četrdeset pet sekundi, a potom pređe u dosadu.
- Kakav je, duša... - poče da mazi psa, smešeći mu se - Kako se zove?
- Dragan.
- Kako lepo ime. Mada ja bih mu dao ime Demijan, zbog dlake, znaš ona daje glavnu crtu psa, ako je loša, onda je pas suvonjavo pesimističan i mrzi svoj život, ali opet kažu da kakav gazda, takav pas. Ja sam stručnjak za pse. Čime ga hraniš?
- Junećom paštetom i svinjskim bubrezima.
- Loša ti je to ishrana, moraš više da poradiš na kvalitetu, znaš, ono, naručiš markiranu hranu, od toga on postane dobar pas, a i ima perspektivu. Je l' ima boks?
- Kakav crni boks, ima neku straćaricu, dosta mu je.
- Ti ne vodiš brigu o njemu, a, ne može to tako. Psi zahtevaju brižnost, pažnju i dosta vremena, i oni su živa bića. Ovaj mali je strašna rasa, vidim mu po izrazu njuške.
- Koja je rasa?
- PA, mislim da se na latinskom zove serfema defiratis.
- Serfemaš ti meni malo kurac. Vidiš da je to obična džavdžara, seldžuk, dobro podgojen. Nemoj tu da mi izigravaš rasistu, nego odjebi.
Fraza koju nerijetko koriste ljudi, koji itekako prate i znaju sve o Zadruzi i ostalim rijaliti abnormalijama, ali imaju problem da to priznaju.
- Jao Stanka kako imaš vaspitanog unuka.
- Sav je na baku, duša moja.
- Podseća me na Dejana iz Zadruge. Baš je sladak.
- Na Dejana?
- Ma onog što ga je ostavila žena zbog drugog.
- Eh moja Dano, ne gledam ti ja te rijalitije.
- Stvarno? Ma ni ja vala, nego kažem samo.
- Ma ono je dno dna. Šta će mi to da gledam kako Dalila ide s Filipom Carem, pa onda pokušava da se vrati mužu, kojeg je varala.
- Da, kako je nije sramota?
- Onaj Januš prošle godine kao ma'nit krene da se dere na Maju da je otera od sebe, a jedva čeka da mu se vrati. A sad ona s onim Carem se do'vatila...fuuj
- Jao jesi videla rospiju malu...
- Ma gde nisam. Ništa nije bolja od Mine Vrbaški. Mina je bila i sa Đeksonom i sa Mensurom i sa Vladimirom.
- A Vladimir je sad sa bivšom ženom od Ša.
- Znam znam. I ja treba to da gledam i da pratim? Ma beži bre.
- To sve ludo, moja Stanka.
MOD EDIT: Definicija vraćena zgroblja na kukumavčenje i zapomaganje autora.
...
Kao što si i sam zaključio, neophodno je imati pedeset poena kako bi aktivno učestvovao u kreiranju postera i zabavljao ljude na čatu. A učešće na vukajliji i aktivnije bavljenje ovom zanimacijom je u stvari tvoja dužnost i obaveza, i brojni su razlozi za to:
- mora neko i to da radi
- život je samo jedan, a sudeći po tome da zabavu tražiš po sajtovima, uočljivo je kako je tvoj nezanimljiv - moraš ga učiniti vrednijim življenja
- od svakog novog autora se očekuje samo najbolje, kako bi ova familija živela veselije
- ako se istakneš kao kul lik i autor, možda nešto pojebeš ili u najgorem slučaju nadješ prijatelja sličnog sebi.
Pošto sam prošao sve muke i nedaće surovosti koje puža početak bitisanja na vukajliji, ja, tvoj prijatelj i drug ću ti u tome svesrdno pomoći. Krenimo sa lekcijom:
1. Prva definicija:
- Kako bi skupio 50 neophodnih poena, neophodno je napisti makar jednu definiciju (kao kad praviš mejl pa prepoznaješ ona iskrivljena slova, moraš i ovde da dokažeš da nisi baš retardiran, jer takvih ima nešto više nego što se priželjkivalo). Savetujem ti da prvo kreneš kao čovek, lepo, pismeno sa velikim početnim slovom i znacima interpunkcije napiši molbu, koja izgleda ovako:
- Poštovane kolege autori, molio bih Vas da mi date koji plus kako bih i ja mogao da pravim postere i četujem sa vama kul likovima. Hvala.
Ukoliko završi u minusu, nemaš sreće - na sajtu su trenutno sve sami hejteri! Ne daj se obeshrabriti, već sačekaj da se promeni ekipa, i udari sledeću taktiku:2. Druga definicija:
- Moli! Igraj na kartu očajanja i sažaljenja. I najkul autori su u početku pisali bezveze i strepeli za skor, nadajući se da će preći magičnu brojku od 50 pluseva. Setiće se valda kako je bilo na početku i imati razumevanja za tebe. Dakle:
- Molim vas udelite mi koji plus, ocenjivaću pozitivno sve vaše definicije i postere! Hvala!
Ako je i ova u minusu, opet nemaš sreće - na sajtu je sada ekipa gora od hejterske. Ako definicija kojim slučajem nestane, sajt je zabagovao, to se dešava. Ne daj se obeshrabriti, dva neuspeha su kurac! Idemo dalje:3. Treća definicija:
- Napiši definiciju o nečem aktuelnom, sada su to Dača i Nataša, pljuj po grandu i fejsbuku, ili veličaj Čak Norisa, Milku Canić i ospi paljbu po jehovinim svedocima i homoseksualcima, kako bi u startu bio drugima dopadljiv. Napiši neki duhovit vic koji slabo ko zna, i gledaj da liči na definiciju - redovno prolazi! Piši ćirilicom kako bi usput odigrao i na kartu patriotizma. E ako i ovo završi u minusu - baš te nće! Takvi se ljudi danas potrefili, juče bi to završilo u odabranim definicijama, kao što i svaki dan biva. Al jebiga. Predji zato na drugi plan:
4. Slanje molbe moderatorima preko PVT-a:
- E vidiš, kada odeš na stranicu autori, tamo ćeš sa desne strane naći spisak moderatora. Oni nisu omiljeni medju autorima, ali to su autori koji su ti davali minuse i jasno ti je da nemaju pojma. I moderatori su ljudi, imaće razumevanja za tvoje početničke muke. Odaberi jednog moderatora, na primer ženskog, i blago ga šamiraj - Zmia je idealna za ovu akciju, jer je ona sveta i blagodetna žena med ženama, voljna da sasluša, razume i učini. Nema greške.
Ako se stidiš, odaberi nekog muškarca - na primer Surovog ili Džimija, ne daj da te nadimak zavara - Surovi je u stvari duša od čoveka, srce dobrog samarićanina skriveno iza ovih šest slovva. Džimi je nekada bio kandidovan za apostola, ali je uzeo skromnu titulu moderatora jer mu čast nije dozvoljavala drugačije. Traži od njih 50 poena, ako ti oni ne daju, ni rodjena majka neće.5. Startovanje ostalih autora:
- Ako su se Surovi, Zmia i Džimi oglušili na tvoje molitve, mora biti da su umorni od skidanja hejta i vraćanja bezgrešnih a banovanih autora od strane strašnog Kaizena. Ništa onda, šalji PVT Cari, Mari Munji, i Mylici, oni su drugarčine. Nemoj da šalješ Musašiju i Performeru, oni su uvek nadrkani i lupaju minuse na sve i svašta, pa i na zamolbe. Ako ne uspe, baci se na još definisana.
6. Četvrta i peta definicija:
- Jedna neka bude opširna i neka piše o Kosovu, ljudi vole opširne definicije i rado ih čiaju. Peta Neka bude po ugledu na treću, kratka i domišljata, vic, šala.. Ubaci neku pošalicu od Ivana Ivanovića, one ovde imaju naročito topao prijem. Aktivno učestvuj po forumu, otvaraj teme i pitaj sve šta te zanima, zašto ovo i ono. Kada ti obrišu definiciju, otvori temu na forumu i pitaj zašto je obrisana. Ako neće da kažu, otvori još jednu. Ako sa ovim kapitalom ne nadmašiš ograničenje od 50 bodova, ostaje ti sledeća, poslednja mogućnost:
7. Kreiranje šezdeset duplih naloga:
- Dovoljno je i pedeset, ali ti napravi još koji za svaki slučaj. Nemoj da se stidiš, ovde pola autora ima duple naloge, nije to težak greh. Pošto si dao plus svim svojim definicijama, konačno imaš blagoslov da napraviš dva postera. Kači sliku sisa, pičaka i printskrinova sa fejsbuka, i obavezno stavljaj komentare "Znaju zašto", "Jer je to i to za pičkice" ili jednostavno tri tačke. To ovde ostavlja bez daha i mami aplauze kod autora, i onih najosvedočenijih. Ako ti ih neko obriše, to je posledica ljubomore jer si se prvi setio. Tada sedi za svojih 60 naloga i rokaj minuse na sve napisano i na sve postere, kako bi shvatili da sa tobom nema zajebavanja. Kada ih banuju, napravi još 60.
Srećno
Krajnje neprijatan oblik religijske prakse koji se dosledno ponavlja od kulture do kulture, jednostavno rečeno, podrazumeva da u vremenu kriza ljudska zajednica treba da dâ bogovima ono najvrednije što ima, odnosno najdragocenije članove zajednice, što je prilično nepromišljeno. Zašto žrtvovati najdragocenije članove društva, kada u prospektivi čitav Beogradski univerzitet stoji netaknut. Vrlo nepraktično.
Čak i danas, s vremena na vreme iskoči u vestima da u zabitima Pakistana, Indije, subsaharske Afrike se prakticiraju ljudske žrtve.
JEFTAJ: Evo ti, Gospode, donosim svoju jedinu kćerku, prvo na šta sam naišao, kao zavet koji sam Ti dao...evo sada prinosim sečivo njenom vratu...evo sada zasecam, još uvek nije kasno da dozoveš svog anđela da opozove ovo, Avram i sve to...
(gospod, sedi na oblaku, lakira nokte i pevuši potopiću ovaj splav)Ahajci: (u jampskim trimetrima) Eto, proveli smo 10 godina opsedajući ovu prokletu anadolijsku zabit, sada je pala, možemo li konačno kući?
Duh Ahileja: Eh.
Ahajci: Šta to bi?
Duh Ahileja: Nemožy beby, morate prvo da žrtvujete djevicu Poliksenu.
(Ahajci prinose devojčicu na oltar) eto mi smo svoje učinili, neka sada blažena lovka spreči ovaj hibris.
artemida: da li da pretvorim ovaj sendvič sa sirom u panini?(velika piramida u Teotiuakanu, prvosveštenik se obraća božanstvu Šipe Toteku)
O veliki gospodaru, sada kada smo žrtvovali dvadeset hiljada duša, hoćeš li konačno odvratiti Španske đavole od naših obala i uspostaviti ponovo stari poredak?
Šipe Totek: ja sam kaktussss
