Ја, Ратомир Шиљковић, при чистој свести и здравој памети овим тестаментом изјављујем да своју имовину остављам свом сину Миомиру. Из те заоставштине бих изоставио плац од три дулума у засеоку Бабинос коју остављам својој снаји Радмили јер ми је мењала пелене док сам се усирао због ове болештине што ме јебе већ шест година. Морао бих да изоставим и плац са кућом, њих остављам кћерки Милеви, под условом да нађе нормалног мужа а оног мајмуна остави, да ми изроди два унука и осигура опстанак племените лозе Шиљковића, ова два синовљева говнета не признајем за унуке нити за људе. У случају да она то не уради, кућу дајем добротворној организацији. Нећу да ми онај магарац од зета живи у раскоши коју мојих десет прстију ни из чега створише. Будући да ми је покојна бивша жена, којој ћу тек да јебем матер кад стигнем на онај свет јер сам сазнао да се јебала са комшијом Радетом, покој му души, узела све кад се развела, мом сину остављам ауто марке Опел, модел Кадет који је хаварисао пре седам година, ако га није продао у старо гвожђе за ових шест месеци колико сам већ у старачком дому у који ме је он и сместио, а ја сам сигуран да га је продао. Ерго, мом сину Миомиру остављам курчину, ионако је цео живот био педерчина.

Још само да умрем, па да попијемо.

Ратомир Шиљковић

П.С. Стан у улици Маршала Тита, који заборавих да напоменем горе, остављам свом адв

П.П.С. Убио сам ово говедо од адвоката што хтеде да ме покраде оца му јебем криминалног. Стан остављам судији да ме не пошаље на робију.

Jebozovna komšinica : Ćao komšija, si za kafu, sama sam u kući?

Zauzet momak : Ne, hvala, zauzet sam.

Jk : Ali šta fali, pa zovem te na kafu samo ?!

Zm : Ma znam, ali nije kurcu vjerovati.

Jk : Ma marš kretenčino jedna!!! (u sebi : pojebaću se sa tobom kad-tad! )

Аца Локница: И Дејане, вечерас против Естоније нисте показали игру?
Деки: Па добро, мислим да нисмо испоштовали..... (остатак генеричког одговора)

Шаренац: Свака част Тео за ову тројку!
Тео: Па добро, није само тројка у питању...

Кораћ: Честитам на победи против Мађара!
Удовичић: Па добро, оставили смо срце у базену...

- Бако, ко ти клацка кости?
- Доктор Недељковић!

после 10 минута...

- Докторе Недељковићу, моје поштовање! Ја сам овде нови, волонтирам. Да се представим Здравковић, Ненад! Заинтересован сам за случај госпође из шестице! Видим да сте јој трипут ломили наново ногу, па бих хтео ја да пробам. Знате, радили смо на факултету неке нове методе, и традиоционалне. Долазио је гостујући професор из Јапана!
- Плати, па клати!
- Колико? Коме?
- Педесет. Мени.

-Еј, реци ти мени зашто се Миодраг убио пре 20 година?
-(умоболан поглед) Иди па га питај!

Mama: Ja sam TO nosila 9 meseci i mučila se da ga donesem na svet. Ja ću TO stvorenje dovesti u red i vaspitati!

Мајка: Какав је ово хаос, ниси распремио собу.
Ја: Па шта?
Мајка: Немој ти мени па шта, да седнеш да учиш имаш испит у уторак а ништа ниси спремио!
Ја: Па шта?
Мајка: Како па шта, нећеш положити, пашћеш годину.
Ја: Па шта ако паднем?
Мајка: Ми ти нећемо више плаћати школу, ето шта.
Ја: Па шта?
Мајка: Мораћеш да се запослиш.
Ја: Па шта?
Мајка: Неће те ниједна школована хтети.
Ја: Па шта?
Мајка: Полудећу од тебе!
Ја: Па шта?
___________________________________________________________
Ћале: Ово лишће није пограбуљано.
Ја: Па шта?
Ћале: ::шамарчина::
Ја: Ево сад ћу ја, саћу, летим, дено бијаху грабуље?

А: "Синак, могли бисмо још по једно?"
Б: "Па не знам, да није већ касно?"
А: "Шта бре, брате, касно... ајд' поделимо два пива к'о људи!"
Б: "Пааааа...хмммм..."
А: "'Ајде бре, синак, шта се размишљаш.... па нисмо мали, мајку му!!!"

A tako su dobre.
Frss im je mnogo jak.

Ćale: Ajde bre više u prodavnicu!
Sin: Evo sa' ću!
Ćale: Sad pa sad za dva i po sata?!
--------------------------------------------
"U al sam ga odeljo, očas posla!"
"Da da... Sad pa sad za dva i po sata!"

Реченица којом 99% фудбалера наше лиге почиње свој интервју.
Уколико је мало образованији , може да дода и "СВЕ СТЕ САМИ ВИДЕЛИ"

- И онда сам отишао код Милене у госте ...
- Које Милене ?
- Оне мале, метар и жилет.
- Па да ... То је она што се трпала са њих десет на аутобуској станици !
- :фејспалм:

------------------------

- Како сам шрафио на Ану, не можеш да замислиш !
- Ана ?
- Јеботе ишао си са њом у основну !
- Па да ... Ана Васпитачица ! Терала нас је да слажемо листиће јавора у нотну свеску. Је л' та Ана ?
- Који си трансферињо !

-Biljo, srce drago, pička ti je kao amazonska prašuma. Ne toliko čista i nedodirljiva, nego...shvataš me uopstalom.
-Draga Jovana, pa pogledaj malo na sebe. Vidiš da imaš jednu obrvu a ne dvije kao sve normalne žene, noge ti se zapetljaju u dlake ispod pazuha kad spavaš, a brada ti jača nego u tvog muža.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Hahaha!! Kakav ti je to šut keve ti? Valjda trebaš namještati rukom pravac lopte, a ti je kopaš negdje iza leđa.
-Žvaljo jedan škundravi, šta ti pričaš? Nadimak ti je Sajla, do skoro si mislio da u basketu možeš da tražiš ofsajd, trojku si brojao tri poena a ne dva. Kad bi stoni tenis igrao sa mnom ja bi te ladno lobovao. Tišina!

1: "Ријетко добар фудбал."
2: "Да, не сјећам се кад смо посљедњи пут сви били у оваквој форми."
(Улазе у лифт. Лифт стаје и заглављује се на трећем спрату.)
1: "Шта ћемо сад?"
2: "Чекај саћу да назовем некога.."
1: "Срећа па ти не смрде ноге."
2: "Да јебо те, тад било неиздрживо."
1: "Идиоте, то је сарказам. Де бржи зови, угушићу се."

Četiri je ujutru, svetlo je odavno upaljeno. Muzičari su otišli još pre sat vremena a konobarica već metlom skuplja srču po podu. Svi pajtosi koji sede za stolom oko njega su odavno udarili glavom od isti. Neki su zapali u alkoholnu komu, neki su možda i umrli. Samo on sedi gord i ponosit. Glave oslonjene na šake, kao ona čuvena Rodenova skulptura. Zamišljen, pijan, srećan... I u jednom trenutku drekne hrapavim glasom od kojeg se onaj pored njega samo blago promeškoljio: "Rado, daj još po jednu pa da se razilazimo"

Гокси: "Е рекао сам синоћ Милици (Гоксијева најбоља другарица, прим.аут.) да сам заљубљен у њу!"
Мики: "Па јесте некад раније причали о томе, или си ти то тако одједном сасуо њој?"
Гокси: "Одједном... нисам могао више и само сам кренуо да јој причам... цура се скроз разочарала, баш ме сматрала за пријатеља!"
Мики: "Није ни чудо, синак, кад си наступио тако с' неба па у ребра... требао си то да урадиш много лаганије и суптилније!!!"

Gledaj ga, koji ti je? Tako bolestan ljubiš parče čokolade i ostavljaš ga u papiru!!? Oćeš da se svi zarazimo po kući?
Bar sam siguran da će da me sačeka u papiru taj red čokolade i kad se probudim...Sigurica! Baš da vidim dal ćeš sad da ga jedeš!