- Kume, razvodim se od žene, uzeće mi kurva pola imovine! Daj mi ,molim te, broj onog tvog Milomira, on ono bi advokat?
- Milomir je pre svega dobar čovek, pa tek onda advokat. Piši broj Dragana Vasiljevića, reci mu da sam ga ja preporučio...

Ajde srećo, popij lijekić!
Nece mamia, nece...
Ajde pile, pa će ti mama kupiti igračku, koju god ti hoćeš!

-Brate kakvo ti je ovo sranje?! Ništa me neradi...
-Strpi se malo.
-Daj 'vamo to i ne moj da kampuješ toliko.
-Ju! Kako vučeš ko Kirbi na promociji leb-ti-jebem!
-Nema više?
-Nema.

(posle 5 minuta)

-Uh sine, pa ovo je dobro!

Milunka: ''Radovane, šta ćeš s to sikirče, Bog te ne ubijo?''
Radovan: ''Kokoške od onog nesrećnika opet ušle u našo dvorište! E neće ga više majci!''
Milunka: ''Nemo' Radovane!''
Par sati kasnije:
Radovan: ''Alo, Stanislave, Radovan pri telefonu! Aj svrni na večeru, evo Milunka baš ispekla one tvoje piliće, mnogo su dobri.''
Stanislav: ''Neka, komšo, evo mi baš večerasmo ono tvoje prase što je toič zašlo u moju njivu, topi se u usta.''
Radovan: ''Jebaću ti mrtvu majku, Stanislave, ti znaš dobro da sam to prase čuv'o za slavu!''
Dva dana kasnije:
Stanislav: ''Radojka, de si sakrila benzin?''
Radojka: ''Šta će ti u ovo doba, crni čoveče?''
Stanislav: ''Kuš more! Onaj konj Radovan mi izbušio gume na traktor, sad će on da vidi šta ja umem.''
Pola sata kasnije:
Radovan:'' Milunka, sunce ti žarko, zovi vatrogasce, izgore štala! To je onaj Stanislav, jebem li mu dete ja!''
Pet dana kasnije:
Radovan: ''Radojka, mogli bi ti i ja malo... znaš ono, dok ti Stanislav nije tu.''
Radojka: ''Ju komšija, šta će tvoja Milunka da kaže ako sazna?''
Radovan(u sebi): ''Ma zabole me za Milunku, men' me zanima šta će Stanislav da kaže. (glasno) Ne boj se ti, niki neće da zna.''
Radojka: ''Pa dobro. Baš si đavo, komšo, hi-hi-hi.''
Par nedelja kasnije:
Sudija: ''Stanislave, da li ste vi Radovana lišili života u afektu?''
Stanislav: ''Jok bre, gos'n sudijo, nego u dvorištu. Mor'o sam, kuću mi osramotio.''

Dečak radi domaći zadatak. Ne ide mu. Poziva oca.

Dečak: Tata, tata! Ja ne umem da uradim domaći. Možeš li da mi pomogneš?
Tata: Ma, kako ne umeš, jebem li ti četiri majke, na koga li si tako glup?
Dečak: Kmeeeeeeeeeeeeeee
Tata: Nemoj da kmečiš, nego, hajde da ga uradimo. Daj mi da pogledam šta ti to ne ide:
Dečak: (daje svesku. I nastavlja da plače.)
Tata: Nemoj da plačeš. Da vidimo šta piše... Riješi se zagrada i sredi aha ništa lakše -3 otvorena zagrada dobro 9c - 8d zatvorena zagrada dobro ovo će biti lako - opet otvorena zagrada 6 - d zatvorena zagrada puta c + još jedna zagrada mnogo ih u pičku materinu 2c - 6 i zatvorena zagrada ∙ 4d. E vidiš sine, sad se lepo rešiš zagrada kao što ti se traži u zadatku, pa onda ćemo da sredimo. Tako... Rešili smo se zagrada. A sad... Jebem li ga, ovo baš teško... Šta, ti i dalje cmizdriš? Ma pusti, sine, nemoj da cmizdriš, more, ni da se nerviraš, kad eto - ja, pa ne znam sve....

Pevač: "Da su meeeeni 22, ja bih mogo u životu sve, da su meni 2 po 22 ja bih mogo u životu sveeeee".

Aca: "Ijaaaaao, sad ga lomi".

Bora: "Ma ooobori pa reci sama je legla".

-Gospodine Lopina, kako komentarišete navode po kojima ste, zahvaljujući tadašnjem direktoru agencije za nabavke, koji je inače vaš blizak prijatelj, dobili posao vredan pet miliona evra?
-Nije on meni nikakav prijatelj, ne poznajem čoveka lično uopšte.
-Dobro, a da li je tačno da ste dobili taj posao?
-Jesam.
-I šta ste tačno prodali državi tada?
-Ne sećam se tačno, reklamni materijal je bio u pitanju.
-Evo, po našim informacijama, radilo se o upaljačima sa grbom Srbije.
-A, da. To je bilo u sklopu kampanje za popularizaciju Srbije tokom Univerzijade.
-Dobro, hoćete li reći našim gledaocima, koliko je bilo tih upaljača?
-Ne sećam se.
-Po našim podacima, 50.000...
-Moguće.
-Pet miliona evra za pedeset hiljada upaljača? To je sto evra po upaljaču!?
-Tako je.
-Pa je li to vama normalno?!
-Šta ja znam da li je normalno, moja firma je samo uvezla te upaljače iz Kine. I šta se to mene uopšte tiče, očigledno je moja ponuda bila najbolja i to je to.
-A da li je tačno da je vaša druga firma UKRA.DOO uplatila milion evra na račun na Kajmanskim ostrvima koji pripada rođaku pomenutog direktora agencije za nabavke?
-To su budalaštine.
-Ali gospodine Lopina, to su činjenice!
-Pa jel imate vi dokaze za to!? Nemate. Zdravo!

-Da me ti nisi zaboravio?
-Nisi ti domaći iz matematike, pa da te zaboravim.

-Video sam pandure i hitnu u tvojoj ulici, šta je to bilo?
-Znaš onog glavatog što se pričalo po gradu da je dizao u vazduh neke džipove? E, neko ga izrešetao na sred ulice.
-Opa bato, igra mečka pa zaigra i pred čičino, ničija ne gori do zore.

Nešto kasnije lokalna televizija snima reportažu o atentatu na kontraverznog biznismena, svako priča svoju priču ali se svi slažu da je pokojni bio dobar čovek i uvek se javljao komšijama.

1: "Ali tako ne treba da to radite, ja ću vam reći kako treba!"
2: "Mali da li si ti kad betonirao?"
1: "Nisam, ali..."
2: "ALI! ALI ŠTA! Ne kenjaj seratoru, pročitao svu lektiru pa misli da je najpametniji, ajd sad trči po pivo da ti ne bih aplaudirao za govor!"

- Trči Bambi, trči... Brže, brže!!!1
- .......beng....
- Mamo, mamo, spasli smo se!!! Mamo... mamo.. mamoooooooo!!!!!

- Хаха, какав је краљ овај Марко Видојковић!
- Што?
- Јеси видео како је испрозивао политичаре, позвао људе да се посеру на бирачки листић.
- У, оригинално у пичку материну.
- Лик је објаснио.
- Је. У свету оних који нису објаснили.
- Лик је идол! Краљ.
- Не знам шта да ти кажем. Упут, па код психијатра.
-------------------------------------------------------------------------
- Еј, где ћеш на море?
- У Црну Гору.
- Где нађе ту рупчину... Кол'ко пара?
- Плаћамо собу по 30 евра дневно ја и девојка. Полупансион.
- Да ли су ти преспајали нерве? Упут, па код психијатра.
-------------------------------------------------------------------------
- Нашла сам пун курац марихуане у дететовом орману!
- Не сери? Аааа... Мораћемо да поразговарамо о томе.
- И šтела сам да предузмеш нешто, као одговоран отац.
- Наравно. Какав је то начин да крије? Јесу мени уста рутава, ја да је пушим не могу? Шта си урадила с тим?
- Бацила.
- Молим?
- Бацила у ВЦ-шољу.
- У лудилу обитаваш. Упут, па у понедељак код психијатра.

Pola 7 ujutro, piješ kafu sa ženom... Jutarnju harmoniju kvari zvuk kosačice iz komšijinog dvorišta...
Pa ućero materi svojoj, šta kosi više okokuće, sabajle, k'o da ima u dvorištu 35 duluma, pa svako jutro pali kosačicu, nabijem i njega i kosačicu...
Ustaje prilazi prozoru, sklanja zavjesu...
-O komšija što smo vrijedni jutros od zore, a (dabogda po jajima sebi kosio)?
-A evo doćero novu pa da vidim kako radi, nisam te valjda probudio, da ne smetam što?
-Ma jok, samo ti kosi, vidim to neka specijalna trava, mora češće da se kosi, velim ja mojoj Milevi, mora da zahtjeva održavanje ko na Ol' Trafordu.
-Pa jeste, kupili gore u Austriji, pa da vidimo kako će ići...
-Fino, fino (pička ti materina seljačka, još ti trina nije iz opanaka ispala, a već si se zaželio otave).
-Vidim i novu fasadu si nabacio?
-Pa jesmo malo...
-Ako lijepa je (ko da je Kolo srpskih sestara za Vaskrs šaralo)...

Popodne, čuje se turiranje...
Joj, pa od ovih konja se ne može ni popodnevni san uhvatiti!
Prilazi prozoru, sklanja zavjesu, gleda kod komšije u dvorištu dva BMW-a...
-Oooo mlade komšije, kako je , šta ima?
-Evo komšija, malo mjenjamo ulje i filter klime, nova kola pa da se ne zapuste...
-Ako, ako, baš ste vrijedni (jebo li vas ćaća vaš, turirate mi pod prozorom BMW k'o Ilija Čvorović moskviča pred Staračkim domom) ...
-A vidi, vidi tablica jebem ti sunac, MAKI1, I BOKI 1, pa đe ste to nabavili(noćas ću dodati na MAKI –KAKI)?
-Ma tamo kod nas , samo malo skuplje...
- Pa da (ne zna stoka šta će od para), a uskaču li curice u ta kola a, hehe?
-Uskaču komšo, eto meni skoro jedna odbila retrovizor nogom , hehe.
Okreće se sinu...
-Jel kod tebe koja retrovizor odbila, jebem te metiljava, osim onih pijandura tvojih, pizda li ti materina, gledaj šta momci voze, a ti od mene tražiš za cigare...

Pred veče, komšinica širi veš i pjeva...
-Joj komšinice što ti lijepo pjevaš, kad bi moja Mileva tako znala, bila bi ljubljena svaki dan, kitu cvijeća bih joj donosio hehe...
-E komšija, znam ja kako ti je, i mene moj slabo sluša...
- Ma nije on onaj stari ubi ga bauštel, nego ti navrni večeras na kaficu jednu, a?
-Komšija, jesi to opet gledao Drakčeta?
-Id' u pičku materinu!

Veče, sve zaspalo....
AAAAAAAAAAAAAAAAA , ženo pomjera mi se kamenje u žuči, zovi Makija nek pali BMW-a da me goni u bolnicu...

- Milosavljeviću, ajde da mi malo pevušiš petu deklinaciju.
- Nisam spreman, može sledeći čas?
- Ma znaš ti da to ne de tako... Zašto ne učiš?
- Pa latinski je mrtav jezik, šta će mi? Gde se on priča, u Latiniji?
- Ajde! To nije mrtav jezik Milosavljeviću, on se priča među inteletualnom elitom, tamo gde tvoja glava neće da zaviri nikad.
- Pa što onda da ga učim?
- Zato što je meni zadatak da od tebe probam da napravim barem polu čoveka, nešto što neće da bude bušno ko cigansko rešeto.
- Ma, ako vam treba materijal za te eksperimente imate još 29 zamorčeta, gde mene nađoste?
- Milosavljeviću, zašto to sebi radiš? Evo ide polugođe pa kraj, a i ti i ja znamo da ćeš da zaglaviš Avgust.
- Neću.
- Kako to misliš?
- Pa pokloniće mi na veću!
- Da li si ti informisan da ja predsedavam tim većem?
- Pa i moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključ od vešernice.
- Kakvo ti je sad to poređenje?
- Večina oduva glavnog za tili čas.
- Jelte?
- Pa da. Vidi se da slabo igrate strategije.
- Oooo barabo, mrš napolje!
- Salus.

- Moje dete ne juri devojke jer je pametan. On se sprema visoke škole da završi.
- Sačekaj da nađe neku. Kad se sastavi vatra i slama pa da vidiš kako gori.

Lavovac: Brate kolko je do jaja ovo pivo, nekako mi pitkije od Jelena a i ujutru me ne boli glava od njega.
Jelenko: Da li ti se možda i manje piša od Lava, a ?
Lavovac: Paaa znaš kako...
Jelenko: E BRATE Ne seri, to nova flaša pa je'š govna!

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

-Da li znaš ko peva ovo?
-Ne, ko?
-Pa da znam ne bih te pitao!

"Razbiće te tamo! To su ti najveći liferanti na BALKANU!"
"Nisam ja pogača, pa da me neko za doručak pojede! Imam i ja nekog keca u rukavu..."