Nešto što je počelo da smara više od fejsa i milisava zajedno.
Trougao i romb, šta li je to?
2. Septembar na petak 13-ti.
Moja učiteljica je vanzemaljac koji je duvao Dart Vejderu.
Moja vaspitačica mi dirala pišu.
Boja zida wc-u u mojoj školi.
Jednodelni odevni predmet, jedan od najprepoznatljivijih simbola futurizma. Nije mala stvar posedovati kombinezon, pogotovo onaj kvalitetniji, kineski po mogućstvu, sa dodatna 4 zaštitna sloja. Jer, ako ne poseduješ kombinezon, onda si ili lud ili martijevac, nespreman i neupućen na visok nivo radijacije, zaostavštinu Četvrtog i po svetskog rata.
Zemljanin, kao i svaki drugi humanoidni vanzemaljac koji se prošeta glavnom džadom noseći "Džeki Čen" kombinezon, automatski izaziva divljenje velikog broja pripadnica suprotnog pola i ostalih koji se tako osećaju. Svaka svemirska sojka zna da jedan takav humanoid predstavlja noseći zid ekonomije i prosperiteta planete na kojoj bitiše. On zarađuje dobro od onoga što zaradi sa svojih 12 prstiju, plaća redovno porez i TV pretplatu, na odmore ide u 3D virtuelnu komoru za relaksaciju.
Nekada su kombinezone nosili domino/lateks hipsteri koji se lože na role-play, Tita, partiju i masne gotičarke. Prosto je neverovatno kako su tada ljudi bili toliko zatucani, da nisu videli potencijal i mogućnosti koje kombinezoni poseduju. Na svu sreću su ti dani prošli...
- Martijevac - naziv za putnika kroz vreme u budućnosti.
- Futurizam - izraz koji martijevci (putnici kroz vreme) koriste za tamošnju sadašnjost.
- Kineski - ako bilo koji proizvod ima ovakav epitet, to znači isto kao kada biste u 21. veku rekli Rolex. To je zato što u budućnosti Kinezi prave najkvalitetnije stvari jer ih samo oni prave (pokupovali sve).
- Četvrti i po svetski rat - "Skajnet", čiji je operativni sistem bio baziran na Windowsu ME, je lansirao nuklearne rakete na svaku državu ponaosob, te na kraju i sebe, tako da nije bilo potrebe da se bilo kakav otpor (ili neki drugi vid borbe) organizuje.
- 12 prstiju - usled mutacije uzrokovane radijacijom, ljudi na rukama i nogama imaju po 6 prsta na svakoj ruci i nozi.
- Džeki Čen - industrijski magnat, proizvođač svega od igle do lokomotive.
- TV pretplata - smatra se da su redovne platiše neka vrsta zemaljskih anđela. EPP izreka kaže: "Plaćanjem TV pretplate ste bliži Bogu".
- 3D virtuelna komora za relaksaciju* - pošto je sve na zemlji uništeno i kontaminirano, jedini način da se čovek opusti jeste da posećuje hologramske odaje u kojima može da provede vreme kako god on to zamisli.
Početak rečenice kojom u Srbiji možeš da "prodaš" svaku glupost i da ti poveruju.
- Čuo sam da je Pera vanzemaljac i da ima dve glave, ali je mi ne vidimo jer nas je hipnotisao.
- (U sebi) Čim je čuo znači da u tome ima istine!
Ima neki sci-fi film u kome glavni lik saznaje da već nekoliko decenija vanzemaljci žive među ljudima. Ali ključna stvar je sledeće - nije ih dovukla američka ultra mega tajna vojna organizacija pa ih sad drže zarobljene u metalnoj kapsuli u nekoj preriji. Niti se jadni kriju po kanalizacijama i šupama dok ne preformulišu toster i kontejner u uređaj za zvanje kuće jer žele što pre da pobegnu sa Zemlje, ko svaki iole normalni vanzemaljci. Ne ljudi, ovi vanzemaljci deluju iznutra, infiltrirali se lepo u naš sistem - jedan je đubretar, drugi profesor filozofije, treći ona slatka devojka što prodaje zašećerene jabuke na Kališu, četvrti tvoj najbolji ortak. A glavni lik slučajno saznaje za ovo, tako što kupuje neke naočare koje mu otkrivaju pravu prirodu "ljudi". Tako je i saznao da je njegova dugogodišnja žena zapravo vanzemaljac. Il beše sestra? Nemam pojma, možda ovo i nije film, možda samo sanjam gluposti.
Elem, kakve ovo veze ima sa šminkerkama sa jutjuba? Ako ste pomislili da su vanzemaljci o kojima pričam samo metafora za njih, prevarili ste se.
Čitajte sad pažljivo. Verovatno vam je gomila puta sa strane u predloženim videima na jutjubu iskočila jedna ovakva curica. Na početku bezimena bezoka azijatkinja iz neke vukojebine sa kolekcijom svoje šminke i četkica. Pa kaže: uzmite puder od bambusa boje kubanske kafe u sedmoj fazi ključanja, senku od kavijara napravljenog od jajašca štuke dok se mrestila u Loari i naravno četkicu bing-bong od zečije dlake broj 676. Pa maskara, sunđerasti umetak za dupe, kurci palci, i na kraju devojka od sebe napravi Kristinu Hendriks. Da je ne prepoznaš.
Šta se to nas tiče? Ljudi moji, globalizacija je čudo. Znate li da to i naše devojke gledaju? Da da, verujte vi meni. Dovedeš devojku kući, a ne smeš ujutru ni da se okreneš da je pogledaš, plašiš se da vidiš šta se krije iza tog porculanskog pudera. A jastučnicu posle jedino da spališ, ne možeš ni razređivačem da skineš drangulije od njene šminke. To su začinile šminkerke sa jutjuba, a ove naše naučile od njih. Kako da izabereš devojku onda? Kako da znaš ko je vanzemaljac a ko ne? (aha, evo razloga za onaj uvod o filmu) Da li vi, koji ste zauzeti, možete sa sigurnošću da kažete ko je vaša devojka, i da i ona nije jedan podli produkt manipulatorskih šminkerki sa jutjuba? Mhm. Razmislite dobro.
- Aaaaaaaaaaa, ženo, skupljaj decu i beži iz kuće, predator nam čuči u kadi!
- Šta ti je, Milane, ja sam. Šminku sam skinula.
Postoji bar po jedan u svakoj porodici ili privatnom preduzeću. To je onaj čiviluk na kome vise ljudi, a ne odela, a gde je mesto na čiviluku brižljivo determinisano godinama ili statusom. Osoba koja je locirana na vrhu čiviluka odlikuje se vrlo dugačkom rukom poput samog Boga, koja često i rado poseže za podređenima sa čiviluka u raznovrsne namene i 100% je dostižna. Čini se da ova osoba ima vrlo razvijenu mrežu špijuna koji prate vaše kretanje, i u stanju je da vas za svoje potrebe namiriše preciznije od uterivača dugova. Ako odete na pusto ostrvo u pokušaju da se odmorite od ovih osoba, očekujte leteći tanjir - samo da bi vam vanzemaljac pružio kornjokomunikator s licem histeričnog progonitelja na ekranu, a ako ste na letovanju, moguće da će vam Turčin iz susedne kabine dodati telefon jer vas neko traži, iako ste nakačili lažne brkove i periku. To nije "neko", odmah znate. To je On.
Vrišteća direktiva je da se smesta nacrtate Tu i tu radi Apsolutno Neodložnog Posla, pritom vam stajući na pola zalogaja, na pola kafe, na pola cigarete - na pola bilo čega što ste počeli. Ostaje vam psovanje, ali dan je već upropašćen!
Predlog: pošto smo videli da sistemi kamuflaže nemaju nikakvog efekta, jedino rešenje je u kreiranju sopstvenih čiviluka na kojima će visiti drugi, kao i odgovarajućih sistema strahovlade.
Lik koji ima razvijen talenat da pravi odevne kombinacije koje teraju prolaznike da kopaju oči sebi zarđalim kašikama.
- Joj, matori, sad sam video Savu Saragu, znači, kad nisam rikn'o. Definitivno je postao modna ikona našeg kraja.
- Taj još uvek živ? Što modna ikona, šta je napravio od sebe?
- Znači, na nogama mokasine, donji deo neke šuškave trenerke, gore karirana šulja i kožna jakna. I, kao šlag na tortu, na glavu stavio kačket nekog ribolovačkog društva. Matori, kao da su ga katapultirali kroz veš na kanapu. Deca ga slikaju kao da je vanzemaljac, a jedna žena pala u nesvest.
Oh my, God....It's full of stars...
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi "2001, izgubljeni svetovi" izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči "Stražar" u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It's full of stars!
Amerikanci imaju Holivud, Indijci imaju Bolivud. U Bolivudskom filmu je totalno nebitan žanr, važno je samo da se igra i peva. Najbolji primer Bolivudskog filma je čuveni film “Milioner iz blata”, izuzetno emotivan film uz koji bi i Čak Noris zaplakao, 2 sata vi gledate tužnu priču koja iz trenutka u trenutak postaje sve tužnija i tužnija, onda sledi srećan kraj pun emocija, i taman kad treba da saberete utiske vi vidite 200 ljudi koji se mlate na železničkoj stanici među kojima su pored glavnih likova i slepi dečak, momak koji je ubijen pred kraj filma, otpravnik vozova i ko zna ko sve još…
Akcioni film: Upravo sam sredio onih 6 propalica, adrenalin mi tako radi da bih mogao da zaigram
Komedija: Džahira je upravo rekla nešto smešno, u to ime poigrajmo
Horor: Rabinradat je ubijen, neko mu je odsekao glavu, odigrajmo posmrtni ples u njegovu čast
Naučna fantastika: Ovaj vanzemaljac ima jako veliku moć, osećam kako njegove telepatske misli utiču na mene, žele da sa njima odigram Neptunovo kolce kako bi me privoleli na njihovu stranu, neka neobjašnjiva sila me obuzima, moram da se oduprem...
Situacija cesto zastupljena u porodicama srednje klase. Paradoks se javlja prilikom konflikta parentale jedinice i potomka, koji je posledica recimo lose uradjenog kontrol;nog zadatka. U toku konverzacije roditelj ce pitati dete da li je neko iz odeljenja uradio bolje od njega/nje kontrolni zadatak, pri cemu ce dete reci:"Da". Ocekivan odgovor je:"A kako to on moze, a ti ne mozes?". Prilikom slicnog spleta dogadja, dete ponovo lose radi kontrolni i dolazi u konflikt sa roditeljem. Ovoga puta dete govori kako su svi lose uradili kontrolni pre nego sto roditelj postavlja prethodno pitanje. Roditelj ovoga puta odgovara:"Ma ne zanimaju me svi, zanimas me ti!".
Otac: A jel neko iz tvojeg odeljenja uradio bolje kontrolni od tebe?
Sin: Jeste.
Otac: A sta je on? On neki vanzemaljac? Jel on rogove ima?Drugi slucaj
Sin: Ali tata, svi su lose uradili kontrolni!
Otac: Ma bas me boli dupe za sve, nisu oni moja deca, ti si moje dete!
Nesrecnik koji je jedva i osnovnu zavrsio, mozda se desi da dogura i do srednje.
Ne zaklapa o srBstvu a sam ne zna gramatiku sopstvenog maternjeg jezika (pise zajedno neznam, nemoze, jer umesto jel... itd).
Jedino sto je procitao u zivotu je naslovna strana neke Seseljeve knjige, koga srbenda smatra za alfu i omegu genijalaca ovog sveta.
Cirilicu koristi gde god moze. Krst u kolima, na vratu, na tetovazi.
Turbo folk je za njega sofisticirana muzicka genijalnost.
Lozi se na Cecu i Arkana- za srbendu sinonim za uspesnost (e neka su krali i klali, kad ja nisam.)
Idoli su mu Legija, Arkan, Giska, Knele i svi sumnjivi tipovi 90-ih.
Mrzi sve zapadno, al kad se vrati sa Baustela odmah kupi polovnog Mercedesa ili BMW-a da se pokaze kako je baja.
Ameriku poznaje samo po Klintonu i po bombardovanju.
Za srbendu je SVE teorija zavere.
Lozi se na HAARP, kemtrejlse i na laziranje sletanja na Mesec.
I kada mu pokazes dokaz crno na belo, on ce opet po svom- glavom kroz zid.
Ko se ne ponasa kao on, taj je izdajnik, peder, drogos ili vanzemaljac.
Misli da je Srbija centar sveta i da se sve desava zbog nje.
Vrlo bahat, nepristojan i sirov. Ukratko- glupson na kvadrat.
Ljudi koji veruju u male zelene do te mere da su otišli u tu krajnost da u svemu oko sebe vide zavere o gorepomenutim svemirskim posetiocima.
(upoznavanje)
1(sa osmehom): " Zdravo,ja sam Marko."
2:"Aaaaah! I ti si jedan od njih!!"
1:" Izvinite?"
2: " Marko počinje na slovo M,a to slovo je u vašem imenu: vanzeMaljac!!! Provaljen si,majku ti jebem zelenu svemirsku!!!!"
1:"..."
**************************
A: " 'oćeš i ti koka kolu?"
B: " Zajebi čoveče,znaš da je to sranje na početku proizvodnje bilo zelene boje? To je FLUID od vanzemaljca koji-"
A: "Samo jedna onda,hvala."
predstavlja slogan koji je sažeo sve one blede boje jakni ljudi pored pečenjare, sa dve postave ljudi ili jakni sa dve postave, ne znam, te posebno blede boje televizijskih devedesetih, taj lokalni kazan novog medijaštva došlog u SRJ sa koga su curkale sve lokalne televizije pa lokalni budža kapne kao u crtanom filmu duško dugouško i vanzemaljac onaj pa kad pravi one kljunaste svoje poslušnike onaj marsovac on uzme zrno neko iz mnoštva zrna i kapne na njega neki mutogen i pap izraste odma ono kljunato nešto ružno odvratno što juri duška dugouška i popadaju sva četri ta kljunara u svemir posle brrrr e tako isto i ovaj spsovski magnat lokalni kapne na to iz kazana što je dobio malo love, malo švalerke za voditeljku, malo tombole, malo kapne odozgo za opremu i straćaru preuredi i voila imamo lokalnu televiziju par ekselans, ofarbanu pečenjaru od televizije koja švercuje snimak gladijatora još devedesšeste i pušta satelitske programe za dž i emituje reklame sa ovakvom prigodnom lakom rimom, malo šale đilkoške, malo domaćinluka stihovanog slogana u reklamama mnogim za lokalne kafane, poljoprivredne apoteke, videoteke, male oglase sa muzikom vangelisa i za pečenjare naravno, za pečenjaru prvu ispred koje vidimo matoro sredovečne ljude sa dve postave, jaknama, pivskim flašama i osmesima i umazanim kačketima od bledog sunca, smešni video i pornići, takvo sunce drljavo razmazano oko ustiju sunce, plavuša sunce ali moldavski slatka, piše tue 19.7 1993 ona gleda u kameru blentavo: šta treba da radi sad, ništa ne brini, saće, saće, oštre noževe
Tad se još klalo po dvorištima, sad retko ko, svi iz pečenjare naruče, ma neće se bakću ljudi, al nema, dok ga ti ne zakolješ, središ, ispečeš, napraviš haos po dvorištu, žene ispiraju creva, kuvaju se sarme, deca se zatvaraju da ne čuju svinju, salvete stavljaš u čašu ono kao saviješ i ona je u čaši nema tu origami salate mnogo nego tako sve starinski valjano drugarski gospodski motelski socijalistički.
1) Glup do bola
2) Navaren da ne oseća ni noge ni ruke
1)
: Dala sam ciganki nekoj pare za amajliju, da me malo krene sreća.
: Koliko si joj dala, majmunko?
: Nisam mnogo, 7 soma.
: Koliko si ti spržena, boktemazo.2)
: Dobro, 'de ste, čekam vas već pola čuke?!
: Tebra, mnogo smo se spržili, pokušali smo da ustanemo, ali nema sile. Mare je već zakuntao, curi mu vanzemaljac iz labrnje.
Glavni razlog zbog koga vam se čika Paja od prekoputa sklanja sa puta kad idete u susret njemu jer misli da je vaš stan leglo mafijaških obračuna, paranormalnih aktivnosti ili da ste mentalno poremećeni.
-Kanter Strajk:
Jebem vam mater, sa mojim klanom ste našli da se kačite...
Ratatatatatatatatata, buuum, rrrrrrrrrr
Haha, ala sam vam nabušio glavčine botare, ajmo nova runda...
Buuuuum, haha trojicu sam vas rokn'o bombom...-Ailien vs. predator:
:neartikulisani zvuk ailiena: ratatatatatatatata, rrrrrrrn
Neće bre mene vanzemaljac ovde da jebe, pička mu materina
Eve ti još majmune vanzemaljski, ratatatatata
Gle ala mu pršti krv, hahahahaGTA:
A meni ćeš da kradeš kola, lopovčino... jedi bazuku! buuuuum
Sad ću rokam iz ove zgrade prolaznike haha
dum, dum, dum, ratatatata, baaaam... u jebote kako se slupaše kola haha, saću im siđem dole sa mitraljezom...Još bolje je da nabavite mikrofon i Denon D-M37, pa čik da vam neko dođe da traži pare za čišćenje zgrade...
Lik iz "Autostoperskog Vodiča Kroz Galaksiju". Potpuno neprilagođena osoba, nesposobna da se integriše u društvo. Toliko smotan da mu na jednoj žurci dvoglavi vanzemaljac (Zaphod Biblbroks) mazne ispred nosa ribu na koju se ložio. Tip koji, zahvaljujući poznanstvu sa vanzemaljcem Fordom Prefektom jedini preživljava vogonsko uništenje Zemlje. Nije to zbog toga što je bio reprezentativan primjerak ljudske vrste. Jednostavno - ukenjalo ga!
- Ubiću se! Znaš onog smotanog Đoleta, za koga smo tvrdili da neće jebati?
- Znam, pa šta?
- A, znaš li onu scenu iz "Glupana i Tupana" kad se autobus pun prepički zaustavi i ponudi ih da uđu? A, oni odbiju?
- Znam i to!
- Odlično! Autobus ženskog katoličkog školskog centra iz Karlovih Vari zaustavi se ispred našeg Đoleta i ponudi mu da im bude vodič na desetodnevnoj ekskurziji kroz Srbiju! I Đole uđe! Eno ga u kafani, prepričava svoje bogato iskustvo.
- Koji srećnik!
- Jebeni Artur Dent...
- Jebeni...
izraz se koristi za slatkorecive osobe koje svojim lepo upakovanim pricama zaljuljaju nasu realnost i vode nas "na putovanja" tako da slusaoci prosto vide i cuju samo onog sto prica odricajuci se cesto fizioloskih potreba kojih mozda trebaju u toku price, slatkorecivost je zastupljena uglavnom kod muske populacije premda ima i slatkorecivih zena mada je vise onih koje za ispunjavanje svojih ciljeva koriste fizicki izgled ili vaginu.
muski primer:
aca: de ste bre ljudi sta ima?
stanko: evo radimo ti, gde si poranio?
aca: ma cuti jurim onog klipana jos mi nije uplatio lovu ...duzan mi covek pola miliona... evo ja sad ne mogu da uzmem robu..bio sam kod vlajka na stovariste covek mi kaze uzmi sta ti treba platices kasnije kad ti taj vrati, ma reko necu brate hvala ti, uzimam kod stanka robu tamo sam naviko i dobri smo drugari jes da mi frka al sacekacu dok legnu pare premda bi mi i stanko dao na ler na nekoliko sati ali ne bih dozvolio da se obrukam .. a ...nema sanse nikad nismo imali losu rec .. u nedaj boze. i dok pricamo covek me zove za robu da naruci ja neznam sta da mu kazem imam .. nemam.. bas bedak situacija.
stanko: pa idi uzmi kod vlajka na ler prodaj tom vrati vlajku i to je to , sta palamudis?
aca: pa da nego dal je u redu s tobom ? nema ljutis a? posto stalno kod tebe uzimam ono i bolja mi marza kod tebe ustvari bolje i za tebe i mene, kako hoces ... ja mogu da odem do ovog i uzmem
stanko: idi ti samo , nema ljutis, putuj igumane, ja ne dajem na ler
mirko: sto ne das coveku jebote,bas posteno deluje i drugarski
stanko: posteno, taj bi te sinko zednog preko vode preveo, uzeo bi robu na ler i taj dan i petak kakvih pola miliona kakvo sranje neznas ti njega.zenski primer:
covek: doktore imam problem, mislim da mi je zena vanzemaljac
doktor: zasto to mislis?
covek: pa slusam je sve sto mi kaze
doktor: kad bi ti rekla da jedes svoja govna dal bi to uradio?
covek: hmmm, mislim da bih
doktor: ok, nista ne brini nije ti zena vanzemaljac samo ti je picka popila mozak nisi jedini mnogo je takvih danas.
Pitanje koje spaja Ufologe i jebače širom svijeta.
M: Pero šta misliš jemo li sami, mislim, jesmo li sami u svemiru?
P: Pa vidiš, ja znam da nismo sami. Ove sve stvari što se dešavaju na globalnom nivou su ustvari zavjere vanzemaljaca koji su se infiltrirali u naše društvo i iz sjenke kontrolišu sve bitne aspekte našeg života. Dokazi su svuda oko nas. Čak i Tesla, sve svoje izume duguje njima, a čitao sam negdje da je i on sam možda bio vanzemaljac. Ako mi ne vjeruješ ima jedna odlična emisija na Histori kanalu koja govori o tome, pogledaj je.
M: Super! Ako ništa sazn'o sam da ti nisi sam u glavi...(muž dolazi kući sa posla)
M: Ženo što je vako tiho? Jesmo li sami?!
Ž: Ma poslala sam djecu kod babe i dede za vikend...Šta radiš to?
M: Skidaj gaće i dolaz' u sobu!
U moru besmislenih zamisli, kojim u svom postojećem obliku plivaju krezave, nakaradne i ružne teorije, tvrdnje i izjave, postoji jedna koja mi svaki put zaškakilja um, kao onako po rebrima, da kroz osmijeh izazvan nečijim debilnim pokušajem da mi podari osmijeh njemu jebem miša koliko je glup; ta tvrdnja, ta glupost koja vodu pije kod onih koji je šire i koji su mnogo amebe.
Vanzemaljci važe za izuzetno napredne pojave. Da nisu napredne pojave, ''van'' iz njihovog naziva postajalo bi višak i oni bi mogli da se pridruže nama u bioskopu na Hobitu dvojci. Ali, dok mi gledamo filmove koje oni žive, vanzemaljci jašu robot zmajeve, svoje vjerne kućne ljubimce koji pričaju devedeset jezika, za doručak rješavaju zadatke sa sto Venea i zarađuju sebi za život od malena.
Postavićemo se sada u ulogu jednog vanzemaljca: zamisli, evo, imaš oči sa kojima ti je ugao vidljivosti 360 stepeni, pa imaš dvije rezervne noge, skidaš Dalijeva djela za pet minuta po komadu dok recituješ Bodlera, seksaš se neprekidno deset minuta, otporan si na metke i noktima sječeš dijamant. Ime... izaberi kako ćeš se zvati. Vanzemaljac si, boli te kurac.
Život ti je galop lipicanera, sve teče i medi i jednoga dana ti odlučiš da počastiš sebe i svoje društvo. Gledaš gdje da ideš - obišao si četiri galaksije, i sve su bile uau. Neko ti je na četvrtoj spomenuo Mliječni put, našu galaksiju, te odlučiš da vidiš šta je za reći. Sjednete u svoje mašinerije, pa putujete, pišate po zvijezdama, mazite Nereide po sisama, Cezara iz sprdnje bockate mačem, ispunjavate život tako lijepim pričama i evo je - Zemlja.
''Gdje da sletimo, je li, prijatelji, gdje ćemo? Pogledajte tamo, tamo je nešto bijelo, veliko i hladno, šta li je? Ajde, idemo tamo! Idemooo! U stani stani, vozaču stani, da li ste ponijeli skafandere? Da, stani. Treba nam nešto toplije i komfornije... hmm... mrš Britanijo... evo ga! Sahara! Ljuuljaaaj!''
Ludovalo se pet dana, načinjena je manja materijalna šteta i tlo mora nečim da se zakrpi, tragovi da se zatrpaju. Ti vanzemaljici, ti magovi svih zanata, krenuvši od robotike pa do tesanja kamena, mogu da naprave ledeni greben koji leti iznad gradova i umornoj i uspavanoj ekipi žicaroša baca hljeb i namirnice i korpe pune zlata, jednom rječju, mogu sve što im se prohtije. I ti vanzemaljici, ti bogataši, dođu kod nas nakon nekoliko dana putovanja, u ovu pripizdinu kojom odvajkada vlada haos, u zabit u kojoj se u vrijeme njihovog navodnog dolaska pronalazio način da se pređe potok, kada se narod trudio da napravi krov koji neće prokišnjavati, oni dođu i sklepaju neke piramide od kamena u pješčanoj pustinji, zviznu zmajevima koji ih kupe u roku od odma i jašući ih, okreću glave na jedan poslednji pogled na svoja epska remek djela, nabace osmijeh na lice i petom puknu prevoz po rebrima ne bi li se sjetio da malo požuri.
Nemam pojma.
Fenomen autentičan za tursku kinematografiju, započet još 50-ih godina XX veka. Navodno, zbog zabrane prikazivanja američkih filmova za vreme diktature, tamošnji brkati režiseri su se dosetili i krenuli u kopiranje kultnih ostvarenja, pa smo tako dobili turskog Tarzana, Supermena, Spajdermena, Ramba, ET vanzemaljca i, verovatno najpoznatiji film - Turske ratove zvezda. Budžet mesne zajednice Pečenjevce je veći od onog koji imaju ovi filmovi, u kojima se ipak nije štedelo na kečapu u scenama borbe. Često je glavnog lika u ovim remek-delima glumio izvesni Cüneyt Arkın, turska verzija Čak Norisa. Bio je vrlo upućen u borilačke veštine, pa je tako jednom prilikom posle svađe kolegi kaskaderu izbio koleno iz čašice, ali mu je rekao ''Izvini'' posle toga.
Dünyayı Kurtaran Adam (1982) ili Turski ratovi zvezda, poznati po scenama kada glavni junak nabija kondiciju tako što veže dve stene oko svake noge. Tu je i scena kada šutira kamen, koji pri udarcu u ogromnu stenu eksplodira.
Korkusuz (1986) ili Turski Rambo, u glavnoj ulozi Serdar Kebapçilar, profesionalni bodi-bilder. Nezaboravne su scene sa zoljama, koje je nalazio u svakom zaklonu kada se borio protiv bandita, ali imao je i pomoćnika sa kanapom koji mu je pomagao da te iste zolje usmeri ka neprijatelju. Mi ga, naravno, ne vidimo na ekranu.
Kara simsek (1985) Turski Roki, naš bodi-bilder ponovo. Toliko udaraca u prazno u boksu odavno nisam video.
3 Dev Adam (1978) Turski Spajdermen protiv Turskog Kapetana Amerike. Ovde vidimo Spajdermena po prvi put kao lošeg momka, koji ubija ljude propelerom od čamca. Kapetan Amerika će mu se suprotstaviti sa svojim pomoćnicima. Scena mučenja sa puštanjem belih miševa kroz cev (do očiju) takođe je nezaboravna.
Tarzan Istanbul'da (1952) Tarzan u Istanbulu. Prvi ikada snimljen u nizu besramnih rimejkova. Jedno se mora priznati, Tarzanov čuveni glas glavni glumac je dobro skinuo. Zanimljivo je da Tarzanova 'misija' počinje i završava se u Istanbulu, a tokom 90% filma on nije u Istanbulu.
Badi (1983) Turski E.T. vanzemaljac, koji više liči na džak krompira ali ajde...
Süpermen dönüyor (1979) Turski Supermen, samo treba videti te spandeks pantalone... Svemir dobijate kada zakačite Božićne ukrase na konce, i samo iza stavite crnu pozadinu.
Tu su još i Isterivač duhova, Čarobnjak iz Oza, Zvezdane staze... Da ne dužim, dobar deo ovih filmova se može naći i za neke postoje i prevodi, a tu je i YouTube.
Misaona alatka koja se koristi za borbu protiv proseravanja svih vrsta. Izumeo ju je Vilijam Okam, engleski franjevac iz četrnaestog veka, a njen najpopularniji oblik je "najprostije rešenje je najčešće i tačno".
Jedna od tema kojom su intelektualci Okamovog doba ubijali vreme bila je problem univerzalija, odnosno pitanje da li opšti pojmovi postoje. Sa jedne strane bili su nominalisti, koji su govorili da su opšti pojmovi reči koje koristimo da klasifikujemo slične objekte (nominalista bi rekao da je "stolica" samo reč koju koristimo da označimo predmete sa nogarama koji služe za sedenje), dok su njihovi arhineprijatelji bili realisti, koji su tvrdili da opšti pojmovi realno postoje (oni bi kazali da je "stolica" entitet koji postoji u svetu ideja i da ljudi, kada vide materijalnu stolicu, u svom umu uspostavljaju vezu između nje i idealne stolice, i tako je prepoznaju).
Da bi se izborio sa palamuđenjem realista, Okam je smislio maksimu čiji je prvobitni oblik bio "postojeće, ako nije nužno, ne treba umnožavati". Ovaj princip govori da racionalno objašnjenje ne treba da bude previše komplikovano i koristi se u nauci kao filtar za raznorazne teorije. Osim toga, koristi se i u svakodnevici, uglavnom kada naletimo na neke ideje koje nemaju veze sa mozgom.
-Brate, konačno sam saznao istinu o našem svetu!
-Šta bre, kad?
-Vid'o pre neki dan na jutjubu, znaš li ti da su sve svetske vođe zapravo Reptilijanci?
-Molim?
-Reptilijanci, to ti je vanzemaljska rasa reptila, mogu da menjaju formu i da uzmu oblik ljudi! Sve svetske vođe su Reptilijanci: papa, engleska kraljica, Obama, Buš stariji, Toni Bler...
-Ček, ček, ako je Buš stariji vanzemaljac, onda je to i ovaj mlađi, jel' da?
-Pa naravno. Oni upravljaju svetom još od osvita čovečanstva! Fora je što možeš da ih prepoznaš, jer menjaju boju očiju. Gledao sam klip, TV duel buša i Klintona, i usred intervjua Buš promenio boju očiju!
-Brate...
-I većina onih američkih novinara su Reptilijanci. Svojim očima sam video kako je jedan promenio oblik na trenutak!
-Dobro, ovi sa B92 se stalno nešto mršte, ali ipak...
-Samo se ti zajebavaj! Postoje dokazi, brda dokaza... ljudi su se klanjali njima od pamtiveka. Imaš one reptilske bogove Acteka, pa onaj egipatski bog reke Nil, pa zmiju koja je dala Adamu i Evi jabuku, pa zmajeve... ono slovo S od Supermena je u obliku zmije, a na znaku Alfa Romea imaš zmiju koja guta čoveka. Snimili su čak i onaj film "Zmije u avionu", a pre toga se avioni zakucali u Svetski Trgovinski Centar! I ajde ti meni reci, šta jedino možeš da zaključiš iz svega toga?
-Da ti nisi normalan...
----------------------------------------Sjajan primer primene Okamove oštrice može se naći u definiciji Prepoznavanje umetnosti.
