Ustaljena praksa domaćih ugostitelja da zimi na mestu bašte razviju plastični šator usled želje za većim kapacitetima. Rezultat je sjajan osećaj nabijenog kondoma na glavu i opojan miris plastike koji od vašeg stomaka pravi fliper.
To je nagomilano oprano stakleno posuđe pored sudopere koje je uvek ali uvek naslagano preko čaša i koje te sprečava da dođeš do iste.
-Kevo iskrvariću žedan zbog tebe bre, svaki dan polomim 2 tanjira i činiju da dođem do čaše da sipam sok !
Trenutak kad te obezbeđenje izbaci kroz prozor pravo u baštu kafića
Teško psihičko stanje, gde sve više i više upadaš u još agresivniju dubiozu ako ne popiješ nešto alkoholno. Mozak, jednostavno, odleprša od vas i ne možete se koncentrisati na jednu stvar, već samo na jedno, flašu 'ladnog 'Jelena' iz frižidera kod dragstora "Mile s.t.r.", gde po ceo dan vršljate na klupici što je iole dragulj ugostiteljstva u vašem naselju. Misli vam se mešaju, niste više svesni zbog čega živite, kao da ste zaključani u svom vremenu. Efekat staklene flaše se može metaforično predstaviti sa efektom staklene bašte, ali u kontrastu. Dakle suprotno od efekta staklene bašte, tj. ako u vaš organizam ne unesete dovoljnu dozu etanola, ono će se previše zagrejati, a vaša energija neće biti ista kao pre. Stvar koja pokreće svu radnju u vašem telu da bi mogli bilo šta da radite je ne Sunce već, pivo, rakija ili vinjak, a vino ne jer je za mekušce .Što je benzin za Jugića, što je procesor za kompjuter, što je kurac za lokalnu radodajku, to je alkohol za šerpasa što je zarobljen u efektu staklene flaše. Rastete, napredujete kao cvećka u stakleniku jedino ako popijete nešto. Osećaji samoće,snuždenosti, učmalosti i klaustrofobije od prodavnice gde svakodnevno profitiraju od vas jer kupujete flaše, preovladava, dok posle unošenja date doze ječma, hmelja, kvasca i vode ili šljive, preuzima vođstvo bezbrižnost, druželjubivost, ma kao da ste ponovo rođeni i opet možete da funkcionišete. Ovaj efekat je ne samo loš za vas, već i za vašu porodicu, prijatelje, jer svaki dinarčić koji skupite dajete za alkohol. Nije više bitan hleb, što je osnova ishrane, već pivo. Opsesija u kojoj jedino može da vas odvrati dobra volja, porodica i lečenje u Sremskih boraca 2E, Zemun. Mada, i to je teško, jer kako kažu ljudi, najteže je reći "ja sam alkoholičar" i to priznati, a kamoli nešto preduzeti.
Ljubiša Ilić je jedan od bogatijih ljudi u selu. Velikog stasa, još većeg ugleda. Ima dvoje dece, blizance, jedno muško, drugo žensko, osmi razred. Žena mu je meka kao duša, sluša sve, čisti po ceo dan, kuva, zanima decu. Na dva sprata kuće je sasvim odgovorno vodila higijenu, ma patos je mogao se liže, dok je za garažu bio odgovoran Ljubiša. On je bio čovek koji je sve umeo da uradi. Svi su ga poštovali kao časnog i odgovornog čoveka koji ne bi mrava zgazio.
On nije imao poroke. On je bio čovek bez mana. U porodici je sve fantastično funkcionisalo, sve dok mu posao kamiondžije malo dosadio, pa je hteo malo da se zajebava. Počeo je da pije. Pivo, vinjak i rakiju je morao da ima u svakoj sobi. Žena ko žena nije mu ništa zamerala, a deca je bolelo ćoše jer im je trebalo dvesta dinara za doručak i još duplo za izlazak sa društvom. Većinu puta od kad se vraćao sa prevoženja kući je bio pijan. Niko nije na vreme primećivao problem. Moralo je nešto loše da se desi da bi tek onda shvatili.
Ljuba je uzeo nov-novcijat kamion iz Nemačke na lizing sa mesečnom otplatom od sedamsto jevreja. On je hteo da to bude iznenđenje za svoju porodicu. Krenuo je kući.
Usput je pio kao stoka. Litre su se muljale u njegovom želucu. Usput je nesvesno, odnosno pod dejstvom alkohola, pokupio i obario prijateljicu noći. Posle je opet nastavio da pije.Kod kuće, dok svi srećni gledaju televizor, mala ćera naleće na vesti, gde kažu da je kamion sleteo u liticu. Svi su to gledali bez imalo straha, jer su imali poverenja u njihovog tatu i muža, sve dok novinarka nije objavila ime žrtve. Ime je žrtve je glasilo "Ljubiša Ilić".
Strah i trepet, i zaleđena krv u venama je odjeknula u kući. Svi su plakali, narikali od te vesti do besvesti.Morali su da prodaju kuću zbog plaćanja i presele se na neko mirno i tiho mesto. Sve uspomene su ostavili iza njih. Majka je prehranjivala decu čisteći po kućama. Deca su odrasla mirno, sa traumom do kraja života.
Ljubišu je obuzeo efekat staklene flaše.
ETO TI GA SAD, JEBAO TE ALKOHOL!
Svršavanje pre samog odnosa, nakon duže apstinencije.
- Maco, tangice su ti mokre...
- Ma, ćuti, dobro je, mislila sam da mi oslabela bešika nakon šest meseci "posta"!-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Jao, koliki je!!! A što je ovako vlažan i lepljiv?
- Bio je i veći, pre nego je postao lepljiv...
Izuzetno bolan efekat koji se najčešće može videti il' doživeti u kafanama i na raznim drugim mestima gde se toči alkohol.
Usko je povezan sa takozvanim razbijanjem displeja, a najčešće se događa negde od ponoći pa nadalje kada se mesto dobro zagreje. Inače, svako kome se ikada desilo da na svojoj koži doživi ovaj efekat, ne ginu mu šavovi kao i čalma.
Kao što sam naslov sugeriše glavni krivac za to je jedna obična staklena flaša, koja u kafanskoj tuči često pravi razliku između pretučenog i onoga ko je nekoga pretukao, a koristi se kao sekundarno oružje, zbog toga što svaki iskusni kafanski tamburaš zna da prvo u neprijatelja ide dalekometni, aerodinamični šuriken, pa tek onda flaša, dok barska stolica dolazi tek kao treće sredstvo, ukoliko prva dva nisu obavila pos'o.
I flaša može da se baci takođe, ali efekat je najbolje vidljiv, a i najučinkovitija je, ako se subjekat udari iz ruke, pravo preko glave.
Efekat staklene flaše se najbolje može videti ukoliko se primeni na nekom skinsu ili Bobanu Rajoviću, koji zbog nedostatka kose čine da nijedan trenutak ovog efekta, ne bude skriven od naših očiju.
- Aj izvadi one slike iz Soko Banje da gledamo malo.
- E da, hoću. Najjače slike.
- Ajde nemojte da smarate sa tim slikama više, jebala vas Skoko Banja.
- Ko te jebe Đole kad si otišao sam u kafanu i naručio "Beograd" od Cece da se kurčiš, pa su ti meštani pokazali efekat staklene flaše.
- Mada moraš priznati da su te dobro previli u bolnici. Izgledao si kao mumija.
- Sisajte kurac.
- Majstorski stvarno. Ja sam čak jedno vreme pričao ljudima da se to beli nindža slikao sa nama.
- Ček da te promenim u imeniku u Đole Beli Nindža.
Mamin sinčić, ne toliko spreman da uleti u klinč sa životom, niti toliko jak da se suoči sa pratećim problemima, obavezno ulazi u majčin proces nazvan efekat staklene flaše. U ovom procesu, sličnom staklenom zvonu, majka svog mezimca gura pod suknju kako bi ga zaštitila od mamlaza koji istom žele da naude.
A: Dragi ne možeš tako! Ti znaš da je on u efektu staklene flaše još otkad se rodio, i da jednostavno ne podnosi takve stvari. Znam da je glupo što plače samo zato što se udario čekićem u palac, i znam da ti pizdiš zbog toga što sam od njega napravila Stipeta , ali moraš i ti njega da razumeš. Jednostavno, nije navikao da se samopovređuje.
B: Ali on ima 25 godina.
Manifestuje se kao posledica ženskog besa nad svojim mužjakom.
Pokazatelj ekonomske i industrijske krize u našem glavnom gradu i uopšte u Srbiji.
Joca: Brate ne pamtim kada su se ovako videle zvezde noću iznad Beograda.
Sale: Vidi stvarno... Jbt koliko su nam uništili industriju i ekonomiju da ni smoga više nemamo
Kad imate 10 godina, a lopta, zeka ili avion vam se nikada više ne vrate odande!
Prenatrpavanje enterijera plastičnim cvećem.
Sve ti je isto, kao i obicno, s tim sto se ponasas kao da je od stakla, pa je ne vidis.
Vazi samo za zetove koji su naleteli na minu.
Stepen akumulacije maštovitog materijala i pregrejavanja moždane sredine raste sa stepenom trenutne asocijalnosti osobe. Kada se ogromna količina materijala za drk memoriju, raznorazne strategije, zmajeve i kojekakva nolajferska čuda usadi toliko u mozak da poput zarobljenih infra red zraka ne mož da napusti isti, onda se mozak pregreva, poput starog juga na suncu, i postaje nesposoban za obradu svih ostalih informacija. Proces oporavka je sličan oporavku Zemlje, malo smanjiti ugljen-dioksida i, zaboga miloga izaći na neke kiseonike. Napolje. Van kuće.
-Sine, ajde, leba ti izađi iz kuće. Došlo je proleće, imamo i ja i tvoj ćale valjda dušu. Khm, khm...
-Ma daj, kevo, šta ima tamo, upravo se spremam da prizovem boginju muva, a i znaš da ne mogu da sejvujem u sred bitke!
-Ajde, sine, sigurna sam su i druga deca od trideset šest godina napolju... Možete da se družite...
-Bah-weep-Graaaaagnah wheep mini bong!
Trenutak kad izgubiš kontrolu nad sopstvenim tukididom, dok vodiš ljubav sa dugogodišnjom partnerkom, jer si za trenutak otvorio oči .
Šta je što si stao?
Čekaj malo(zatvara oči) sad ću da nastavim...
Trenutak kad ti se sruše snovi.
Ishitrena odluka, doneta u sekundi, ne razmišljajući. Uradićeš to, pa kud puklo da puklo. Bolje se kajati nad neučinjenim nego nad učinjenim. Ko jebe grižu savesti i kajanje.
Jednom se živi.
-Šta ti je Vesna, što si tako skenjana, koji ti je đavo??
-Ma znaš onog Marka...što sve lude za njim....spavala sam s njim.
-Pa? I zato si skenjana, jel nije bilo dobro?
-Ma bilo je super...samo sad se kajem, nisam trebala...nisam razmišljala.
-E pa draga moja, ne vredi plakati nad prosutim mlekom. Znaš kako kažu, posle jebanja, nema kajanja.
Prirodne:
Cunami,
orkan,
poplava,
suša,
...
Veštačke:
Nuklearni rat,
ozonska rupa,
efekat staklene bašte,
...
Lične:
Frigidnost,
impotencija,
poniženje,
otkaz,
...
Efekat koji poništava efekat ustajanja na lijevu nogu.
Neko ko je star, star, star, star, star, toliko star da visi nad grobnom rakom i čeka momenat kada će se strovaliti u istu.
-Onaj čičon Jeftatije, stan iznad mene... Kako koji? Ma onaj metuzalem što voza onog trulog jugera. Kako šta s njim? Pa preživio je i ovo jutro. Pantelija Topalović wannabe! Pička mu materina bezobrazna! Ne mogu slušati muziku - deda Jefta na samrti, ne mogu da srčem supu - deda Jefta na samrti, ne mogu da jebem - deda Jefta na samrti! Jebote, Jefta je nad rupom od kako sam ja krenuo u obdanište. A evo sad i fakultet završavam. Kako šta sad? Pa ne mogu više, jebiga, ometa me u razvoju.... Otiću gore i zadaviti ga, nema smisla više...
